Гости Guest Светлана Написано Јун 22, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 22, 2009 Ако је само једно питање, можда да је питање ово: 15. А кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Напасај јагањце моје. 16. Рече му опет по други пут: Симоне Јонин, љубиш ли ме? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Чувај овце моје. 17. Рече му трећи пут: Симоне Јонин, волиш ли ме? Петар се ожалости што му рече трећи пут: волиш ли ме? И рече му: Господе, ти све знаш, ти знаш да те волим. Рече му Исус: Напасај овце моје. (СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЈОВАНА глава 21) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 22, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 22, 2009 Позива га на свештеничку службу. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Јун 23, 2009 Пријави Подели Написано Јун 23, 2009 aha da, pogresno sam pretpostavio da samim pozivom da hode sa Njim, da su vec bili Apostoli ... ustvari nisu do Pedesetnice "rukopolozeni", jel tako ? клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
PD Написано Јун 25, 2009 Пријави Подели Написано Јун 25, 2009 Da li govorite o Sv. Platonu Banjaluckom ili nekom drugom za kog ja neuka nisam cula? My wish for you Be with God-and may God be with you! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
sasluzitelj Написано Јун 26, 2009 Пријави Подели Написано Јун 26, 2009 da u pitanju je svesteniomucenik platon banjalucki radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
PD Написано Јун 26, 2009 Пријави Подели Написано Јун 26, 2009 Hvala sasluzitelj, U prilogu link na kojem je izmedju ostalog i njegovo stradanje opisano. http://www.mitropolija.cg.yu/istbibl/dzomic-uzlocini/uzlocini-episkopi_l.html#platon My wish for you Be with God-and may God be with you! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 28, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 28, 2009 Неко је у некој поруци на форуму, ал не могу сад да тражим на којој теми, предложио да се направи разлика између речи Свет и Светитељ, али у грчком језику једна је реч - Агиос. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
sasluzitelj Написано Јун 28, 2009 Пријави Подели Написано Јун 28, 2009 treba praviti razliku jer kada kazemo svet podrazumevamo nekog od proslavljenih ugodnika Bozijih svetitelj je pak episkop svaki naravno validni radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
sasluzitelj Написано Јун 28, 2009 Пријави Подели Написано Јун 28, 2009 prema svome cinu razume se radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
sasluzitelj Написано Јун 28, 2009 Пријави Подели Написано Јун 28, 2009 zbog navedenog svete ugodnike bi bilo bolje osklovljavati sa svete episkope na primer Nikolaja Cudotvorca sa svetitelj Nikolaj vladare na primer kneza Aleksandra Nevskog Blagoverni knez svete monahe sa prepodobni i td radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Светлана Написано Јун 28, 2009 Гости Пријави Подели Написано Јун 28, 2009 Оче, напишите нам ко се како ословљава, нпр. Преподобни - Светитељ који је живот провео у миру у молитви и посту или како већ треба објаснити. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
sasluzitelj Написано Јун 28, 2009 Пријави Подели Написано Јун 28, 2009 prepodobni kao i svako ko je monah ako nije monah onda pravedni iako je to uglavnom vezano za starozavetnne svete ali je prihvaceno i za novozavetne laike radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
sasluzitelj Написано Јун 29, 2009 Пријави Подели Написано Јун 29, 2009 dakle gospodo hriscanska ako se ne vratite temi moracemo je zakljucati definitivno jer ne ide u smeru u kom bi trebalo radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Јун 29, 2009 Пријави Подели Написано Јун 29, 2009 o svetiteljstvu i svetiteljima je mnogo toga receno a izgleda da ipak malo toga stvarno znamo...... Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
marija Написано Јун 29, 2009 Пријави Подели Написано Јун 29, 2009 Светитељи СВЕТИТЕЉИ (грч. Άγιοι); у раном Хришћанству, првенствено народно поштовање успомене Божијих угодника, најчешће првих хришћанских мученика, уз одређене обреде и већ успостављено постојање и ширење њиховог поштовања. Временом, придев свети или именица светац у употреби је искључиво за канонизована лица - угоднике Божије, с различитим епитетима, у зависности од врсте хришћанског подвига и врлина испољених у току живота, степену поднетих мука за веру и осталим чиниоцима - условима за канонизацију (у оквиру одређене категорије светих), али са основним становиштем да светост није чин, нити одликовање које свете особе нису имале, као што им нико и не може дати светост, ако је, уз подразумевајућу благодат - нису сами испољили. Подела Иако су могуће различите класификације светих, према уобичајеној подели постоје: 1. праоци, 2. пророци, 3. Апостоли и јеванђелисти, 4. светитељи, одн. Свети Оци, равноапостоли и просветитељи, 5. мученици (свештеномученици, великомученици, преподобномученици, исповедници, страстотерпци), 6. преподобни (пустињаци, столпници, безмолвници), 7. праведни, 8. бесребрници и безмитни, тј. безмездинци (св. врачи нпр.), 9. блажени, 10. јуродиви. Према једној другој класификацији, која је називана и традиционална, светитељи се деле у четири категорије: * Апостоли, праоци јеванђелисти. * Истакнути Свети Оци и литургичари. * Мученици, свети ратници и химнографи. * Особе у монашком чину, свете жене и локални свети. Многима је придодат атрибут или име према њиховом пореклу, месту хришћанског подвига, занимању, личним особинама, делу које су остварили (нпр. Синаит или Дивногорац, Ветхопечерник, Лествичник, Двојеслов, Студит, тј. Студитски, Столпник), мада и у оквиру самих чинова светих постоје јасна атрибутска одређења. Према источнохришћанској традицији, сваки чин, тј. категорија светих, има типичан иконографски образац - начин приказивања. Поштовање у пракси Поштовање светих изражено је, између осталог, кроз сам назив свети, поштовање моштију и других реликвија, посвећивање храмова (патрон, храмовна слава - храм цркве), ословљавање у Црквеним песмама, житијама и службама, тј. њихово слављење у виду помена с посебно састављеном службом за тај дан (према Црквеном календару), у живопису иконопису и др. примењеним уметностима. Према Православном учењу, за свете се не моли, већ се њима упућују молитве да би се они заузели и молили Богу за припаднике земаљске Цркве (Деисис). Свака аутокефална црква има своје локалне свете, са житијима, службама и светачким причама посвећеним њима. Поред ранијег обичаја усвајања светог као патрона владарских династија и самих држава, према хришћанској традицији, честа су поређења историјских личности, нарочито средњовековних владара са светима, нпр. Давидом као "новим Давидом" (као знаком да је особа Вожији миропомазани изабраник), Соломоном као "новим Соломоном" (да је попут старозаветног Соломона обдарен изразитом мудрошћу и правдољубивошћу), са Исусом Навином (према његовим ратничким особинама против иновераца и способности предвођења народа) или Константином, упућујући на "новог Константина" као храброг борца за хришћанску веру. Прослављање светих припада средњим или малим Црквеним празницима. Међу средње - општехришћанске свете, поред Анђела, одн. Арханђела Михаила, убрајају се: Петка или Параскева, Димитрије, Никола, Стефан, Три јерарха, Ђорђе, Кирило и Методије, Константин и Јелена, Илија, Петар и Павле, Јован (према одређеним класификацијама међу велике Црквене празнике убрајају се и два празника Јована Претече - Рођење и Усековање, као и заједничко прослављање Апостола Петра и Павла). У Цркви, као и у Библији, и на основу учења, на Литургији, светима се називају сви верни - живи и упокојени, тј. оне особе које су Крштењем издвојене из профаног живота и посвећене Богу. ja idem na spavanje a šteta je zaključati temu :-[ Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука