Светитељи и светитељство

[Guest Светлана]

Јеси ли ти,  w.a.mozart, питао свог свештеника да ти појасни питање о бесмртности душе, како си рекао?

[w.a.mozart]

.....jer Bog Duha ne daje na meru. ... :-[

pa nije to  par?e torte pa  da merimo ?ije ej ve?e a ?ije manje

sladoled je vec nesto drugo 

[w.a.mozart]

???? ?? ??,  w.a.mozart, ????? ???? ?????????? ?? ?? ??????? ?????? ? ??????????? ????, ???? ?? ??????

jesam,rekao mi je da se crkva nije nikad bavila tim pitanjem kao necim sto je presudno i da ne treba mnogo time da se opterecujem jer "da je Gospod hteo on bi rekao"dusa je besmrtna ili smrtna" " a da je,pak, bitno sta radimo sa dusom dok smo zivi tj. dok od nas zavisi jer posle smrti Bog preuzima dalje.....rekao mi je da medju svetiteljima ima razlicitih misljenja i da neki kazu da je smrtna a da neki,posebno u novije vreme smatraju drugacije,eto,mozda sam nesto izostavio ali se svodi na to.......

[Guest Светлана]

Питај га зашто Црква врши опела и помене за упокојене?

Јеси ли му рекао да си ти мислио да после телесне смрти умире и душа, што је јерес?

Светитељи нису никад рекли да је душа смртна, ту нешто ниси добро разумео. Уосталом, прочитај ову књигу:

http://www.svetijakov.org/forum/index.php/topic,683.0.html

Шта су “Житија Светих”?

  По речима богомудрог Оца Јустина, писца и преводиоца Житија Светих на српски, Житија Светих нису друго до живот Господа Христа, поновљен у сваком светитељу, у већој или мањој мери, у овом или оном облику. То је живот Господа Христа продужен кроз светитеље. Житија су продужетак Светог писма и Дела Апостолских. У њима је исто Еванђеље, исти живот, иста истина, иста љубав, иста вера, иста “Сила са висине”, исти Бог и Господ. У њима су на конкретним примерима показани сигурни путеви спасења, преображења и сви начини на које људска природа савлађује разноврсне страсти и грехе. Зато, поред Светог писма и Православног молитвеника, православни хришћани треба особито да проучавају Житија Светих и да се труде да се на њих угледају (Поред 12 томова Житија Светих о. Јустина Поповића, постоје на српском и сажета Житија Светих Владике Николаја, под називом “Охридски пролог”).

Шта значе речи: Чекам васкрсење мртвих и живот будућега века?

 Још је пророк Езекил прорекао свеопште васкрсење мртвих. Под васкрсењем мртвих се подразумева васкрсење људских тела, без којих човек није пуни човек. Иако је душа бесмртна, она не може без тела добити пуноћу вечног живота. Од када је Христос постао човек, људско тело је постало светиња и храм Духа Светога. Потврда да ће и наша тела васкрснути овде на земљи јесте Христово Васкрсење из мртвих. Тајну бесмртности људских тела већ овде доказују и мошти светитеља, које су нетрулеживе, не својом силом или балзамовањем, него силом коју им Сам Бог даје. Зато су оне чудотворне, јер у њима присуствује чудотворна сила Духа Светога.

[w.a.mozart]

apsolutno-ja verujem i cekam vaskrsenje mrtvih

Христово Васкрсење јесте победа над смрћу, над смрћу

човековом. Јер управо у човеку смрт јесте плата за грех

(Римљ. 6, 23). После грехопада, људи су почели да умиру, то

јест да [тиме] престају да буду људи. Јер човек није бестелесни

дух, и разваплоћена душа није цели човек. Бог је саздао човека

као душу и тело, у нераздвојноме јединству, ради бесмртнога

битовања. Грех је разбио то јединство, учинивши само

битовање човеково немогућим. У томе и јесте истински ужас

смрти. И зато смрт јесте непријатељ, по речима Апостоловим,

последњи непријатељ (1. Кор. 5, 26). Смрт је страшна не само

зато што тако често превремено и изненадно прекида наш

живот и живот наших ближњих, и што представља за нас

чемерни растанак. Смрт је страшна због тога што открива све

безнађе човеково, његову неспособност да буде онај који јесте,

онакав какав би требало да буде по творачкој замисли

Створитељевој...

http://www.scribd.com/doc/6632507/Vaskrsenje-Tajna-ivonosnoga-Groba

i ok,ja tako smatram-ne zato sto sam jeretik vec zato sto ne verujem u platonizam......mozda gresim ali trenutno tako mislim-i ti si na nekom postu napisala da Hristos nije umro pa si "ostala ziva" i niko te nije prozivao sto je (po meni) mnogo bezveznija stvar nego "besmrtnost ili smrtnost" duse(inace ti postovi su nestali i otisli u nebice).molim te da me vise ne prozivas i ne pitas(o dusi) jer ne zelim vise da komentarisem o ovoj temi-posebno ne u okviru "o svetiteljstvu".ja imam stav i izneo sam ga-moj je i to je sve  8)

[marija]

Шта је душа?

Суштина бестелесна, разумна, која обитава у телу, саузрок живота.

Шта је ум (νους)?

Део душе најчистији и разуман за созерцавање ствари и онога што је раније доживљено (преко органа чула).

Шта су размишљања (φρενες)?

То су силе душе према нечему што се тиче ствари, које се путем разума доносе (нека врста усаглашених појмова).

Шта је то начин (обичај) (τροπος)[11]?

То је оно стање душе, што је произашло из навике.

Шта је то осећање?

Орган душе, сила чула која је у стању да прима утиске од спољних ствари.

Шта је то дух (πνευμα)[12]?

Суштина без форме, која претходи сваком покрету.

Крај (дела) Блаженог Максима Монаха „О души“[13]

naše ej da brinemo sada ovog časa o duši, a posle nemojte da nam bude kasno :smiley:

[w.a.mozart]

pa dobro,i? sta mi tu vidimo?sauzrok zivota....

[marija]

upsss nestao mi komentar : kao i pola teksta :-[

mislim da mi treba da brinemo sada ovoga časa o našoj duši a posle ima ko da brine

šta vidimo, kao i u svemu, ono što želimo da vidimo

lično uopšte se ne opterećujem  da li ej besmrtna, jedino što me brine je da li ću imati prave odgovore kada dođe vreme ili samo loša opravdanja

[w.a.mozart]

ne znam da li da placem ili da se smejem.........

lazarice,sestro slatka, zar se i ti sluzis takvom retorikom.......koji crni odgovori,zar ti nisu javili da smo svi spaseni vec...evo nove teme  :-[

[marija]

ne znam da li da placem ili da se smejem.........lazarice,sestro slatka, zar se i ti sluzis takvom retorikom.......koji crni odgovori,zar ti nisu javili da smo svi spaseni vec...evo nove teme  :-[

i suze i smeh su za zdravlje  :cheesy1:ne nisu mi javili, neobaveštena sam, ajde otvori temu i obavesti me da en budem u zabludi :cheesy1:

[w.a.mozart]

bih ja-al se plasim da ces je zakljucati  

kao onu goruce-aktuelnu (za vecinu) koju si skljocnula danas a moze  i jos neko da me kikuje ili banuje-u know who..... :wink:

salim se....pocinjem da budem neozbiljan a to nije dobro tako da se za tonite odjavljujem-'noc

[marija]

bih ja-al se plasim da ces je zakljucati  :cmizdrenje:kao onu goruce-aktuelnu (za vecinu) koju si skljocnula danas a moze  i jos neko da me kikuje ili banuje-u know who..... :wink:salim se....pocinjem da budem neozbiljan a to nije dobro tako da se za tonite odjavljujem-'noc

sve što je zaklju?ano može se i otklju?ati, al nešto ne videh da ima interesanata  :Pnema povla?enja sada, nikako, ho?u i ja da bidnem obaveštena :cheesy1:a ja se moram povu?i jerbo moram ustati u 5h :wink:

[w.a.mozart]

ок онда-ја сам лажов 

[Guest Светлана]

АВВА ЈУСТИН ПОПОВИЋ

ТУМАЧЕЊЕ ПОСЛАНИЦЕ ФИЛИПЉАНИМА

СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА

1,1-2

Флп. 1,1-2: 1 Павле и Тимотеј, слуге Исуса Христа, свима светима у Христу Исусу, који су у Филипи, с епископима и ђаконима: 2 Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.

1,1

Стално хришћаниново осећање према Господу Христу јесте: Он је све и сва, а ја сам нико и ништа. То осећање води и руководи сав живот хришћанинов у овом свету. Најсавршенији пример тога је свети апостол, првоврховни апостол Павле. То је Еванђеље, то благовест нарочито све његове посланице Филипљанима (Флп. 1,21; 3,8-21; 4,13). Свети апостол осећа себе и зна себе као слугу Христовог, само као слугу: Господ Христос је Господар у свему, а он - слуга Његов у свему. Слугино је да стално извршује вољу Господара свог, утолико пре и утолико радосније што је Господар у исто време Господ и Бог. А зар према Господу Богу, човек док је човек = док је хришћанин, може имати друкчији став него - смерно и радосно служење и слуговање?

Свети апостол назива себе слугом а не апостолом, јер бити слуга Христов - заиста је велико звање и врховно добро. Ко је слуга Христов, тај је несумњиво слободан од греха; и будући истински слуга, он неће пристати да буде слуга никоме другоме.[1]

Хришћани су хришћани тиме што су Христови: њих као да нема у њима, свом душом су у Христу, свим срцем, свим бићем. А Он, сав свет и бескрајно човекољубив, кроз свете тајне и свете врлине разлива стално по њиховим душама своје свете божанске силе. И тако их постепено освећује, ослобађајући их од свега несветог, нечистог, греховног. Зато се свети апостол и обраћа свима хришћанима у Филипи као "свима светима у Христу Исусу". А хришћани су "у Христу Исусу" од самог почетка: од светог крштења. Светим крштењем су добили свети квасац освећења. А живот им је дат да тим светим квасцем ускисну васцело биће своје, сва "три копања брашна" свог: ум, срце и вољу. Да их освете, и тако проводе свети живот у Господу Христу.

Од самог почетка хришћанства епископи су руководиоци хришћана у њиховом еванђелском животу. Они, и њихови помоћници: свештеници и ђакони. А прва дужност руководиоца у светом живљењу, шта је? - Да најпре сами буду "свети у Христу Исусу".

1,2

Све што је свето долази од благодати Божје. Отуда и светост хришћана сва је од благодати и у благодати. Под благодаћу се разумеју сва света божанска средства и све свете божанске силе, дате људима од Трисветог Божанства преко Господа Христа ради њиховог спасења од греха, смрти и ђавола, и светог живљења од Оца кроз Сина у Духу Светом. Отуда је сва благодат од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Утешитеља благог. Све што треба души, даје благодат. А кроза све то она даје и божански мир. Благодат се даје људима као синовима Божјим. Бог је наш Отац, а ми - деца његова, синови Његови. То сазнање и то осећање је срж нашег хришћанског самосазнања и нашег хришћанског самоосећања. А како постајемо синови Божји? Постајући браћа Христова. А како постајемо браћа Христова? Извршујући вољу Оца Његовог небеског: "Јер ко извршује вољу Оца мога који је на небесима, тај је брат мој" (Мт. 12,49). Господ и брат! каква част и каква одговорност! колико је светости потребно у животу хришћанина, да би постао и занавек остао син Божји и брат Христов. Али силе за такво свето живљење даје нам благодат кроз нашу веру и ради наше вере.

1,3-6

Флп. 1,3-6: 3 Захваљујем Богу своме кад год вас се сетим, 4 свагда у свакој молитви својој молећи се за све вас с радошћу, 5 што постадосте заједничари у Еванђељу од првога дана до данас, 6 убеђен потпуно у то да ће онај који је почео добро дело у вама довршити га тја до дана Исуса Христа.

Сваку помисао своју на њих, свети апостол претвара у молитву за њих. То је заиста права еванђелска брига о људима. Помисао наша на неког човека, да се извије у молитву нашу за тог човека, - то је хришћанска дужност наша. Апостол се "свагда" моли за Филиписке хришћане "с радошћу". Зашто? Зато што су постали "заједничари у Еванђељу". А то значи: заједничари у свему Божјем: у истини Божјој, у љубави Божјој, у доброти Божјој, у правди Божјој, у животу Божјем, у вечности Божјој. А има ли веће радости од те за бедне житеље наше планете? Како су морале бити дуге молитве светог апостола када се он "свагда у свакој молитви својој" моли за све хришћане Филиписке, као што се сигурно молио и за све остале хришћане по свима другим местима. То није ни чудо, јер хришћани, "заједничари у Еванђељу", треба да остваре у животу, да оваплоте у себи све еванђелске истине Божје. Јер то није подвиг који почиње данас а завршава се сутра, него је то подвиг који почиње од дана нашег крштења а завршава се даном Страшнога суда. Заједничарење у Еванђељу, то "добро дело" које је кроз свето крштење почео у нама сам Дух Свети, траје, врши се, усавршава се у нама "тја до дана Исуса Христа", тојест до Страшнога суда. Овим нам свети апостол открива велику тајну загробног живота. Умирући телом, ми душом одлазимо са земље у загробни свет, у коме остајемо све "до дана Исуса Христа". Па зар се и тамо наставља "добро дело" које смо почели на земљи? Да. наставља се све док се не доврши. Јер ми остајемо у Цркви као живи чланови њени. А у њој је увек Дух Свети и сам Господ Христос.[2] У Цркви нема мртвих, него су сви увек живи; и сав живот у њој свих чланова њених одживљује се стално благодаћу од Оца кроз Сина у Духу Светом. Живот сваког члана Цркве, и после смрти његовог тела, наставља се живљењем душе у Цркви. Благодат која је у души у овом свету, одлази са душом у онај свет, и "добро дело", које је почело у души на земљи, наставља се и у оном свету, расте, усавршава се све "до дана Исуса Христа". Јер и одлазећи у онај свет, душа остаје у Цркви, која је једна и на земљи и на небу: један је исти у њој Господ Исус, један исти Дух Свети, једна иста Истина, један исти Живот, једна иста благодат. Вечна глава Цркве, чудесни Господ Богочовек Христос, непрекидно оживљује својим животворним силама тело Своје, Цркву, која јединством својим обухвата и небески и земаљски свет.

...

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/Filipljanima/Filipljanima01.htm

[Милан Меденица :)]

da damo dobar odgovor na Strasnom Sudu ...

dobro, a koje je pitanje, jel to neku jedno pitanje, tipa sta je Ljubav, ili je za svakog ponaosob drugo, kao sto je svaki od nas razlicit? mislim, mi smo svi jedne prirode, ali smo i razliciti, ili se barem percepiramo tako ...