Павле Паја Јовановић (1859-1957)

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

Paja Jovanović, dizajner novčanica Kraljevine Jugoslavije

arheoamateri.rs

Januara 1933. godine u opticaj je puštena novčanica od 1.000 dinara za koju je nacrt izradio Paja Jovanović. Ona na sebi nosi datum 1. decembar 1931. godine. Na njoj je prvi put u našem novčarstvu prikazan lik poznate žene – istorijske ličnosti, kraljice Marije Karađorđević. Na licu (aversu) novčanice dominira lik kraljice, na sredini na vodenom žigu lik je kralja Aleksandra I, na desnoj strani je orao u letu. Tekst na sredini napisan je ćirilicom. U donjem levom uglu napisano je ime autora crteža P. YOVANOVITSCH FEC. U desnom uglu je ime gravera E. DELOCHE SC. (Fec., skraćeno od latinskog fecit, izradio je; Sc., skraćeno od latinskog sculpsit, rezao je ).

Na naličju (reversu) novčanice levo i desno su predstave žena od kojih leva drži srp i snop žita, a desna mač i štit sa državnim grbom. Tekst je pisan latinicom. Crtež je jasan, odaje lakoću i virtuoznost. Podstiče na iluziju monumentalnosti. Kombinuju se folklorni elementi i portret. Novčanicu je izdala Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, a štampana je u Zavodu na Topčideru. Potpisan je tadašnji guverner Ignjat J. Bajloni. Izrada klišea, snimanje, recenzija nacrta za novčanicu obavljena je u Parizu, u banci u kojoj je radio i graver ove novčanice.

 

Za centralni lik na novčanici, lik kraljice Marije Karađorđević, Paja Jovanović je koristio skice i studije koje je radio između 1925. i 1927. godine. Danas se one nalaze u njegovom legatu u Muzeju grada Beograda. Narodna Banka Kraljevine Jugoslavije obratila se još 1928. godine našem slikaru koji je tada živeo u Beču sa porudžbinom za nacrt za ovu novčanicu. Sačuvana je prepiska Paje Jovanovića i tadašnjeg guvernera Narodne banke iz 1929. godine oko izrade nacrta i visine honorara. Za ovaj nacrt naš slikar je nagrađen velikim honorarom od 100.000 dinara koji je nadmašivao tadašnje honorare ostalih umetnika, autora nacrta za novčanice.

Izgled papirnog novca od njegove pojave u Evropi od pre više od trista godina do danas promenio se od crno-belih tekstova do pravih kolorističkih slika. Tehnologija izrade papirnog novca od velikog je značaja i neprekidno se razvija. Visokokvalitetna hartija, razni nivoi zaštite, visoka tehnologija i najsavremenije tehnike štampe, dizajn prepoznatljiv kao nacionalan, hologrami ulivaju poverenje u novac. Međutim, tradicionalna veština umetnika bila je i danas je ostala fundamentalna u kreaciji i umetničkih i zaštitnih obeležja novca. To potvrđuje i naš slikar Paja Jovanović, autor crteža jedne od naših najlepših novčanica, koji je ostao dosledan sebi i svojoj životnoj mudrosti – „Veština je naći lepotu“.

[Božena]

Новчаница због које се у Краљевини СХС ишло на робију: Насликао ју је Паја Јовановић, а на њој се први пут нашао лик познате жене из Србије - Opanak.rs

WWW.OPANAK.RS

---

Народна банка Краљевине Југославије, чији је тадашњи гувернер био Игњат Ј. Бајлони, поверила је нашем великом сликару Паји Јовановићу задатак да наслика нацрт једне...

 

[Božena]

Bašibozuci Paje Jovanovića za više od pola miliona evra

Slika Paje Jovanovića “Dva bašibozuka pred kapijom“ (Bashi-bazouks before a Gateway) sa kraja 80-ih godina 19. veka prodata je na aukciji u Sotbiju u Londonu za 465.000 funti (531.633 evra), što je trostruko veća suma od prvobitno procenjene vrednosti tog dela.

Slika je procenjena na između 100.000 i 150.000 funti, a prodata je 24. aprila u okviru aukcije orijentalne umetnosti, objavila je kuća Sotbi.

Jovanovićeva slika dimenzija 46x35 centimetara, rađena tehnikom ulja na drvetu, nastala je oko 1887/1888. godine.

Uz opis tog rada ponuđeni su kao literatura tekstovi Nikole Kusovca i Dejana Medakovića.

U kataloškom zapisu, uz opis bašibozuka i prizora na slici, data je i kraća biografija Paje Jovanovića (1859-1957), koji je studirao na Bečkoj akademiji kod Karla Leopolda Milera, a među pokroviteljima njegovog slikarstva bio je i srpski kralj Aleksandar. Izlagao je u Beču, Minhenu i Berlinu. Kako je navedeno, posebno pažljivo je proučavao crnogorske i albanske subjekte, naročito ratnika i bašibozuka. Doživeo je međunarodnu reputaciju i interesovanje engleskih i američkih kolekcionara.

Na istoj aukciji orijentalne umetnosti u ponudi je bilo oko 60 umetničkih dela, koja se prodata za ukupno 5,1 milion funti.

Veću cenu od Jovanovićevog dela dostigla je samo slika “Crvena kapija” Edvina Lorda Viksa (Edwin Lord Weeks), koja je prodata za 573.000 funti, a bila je procenjena između 200.000 i 300.000.

http://www.seecult.org/sites/default/files/vesti/paja-jovanovic-dva-basibozuka-sotbi.jpg

Na aukcijama u Sotbiju u Londonu i Njujorku do sada je prodato još šest Jovanovićevih dela – “A Serbian Warrior” (66.050 funti) i “A Good Smoke” (18.500 funti) 2008. godine, “The Conversation” (72.000 dolara) i “The Falconer” (24.000 funti) 2006. godine, “The Resting Sentinel” (79.200 funti) 2004. godine i “The Greek Sentinel” (53.400 funti) 2000. godine.

Paja Jovanović je bio poznat kao slikar ljudi i običaja na Balkanu, a slavu i popularnost stekao je vrlo rano. Bio je među retkim srpskim slikarima koji je rano, sa svega 29 godina, postao član Srpske kraljevske akademije, a međunarodna priznanja sticao je i u umetničkim metropolama poput Beča, Londona, Minhena i Pariza. Motive za slike nalazio je u svakodnevnom životu običnih ljudi koje je stretao na putovanjima po Balakanu - kod Kuča u Crnoj Gori, među Srbima i Arbanasima u okolini Skadra, na Kosovu i Metohiji, severnoj Albaniji... Njegove slike snažno su odjeknule u narodu i probudile nacionalna osećanja u godinama koje su prethodile Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.

U Srbiji je 2009. godine nizom programa obeležena 150-godišnjica njegovog rođenja.

(SEEcult.org)

[Božena]

 

[Božena]