Jump to content

Потоп и вијест о спасењу


Препоручена порука

Нешто поледњих дана размишљам о симболици приче о потопу. Обично се та прича тумачи на начин да барка ту симболизује Цркву у историји. Међутим оно што ме голица је голубица  .smesko. , у Писму се каже да је Ное пустио голубицу да је она после свог другог лета носећи грану маслине у кљуну најавила крај потопа. 

Како то тумачите?

Да ли то значи да ће вијест о крају историје, па самим тим и најава коначне истине. заправо, доћи изван Цркве?

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Maslinova grana je simbol mira i pobjede koja je bila zastupljena u svim drevnim kulturama mediteranskog basena. 

 

Golub, uzimajuci strogo hriscansku simboliku je Duh Sveti, a u Novom Zavjetu Hristos i Duh Sveti su neodovojivi, oba lica su tu do svrsetka svijeta. 

 

Tako da nekako ono nategnuto tumacenje rekao bih da Golub simbolise Hrista koji sa Duhom Svetim donosi kraj istorije. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нешто поледњих дана размишљам о симболици приче о потопу. Обично се та прича тумачи на начин да барка ту симболизује Цркву у историји. Међутим оно што ме голица је голубица  .smesko. , у Писму се каже да је Ное пустио голубицу да је она после свог другог лета носећи грану маслине у кљуну најавила крај потопа. 

Како то тумачите?

Да ли то значи да ће вијест о крају историје, па самим тим и најава коначне истине. заправо, доћи изван Цркве?

 

Nema tu previse simbolike. Potop se dogodio i to je cinjenica.

Poštujte Sina da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom, jer će se gnev Njegov brzo razgoreti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зашто би то значило да је дошло изван Цркве? И та голубица је била део те цркве.

 

да, али грна маслине је изван барке. Моје питање би можда конкретно било, да ли ће вијест о коначном миру и слободи заправо стићи изван скута Цркве, што ће рећи не из теологије, него можда из науке, философије, умјетности. тако некако. 

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

да, али грна маслине је изван барке. Моје питање би можда конкретно било, да ли ће вијест о коначном миру и слободи заправо стићи изван скута Цркве, што ће рећи не из теологије, него можда из науке, философије, умјетности. тако некако. 

 

Мислим да, ако тако будемо тумачили сваку реч из Библије, падамо у опасност да се претворимо у адвентисте, или у оне ликове што проричу помоћу Библије, јер сецирају сваку појединачну реч.

 

Евентуално би могла да буде симбол спаса за стару цркву, пошто је симбол маслине био заступљен међу народима који нису Јевреји, а они су после преузели штафету.

 

Али генерално више волим да гледам смисао, а то је спасење.

 

Што се теологије тиче, уме да се изгуби и оде у облаке, али и то зависи пре свега од теолога. И тако није смао у теологији, тако је у свакој науци која изгуби контакт са базом. Упознао сам теологе које је и образованом човеку тешко разумети, али и оне који умеју да подједнако добро разговарају и са чобанином и са доктором наука. 

 

Није теологија у кризи, људи, у које наравно спадају и теолози, јесу у кризи.

 

Мене код теологије далеко више брине (ако је то уствари овде тема која је покренула причу? Ако није, слободно не одговарај да не би ова тема отишла у офтопик, за ову би било греота) то што изгледа многи теолози почињу да се затварају у самодовољност и да чак презиру оне које би требало да уче. Не знам да ли то иде од науке, институције, фарисејског квасца у њима, или нечег четвртог?

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нешто поледњих дана размишљам о симболици приче о потопу. Обично се та прича тумачи на начин да барка ту симболизује Цркву у историји. Међутим оно што ме голица је голубица  .smesko. , у Писму се каже да је Ное пустио голубицу да је она после свог другог лета носећи грану маслине у кљуну најавила крај потопа. 

Како то тумачите?

Да ли то значи да ће вијест о крају историје, па самим тим и најава коначне истине. заправо, доћи изван Цркве?

 

Po meni da je Duh Sveti taj koji vodi Crkvu.....i da kao sto je Noju javio da je bezbedno za iskrcavanje ..tako ce i Crkvi javiti da je doslo do kraja ,,potapanja,, u grehu ove pale prirode..... greengrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислим да, ако тако будемо тумачили сваку реч из Библије, падамо у опасност да се претворимо у адвентисте, или у оне ликове што проричу помоћу Библије, јер сецирају сваку појединачну реч.

 

Евентуално би могла да буде симбол спаса за стару цркву, пошто је симбол маслине био заступљен међу народима који нису Јевреји, а они су после преузели штафету.

 

Али генерално више волим да гледам смисао, а то је спасење.

 

Што се теологије тиче, уме да се изгуби и оде у облаке, али и то зависи пре свега од теолога. И тако није смао у теологији, тако је у свакој науци која изгуби контакт са базом. Упознао сам теологе које је и образованом човеку тешко разумети, али и оне који умеју да подједнако добро разговарају и са чобанином и са доктором наука. 

 

Није теологија у кризи, људи, у које наравно спадају и теолози, јесу у кризи.

 

Мене код теологије далеко више брине (ако је то уствари овде тема која је покренула причу? Ако није, слободно не одговарај да не би ова тема отишла у офтопик, за ову би било греота) то што изгледа многи теолози почињу да се затварају у самодовољност и да чак презиру оне које би требало да уче. Не знам да ли то иде од науке, институције, фарисејског квасца у њима, или нечег четвртог?

 

Стварно не знам куда би ово могло да нас одведе али са овим нисам имао намјеру да се бавим некаквим предсказањима нити да намећем само један угао гледања, зато је и моја уводна порука сва у знаку питања. Значи само наглас размишљам.

 

Што се тиче симболике гране маслине, мислим да је историјат саме симболике за саму тему крајње небитан, а кад је већ ријеч о самој симболици, ја бих је у овој причи прије мислио као вијест, ријеч о коначном миру, слободи или шта већ традиционално симболизује.

 

Да ли је теологија у кризи или није, то је друга тема и не бих улазио у то али ми крајње занимљиво звучи та парадоксална варијанта у којој последње слово о свијету и спасењу не произилази из саме Цркве, већ некако долази с поља. Теза да нема спасења ван Цркве ту и даље важи, као што није било спасења изван барке, акценат је овде само на томе да сама вијест стиже споља, ван барке, без обзира ко доноси ту вијест.

 

Што се тиче "исправности" самог тумачења, за мене је крајње легитимно овај дио приче узети и као пуки украс, без икаквог посебног значења али ето покушавам да испитам и друге варијанте, па то подијелих са вама.

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али зар је вест о спасењу и могла доћи са саме барке? Мислим, без онога ко то спасење уствари и доноси, ко је све време водио барку, али ко је у пренесеном значењу био изван барке? Ако бисмо узели као претпоставку да би се они спасли самим својим боравком на барци, или нечим што би дошло из саме барке, онда би то била негација везе барке са свим споља, како са створеним, тако и са Творцем. Барка би у том случају била самодовољна и могла би да буде и херметички затворена за све што се изван барке налази, а то онда није Црква.

  • Волим 1

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Али зар је вест о спасењу и могла доћи са саме барке? Мислим, без онога ко то спасење уствари и доноси, ко је све време водио барку, али ко је у пренесеном значењу био изван барке? Ако бисмо узели као претпоставку да би се они спасли самим својим боравком на барци, или нечим што би дошло из саме барке, онда би то била негација везе барке са свим споља, како са створеним, тако и са Творцем. Барка би у том случају била самодовољна и могла би да буде и херметички затворена за све што се изван барке налази, а то онда није Црква.

 

Баш тако.

Остаје велико питање да ли је Црква отворена за спољни свијет, ако јесте на који то начин јесте, а ако није зашто није.

Али кад би ствар крање банализовали и упростили, шта мислиш да ли у тој варијанти голуб може бити Свети Дух, а грана маслине дјело или сам наивни умјетник са катмандуа који никад није чуо ни за Христа, ни за Цркву?  gringrin

  • Волим 1

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да, много интересантно питање.... 

 

Не знам бисмо ли били довољно отворени да примимо такву поруку и бисмо ли били довољно отвореног ума да прихватимо и самог Духа кроз поруку....

 

Да, сад контам, много те баца у размишљање...

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A sta se podrazumjeva sa vijescu? Kako bi ona trebala da izgleda? Nesto slicno kao javna propovjed u drevna vremena? 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A sta se podrazumjeva sa vijescu? Kako bi ona trebala da izgleda? Nesto slicno kao javna propovjed u drevna vremena? 

 

Не нужно. Чак то ми је последња асоцијација. Прпусти машти на вољу!  .smesko.

Зашто не би било неко умјетничко дјело, философско дјело...?

Без изворне очигледности Ничег нема самобитности ни слободе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не нужно. Чак то ми је последња асоцијација. Прпусти машти на вољу!  .smesko.

Зашто не би било неко умјетничко дјело, философско дјело...?

 

Da, ali takvo djelo bilo bi razumljivo malo ako uopse ikojem broju ljudi. Kad razmisljam u kontekstu objave kraja, da je stiglo spasenje, nekako mi se cini da bi takvo djelo moralo biti prepoznatljivo sirokim masama. 

 

Znam da ima ona jevnadjelska malo ce ljudi prepoznati kraj, ali poenta Jevandjelja nije da ljudi nece prepoznati kraj zato sto je njegova najava bila teska i sirokoj masi ljudi nerazumljiva, vec zato sto su se ljudi sami pomutili pa nesto sto je ocigledno i razumljivo nisu razumjeli. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...