Откопавање Сребренице

[karadjordje]

Покреће се интернет пројекат о расветљавању ``злочина у Сребреници``и разбијању анти-српског мита.Да ли има заинтересованих који би помогли у прикупљању,анализи и класификовању података који се тичу Сребренице?

[karadjordje]

Има ли заинтересованих?

[Vizantiona]

Има , па ево да кренемо са материјалом....

Забрањена истина о Сребреници – Александар Павић

Проглашавање 11. јула Даном сећања на сребренички ”геноцид” у Европском парламенту 15. јануара ове године, има за циљ стављање дефинитивне вредносне тачке на случај распада бивше Југославије. По тој верзији, Југославија се распала као резултат агресивне српске политике. Круна свеопште српске агресије је геноцид над муслиманима у Сребреници које су починиле снаге Војске Републике Српске. Ове снаге биле су само продужена рука ратних архитеката у Београду.

Случај Сребреница, који се наводи и као ”највећи геноцид у Европи после Другог светског рата” има за циљ стварање нове историјске парадигме. Она ће засигурно релаксирати немачку свест и савест за геноцид над Јеврејима у Другом светском рату, утврдити морални империјализам Запада, и што је најважније, оправдати ангажовање западних земаља против Срба. Случај Сребренице, како сада ствари стоје, оснажиће морални кредибилитет муслимана у Европи и свету, и учинити их још прихватљивијима у дискурсу европског јавног мњења.

Дан сећања на жртве Сребренице затвориће врата слободној дискусији о елементарним чињеницама везаним за сребреничка догађања јула 1995. а све оне, који покушају још једном претрести овај случај, ставити ван вредносне друштвене прихватљивости, и довести на стуб срама политичке некоректности.

Истина која се помаља

Политиколог Александар Павић, са својом невеликом али значајном књижицом ”Забрањена истина о Сребреници-приручник заснован искључиво на страним изворима” јeдан је од ретких српских интелектуалаца који је имао храбрости да, када је у питању ова тема, не остане по страни. Ова књига, која је за две године доживела два своја издања (Легенда Чачак, 2006. и 2007. год.), актуелнија је данас више но када је први пут угледала светлост дана. Као изузетно значајну видим чињеницу да Павић представља и једног, по много чему, друштвено ангажованог интелектуалца. Одмах по завршетку ”јулских догађаја 1995” Павић је заједно са принцезом Линдом Карађорђевић обишао Сребреницу. Заједно са њима, била су и двојца чланова британског парламента ”чији је извештај о арапском графиту и постерима муџахедина у тамошњој џамији сузбијен, а они лично ућуткани.”

Имајући ово у виду, као и то да је у послератној БиХ неко време (август 1996-јун 1997) обављао дужност Главног политичког саветника Председника Републике Српске, још већи значај добија његов истраживачки метод, и могло би се рећи извесна суздржаност и опрезност у извођењу закључака, и то искључиво после изношења аргумената и чињеница. Одређено лично искуство и непосредни увид у ситуацију о којој пише, дизвољавају му да примети недостатке, и да се упусти у критичко истраживање и аргументовање, поводом једне теме која је већ у приличној мери постала освештана историјска чињеница, не само у ЕУ већ и у Србији.

Одмах на почетку свог истраживања аутор износи своју намеру ”да помогне у том (по питању Сребренице В.В.) сналажењу, пратећи у кратким цртама причу како се развијала, кроз стране извештаје, изјаве, анализе и коментаре – све до садашњег времена.” За Павића важност ове теме превазилази локалне границе и постаје ”суштинско цивилизацијско питање”. Разлог за овакву оцену лежи у чињеници, да је око Сребренице ”дигнута кампања глобалних размера”. Улажење у ”разлоге” за оно што се дешавало на подручју Сребренице значи да прихватамо ”званичну верзију” што опет за собом повлачи и то да нам је једини циљ да ”оправдамо” то што она тврди.

Признање Босне и Херцеговине од стране државника западних земаља, пре него што су се њени конститутивни народи договорили о моделу њеног унутрашњег уређења, и велика вероватнћа да ће због тога доћи до унутрашњих сукоба, као и пропаст Лисабонског договора од фебруара 1992. захваљујући Алији Изетбеговићу, указује на главне одговорне за чињеницу да се на подручју Сребренице непрекидно гинуло од 1992-1995. На питање да ли би жртвовао мир за независну БиХ, Алија Изетбеговић одговорио је потврдно.

Едвард Херман, професор на америчком Универзитету Пенсилванија: ” ‘Сребренички масакар’ представља највећи тријумф пропаганде у балканским ратовима.”

Чему уопште Сребреница, сликовито говоре страни коментатори и истраживачи које Павић опширно цитира у својој књизи. Стела Џатрас, амерички колумниста: ”Сребреница једнако је холокауст. Сребреница једнако је геноцид. Сребреница једнако је етничко чишћење. И пошто се сада дискредитују тврдње о масовним гробницама и геноциду на Косову, постоји ли бољи начин да се настави с демонизацијом Срба него да се амерички народ подсећа на Сребреницу? Јер има још незавршеног посла у распарчавању Југославије, путем ампутације Црне Горе, Санџака и Војводине.”

Аустралијски аналитичар Гали Хасан: ”После тога су САД-НАТО искористиле ‘масакар’ да интервенишу на страни вођа босанских муслимана у рату против српскух снага а све у функцији сопствених империјалних интереса. Циљ је био разбијање Југославије и колонизација Босне и Косова. Веродостојне информације из америчких и западних извора показују да је бројка од наводно најмање ‘8000 муслимана’ побијених од стране српских снага надувана како би САД-НАТО имале ‘хуманитарни’ изговор да демонизују Србе и обезбеде подршку јавног мњења за војну интервенцију у региону.”

Одмах по уласку српских снага у Сребреницу започиње медијска кампања о злочинима Срба у том граду. Међутим, једини официр УН у Братунцу у време наводног масакра, холандски капетан Схутен у изјави од 27. јула 1995. сведочи: ”Сви папагајски понављају речи других, али нико не показује чврсте доказе. Примећујем да у Холандији људи желе да по сваку цену докажу да је геноцид почињен… Ако је било егзекуција, Срби су их онда врашки добро сакрили. Зато ја ништа од тога не верујем. Дан после пада Сребренице, 13. јула, стигао сам у Братунац и тамо остао осам дана. Могао сам да идем куд год сам хтео…” Непосредно по паду Средбренице око тридесетак страних новинара борави на том подручју не потврђујући приче о било каквом масакру. Особље УН које је пристигле избеглице са подручја Сребренице интервјуисало у Тузли о кршењу људских права не налази ”ниједно сведочење о злочинима из прве руке”.

Извештај Међународне комисије црвеног крста од 13. септембра 1995. указује на праву судбину несталих из Сребренице. ”Око 5000 муслиманских војника из Сребренице напустило је енклаву пре њеног пада. Муслиманска влада је признала да су ти војници прекомандовани у друге јединице њихових оружаних снага. Чињеница да о томе нису обавештене њихове породице правдана је обавезама војне тајне.”

Џонатан Рупер: ”…до прве недеље у августу 1995. 35.632 људи је регистровано од стране Светске здравствене организације и босанске Владе као расељена лица из сребреничке заштићене зоне – другим речима, као преживели из Сребренице. Црвени крст је такође видео и забележио да се ‘неколико хиљада’ наоружаних муслиманских мушкараца из Сребре – нице безбедно повукло иза муслиманских линија… да би затим били прекомандовани на друга ратишта ‘без обавештавања њихових породица’. А, као што је горе наведено, око 700 војника из Сребренице је стигло до Жепе, да би после безбедно изашли из тог града после његовог пада у српске руке јула 1995. Дакле, укупно је било најмање 38 – 39. 000 преживелих из Сребренице – што је цифра која се прецизно подудара са проценама о броју људи у Сребреници од стране главних хуманитарних организација из времена њеног пада.”

Пресуде

Дражен Ердемовић Хрват из Тузле, човек који се борио на све три стране током рата у БиХ, и за кога је сам Трибунал закључио да његово ”ментално стање стање није дозвољавало да му се суди”, постаће кључни сведок у Хашком трибуналу. Ердемовићу који је ”признао” да је учествовао у убијању око 1.200 муслимана из Сребренице, дозвољено је да износи непотврђена сведочења без могућности унакрсног испитивања. Као награду за сарадњу Ердемовић добија казну од пет година, с тим да је немора издржавати целу.

О пресуди генералу Радиславу Крстићу донетој у августу 2001 Тара Мекормак каже: ”…суђење Крстићу је разоткрило озбиљне недостатке у приказивању пада Сребренице као геноцида. Хашки трибунал није био у стању да докаже да је командант јединице која је заузела Сребреницу имао икакву намеру да почини било какво убиство, нити имао било какво сазнање о истим. Уз то, да би се убиства сврстала у геноцид, Трибунал се одважио на једну компликовану дефиницију геноцида која не зависи ни од броја људи који су у ствари побијени. Дакле, по овој дефиницији, убиство неких лица, чак и војника усред борбених дејстава, рачуна се као геноцид.”

Након десет година од догађаја јула 2005. у којем се тврди да је убијено 7- 8.000 људи, идентификовано је мање од 2.100 тела. Процесу идентификације учествовала је само једна, муслиманска страна, без одговарајуће контроле и надзора.

Моралне и вредносне координате

На крају своје књиге Павић констатује: ”Шта год били прави циљеви пропагатора ‘званичне верзије’ они нас не обавезују – осим у једном: да развејемо маглу лажи ради нашег сопственог мира и оријентисаности у садашњем времену, као и ономе које нам предстоји. А сада знамо да у томе нисмо сами.” Ипак ”борба за истину о Сребреници (је В.В.) не толико српска колико цивилизацијска, метафизичка, суштинска – јер она разоткрива бар један део мреже лажи која се сад плете на глобалном нивоу.” Књига Александра Павића задовољава све критеријуме једног објективног истраживања и представља сигурну основу и путоказ за даљи рад на овој теми.

Њеним резултатима неће бити задовољни сви они који су своју позицију у јавном мњењу Србије градили на једном догађају који, као што видимо, по много чему почива на стакленим ногама.

[Vizantiona]

Истина ће нас ослободити

Потребно је и у интересу је свих, на првом месту нас Срба и босанских муслимана, али и народа и честитих политичара и људи великих западних сила, да се сазна права и целовита истина о Сребреници. Дакле, не само делимична, једнострана и у многоме извитоперена истина, јер када је таква, она не представља истину већ неистину

Овај број Двери српских, који излази у сарадњи националне организације слободних људи Српски сабор Двери и невладине организације Историјски пројекат Сребреница, покушава да открије истину о догађајима у и око Сребренице у последњим балканским ратовима (1991–1995).

Несрећна и у многоме крвава балканска историја 20. века мора прецизно да се сагледа, без икаквих прикривања, релативизовања и оспоравања било ког злочина који се догодио ма ком народу на простору Балкана. Истина је болна, али свакако достижна и једина може, ако постоји бар мало воље на свим сукобљеним странама, довести до мирног живота и помирења.

Српска страдања и српски злочини

У тој вишетомној, још увек ненаписаној историји страдања народа на балканском простору, неславно прво место заузима - српски народ. Први светски рат, Други светски рат, комунистичка диктатура друге половине 20. века, последњи балкански ратови, бомбардовања Републике Српске 1995. године и бомбардовање Србије 1999. године, однели су више милиона српских глава, у највећој мери цивила, жена и деце. У тим својеврсним геноцидима који су спровођени над Србима, будућа Историја Балкана у 20. веку мораће да открије починиоце и њихове планове о потпуном уништењу Срба са терена где су они вековима живели. Нажалост, уз подршку одређених светских центара моћи, као и због српске наивности, неорганизованости и немоћи да се у одређеном историјском тренутку сачува и одупре злочиначкој намери, на почетку 21. века Срба практично више и да нема у Книнској Крајини, Далмацији, Славонији, централној Босни, Косову и Метохији… Та историја не сме заобићи ни велике интересне групе ван простора Балкана, почев од Немаца и Британаца, преко Сједињених Америчких Држава, до Ватикана и муслиманско-муџахединских претензија.

Са друге стране, морамо јасно одговорити и на следећа питања:

Да ли српска страдања на која се позивамо и која не желимо да посматрамо одвојено од страдања других народа, могу да нас доведу до истине? Апсолутно ДА, другачији пут до истине не постоји.

Да ли српска страдања могу да буду оправдање за српске злочине против других народа? НЕ, али додајемо: последице се не могу разумети без узрока.

Да ли се у Сребреници догодио злочин? ДА, злочин се догодио и са једне и са друге стране: прво су босански муслимани годинама убијали Србе по српским селима око Сребренице, претежно децу, жене и старце, а онда је јула 1995. мржња ударила на мржњу, превасходно према војним јединицама босанских муслимана и војно способним мушкарцима.

Српске и муслиманске мајке Сребренице

Остале су уцвељене и српске мајке и муслиманске мајке. Пред њиховим патњама морамо се замислити и пронаћи храбрости да сазнамо праву истину о њиховој страдалој деци, мужевима и очевима; морамо сазнати истину о свим дешавањима и погинулима, дакле и о онима који су настрадали у борбама (као припадници одређених војних јединица), као и о онима који су недужно побијени (као цивили). Патњу ни једне мајке, без обзира веру или нацију којој припада, не смемо запостављати. На то нас обавезује не само земаљско међународно право, већ на првом месту наша људскост и човечност и јеванђељско правило да не чинимо другима оно што не желимо да други нама чине.

Питања која чекају одговоре

Како доћи до истине у 21. веку, у веку невероватних технолошких и научних достигнућа, у веку медијских манипулација, технолошко-информационе диктатуре која креира јавно мњење како јој се прохте? Одговор је: мукотрпним залагањем, прво менталним отпором медијској хистерији и симулакруму који нуди једну врсту истине, дакле, очистити свој мозак и аналитички приступити проналажењу одговора на стотине питања која су везана за Сребреницу, а од којих највећи део, ни после 14 година, није добио свој одговор.

Као илустративан пример који потврђује изнето мишљење, наведимо само десет сребреничких питања:

Ако је Сребреница била демилитаризована и заштићена зона, како то да је она коршћена за „одмор, обуке, опрему и нападе Орићевих јединица на српске положаје“ (извештај генералног секретара УН од 16. марта 1994. и 30. маја 1995. године)?

Ко је од посматрача УН и представника великих сила, иако су знали колика је тензија између зараћених страна, дозвољавао Насеру Орићу да Сребреницу као „демилитаризовану зону“ користи практично као војну базу (извештај Холандског института за ратну документацију, април 2002. године)? Да ли су тако и они вишестрано умешани у планирање и изазивање етничких сукоба у Сребреници?

Да ли је Алија Изетбеговић преко свог сребреничког заповедника, по злу познатом Насеру Орићу, месецима и месецима пре јула 1995. године, свесно нападао и убијао Србе, желећи да их испровоцира да узврате ударац на Сребреницу, која је требало да послужи као мамац и жртвено јагње за активно укључивање НАТО-снага у сукоб? Да ли је заиста тачно да је амерички председник Бил Клинтон рекао Изетбеговићу да мора бити убијено више од 5.000 муслимана ако жели да НАТО нападне Србе?

Да ли је Насер Орић, по Изетбеговићевом наређењу, непосредно пре јула 1995. године, био плански повучен из Сребренице са својим људима, оставивши за собом на хиљаде људи без команде?

Да ли је велики део муслиманских војника покушао пробој према Тузли и Жепи? Да ли је тачно да се на хиљаде муслиманских војника пробило и годину дана касније пријавило ОЕБС-у за гласање на избирима? Где су ти „нестали“ људи сада?

Где су докази? Где је 8.000 лешева? Колико их заправо има? Како се спроводи и ко сада спроводи обдукцију лешева?

Где су фамозни сателитски снимци Сједињених Америчких Држава који показују стравичне српске злочине, а на које се позивала Медлин Олбрајт? Зашто је стављен ембарго службене тајне на те наводне сателитске снимке следећих 30 до 50 година, од стране америчке, британске и француске државе? Зашто их не покажу јавности?

Зашто се не изврши детаљна анализа тачности сведочења главног хашког сведока Дражена Ердемовића, који сведочи да је за непуна четири сата, заједно са још седморицом људи које поименице наводи, убио 1200 људи, тако што их је изводио по групама од десет људи, одводио их скоро 200 метара до места злочина, онда их убијао, па проверавао урађено, па се одмарао и пио, па онда све испочетка и тако 120 пута? Зашто се не установи да му је за такав монструозан злочин требало бар 20 сати? И где је тих 1043 леша јер је касније на том месту пронађено 157 лешева?

Зашто нико од преостале седморице из Ердемовићеве групе, који су наводно побили 1200 људи, није ухапшен, процесуиран и изведен пред лице правде, иако се зна ко су и где тренутно живе? Да ли се неко плаши да „главни сведок“ не постане „лажни сведок“?

Да ли је, на крају, случај Сребреница медијски припреман, предимензиониран и свесно искривљен да би се створила слика о „злим геноцидним Србима“ и тако ублажила критика јавности на стотине хиљада протераних Срба из Книнске Крајине (само двадесет дана после наводног геноцида у Сребреници), бомбардовање Републике Српске (само месец и по дана после наводног геноцида у Сребреници), затим бомбардовање Србије (као изговор да се поново не догоди наводни геноцид у Сребреници) и тако даље…

Ето, било би лепо да нам неко одговори на ових десет питања. Питања има још десет пута оволико, питања на које још нису пронађени одговори. Она захтевају да се случај „Сребреница“ поново и на прави начин, објективно и детаљно и чињенично, испита. Овде се не ради ни о каквој релативизацији злочина са наше, српске стране, већ апсолутно о потреби да се сазна права истина. Истина ће нас ослободити, без обзира колико она била тешка и болна за све народе на Балкану.

Потребно је и у интересу је свих, на првом месту нас Срба и босанских муслимана, али и народа и честитих политичара и људи великих западних сила, да се сазна права и целовита истина о Сребреници. Дакле, не само делимична, једнострана и у многоме извитоперена истина, јер када је таква, она не представља истину већ неистину.

Медијска машинерија која је пројектовала слику о Сребреницу коју данас познајемо, по којој су немилосрдни и нечовечни Срби извршили „највећи геноцид после Другог светског рата“ над недужним муслиманским цивилима, над муслиманским женама и децом у Сребреници, прави је пример једностране и искривљене истине. Све је већи број људи у свету који схватају да су обманути. Велики број иностраних интелектуалаца, као и нови и у многоме објективнији а до данас мало познати извештаји, разбијају лажни медијски симулакрум о америчко-каубојској варијанти о „добрим“ и „лошим“ народима у Босни, конкретно у Сребреници. Џулија Горин, Дајана Џонстон, Ноам Чомски, Јирген Елзесер, Валтер Маношек, Жерминал Чивиков, Жак Вержес само су нека имена у низу оних људи који говоре једну другу причу од ове званичне; затим појављују се извештај Холандског института за ратну документацију, па извештај Информативне мисије Националне Скупштине Француске, као и закључци са Међународног скупа одржаног у Москви, априла ове године, који сматра да „питање Сребренице и такозваног геноцида муслиманског становништва и припадника војних снага мора да се подвргне свестраној и исцрпној анализи у светлу нових података и свих доказних материјала који се налазе на располагању“.

Српски Отпор

Овај број Двери српских само је први у низу пројеката које ће велики број српских невладиних удружења, које су чланице Српске мреже, спровести у циљу проналажења истине.

Овај број Двери, такође, треба да освести и ободри оне српске властодршце, како у Републици Српској тако и у Србији, да се не повијају како им Брисел и Вашингтон кажу, већ да, залагањем за истину, у овом по Србе тешком историјском тренутку, оправдају народно поверење које им је дато. На крају, после 10-годишње небивале медијске тортуре и „улагања“ у оне „демократске“ србе који певају „њихову“ песму, овај број симболички представља организован отпор својеврсном медијском етничком слабљењу српског народа од стране неких западних сила, на првом месту САД, која, по сведочењу њеног амбасадора у Србији Камерона Мантера, годишње помаже „развој демократије у Србији са 50 милиона долара“. Они имају силу и моћ, а ми имамо правду и потребу да преживимо.

Ком опанци, ком обојци.

[Vizantiona]

Стефан Каргановић је оснивач а Љубиша Симић је виши научни сарадник института Историјки пројекат Сребреница. Колико је заиста ископано тела из гробница у околини Сребренице? Да ли је међу ископаним жртвама било жена и деце? Да ли су све ископане жртве биле погубљене и да ли је тачно да су страдале приликом ослобађања Сребренице? Како је могуће да пресуда генералу Крстићу донета на основу исказа само једног сведока Хрвата Дражена Ердемовића који је направио нагодбу са тужилаштвом. Зашто никада није подигнута оптужница ни против једног од убица које је Ердемовић именовао.

http://www.youtube.com/watch?v=vp1GYNBpw4s

http://www.youtube.com/watch?v=_a8EFF7MHOw

[PD]

0442_feel

Ima zainteresovanih da saznaju, nauce, ispricaju drugim...a da li mogu pomoci ne znam...predlozi nesto pa mozda i bude pomoci koliko je u mojoj mogucnosti.

[karadjordje]

Одлично,е сад,само нека се јаве људи који су заинтересовани за покретање овог пројекта.Могу се јавити јавно или мени на пп.

[Vizantiona]

http://www.youtube.com/watch?v=YB_j7eOVyNM

http://www.youtube.com/watch?v=73oy_mWPMgc

http://www.youtube.com/watch?v=ie9PiDKyzgE

[karadjordje]

Још једном да поновим:сви који мисле да би могли да помогну у вези Сребренице нека се јаве јавно или мени на пп како бих знао на кога могу да рачунам.

[Vizantiona]

Па појасни нам каква помоћ се очекује у ком смислу ја рецимо нисам ни политичар ни историчар тако да са те стане нисам ефикасна.

[karadjordje]

Да се прикупљају сви могући подаци до којих можемо да дођемо било на српском,енглеском,њемачком,руском......Ти подаци би се класификовали тако што бисмо упоређивали положаје регуларне војске на тлу СФРЈ и осталих паравојних јединица,односе и њихова дјеловања,дјелање међународне заједнице,број жртава и начин на који су дјеловале снаге,шта је узроковали да дође до жртава....

Дакле,све што је везано за Сребреницу.У суштини,ја сам то замислио да се почне анализирати положај Сребренице и стање у њој од почетка па до краја рата.

[Vizantiona]

Аха,па добро што год откријем и што је у мојој моћи прослеђујем!

[Guest nikolastojanoviccuprija]

javljam se na duznost

[Guest Alefshin]

????????? ?????? ? ?????????? – ?????????? ?????

????? ??? ?????? ?? ????? ?????, ????? ??? ?? ?? ???? ???? ? ?????? ?????, ?????? ?? ?? `???? ? ???????`, ????? ?? ?? ?? ???? ???? ????? ? ???????? ?? ???????

[Vizantiona]

????????? ?????? ? ?????????? – ?????????? ?????

????? ??? ?????? ?? ????? ?????, ????? ??? ?? ?? ???? ???? ? ?????? ?????, ?????? ?? ?? `???? ? ???????`, ????? ?? ?? ?? ???? ???? ????? ? ???????? ?? ???????

????? ?? ?? ?? ??? ?? ??????? ????? ?? ?? ?? ?? ???????? ??? ???? ???????! :smiley: