Активности ВДС

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BC-%D0%B7%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D1%85%D0%B8%D1%9A%D0%B5-r1754

[Guest]

У Црквеној кухињи се у току летњих месеци подели до 350 оброка дневно

14. Август 2013 - 10:10

Лето за наше ,,невидљиве суграђане”, људе без средстава за живот, није донело олакшање. Црквена кухиња Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке у Француској 31 цело лето ради „пуном паром”.

 

Дневно је дељено од 300 до 350 оброка укључујући оне које су корисници кухиње носили болесним или немоћним члановима својих породица. Топли оброк је преко потребан тим људима у великим врућинама какве су овог лета у Београду. Чланови Милосрдне секције ВДС-а који помажу у кухињи су то најбоље могли да осете на лицу места, у сусрету са људима који обедују код нњих и који за њих више нису ,,невидљиви”, заборављени људи са маргине друштва већ конкретни људи у невољи, гладни и жедни, и које у Име Господње треба „напојити макар чашом хладне воде”.

 

А ти исти људи, махом они млађи који су остали без посла, са своје стране су врло радо хтели да помогну у кухињи, да унесу робу која се допрема или нешто друго што се од њих затражи. Тиме су показали своју жељу да раде, али и захвалност на топлом оброку који добијају у трпезарији Црквене кухиње.

 

То можда најбоље показује да се у Црквеној кухињи ипак осећају као део једне породице, онако како и треба да буде, као што је приликом посете Црквеној кухињи крајем марта ове године Епископ ремезијански г. Андреј обраћајући се корисницима Црквене кухиње рекао: „без обзира на животне околности, ви треба да се осећате као део једне породице, јер ми у Цркви гледамо на вас као на део породице”.

 

 

Извор: ВДС

[Guest]

Још две црквене кухиње у престоници

29. Август 2013 - 8:38

 

Од  2. септембра два нова пункта Црквене кухиње при храмовима на Карабурми и Бежанији

 

 

Ове јесени, 2. септембра 2013. године, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја почеће са радом два нова пункта Црквене кухиње Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке. Трудом и залагањем братства храма Сабора српских светитеља на Карабурми и храма Светог Ђорђа у Бежанији, уз ангажовање њихових парохијана као волонтера, наши најсиромашнији суграђани добијаће топли оброк на још два места.

 

У времену кад у Београду нажалост има пуно људи који живе на граници егзистенције, у Црквеној кухињи у Француској 31 дневно се подели до 400 оброка. Отварање нових пунктова при храмовима на Карабурми и Бежанији допринеће да се, бар донекле, задовоље насушне потребе ових људи. То сигурно доприноси и остваривању унутрашње мисије Цркве и показује колико је потребно да ми као сведоци Истине и Јеванђеља организовано деламо.

 

 

Извор: ВДС

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

Форумска тема

 

Народна кухиња СПЦ - уточиште за гладне и заборављене

[Guest]

Посета чланова Милосрдне секције ВДС-а Дому „Јован Јовановић Змај“

17. Октобар 2013 - 8:27

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке посетили су на Михољдан, 12. октобра 2013. године, Дом „Јован Јовановић Змај“ за смештај деце без родитељског старања у саставу Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београд.   

Једна врло љубазна особа, радница Дома, нам је помогла да деци поделимо мандарине, грожђе и чоколадне бананице. Испричала нам је успут и своју животну причу. Одрасла је у Дому за незбринуту децу „Драгутин Филиповић Јуса“. Завршила је средњу саобраћајну школу, засновала породицу. „Ја сам била на другим пословима а сад радим у дому. Некад ми је мој управник био васпитач а сад ми је претпостављени. Моја генерација је добро прошла. Већина је завршила школе, имају породице и раде. Има примера да су обоје из дома у срећном браку и имају унучиће. Ми смо се међу собом подржавали и помагали. Данас је друго време. Можда сам погрешила при избору занимања. Требало је да будем социјални радник да баш радим са децом из дома, јер сам сама кроз све то прошла. Моје искуство живота у дому је позитивно. То увек кажем и овој деци. Да буду свесни да им друштво на овај начин пружа сигурност, кров над главом, школовање...“

Питали смо је имајући у виду њено животно искуство шта мисли од чега зависи развој и социјализација детета. - Од чега зависи, питате. Од много тога зависи. Да ли је то генетика, услови у којима одраста... Мој рођени брат је завршио две школе, сам. Из ината. Много зависи и да ли је дете имало трауме, од тога много зависи“,  рекла је наша саговорница коју деца присно зову по надимку.

Деца су се чувши да смо дошли полако окупљала. Прво су стигли најмлађи. Уследило је препознавање и подсећање на претходне сусрете од којих су неки били у дому „Јуса“ у коме су деца боравила на млађем узрасту.

Већа деца су желела да поделе своје искуство из школе, да разговарају о предметима које воле или не воле, о неким њиховим дилемама и да покажу шта су научили  или нацртали. Било је и питања о Богу, о вери и крштењу. Радо су се играла и шалила. Допало им се воће и чоколадне бананице. Читали смо им и „Светосавско звонце“. На крају смо у дворишту играли одбојку. Кад смо се поздравили са малим Николом и подсетили га да нам је прошли пут читао Оче наш он је одмах почео молитву. Придружило му се спонтано двоје деце која су била прсутна, тако да је њих троје наизуст изговорило Оче наш. Пожелели смо да им Господ помогне да науче да се моле и траже од Њега помоћ и заштиту, да услиши њихове дечије молитве и помогне њима и њиховим васпитачима у сложеном и тешком процесу сазревања и одрастања.

Можда се и за нас, кад заборавимо на Бога и свој живот живимо мимо Његове Свете Воље и Јеванђеља може рећи да личимо на децу без родитељског старања. Уколико живимо само по својој вољи доносећи често погрешне одлуке. Само што ми, за разлику од ове недужне деце која не могу да утичу на свој положај, уколико се покајемо можемо као блудни син из Јеванђеља да се вратимо у Очев загрљај. Тај загрљај нам је данас потребнији него икад јер су и изазови који маме у „земљу далеку“  бројнији и примамљивији него икад.

 

 

 

Извор: ВДС

[Guest]

На првом месту, брига о ближњем

5. Новембар 2013 - 13:07

 

 

 

 

Годишња скупштина Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке

 

Годишња скупштина Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке одржана је 4. новембра 2013. године у свечаној сали Патријаршије. Скупштини су присуствовали Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј  председник ВДС-а, г. Милета  Радојевић, директор Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама, архијерејски намесник четвртог намесништва протојереј-ставрофор Бранко Митровић и бројни свештеници, ђакони и чланови Скупштине.

 

Скупштина је почела молитвом Светоме Духу након које је Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј благословио сабрање и изразио задовољство што на Скупштини ВДС-а и ове године може да се чује о појединцима и фирмама који помажу рад ВДС-а а на тај начин и унутрашњу мисију и милосрдну делатост Цркве.

 

- „Драго ми је да могу да вас поздравим, вас који сте ангажовани на једном племенитом задатку којим потврђујете нашу веру. Данас није лако одвојити од наших потреба и поделити са другима то што имамо али у томе је наша хришћанска дужност и наша хуманост. Цркву не чине  зидови, Цркву чини народ. Црква је са јерархијом и благочестивим народом та која је позвана да брине о духовним али и животним потребама људи, о души и о телу. У наше време има много потребитих, многи остају без посла и зато је потребно да помажемо једни другима то Црква благосиља“,  рекао је Патријарх.

 

Секретар ВДС-а јереј Владимр Марковић поднео је исцрпан Извештај о раду у протеклој години, праћен видео пројекцијом која је и визуелно илустровала рад у протеклом периоду. Из Извештаја се види да су сви ресори: ресор за верску просвету, за милосрдни рад, за породицу, брак и васпитање, правно саветовалиште, саветовалиште за очување здравља, црквену штампу, за координацију, с посебним освртом на Црквену кухињу, били врло активни и да су циљеви постављени на прошлој Скупштини у великој мери остварени.

 

Јереј Владимир Марковић је детаљно говорио о раду Православног унверзитета, на коме се одржавају концерти, предавања, културне вечери, о малој школи бесплатне наставе у којој, на пример. има сто полазника на часовима енглеског језика, о правном саветовалишту и бесплатним правним саветима, који много значе поготову људима који су остли без посла и о женској радној секцији која негује старе занате и редовно организује добротворне продајне изложбе својих рукотворина.

 

Посебну пажњу јереј Владимир Марковић је посветио Ресору за породицу брак и васпитање који има све више посла.У његов рад су од недавно укључени и лекар и свештеник. Покренута је иницијатива да оживи фонд „Светиња живота“. Фонд на чијем челу би био презвитер Василије Вјовдић би своју мисију обављао у склопу овог  Ресора за породицу, брак и васпитање. Преко фонда би се Црква практично бавила  овим проблемом и помогла да се превентивно говори о греху и штетности абортуса и истакне предност и благослов православне породице  

 

Ресор милосрдног рада и Црквена кухиња били су врло активни у протеклом периоду. Говорећи о посети чланова Милосрдне секције ВДС-а старачким домовима, домовима за незбринуту децу, болницама и другим установама социјалне заштите Града Београда, јереј Владимир Марковић је рекао да је на тај начин Српска православна црква, односно Архиепископија београдско карловачка присутна у  овим установама и да има добру сарадњу са њиховом управом и запосленима.

 

Идеја Црквене кухиње која је са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, уз ангажовање бројних волонтера и донатора, у потпуности заживела. Свакодневно испуњава своју мисију јер је све више људи са дна друштвене лествице, који остају без средстава за живот и којима је топли оброк у Црквеној кухињи насушна потреба. То је потврдило и отварање нових пунктова при два београдска храма: храму Сабора српских светитеља на Карабурми и храму Светог Ђорђа у Бежанији, који поделом топлих брока помажу најсиромашнијим парохијанима и другим потребитима. Данас Црквена кухиња храни 800 људи. У Црквеној кухињи у Француској 31 свакодневно се подели 400 оброка а поменутим пунктовима се испоручи још 400 оброка. 

 

То је све могуће захваљујући донаторима Црквене кухиње и  вредним волонтерима, рекао је јереј Владимир Марковић. Он је истакао изузетну сарадњу са  Градским секретаријатом за социјалну заштиту, и г. Ненадом Матић, секретаром, који организује Народне кухиње у Београду и који испоручује Црквеној кухињи 1.200 топлих оброка недељно. Јереј Владимир Марковић се захвалио свим донаторима а посебно компанијама: „Хлеб и Кифле“, „Неопланта“ , „Карнекс“ , „Агрожив“ и

Компанији „Фриком“ која је се однедавно придружила великим донаторима Црквене кухиње.

Незаменљива је и улога 20 волонтера који на својим плећима носе ову кухињу. Јереј Владимир Марковић их је такође поименце представио на Скупштини и на тај начин јавно изразио захвалност за њихов труд и љубав.

 

- „У периоду који је пред нама,поред унапређења свих постојећих активности имаћемо два посебна  задатка: оживљавање Фонда Светиња живота и отварање нових пунктова Црквене кухиње“, рекао је јереј Владимир Марковић.

 

Он се на крају  излагања  захвалио на благослову Његовој Светости Патријарху и свима који су дошли, браћи свештеницима и члановима Скупштине. 

 

Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј је након Извештаја рекао да је лепо ово што смо чули и да му је драго што се ова хуманитарна  свест ипак  јавља у овом тешком времену. Он је апеловао да се Црква и њени свештеници много више ангажују на том пољу, навевши и примере других  и рекао између осталог:

 

-„ Свештеници су ти који би би морали лично да се ангажују. И да ангажују своје парохијане који добро знају кога имају у парохији. Да свештеник лепо каже тој кући, тој породици дајте учините то. Овој  породици учините ово. Тако да се та акција Цркве оживи и омасови. То није никаква пропаганда. То је насушна потреба. Вера без добрих дела је мртва, мртва вера. Вера је жива, тамо где се ангажовала у служби човека. Црква брине не само за духовне, него и за физичке потребе, за човека у целини. И то је део мисије Цркве.“

 

Његова Светост Патријарх се на крају захвалио још једном свима који се ангажују јер је то део племените жртве којом оплемењујњемо себе и друге и којој се Господ радује.

 

Извор: ВДС

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]