Proročki govor Slobodana Miloševića ?

[cloudking]

To je napravi tvoj zapad a ne Milosevic, njima mozes da zahvalis jer su nam uveli sankcije zbog "napada na Bosnu" ...

Pa nije trebalo da napadamo onda...

[Ignjatije]

Da li mozes stvarno da izjavis izjavu tipa "bolje se zivelo pod Milosevicem nego danas"

 

Није се живело добро. Некима је и тада било добро. Некима је и сада добро, можда је теби. Али огромној већини је кошмар.

 

И читај шта пишем. Нисам писао о томе да нам је код Слобе било боље, него да су се његова предсказања доста испунила.

 

А и живео сам боље код Слобе. Радио је шверц на бугарској граници и јео сам Милке и пио Кока Колу сваки дан. Само што већина нажалост није.

 

Није народу било добро код Слобе, али му није боље ни сада. Тада је барем имао неку наду да ће бити боље само да скину Слобу. Сада народ живи тешко (и то још од кредита које ћемо ми морати да вратимо)) а наде нема ни за лек. Влада депресија, разочарање, тмина, туга и чемер. Не види се излаз. Ко год заседне на власт прича исту причу и ради исто, или још горе, од свог предходника. Исти финансирају све потенцијалне кандидате за власт и пева се иста песма. А народ..... народ све више пропада и тоне.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Pa nije trebalo da napadamo onda...

 

Pa Bosna nikada i nije bila napdnuta.....sedi jedan....

[Ignjatije]

Slobodan Milosevic:

 

Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji, pa i u našoj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. Zemlje kojima se komanduje spolja, relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom prošlošcu, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, cesto i sa sopstvenim književnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna, selekcija nacionalnog identiteta, svela bi ga na nešto nacionalnih jela, poneku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmetickim sredstvima.

Jedna od zaista nesumnjivih posledica zaposedanja teritorije neke zemlje od strane velikih sila u dvadesetom veku je poništavanje identiteta naroda koji u toj zemlji živi. Iz iskustva drugih zemalja vidi se da narod jedva da je u stanju da prati brzinu kojom pocinje da upotrebljava tudi jezik kao svoj, da se identifikuje sa tudim istorijskim licnostima zaboravljajuci svoje, da poznaje bolje književnost svog okupatora od svoje književnosti, da glorifikuje tudu istoriju cesto se rugajuci svojoj, da lici na druge umesto na sebe... Gubljenje nacionalnog identiteta je najveci poraz jedne nacije, a to se ne može izbeci u savremenom obliku kolonizacije.Osim toga, taj novi oblik kolonizacije iskljucuje, vec po svojoj prirodi, svaki uslov za izražavanje mišljenja, ispoljavanje volje, a pogotovo iskljucuje mogucnost za stvaralaštvo bilo koje vrste. Neslobodne zemlje ukidaju pravo gradana koji u njima žive da slobodno izraze svoje mišljenje, jer bi se to mišljenje, pre svega, sukobilo sa neslobodom. Otuda je tortura nad mišljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik torture u zemlji koja je izgubila slobodu. A o ispoljavanju volje, razume se, tek o tome nema ni govora. Manifestovanje volje je dopušteno samo u vidu farse, ispoljavaju ga samo skutonoše stranih gazda. A njihova simulacija slobodne volje služi kao pokrice okupatoru da je uspostavio demokratiju u cije ime je i zaposeo teritoriju tude zemlje. Narocito želim da naglasim, zbog mladih ljudi, intelektualaca, naucnih radnika, da su zemlje lišene suvereniteta po pravilu lišene i prava na stvaralaštvo, a narocito na stvaralaštvo u oblasti nauke. Veliki centri, velike moci, finansiraju naucno stvaralaštvo, kontrolišu domašaje i odlucuju o primeni njegovih rezultata. Zavisne države, ukoliko imaju naucne laboratorije i naucne institute nemaju ih kao samostalne subjekte, vec kao ispostave centrale koja im kontroliše sve, a narocito domašaje u stvaralackom mišljenju i radu. Ti domašaji se moraju kretati u granicama koje u okupiranu zemlju i okupirani narod nece uneti seme pobune ili emancipacije.

[Човек Жоја]

Цитат

„Економски просперитет и напредак уопште за који су сви грађани Србије опредељени, сукобљен је у последње време са претераном оријентацијом на проблеме прошлости. Наша средства информисања и издавачка делатност су заокупљени догађајима и личностима из даље и ближе прошлости. Та претерана оријентација на прошлост везује људима руке кад је у питању будућност. И садашњост је чак угрожена ако су велике духовне снаге којима друштво располаже усмерене на прошлост. Значај преоријентације са прошлости на садашњост и будућност није само у томе што је прошлост за нама а будућност пред нама, већ и зато што док рашчистимо сва питања везана за протекла два века, можемо да изгубимо контакт с технолошким, културним, па и политичким добом које доноси нови 21. век. Ако тако поступимо, бојим се да ћемо водити битке из минулог доба, а изгубити битку са својим и наступајућим добом“. 

Цитат

„Сви велики пројекти за економски развој, за демократију и за културну обнову, све се те велике и мале идеје могу довести у питање ако допустимо сукобе и крвопролиће. Зато наш највећи зајед нички пројекат, важнији од свих других, треба да буде мир. У миру ми можемо много да урадимо на привредном и друштвеном препороду. У рату и сукобима не можемо ништа, осим да доведемо народ до ивице глади и исцрпљења како се то кроз историју толико пута већ догодило. То је оно историјско искуство које не сме да се понови. Ми смо мали народ и већ готово деценију у економској кризи и скоро исто тако дуго у политичкој кризи. Кад не бисмо имали довољно разума и воље да се ујединимо и мобилишемо да сложно остваримо велики пројекат изласка из економске и политичке кризе, наш би пут водио у дуготрајну нестабилност, назадовање и хаос. Србија се налази пред изборима који ће одлучити да ли ћемо се определити за мир, економски и културни просперитет или за сукобе и мржњу која ће блокирати све досадашње напоре да изађемо из кризе и живимо боље“.

Цитат

„И зато, ако нам неко замера што хоћемо да живимо, радимо и у миру школујемо своју децу, онда нам те замерке показују да имамо посла не само са недобронамерним људима и са непријатељи-ма Србије, већ и са непријатељима људи уопште, мрачних схватања и ниског морала. Ми стварно више немамо ни времена ни разлога да поново још једном гинемо, да унедоглед одлажемо свој миран и уравнотежен развој док се не споразумемо са свима, а поготово између себе самих“.

С. Милошевић, у Нишу, Пироту и Н. Саду, период јесен-зима 1990., у предизборној кампањи. 

[Човек Жоја]

@Ignjatije, како коментаришеш горња три цитата са претходне странице, из Милошевићеве књиге Прилог историји 20. века, (стр. 60-61, 69-70 и 82)?

[Млађони]

On 5/4/2013 at 12:24, SHADOWS OF THE LIGHT рече

 

Pa Bosna nikada i nije bila napdnuta.....sedi jedan....

Postoji nesto sto se zove pamet. Pamet je da ne bijes bitke koje ne mozes da dobijes i koje mozes da resis diplomatijom. A glupost je kada resis da koristis nasilje tamo gde nasilje ne moze da prodje. 

Milosevicu je nestala pamet, jer je zudeo za sto vecom kontrolom teritorije. 

[Милан Ракић]

4 minutes ago, Млађони рече

Milosevicu je nestala pamet, jer je zudeo za sto vecom kontrolom teritorije. 

ako ju je ikada i imao

[Млађони]

Управо сада, Милан Ракић рече

ako ju je ikada i imao

Kad je znao da pali krajnu koju su bez njegove podrske hrvati mogli da pociste jos 91, da ih lozi cetri godine dok igra saha sa tudjamnom i amerima, i na kraju da je proda za sitan gros, da bi "dobio" autonomiju RS... ooo i te kako je imao pameti. Samo je imao pameti za svoje interese a ne za interese svog naroda. 

[Млађони]

Управо сада, Млађони рече

Kad je znao da pali krajnu koju su bez njegove podrske hrvati mogli da pociste jos 91, da ih lozi cetri godine dok igra saha sa tudjamnom i amerima, i na kraju da je proda za sitan gros, da bi "dobio" autonomiju RS... ooo i te kako je imao pameti. Samo je imao pameti za svoje interese a ne za interese svog naroda. 

A mozda treba da mu se zahvalimo sto nije napravio krvoprolice punom regurtacijom jna i krenuo da cisti redom. Sad da li je to bilo sto nije HTEO ili je znao da NE MOZE. 

[Човек Жоја]

Суштинска ствар коју је Милошевић урадио, и тиме направио катастрофалну концептуалну грешку, јесте што је покушао да врати историју на почетак, да обрне смер историје уназад и да исправи прошлост. Што је све последица цикличног поимања историје. Покушао је да стање у Југославији врати у време не само пре устава из '74. (КиМ и Војводина), већ и у време пре Бриона '66., пре Ранковићеве смене. А то је време када се водила битка око тога да ли ће Југославија бити унитарна, централистичка, или по Кардељевом предлогу (са краја 50их) да се иде ка већој афирмацији република и постепено ка конфедерацији. Исход те борбе знамо. Тито је био за први модел, и у први мах одбио Кардеља, после чега су уследиле демонстрације '62. у Љубљани на којима се скандирало Словенији и Кардељу, јер је Тито хтео да га шутне. Словенци устали и рекли ако иде Кардељ идемо и ми, па је Тито попустио. Али се непосредно после Бриона окружио неким новим људима, између осталих и са Николом Љубичићем, генералом, титоистом, министром одбране и верним Титовим чуваром Југославије, преко кога је (укључујући и ЈНА-отуд Слобина јака веза са војском на почетку рата) како тако држао равнотежу и целину Југе.

Е тај исти Љубичић је прогурао Милошевића после Титове смрти, дошавши у Србију на позив Драже Марковића кога је на то наговорио његов верни пријатељ Пера Стамболић. Наравно, чим је клупко почело да се размотава Дража је схватио да му раде о глави, пријатељство пукло,  али је било касно, на крају је морао да оде. Иван Стамболић, који је послужио као фасада и транзиција до Милошевића, врло индикативно сведочи о две стрвари. Прва, када је Милошевић изабран за вођу ЦК Србије Дража је И. Стамболићу рекао да није свестан шта је урадио, да ће Милошевић све уништити и да ће му кроз пола године Слоба забити нож у леђа. Стамболић говори да Дража није хтео (или није смео) да каже о чему се конкретно ради, али да је било очигледно да је знао нешто што он (И. Стамболић) није. Друга ствар односи се на смену И. Стамболића након 8. седнице, када је при гласању резултат био нерешен. Пола је гласало за а друга половина је била уздржана уз само један глас против. Стамболић сведочи да је Љубичић, који је у то време био и члан председништва СФРЈ, обигравао и дрхтао око правног саветника који је дребало да протумачи исход гласања, јер је за смену била потребна већина. Драму је пресекао сам Стамболић.

После тога иде и антибирократска револуција на крилима протеста косовских Срба и Црногораца, Војводина, уставни амандмани, 14. конгрес у СЦ итд, итд. Цела Слобина прича у том периоду је на линији комунистичке идеолошке матрице, демократски социјализам, самоуправљање, антинационализам, итд. Његов говор на Газиместану је чист популизам, јер је још априла '87. на Косову Пољу схватио какву моћ има тај начин мобилизације маса. Чак и тад, након оне чувене реченице "Нико не сме да вас бије" он је у дому културе одржао говор где је оштро осудио сваку врсту национализма. Другим речима, Милошевић је био човек чији је задатак био да сачува Југославију. Није он био никакав националиста, српски патриота и штатијазнам, већ најобичнији титоиста, комуниста конзервативац, са стаљинистичким методама. Дао је маси само оно што она воли да чује, и што Срби траже још од 19. века: егалитаризам, архетип вође, националног месију, црно-белу слику света, приче о солидарности, борби за малог човека, итд, итд. Ступар, у емисији код Марића од пре неколико година, наводи податак да је Милошевић '83. чак три пута гледао снимак Ранковићеве сахране, на којој је маса од, како кажу, 100 хиљ. људи, скандирала "Лека, Лека, Лека...!". Тачно је знао шта треба да ради и како да се понаша. Све зарад власти. И онда прочиташ оне цитате из његове књиге што сам постовао на претходној страници. ПСИХОПАТА! Шта друго човек може рећи. Чист ЛУДАК!

[cloudking]

7 minutes ago, Ђоле Пролеће рече

Суштинска ствар коју је Милошевић урадио, и тиме направио катастрофалну концептуалну грешку, јесте што је покушао да врати историју на почетак, да обрне смер историје уназад и да исправи прошлост. Што је све последица цикличног поимања историје. Покушао је да стање у Југославији врати у време не само пре устава из '74. (КиМ и Војводина), већ и у време пре Бриона '66., пре Ранковићеве смене. А то је време када се водила битка око тога да ли ће Југославија бити унитарна, централистичка, или по Кардељевом предлогу (са краја 50их) да се иде ка већој афирмацији република и постепено ка конфедерацији. Исход те борбе знамо. Тито је био за први модел, и у први мах одбио Кардеља, после чега су уследиле демонстрације у Љубљани на којима се скандирало Словенији и Кардељу, јер је Тито хтео да га шутне. Словенци устали и рекли ако иде Кардељ идемо и ми, па је Тито попустио. Али се непосредно после Бриона окружико неким новим људима, између осталих и са Николом Љубичићем, генералом, титоистом, министром одбране и верним Титовим чуваром Југославије, преко кога је (укључујући и ЈНА-отуд Слобина јака веза са војском на почетку рата) како тако држао равнотежу и целину Југе.

Е тај исти Љубичић је прогурао Милошевића после Титове смрти, дошавши у Србију на позив Драже Марковића кога је на то наговорио његов верни пријатељ Пера Стамболић. Наравно, чим је клупко почело да се размотава Дража је схватио да му раде о глави, пријатељство пукло,  али је било касно, на крају је морао да оде. Иван Стамболић, који је послужио као фасада и транзиција до Милошевића, врло индикативно сведочи о две стрвари. Прва, када је Милошевић изабран за вођу ЦК Србије Дража је И. Стамболићу рекао да није свестан шта је урадио, да ће Милошевић све уништити и да ће му кроз пола године Слоба забити нож у леђа. Стамболић говори Дража није хтео (или није смео) да каже о чему се конкретно ради, али да је било очигледно да је знао нешто што И. Стамболић није. Друга ствар односи се на смену И. Стамболића након 8. седнице, када је при гласању резултат био нерешен. Пола је гласало за а друга половина је била уздржана уз само један глас против. Стамболић сведочи да је Љубичић, који је у то време био и члан председништва СФРЈ, обигравао и дрхтао око правног саветника који је дребало да протумачи исход гласања, јер је за смену била потребна већина. Драму је пресекао сам Стамболић.

После тога иде и антибирократска револуција на крилима протеста косовских Срба и Црногораца, Војводина, уставни амандмани, 14. конгрес у СЦ итд, итд. Цела Слобина прича у том периоду је на линији комунистичке идеолошке матрице, демократски социјализам, самоуправљање, антинационализам, итд. Његов говор на Газиместану је чист популизам, јер је још априла '87. на Косову Пољу схватио какву моћ има тај начин мобилизације маса. Чак и тад, након оне чувене реченице "Нико не сме да вас бије" он је у дому културе одржао говор где је оштро осудио сваку врсту национализма. Другим речима, Милошевић је био човек чији је задатак био да сачува Југославију. Није он био никакав националиста, српски патриота и штатијазнам, већ најобичнији титоиста, комуниста конзервативац, са стаљинистичким методама. Дао је маси само оно што она воли да чује, и што Срби траже још од 19. века: егалитаризам, архетип вође, националног месију, црно-белу слику света, приче о солидарности, борби за малог човека, итд, итд. Ступар, у емисији код Марића од пре неколико година, наводи податак да је Милошевић '83. чак три пута гледао снимак Ранковићеве сахране, на којој је маса од, како кажу, 100 хиљ. људи, скандирала "Лека, Лека, Лека...!". Тачно је знао шта треба да ради и како да се понаша. Све зарад власти. И онда прочиташ оне цитате из његове књиге што сам постовао на претходној страници. ПСИХОПАТА! Шта друго човек може рећи. Чист ЛУДАК!

[Ћириличар]

Trebao je ocuvati Jugoslaviju, a sam je svojom tvrdoglavoscu dao vjetar u ledja separatistima. Ironicno.

[Млађони]

11 minutes ago, Ћириличар рече

Trebao je ocuvati Jugoslaviju, a sam je svojom tvrdoglavoscu dao vjetar u ledja separatistima. Ironicno.

Nije trebao. Jugoslavija je propali projekat od samo pocetka. Hrvatima su previse austrijanci zatrovali mozak antijugoslovenstvo, rusi su previse podrzavali antijugoslovenske sile medju Srbima. 
 

[Човек Жоја]

25 minutes ago, Ћириличар рече

Trebao je ocuvati Jugoslaviju, a sam je svojom tvrdoglavoscu dao vjetar u ledja separatistima. Ironicno.

Није он дао никакав ветар у леђа сепаратистима. Словенци и Хрвати су хтели своје државе, хтели су независност, нису више желели Југославију, што је процес који је трајао неколико деценија уназад, постепено. А он је управо хтео да је спасе, запео да исправи историјске грешке, да врати ствари на почетак, и то онако стаљинистички, на силу. А то не може, нема назад, историја иде само напред, то је био незаустављив процес. И то у време када се руши источни блок, пада комунизам као зрела крушка, руши се до тада познати свет, историја иде даље. А он хоће контра. Парадокс је у томе што је цела наша интелигенција (либерали из 68, праксисовци, анархолиберали, троцкисти са слободног универзитета итд - цела ова данашња  "друга Србија" која се пресвукла у неомарксизам) такође тада била за очување Југославије. Ни они сами нису схватили да се свет променио, да нема натраг и да Словенци и Хрвати више не желе Југу. Зато су после сви оптуживали Милошевића како је његов национализам крив за распад Југе иначе би све било супер. И данас та екипа у виду Латинке, Дубравке, НВО теткица, Кораћа идр. исту песму врти.