Четврти глас

[Никола Попмихајлов]

Као потпуна супротност простом трећем гласу стоји богати четврти глас. Његово музичко богатство ствара празнични осећај. И зато није чуду да два велика празника црквене године, Крстовдан и Крстопоклона недеља имају славословља у четвртом гласу. Исто тако службе празника Благовести и Ваведења пресвете Богородице певају се у овом гласу. 

 

Сматра се да је овај глас израстао из древног Миксолидијског модуса којег је у употребу прва увела песникиња Сапфо. Плутарх каже да је миксолидијски модус енергичан, а истовремено и страдалан и трагичан.

 

Ипак, овај глас, у којем се различите групе песама служе различитим напевима, понекад има сасвим особени карактер.

 

Ирмолошке песме чије су мелодије кратке и разигране имају празнични, радосни карактер који их чини веома лепим. Тропари се поју напевом који је по карактеру сличан другом гласу. За разлику од живахних ирмолишких мелодија, лагане стихирарске песме су достојанствене и одликују се простотом и смерношћу. На крају, широке и мелизматичне мелодије пападичких песама одликују се силом и велелепношћу те имају моћ да надахну побожност и молитвеност.

 

Овако се стиховима описује четврти глас:

 

Празничан ти си, и разигран сасвим

Четврти, понос си музичког суда

Веште играче ти уобличаваш

Дариваш гласе и свирали звуке

Четвртом стога, гласу благозвучном

Диве се мноштва, у радосном хору.