Святитель Николай Сербский, Молитвы на озере: как понимать?

[р.б. Юрий]

Добрый день, братья и сестры во Христе.

 

В молитвах на озере святителя Николая Сербского есть такие строки:

 

48. Господи, отверзи слух души моея

Мудрец индийский учит душу мою не страшиться страданий, но упражнениями тяжелыми и непрерывными, молитвой и очищением подниматься к Всевышнему, Который выйдет навстречу душе и явит ей лицо Свое и силу Свою. Да славится Кришна, учитель и пророк народа своего!

(http://lib.eparhia-saratov.ru/books/13n/nikolay/prayers/49.html)

 

Не мог бы кто-либо прокомментировать данное высказывание святителя? Как к нему относится? Неужто святитель мог прославлять так языческого учителя, ставшего объектом поклонения и считающегося аватаром Вишну в пределах языческой же веры?

 

Заранее благодарю.

[р.б. Юрий]

Прошу прощения, что пишу на русском. Надеюсь, что близость языков сделает возможным ваши ответы.

Нужен качественный ответ. Если есть возможность попросить священника или человека с богословским образованием дать ответ - буду благодарен вдвойне.

[коЖељ њацИ]

У томе и јесте ширина једног светитеља, што он не одбацује један народ и његове обичаје нити његову мудрост, него их апсорбује и приводи Христу, све заједно и са њиховим обичајима и традицијом и начином на који верују, са свим њиховим врлинама и манама. Светитељ не руши. Он гради. Он на народним основама , народном веровању гради , додаје - Христа.

 

 

На исти тај начин су светитељи привели Христу Србе, не укидајући им начин вере, традицију и обичаје, него само додавши Христа. Јер кад се дода Христос тада он као рефлектор обасја све тамне углове и сви виде оно што је погрешно( грешно ) . Тада су Срби примивши Христа задржали славу, задржали бадњак, задржали коледа, задржали много тога, али одбацили језичество ( паганство) одбацили заблуде, но нису одбацили и своју народну душу , свој карактер. Код нас није било протеривања језичества, него само надоградња.

 

Отуда наш ( и ваш )  светитељ прича на тај начин.

 

Такође светитељ хоће да укаже да мудрост духовни опит и духовно трагање долази увек са истока :

Будь мудрой, душа моя, и прими сердечно дары драгоценные от мудрецов, с Востока пришедших, для сына твоего предназначенные. Не оглядывайся на Запад, где солнце заходит, не соблазняйся дарами призрачными и ложными.

 

Зато хвали источне мудрости.

 

А ове источне мудрости ипак јесу мудрости и јесу добре и корисне, и апостол Павле каже да се не одбацују добри обичаји било чији.

Такође светитељ говори да нису јазичници ( пагани)  тек неки грешници који ништа нису знали, него напротив да су и они наслућивали светлост востока - Христа, јер и у њиховим мудростима има назнака ишчекивања Христа.

 

А што се тиче речи Вишну и српске речи Вишњи , светитељ намерно прави ову као случајну аналогију , намерно реч Вишњи користи уместо речи Вишну јер је у суштини исто значење.

Као и што је Шива уствари Жива, или Брама = Брана ( онај који брани, чува ) итд.

Тиме светитељ жели да укаже на везу српског језика и словенских језика са санскртом и Индијом.

Код вас је лош превод јер пише - Всевышнему , али у српком оригиналном тексту стоји само Вишњему.

[р.б. Юрий]

Спасибо, брате, за ответ. Мне придётся разобраться в сложностях сербского языка, но в целом ответ понятен.

 

 

 

А што се тиче речи Вишну и српске речи Вишњи , светитељ намерно прави ову као случајну аналогију , намерно реч Вишњи користи уместо речи Вишну јер је у суштини исто значење.

 

Это не вполне так. В русском переводе написано прямо: "Да славится Кришна". Можете ли Вы проверить, как написано у святителя в оригинале на сербском языке?

 

И откуда святитель мог узнать об учении Кришны? К примеру, хорошие переводы Махабхараты (и Бхагавад-гиты в том числе) в России стали появляться не так давно. В Сербии они появились раньше? Или святитель читал иностранные переводы?

[р.б. Юрий]

И кстати, Желько: Я бы не стал связывать имена индийских богов с сербской этимологией. Например, Вишну как второстепенный бог упоминается в ведийских текстах. Если я не ошибаюсь, в этих случаях обычно прибегают к известному мифу о карлике Вишну, перешагнувшему вселенную тремя шагами. Таким образом, Вишну - это довольно старое божество. Хотя и не ведийское. Скорее всего, это автохтонное божество, ассимилированное ведийцами. Если хотите заявить о связи этого имени с сербскими словами, то придётся проследить и доказать, как культуры были связаны во времена составления соответствующих ведийских гимнов. Как Вы понимаете, за 1000 лет до Р.Х. не было никакого сербского народа или русского народа.

[Guest - . . .-]

Мы очень рады, что ты с нами Юрий

[р.б. Юрий]

И я рад, отче! Если можете ответить на вопрос темы, буду очень признателен.

[коЖељ њацИ]

Спасибо, брате, за ответ. Мне придётся разобраться в сложностях сербского языка, но в целом ответ понятен.

 

 

 

 

Это не вполне так. В русском переводе написано прямо: "Да славится Кришна". Можете ли Вы проверить, как написано у святителя в оригинале на сербском языке?

 

И откуда святитель мог узнать об учении Кришны? К примеру, хорошие переводы Махабхараты (и Бхагавад-гиты в том числе) в России стали появляться не так давно. В Сербии они появились раньше? Или святитель читал иностранные переводы?

 

 

Види и у српском и у руском преводу помиње се реч Кришна.

Значи исти је превод сем у погледу речи Вишну( Вишњи).

 

Иначе Св. Николај је живео пре првог светског рата и пре другог светског рата, путовао је по свету и имао много пријатеља у другим нацијама и верама. Његов добар пријатељ је песник и писац Рабиндранат Тагоре који је под утицајем Велимировића почео да слави Христа као Бога, на неки свој индијски начин.

 

Св. Николај је веома добро био упознат са старим књигама истока, познавао је Веде и Упанишаде, и друге књиге.

[коЖељ њацИ]

И кстати, Желько: Я бы не стал связывать имена индийских богов с сербской этимологией. Например, Вишну как второстепенный бог упоминается в ведийских текстах. Если я не ошибаюсь, в этих случаях обычно прибегают к известному мифу о карлике Вишну, перешагнувшему вселенную тремя шагами. Таким образом, Вишну - это довольно старое божество. Хотя и не ведийское. Скорее всего, это автохтонное божество, ассимилированное ведийцами. Если хотите заявить о связи этого имени с сербскими словами, то придётся проследить и доказать, как культуры были связаны во времена составления соответствующих ведийских гимнов. Как Вы понимаете, за 1000 лет до Р.Х. не было никакого сербского народа или русского народа.

 

 

Било је помена.

Срби се помињу још у 4 веку као нападачи на Цариград( Константинопољ) заједно са Аварима.

 

Веде су старе и ја не говорим да су Срби написали Веде, не то. Него говорим да је санскрт језик који има доста сличности са словенским језицима. Св. Николај је то просто искористио.

 

Што се тиче Срба и Руса. Види најстарије српске државе зову се Рашка, Раша, итд.  Србе неки народи зову по тим државама , Расцијани, Рашани, Расци, Раци, Расени. Између речи Рас и Рус толико је разлика само у једном слову  А и У .

Словени касније формирају нације од племена. Али неки стари њихови називи племена или држава постају национално име.

 

 

Данашњи Срби и данашњи Руси формирају се у националном смислу као хришћанске нације пре око 1000 година, једино је то тачно.

Међутим ми Срби имамо још једну српску нацију.

А то су Лужички Срби. Који постоје на простору источне германије ( немачке) више од 1000 година, где су имали и своје чувене градове, као што су Бранибор ( Бранденбург) Липнић ( Лајпциг ) Брљин ( Берлин ) итд.

 

Дакле постоје две врсте Срба и језик нам је потпуно другачији. Они  - лужички Срби причају западнословенским језиком сличним чешком језику. Ми причамо јужнословенским језиком сличном нашем језику, јел

 

А ви сте источнословенска грана језика, ви Руси.

 

Што се тиче сличности тримуртија и српске старе митологије, види ми немамо много остатака те митологије, али имамо јако много топонима који говоре у прилог томе да је тројство било обожавано код старих Срба. Тако имамо врхове планина, троглав, триглав и сл.

Много више и дуже су лужички Срби задржали паганство од нас балканских Срба, јер ми смо овде били унутар Византијске хришћанске територије. А лужички Срби су се опирали Хришћанству јер је долазило од Германа и то на силу.

 

 

О сећању Срба на Индију говоре многе наше епске песме у којима Индију зовемо Инђија. Имамо и насеље Инђија у Србији.

 

''Пе­сме и оби­ча­ји укуп­ног на­ро­да срп­ског – Об­ред­не пе­сме'' за­ве­де­на је под ред­ним бро­јем 107. У При­зре­ну су је пе­ва­ли ко­ле­да­ри, а за­пи­сао ју је ''г. Јо­во Ста­ни­ми­ро­вић све­ште­ник При­зрен­ски''.

СИВА ЖИВА

 

 

Сива Жива сива силна,

Сива силна голубице!

Да куда си путовала?

Одговара Сива Жива

Сива силна голубица:

''Ја сам тамо путовала

У Инђију нашу земљу.

Пролећела Хиндушана

И ту Глобу Тартарију

Црни Хиндуш и Тартару.

Летила сам Господару

Нашем силном Триглав бору

 

Те гледала што нам чини

Што нам чини заповеда."

Шта чињаше наш Господар

Наш Господар Триглав вељи,

Наш Створитељ и Држитељ

И велики Уморитељ?

Одговара Сива Жива

Бела силна голубица:

"Наш Господар лепо чини

Трима кола у зучиње

И четврто злато мери.

Да правимо златне чаше

 

 

Златне чаше и сребрне

Да молимо младог Бога

И Божића Сварожића

Да нам даде свако добро

Понајвише дуги живот.

Дуги живот добро здравље

И богатство што га носи.

Божић поје по сву земљу

Не боји се Хиндушана

Нити црног Тартарана

Ни големе те пустаре

А проклете Глобе црне

Глобе црне Тартарије,

И те гадне Манџурије.

 

Слава му је до небеса

До престола Триглав бога

Брада му је до појаса.

До појаса среди земље

Србске земље Рашке светле.

Да се роде мушка деца

Љути војни Даворови

Даворови и Јарила

Она силног Туривоја.

Туривоја Ђуримами

Да се роде јагањчићи

Јагањчићи и јарићи

И ти вељи теленчићи.

Женски више него мушки.

 

 

 

 

[коЖељ њацИ]

Пе­сму је за­пи­сао Скен­дер, Ср­бин му­ха­ме­дан­ске ве­ре из Бо­сне.

ЈАК–ЦАР

 

Борак борили Серберичани

Кољедо мој

Божоле мој

Божићу мој

Сварожићу ој!

У тој земљи Серберији

У Инђији проклијетој.

Борак борили млого дуго

Сто тисућа дугих љета

Двјеста тисућ кратких љета,

Борак борили зло чинили.

Борић боре разљути се Тартарима земљу даде

А Србима туђег станка

Туђег станка туђег данка

На Србицу и Јак-цара

На тог Чуја вељу ријеку.

Борили се храбрили се

Боје своје погубили

Земље србске оставили

И Инђију и Дунава.

Хиндуш за њим насрнуо

Дуга борба дуга рата

И Крајине злопамтиле.

Кољед земљу оставио

Над Босну се надмашио.

Босном трјесну Србу свану

Босна србска и одавна

Од Србије постанула.

Кољед био прјеминуо

Божића нам оставио,

А Божића Сварожића.

Сварог браду погладио

Млого добро починио

Сваком нами добро дао

Домаћину понајвјеће.

А домаћин кољеђаном

Свашта доста подарио:

Коме злато, коме благо

Цар Кољеду милу шћјерцу

Кољеђаном синовине.

[Tumaralo.]

Znate li kako mogu da dodjem do doktorskog rada Nikolaja Velimrovica u kom govori o filozofiji Berklija?

[коЖељ њацИ]

Погледај (шире) цео контекст и след реченице, сам светитељ даје и одговор у продужетку :

Слава нека је Лао - Цеу, учитељу и пророку народа свог!

Слава нека је Кришни, учитељу и пророку народа свог!

Слава нека је Буди, царском сину и неумитном учитељу народа свог!

Слава нека је Зороастру, великом пророку народа свог!

Битан је други део реченице.

За све њих каже да су пророци/учитељи народа свог.

 

а онда :

 

Слава нека је Исаији, видовитом пророку душе моје!

Једино за пророка Исаију каже да је пророк душе његове.

 

 

Да ово си добро приметио мислио сам да се то подразумева, али вероватно језичка разлика доводи до забуне, сличан језик али није исти.

[коЖељ њацИ]

Znate li kako mogu da dodjem do doktorskog rada Nikolaja Velimrovica u kom govori o filozofiji Berklija?

 

Ђе ме нађе...појма неима

[р.б. Юрий]

Погледај (шире) цео контекст и след реченице, сам светитељ даје и одговор у продужетку :

 

Мико, спасибо, но такой ответ не отвечает. Объясню.

 

В учении Будды разве есть Бог? Разве буддистское спасение близко к православному спасению?

 

О Кришне. Разве концепция самсары не дурна? По словам Кришны, Арджуна и Кришна прошли вместе множество рождений. И множество рождений с Кришной (допустим, что Кришна - это бог) не вырвали Арджуну из самсары. Так в чем польза учения Кришны, если даже его друг за множество рождений не может выйти из самсары? Так где же эта пророческая роль Кришны, о которой говорит святитель Николай? Я ее не вижу.

[р.б. Юрий]

Забыл сказать о важном. Мы не признаем спасительность веры тех, кто отпал от Единой, Святой, Соборной и Апостольской Церкви. Вишнуиты или буддисты никогда и не были связаны с нею. А указанные слова святителя можно истолковать так, будто эти учения имеют спасительное действие для тех народов, которым они были проповедованы. И что же? Не нужно им проповедовать Святое Евангелие? Ведь получается такой вывод.