Jump to content

Светитељи и светитељство

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Гости
Guest Светлана

Ако је само једно питање, можда да је питање ово:

15. А кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Напасај јагањце моје.

16. Рече му опет по други пут: Симоне Јонин, љубиш ли ме? Рече му: Да, Господе, ти знаш да те волим. Рече му: Чувај овце моје.

17. Рече му трећи пут: Симоне Јонин, волиш ли ме? Петар се ожалости што му рече трећи пут: волиш ли ме? И рече му: Господе, ти све знаш, ти знаш да те волим. Рече му Исус: Напасај овце моје.

(СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ ОД ЈОВАНА  глава 21)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest Светлана

Неко је у некој поруци на форуму, ал не могу сад да тражим на којој теми, предложио да се направи разлика између речи Свет и Светитељ, али у грчком језику једна је реч - Агиос.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

zbog navedenog svete ugodnike bi bilo bolje osklovljavati sa

svete episkope na primer Nikolaja Cudotvorca sa svetitelj Nikolaj

vladare na primer kneza Aleksandra Nevskog Blagoverni knez

svete monahe sa prepodobni i td

radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest Светлана

Оче, напишите нам ко се како ословљава, нпр.

Преподобни - Светитељ који је живот провео у миру у молитви и посту

или како већ треба објаснити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Светитељи

СВЕТИТЕЉИ (грч. Άγιοι); у раном Хришћанству, првенствено народно поштовање успомене Божијих угодника, најчешће првих хришћанских мученика, уз одређене обреде и већ успостављено постојање и ширење њиховог поштовања. Временом, придев свети или именица светац у употреби је искључиво за канонизована лица - угоднике Божије, с различитим епитетима, у зависности од врсте хришћанског подвига и врлина испољених у току живота, степену поднетих мука за веру и осталим чиниоцима - условима за канонизацију (у оквиру одређене категорије светих), али са основним становиштем да светост није чин, нити одликовање које свете особе нису имале, као што им нико и не може дати светост, ако је, уз подразумевајућу благодат - нису сами испољили.

Подела

Иако су могуће различите класификације светих, према уобичајеној подели постоје:

  1. праоци,

  2. пророци,

  3. Апостоли и јеванђелисти,

  4. светитељи, одн. Свети Оци, равноапостоли и просветитељи,

  5. мученици (свештеномученици, великомученици, преподобномученици, исповедници, страстотерпци),

  6. преподобни (пустињаци, столпници, безмолвници),

  7. праведни,

  8. бесребрници и безмитни, тј. безмездинци (св. врачи нпр.),

  9. блажени,

 10. јуродиви.

Према једној другој класификацији, која је називана и традиционална, светитељи се деле у четири категорије:

   * Апостоли, праоци јеванђелисти.

   * Истакнути Свети Оци и литургичари.

   * Мученици, свети ратници и химнографи.

   * Особе у монашком чину, свете жене и локални свети.

Многима је придодат атрибут или име према њиховом пореклу, месту хришћанског подвига, занимању, личним особинама, делу које су остварили (нпр. Синаит или Дивногорац, Ветхопечерник, Лествичник, Двојеслов, Студит, тј. Студитски, Столпник), мада и у оквиру самих чинова светих постоје јасна атрибутска одређења. Према источнохришћанској традицији, сваки чин, тј. категорија светих, има типичан иконографски образац - начин приказивања.

Поштовање у пракси

Поштовање светих изражено је, између осталог, кроз сам назив свети, поштовање моштију и других реликвија, посвећивање храмова (патрон, храмовна слава - храм цркве), ословљавање у Црквеним песмама, житијама и службама, тј. њихово слављење у виду помена с посебно састављеном службом за тај дан (према Црквеном календару), у живопису иконопису и др. примењеним уметностима. Према Православном учењу, за свете се не моли, већ се њима упућују молитве да би се они заузели и молили Богу за припаднике земаљске Цркве (Деисис). Свака аутокефална црква има своје локалне свете, са житијима, службама и светачким причама посвећеним њима. Поред ранијег обичаја усвајања светог као патрона владарских династија и самих држава, према хришћанској традицији, честа су поређења историјских личности, нарочито средњовековних владара са светима, нпр. Давидом као "новим Давидом" (као знаком да је особа Вожији миропомазани изабраник), Соломоном као "новим Соломоном" (да је попут старозаветног Соломона обдарен изразитом мудрошћу и правдољубивошћу), са Исусом Навином (према његовим ратничким особинама против иновераца и способности предвођења народа) или Константином, упућујући на "новог Константина" као храброг борца за хришћанску веру.

Прослављање светих припада средњим или малим Црквеним празницима. Међу средње - општехришћанске свете, поред Анђела, одн. Арханђела Михаила, убрајају се: Петка или Параскева, Димитрије, Никола, Стефан, Три јерарха, Ђорђе, Кирило и Методије, Константин и Јелена, Илија, Петар и Павле, Јован (према одређеним класификацијама међу велике Црквене празнике убрајају се и два празника Јована Претече - Рођење и Усековање, као и заједничко прослављање Апостола Петра и Павла). У Цркви, као и у Библији, и на основу учења, на Литургији, светима се називају сви верни - живи и упокојени, тј. оне особе које су Крштењем издвојене из профаног живота и посвећене Богу.

ja idem na spavanje a šteta je zaključati temu :-[

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...