Jump to content

Обавештење за неписмене медије у вези са прославом Васкрса!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Собзиром да упорно тв и други медији и даље честитају Васкрс православним верницима по јулијанском календару,једном за свгда:

 

СВИ ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ ВАСКРС ИСТОГ ДАНА, КОЈИ СЕ ПОСЕБНО ИЗРАЧУНАВА И НЕМА ВЕЗЕ СА ЈУЛИЈАНСКИМ ИЛИ ГРЕГОРИЈАНСКИМ КАЛЕНДАРОМ!!!

 

Дакле,после пролећне равнодневнице,прва недеља после пуног месеца,и после 14 дана јеврејског месеца нисана...па рачунајте...

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Собзиром да упорно тв и други медији и даље честитају Васкрс православним верницима по јулијанском календару,једном за свгда:

 

СВИ ПРАВОСЛАВНИ ВЕРНИЦИ СЛАВЕ ВАСКРС ИСТОГ ДАНА, КОЈИ СЕ ПОСЕБНО ИЗРАЧУНАВА И НЕМА ВЕЗЕ СА ЈУЛИЈАНСКИМ ИЛИ ГРЕГОРИЈАНСКИМ КАЛЕНДАРОМ!!!

 

Дакле,после пролећне равнодневнице,прва недеља после пуног месеца,и после 14 дана јеврејског месеца нисана...па рачунајте...

 

Објасните? Како сте дошли до прве недеље пуног месеца? Месец је јединица за време које се испољава у календару! Црквена година почиње 1 септембра. По чему се тражи обједињење датума Васкрса? Шта значи ИСТОГ ДАНА? Наравно да сви православни славе истог дана.  Којег дана? Има ли тај дан датум? По чему датум? Сваког месеца има се по један пун месец...итд. Божић се слави 7. јануара по Јулијанском календару. Тај јеврејски Нисан није календар?

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Објасните? Како сте дошли до прве недеље пуног месеца? Месец је јединица за време које се испољава у календару! Црквена година почиње 1 септембра. По чему се тражи обједињење датума Васкрса? Шта значи ИСТОГ ДАНА? Наравно да сви православни славе истог дана.  Којег дана? Има ли тај дан датум? Сваког месеца има се по један пун месец...итд. Божић се слави 7. јануара по Јулијанском календару.

 

Као прво,немо да се дереш!

Истог дана значи истог дана за све православне,јер имаш православних који се држе грегоријанског календара,ваљда толико знаш...и они славе Божић по грегоријанском,и он нема везе са овом врстом рачунања!

 

Жао ми је,слаб сам астролог&астроном ,да би ти тачно израчунао и образложио детаље,дао сам параметре по коме се то рачуна...

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Као прво,немо да се дереш!

Истог дана значи истог дана за све православне,јер имаш православних који се држе грегоријанског календара,ваљда толико знаш...и они славе Божић по грегоријанском,и он нема везе са овом врстом рачунања!

 

Жао ми је,слаб сам астролог&астроном ,да би ти тачно израчунао и образложио детаље,дао сам параметре по коме се то рачуна...

 

Шта Вам значи ово дериш? Нисам астролог и астроном, чињеница је да све што се израчуна на Земљи је време које је Земљи потребно да једном обиђе Сунце. Користи се концепт Година.- Изван овога нико не може да слави Васкрс.

 

.smesko. Марсова година је година на Марсу.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

vreme, meseceve mene, ravnodnevnice, dani itd nemaju veze sa kalendarima. Kalendara ima mali milion a vreme je samo jedno. Ravnodnevnica prolecna je samo jedna. I Zosima je u pravu, Vaskrs nema veze sa kalendarom.

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

vreme, meseceve mene, ravnodnevnice, dani itd nemaju veze sa kalendarima. Kalendara ima mali milion a vreme je samo jedno. Ravnodnevnica prolecna je samo jedna. I Zosima je u pravu, Vaskrs nema veze sa kalendarom.

 

Разумела сам @Zosima да каже да нема везе са календаром. Наравно, постоје две равнодневнице: пролећња и јесења (у једној години). Пролећна је углавном 21 марта. Е сад, како се то посебно израчунава, то ме интересује, зато постављам пуно питања. Шта везује Васкрс за ту једну пролећну равнодневницу?

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Разумела сам @Zosima да каже да нема везе са календаром. Наравно, постоје две равнодневнице: пролећња и јесења (у једној години). Пролећна је углавном 21 марта. Е сад, како се то посебно израчунава, то ме интересује, зато постављам пуно питања. Шта везује Васкрс за ту једну пролећну равнодневницу?

 

 

Vezuje se za Pashu jevrejsku. A ne za Julijanski kalendar. AJevrejska pasha se racuna prema Jevrejskom kalendaru, a jevrejski kalendar se ravna prema mesecu jer je Lunarni kalendar. Sve to skupa nema nikakve veze sa Julijanskim kalendarom.

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vezuje se za Pashu jevrejsku. A ne za Julijanski kalendar. AJevrejska pasha se racuna prema Jevrejskom kalendaru, a jevrejski kalendar se ravna prema mesecu jer je Lunarni kalendar. Sve to skupa nema nikakve veze sa Julijanskim kalendarom.

 

Захваљујем. Значи има везе са јеврејским календаром који се равна према месецу. Значи, ниједан други календар се не равна према месецу (није Лунарни)?

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Захваљујем. Значи има везе са јеврејским календаром који се равна према месецу. Значи, ниједан други календар се не равна према месецу (није Лунарни)?

 

 

Osim toga ima veze i sa ravnodnevnicom koja ima veze sa svim osim sa ljudskim predstavama vremena. A sto se tice pitanja, ne znam ima li jos lunarnih kalendara ali i Julijanski i Gregorijanski su solarni kalendari.

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Osim toga ima veze i sa ravnodnevnicom koja ima veze sa svim osim sa ljudskim predstavama vremena. A sto se tice pitanja, ne znam ima li jos lunarnih kalendara ali i Julijanski i Gregorijanski su solarni kalendari.

 

Па тако реците. Али тај дан пада једном у години, а она има 12 месеци (до даљег), и наравно има се много календара.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Što se tiče pravoslavnih, problem kalendara ne postoji. Apeli pravoslavnih koji kao manjina žive u zapadnim zemljama u većinskim rimokatoličkim i protestantskim sredinama nisu kanonske prirode. Kalendar odavno postoji i njegovo pitanje je rešeno u duhu hrišćanskog Predanja koje se u Crkvi čuva i koje doprinosi našem spasenju. Sve novine, bez obzira na ove ili one valjane ili nevaljane izgovore (astronomska i matematička tačnost, praktične potrebe i tako dalje), samo unose smutnju i razjedinjuju duhovno i liturgijski telo Hristove Crkve. Naše je da se istrajno molimo da nas Bog sačuva od kalendarskog iskušenja koje je, nažalost, zahvatilo i već sablaznilo mnoge pravoverne duše.

 

Kada je Hrišćanstvo početkom 4. veka steklo objektivnu slobodu u Rimskom carstvu, pored ostalih spornih pitanja rešavano je i pitanje datuma praznovanja Pashe, kao najvažnijeg i središnjeg hrišćanskog praznika. Isto tako, u izmenjenim i povoljnijim okolnostima hrišćanska Crkva bolje i detaljnije nastoji da ustroji svoj sistem praznika i praznovanja. Tako je Prvi vaseljenski sabor hrišćanske Crkve održan u Nikeji 325. godine zaslugom Sv. cara Konstantina Velikog (+337), pored ostalih pitanja, rešavao i pashalni spor. Sva dokumenta i odluke ovog sabora nisu sačuvane, ali je u celini rekonstruisana i poznata saborska odluka o Vaskrsu i određivanju datuma njegovog godišnjeg praznovanja. Ukratko saborska odluka o Vaskrsu može se svesti na četiri osnovne tačke:

  1. Vaskrs se slavi posle prolećne ravnodnevice
  2. Hrišćani ne slave Vaskrs kada i Judeji svoj Pesah (14. nisan),
  3. Vaskrs se slavi posle punog (uštap) meseca, i
  4. Vaskrs se slavi uvek u nedelju (prvi dan nedelje, osmi dan, dan Hristovog vaskrsenja).

Kada se, dakle, steknu ova četiri navedena uslova i kriterijuma, po posebnim proračunima matematičkim i astronomskim, tada pada Vaskrs u određenoj godini, Vaskrs kao pokretni praznik od čijeg datuma zavise datumi, pre svega pripremnih sedmica Velikog ili Časnog posta (Sv. Četrdesetnica), zatim sedmica po Vaskrsu do Vaznesenja (Spasovdana) i Duhova (Pedesetnice), od čega opet zavisi dužina trajanja posta Svetih Apostola. Isti kriterijum za izračunavanja datuma Vaskrsa daje poznati svetogorski monah iz 14. veka Matija Vlastar u svojoj Sintagmi.

Poznato je da je ceo hrišćanski svet, sa malim izuzetcima (kojih je uvek bilo), slavio jedinstveno Vaskrs, i na Istoku i na Zapadu, više od jedne hiljade godina, bez obzira na otpadije Zapada od Crkve u 11. veku (1054. godine). Tako je bilo sve do 1582. godine, kada je na Zapadu uvedena reforma julijanskog kalendara i prihvaćen takozvani grigorijanski kalendar. Treba isto tako reći da su crkveni Oci nastojali i posle Prvog vaseljenskog sabora da detaljnije izrade kalendar hrišćanskih praznika, posebno Vaskrsa, iz već poznatih razloga. Takoje monah Dionisije Mali početkom 6. veka veoma uspešno pratio dostignuća astronomije i matematike i bavio se izračunavanjem datuma Vaskrsa. On je poznat sve do danas kao tvorac takozvanog Velikog indiktiona ili Velike pashalije. Shvatio je, kao mnogi pre i posle njega, da je za tačno izračunavanje datuma Vaskrsa od velike važnosti praćenje kretanja mesečevih mena (Vaskrs pada posle punog meseca). On je izračunao da je Hristovo rođenje bilo 25. decembra 753. godine od osnivanja grada Rima. Utvrdio je da svakih 19 godina mesečeve mene padaju u isti dan i čas, sve se dakle bukvalno ponavlja. To je već pominjani Mesečev krug. Takođe je izračunao da Sunčev krug traje 28 godina, posle čega godina počinje u isti dan. On je pomnožio broj godina Mesečevog kruga (19), sa brojem godina Sunčevog kruga (28), i dobijen je broj od 532 godine, što znači da se bukvalno posle 532 godine ponavljaju mesečeve mene i Sunčev krug godina. To je Veliki indiktion. Do sada je bilo 14 velikih indiktiona ili Pashalija (od stvaranja sveta po pravoslavnom verovanju), a naša generacija sada živi u 15. Velikom indiktionu, koji je počeo 1941. godine.

Isto tako treba napomenuti da je u staroj Crkvi bila praksa, a to je sugestija i Prvog vaseljenskog sabora, da episkop grada Aleksandrije u Egiptu poslanicom obaveštava sve crkve kada u narednoj godini pada Vaskrs. To su dobro poznate pashalne poslanice, od kojih ou neke sačuvane. Posebno su značajne pashalne Poslanice Svetog Atanasija Velikog (+373). Tako recimo, Sv. Atanasije svojom Petom pashalnom poslanicom iz 333. godine obaveštava da Vaskrs te godine pada .22. aprila (Nedelja Pashe pade u sedamnaesti dan majskih kalendi, to jest dvadesetog farmuta, u petnaesti dan meseca, sedmoga dana sedmice, četrdeset i devete godine (doba Dioklecijana) (Peta pashlana poslanica, prev. sa ruskog M, Arsenijević, Beograd 1997, 118).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па тако реците. Али тај дан пада једном у години, а она има 12 месеци (до даљег), и наравно има се много календара.

Pajeste ali nema veze sa Julijanskim kalendarom a to je tema 

Svaka čast Vučiću! Spasio si Srbiju iz ruku lopova i društvenih parazita! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pajeste ali nema veze sa Julijanskim kalendarom a to je tema 

 

Па јесте, али ме збунио одговор од @Zosima:

 

"Истог дана значи истог дана за све православне,јер имаш православних који се држе грегоријанског календара,ваљда толико знаш"

 

...па сам зато наставила са питањима.

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па јесте, али ме збунио одговор од @Zosima:

 

"Истог дана значи истог дана за све православне,јер имаш православних који се држе грегоријанског календара,ваљда толико знаш"

 

...па сам зато наставила са питањима.

Шта је ту било збуњујуће!?

 

Дакле моја опаска је била упућенима медијима ,који упорно честитају Васкрс свим православнима ,који га славе по јулијанском календару??!!

У том смислу сам рекао,да и поред тога што се неки православци држе грегоријанског календара и по њему славе Божић,за Васкрс то не важи,и рачуна се како је овде покушано да се објасни!!!

 

И шта је ту нејасно?

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...