Vojska Srbije kupuje šest novih aviona "mig 29"

[RYLAH]

Su-27/30 i sve njihove varijante su odlicni, i svakako bolji i od MiG-a, ali i MiG-29 je daleko od toga da je los avion, ili tako nesto.

Prosto, za oba ti trebaju dobro obuceni piloti, taktitka, odrzavanje.

 

Suhoj je pravljen za velika prostranstva, zato ga imaju Rusi, Kinezi, Indija, Indonezija, Vijetnam... sve velke drzave, sa velikim vazdusnim prostorom. MiG-29 je paralela mainstream aparatima kao sto su F-16, Mirage-2000 i slicnim, sto znaci da je on sasvim dovoljan za nas, + sto smo ga vec imali, pa je znatno veca usteda u preobuci i slicnim stvarima.

 

E sad, najbolje je kad imas po jednu punu eskadrilu (oko 15 aviona) od oba, pa da se dopunjuju.

 

Takodje, Suhoj se pokazao kao najbolji u svetu po manevarskim sposobnostima, sto mu je dodatna prednost.

A i po izgledu je veoma elegantan...

 

Не разумем се у авионе, ал волим да читам, макар овде по форуму, када пишете о перформансама, занимљиво ми.

 

Само ми није јасно како се неки авион прави за велика пространства, то не контам? ЈЕл ствар у долету, домету, или нечем трећем?

[Милан Ракић]

[obi-wan]

Само ми није јасно како се неки авион прави за велика пространства, то не контам? ЈЕл ствар у долету, домету, или нечем трећем?

 

Jeste. Prvo, sam aparat je dosta velik i tezak, ima veliku brzinu i ogroman krajnji dolet.

 

Naravno, to ne znaci da ne moze da se koristi kod nas, daleko od toga.

Ali veci avion je i skuplji, vise kosta odrzavanje, i tako to...

[Ignjatije]

 

0911_sport

[Crveni Baron]

.smeha.

 

Pusti Srbi , vole oruzje pa to ti je ... 

[Милан Ракић]

Мало детаља са наше вечерашње приредбе којом смо обележили 21. годишњицу постојања Удружења пензионисаних војних пилота...

 

Ученици Гимназије при Велепосланству Руске Федерације у Београду...

 

 

 

 

 

 

 

И дечурлија су побрала све симпатије (и аплаузе) баш уз "Патаму, што ета ми пилоти", коју су песму изводили на овим сликама... Улепшали су нам вече...

[Милан Ракић]

Иначе, "шуље" смо им ми обезбедили

[obi-wan]

Da zaokruzimo i samu temu: MiG-35, konacna verzija MiG-29, u zavrsnoj fazi ispitivanja...

 

 

[Милан Ракић]

 

0911_sport

 

Игњатије, праштај брате, ал` мене ова песма из "Небеских Ратника" (иначе треш филма којег могу да воле само само ваздухопловни заљубљеници), подсећа на видео настао након погибије Горана Савића...

 

[obi-wan]

Su-35, konacna verzija Su-27, uvodi se u upotrebu kod Rusa...

 

 

[Милан Ракић]

Su-35, konacna verzija Su-27, uvodi se u upotrebu kod Rusa...

 

 

 

Ово је кокпит, све остало су нијансе...

[Милан Ракић]

Ево огласио се и Пера Танго Сикс Војиновић...

Nabavka M2 sve izglednija, ViPVO delegacija posetila Eurocopter, planovi za G-4 modernizaciju idu dalje

Izveštava: Petar Vojinović - April 24, 2013

BEOGRAD – Dnevne novine Blic danas kao temu dana donose informaciju da bi prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić krajem aprila trebalo da dogovori nabavku šest aviona MiG-29 M2 i dva nova radarska sistema. Tango Six saznaje da je delegacija ViPVO posetila Eurocopter u Francuskoj gde joj je prezentovan helikopter AS532 Puma.

 

Da li je MiG predsedniku poslao maketu ili je u pitanju naš stoni primerak?

 

Misterija “maketa” i frekventnije pominjanje nabavke novih borbenih aviona u poslednjih nekoliko dana (1,2) danas su dobili još jedan medijski impuls. Dnevne novine Blic u temi dana prenose svoja saznanja koja govore da bi “šest novih aviona tipa MiG-29 M/M2 i dva nova radarska sistema trebalo da se do kraja godine nađu u naoružanju ViPVO”. Blic navodi da će konačno definisanje te kupovine/kredita biti dogovoreno prilikom Vučićevog sastanka sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom u Moskvi 23 maja.

Kako je Tango Six među prvima i javio, MiG je sve bliži obnavljanju tržišta u Srbiji a naša vojska rešenju jedne hitne potrebe koja je nastala ne samo kao posledica nedovoljno kvalitetne podrške proizvođača već pre svega zbog loših odluka naše strane u prošlosti.
 

Još dobrih vesti

 
Kako Tango Six saznaje iz dobro obaveštenih izvora, ViPVO delegacija posetila je nedavno evropski Eurocopter – EADS-ovu podružnicu koja imeđu ostalih proizvodi i helikopter AS532 Pumu. Kako saznajemo, srpskoj delegaciji održana je prezentacija ove letelice kao i demo-letovi. Poseta nije imala karakter pregovaranja ili ugovaranja već neposrednije prezentacije još jedne alternative ruskim Mil helikopterima koji je do nedavno važio za isključivog favorita.

Takođe, sastanci sa firmama ponuđačima u obnovljenom procesu modernizacije Super galeba G-4su nastavljeni. Kako saznajemo, namera vojnog vazduhoplovstva Srbije da tehnološki unapredi svoj osnovni školsko-borbeni mlaznjak sve je čvršća, što dokazuju pripremne aktivnosti i sastanci pred konačni izbor sa tri kompanije koje su u igri: EADS-ovim Cassidianom, Elbitom i Thalesom.

 

Извор

[Милан Ракић]

@ Dragi

 

Pilot ne mora da leti od Beograda do Moskve i natrag, to vreme može da patroliše nad Srbijom.

 

Све преко пола сата у ловачко/пресретачкој авијацији је замарање (и смарање...)

[Милан Ракић]

А на Танго Сиксу се прича и "разрађује"...

 

 

Koliko je MiG-29M2 zaista kvalitetan kao izbor za srpsko ViPVO?

Izveštava: Marko Ivanković - April 24, 2013

Ratno vazduhoplovstvo, kao jedan on najbitnijih delova oružanih snaga jedne zemlje, služi da obezbedi prevlast i dominaciju na nebu u odnosu na neprijatelja kao i da pruži podršku iz vazduha svojim trupama na zemlji dovodeći ih u taktičku prednost na terenu. Takodje, RV služi da strateški uništi ciljeve u dubini neprijateljske teritorije, obezbedi snabdevanje i logistiku svojih trupa kao i obaveštajne podatke i informacije svojim stratezima.

 

Koliko je zaista kvalitetan?

 

Ozbiljno V i PVO služi koliko za odvraćanje od agresije i kontrolu svog vazdušnog prostora toliko i za nanošenje ozbiljnih posledica onima koji se zamere jednoj zemlji. Moć (čitaj znanje, tehnološka opremljenost, uvežbanost i spremnost za upotrebu) tog ratnog vazduhoplovstva  se meri upravo u posledicama koje ono može naneti potencijalnim agresorima. Te iz toga i proizilazi ono „odvraćanje“, nikako jedno bez drugog ne ide a zagovarači teorije tzv. „air-policing“-a su ništa drugo do opasni manipulatori. Odavno je poznato da je napad najbolja odbrana a sposobnost da napadneš predstavlja ključ odbrane!

Nabavka modernih sredstava bi apsolutno obuhvatala i detaljnu obuku ljudstva, ne samo za upotrebu istih već i za sveobuhvatni pristup taktici i modernom ratovanju sa tim sredstvima. Da budem jasan, neko može da kupi jako moderan avion, da dobije obuku i preobuku za letenja na tom avionu ali da ukupna borbena osposobljenost tog ratnog vazduhoplovstva bude skoro nula ili kako se u žargonu kaže – obični „aeroklubovi“ (primer Saudijske Arabije, Kuvajta, Sirije, Libije). Taktička obuka ljudstva i prihvatanje takve filozofije rada nam je u stvari bitno koliko i samo opremanje jedinica sa sredstvima.

Ako sada izgubimo vezu sa stanjem i trendovima u vazduhoplovstvu, eventualni povratak na to bi bio užasno skup, dug i bolan proces.

Razni balanseri u krivinama tvrde kako nam V i PVO ne treba, kako nema potrebe da idemo u pravcu očuvanja ili modernizacije, njih pozivam samo da pogledaju trend modernizacije i podizanja taktičko tehnološkog nivoa vojski a pogotovo ratnih vazduhoplovstava najvećih evro-zagovarača Nemačke, Francuske, Holandije i sl. Zašto? Ako je sve tako bajno i sjajno čemu onda Nemačkoj i Engleskoj recimo služe po oko 150 Eurofajtera koje su naručili i koje još uvek naručuju i očekuju isporuke. Šta će onda Francuskoj preko 180 Rafala u porudžbini plus svi ostali avioni koje već ima u arsenalu.
 

Kupovina

 
Avion koji nije prošao tzv OT&E (operational testing and evaluation odnosno operativno testiranje i ocenjivanje), što ne treba mešati sa ispitivanjem u letenju prototipova, se NIKADA ne uvodi u upotrebu! Avioni koji se kupuju su obavezno avioni koji su tehnološki zreli, sa razvijenim i kompletno testiranim i sertifikovanim sistemima, sa poznatim i merljivim mogućnostima koje upravo opitni timovi zemlje kupca proveravaju kada dodje vreme za ocenjivanje potencijalnog kandidata. Avioni se bez detaljnog i izdašnog programa ispitivanja (ispitivanje u svrhu procene radi kupovine) do u svaki ćošak potencijalne envelope i aviona i sistema i ocenjivanja istih od strane zemlje kupca NE KUPUJU!

Samo u slučaju da određena država učestvuje u razvoju nekog aviona (primer F-35, Gripen NG, Eurofighter ) te da stoga uvodi u upotrebu avion kroz IOC (Initial Operational Capability ili početna operativna osposobljenost) može biti jedini izuzetak da se tako „zeleni“ avioni mogu naći u jedinicama.

Na kocki su stotine odnosno milijarde dolara ili eura i verovatno razni međudržavni ugovori. Mnogo bitnije na kocki su sami bezbednosni odnosno taktički izazovi zbog kojih se upravo i kupuje takav avion. Stvar je jako ozbiljna, tu su još i mnogi drugi faktori kao logistika i podrška održavanju tog aviona u njegovom radnom veku, modernizacije, prebacivanja tehnoloških rešenja i obezbeđivanje nezavisnog održavanja za zemlju koja kupuje taj avion i sl.

Samo sa avionom sa kojim znate tačno šta i kako možete, sa sistemima u koje imate apsolutno (životno) poverenje i sa posadama koje do tančina poznaju svoj avion, njegove mogućnosti i mane ali i mogućnosti i mane potencijalnog neprijatelja možete razviti smislenu taktiku koja će doneti uspeh, obezbediti izvršenje zadatka i sačuvati glavu.
 

MiG-29M/M2 bajka

 
Ako shvatate prethodni pasus onda sve bajke oko MiG-29M/M2 odnosno novijeg MiG-35 padaju u vodu – zbog toga su i izbačeni sa tendera za Indiju iako Indija generalno ima naklonost prema ruskoj tehnici.

O konceptima ovih aviona (pošto po ozbiljnijim standardima prototipovi ovih aviona još ne postoje već samo koncepti tih aviona) možemo da raspravljamo do u nedogled. Nepobitna činjenica je da su ovo apsolutno nedovršeni projekti napunjeni opremom i sistemima koji su komercijalno dostupni, bez ikakve kontrole konfiguracije istih, improvizovano sklopljenih kako bi poslužili kao demonstratori itd.

M2 koji je došao u posetu na Batajnicu je sklepana verzija, sastavljena od komponenti aviona MiG-29K, koji je svoj život počeo još 1995. od raspoloživih komponenti koje su bile dostupne kompaniji MiG (MRCA program). Služi za obilazak aeromitinga po svetu.

Avion je sastavljen od komponenti K verzije, stajni trap je prilagođen za sletanje na nosač aviona, preglomazan je i nepotreban teret. Krila imaju šarke za sklapanje i opet su kompletno pozajmljena sa K verzije što potvrđuje i uvećan flaps.

Detalji MiG-29K na M2 verziji

Druga izuzetno bitna stvar je tehnička podrška i održavanje tih aviona. Opšte je poznato da Rusi imaju katastrofalan sistem podrške svojih aviona kao i da su cene na koje korisnik može da naleti ubitačne tako da ko ne plati na Drini, plati na ćupriji. Gorka iskustva Malezije sa održavanjem i podrškom MiG-29 flote i SU-30MKM gde je bilo slučajeva kada je i više od pola flote bilo prizemljeno a cene su varirale od aviona do aviona, od smene do smene u Rosoborneksportu i sl. Kvalitet izrade ovih aviona je pod znakom pitanja. Poznato je da su Alžirci takoreći sa broda iz luke vratili celu flotu 29-tki koje se navodno bile nove a razlog je bio užasno loš kvalitet što komponenti što same izrade aviona. Na kraju krajeva tu su i naša iskustva sa nabavkom opreme, remontima i cenama istih.

Kvalitet izrade MiG-29M2 verzije

Kvalitet pod lupom

O integraciji sistema u MiG-u na žalost nema šta puno da se kaže. U kabini se vidi i dalje prisutan panel sa svetlima-prekidačima za upozorenje što je realan pokazatelj da je integracija avionike na vrlo primitivnom nivou. Praksa je da se kompletan sistem upozoravanja posade integrise u avioniku tako da posada samo u slučaju otkaza ili upozorenja na nešto dobija poruku ispisanu na MFD-u u za to određenom box-u. Pošto znamo da sistemi nisu integrisani sa avionikom onda ostaje malo nejasno šta je to tačno prikazano na MFD-ovima i koliko to pomaže odnosno odmaže pilotu?

U centralnom delu panela su i dalje prisutni analogni uređaji koji oivičeni belom bojom izgleda i dalje predstavljaju primarne instrumente za letenje. U zadnjoj kabini na mestu HUD-repeater-a je prikazivač koji ima neku vrstu mape na sebi što je opet jako neobično pošto bi ovde trebalo da je prikazana situacija sa prednjeg HUD-a. MFD-ovi su pozicionirani jako nisko i čini se da bi korisnik imao velikih poteškoća da dohvati bilo koje dugme ili komandu na MFD-u u toku manevra a pogotovo prilikom velikog opterećenja ili turbulencije.

U svakom slučaju kokpit jako razočarava. Ostaje nam samo da naslutimo kako je urađena integracija naoružanja, sistema za upozoravanje ili osmatranje.

MiG-29M2 Prednja kabina

Zadnja kabina

Instrukcije Indije koje su bile vrlo direktne a u pravcu da je bolje da se MiG sa 29M2 ne pojavljuje na tenderu ako je to sve što oni mogu da ponude je iznedrilo rađanje koncepta aviona MiG-35.

Stvari su se malo poboljšale, avion je dobio novo krilo, stepen integracije sistema aviona, avionike i naoružanja je znatno poboljšan no kvalitet je i dalje ostao sporan kao i nepoznanice u vezi sa ključnim sistemom. Radar je takodje bio u fazi koncepta a nije postojao jasan plan testiranja tok radara niti je to bilo transparentno krajnjem naručiocu. Projekat su takođe pratile i početničke greške vezane za digitalnu odnosno glass kabinu. Pokušaj kompletnog digitalnog kokpita na 35tici se malo komično završio. Izgleda da konsultacije sa stručnjacima za ergonomiju, ljudske faktore i antropometriju nisu jača strana u kompaniji MiG. Na donjim fotografijama je prikazana kabina MiG-35 aviona gde palica pilota kompletno zaklanja centralni digitalni prikazivač koji je trebalo da bude PFD i čini ga neupotrebljivim a pogotovo komande na displeju sa donje strane. To je iznedrilo malu improvizaciju gde je PFD odnosno primarni displej za letenje pomeren skroz u levu stranu a MFD sa sistemima aviona je postavljen u centar kao „manje bitan“.

Palica pilota u odnosu na centralni MFD

Palica pilota u odnosu na centralni MFD

Kvalitet izrade aviona pokazuje u kolikoj žurbi je bio MiG da avion izbaci iz hangara i digne ga u vazduh. Na žalost to takođe pokazuje i realno stanje u firmi. Ispod vidimo probleme u proizvodnji primeraka koji bi trebalo da budu idealni pošto služe za prikaz potencijalnim kupcima.

Poklopac kabine MiG-35

Nosna sekcija i vetrobransko staklo MiG-35

Da rezimiramo priču o MiG-u. Možda bi i MiG-35 imao smisla (ne M2) samo ukoliko bi narudžbina tih aviona bila velika i ukoliko bi naručilac imao mogućnost kompletnog projektovanja sistema, avionike, integracije istih i naravno kontrole kvaliteta tokom izrade kao i finalne dorade i modifikacija po želji. Mada uzimajući čak i ovo u obzir u Indiji su ispali sa tendera. MiG će ipak morati jako da se uozbilji i podmladi ako želi da preživi.
 

Rešenja?

 
Ne, nikako nemam ništa protiv Rusa. Čak na protiv, apsolutno im želim da uhvate korak sa tehnologijom i filozofijom rada. To će sigurno osigurati kreativan dalji razvoj raznih aviona u celom svetu. Ukoliko Rusi zaista žele da nam daju kredit za letelice onda apsolutno i bez odlaganja treba od njih da uzmemo bar 16 ili više Mi-17V5 helikoptera.

Da, bas ovaj model i samo ovaj model Mi-17. Rođen je na osnovu iskustava i inputa od strane raznih zapadnih mušterija koji su koristili Mil-ove helikoptere u Avganistanu, Iraku i sl. Rusi su kasnije sve to upakovali u mašinu i dobili to što su dobili. Verovatno najbolji helikopter na svetu ako se gleda odnos cena-kvalitet-upotreba. “Moma” ima dosta iskustva u radu na osmicama i prelazak na poslednji model 17-ice bi mogao da se uradi uz određena ulaganja u tehniku i ljudstvo.

Mi-17V5

SAAB Grippen i Šveđani su hladno odbili i da učestvuju u bilo kakvom programu sa nama i jednostavno nisu zainteresovani da nam prodaju avion niti bilo kakvo naoružanje. Mislim da ovde nema više šta da se doda.

Rafale i Eurofighter. Odlični avioni ali  jako skupi i što je bitnije, za nas bi realno predstavljali ogroman tehnološki skok koji bi definitivno usporio i to dosta dostizanje pune borbene gotovosti i upotrebe sistema. Koji je od ova dva bolji može da bude večita debata u kafani, mnogi piloti koji su bili probni piloti na Erofighteru a imali su prilike da lete Rafala su puni hvale i jednostavno skidaju kapu Rafalu za manevarske karakteristike, kvalitete leta, ergonomiju i lakoću upravljanja. Sa druge strane Eurofighter ima više potiska, veću nosivost mada mu sistemi još nisu dostigli zrelost koja se tražila i još uvek traje integracija sistema pogotovo za napade na zemaljske ciljeve.

Kupovina F-16 ili F-18 aviona sa sobom nosi određena ograničenja, i ako bi itekako u našem RV-u voleo da vidim F-18E/F (bar isto koliko i Rafala) pošto sam imao prilike da se malo detaljnije upoznam i pričam sa ljudima koji su ga uveli u upotrebu a i ohrabren sam Australijskim oduševljenjem ovim avionom, nisam siguran da je ovo lako izvesti politički. Opet sa druge strane bitno je da se zna šta se hoće.

Za F-16 takođe važe ista ograničenja i način upotrebe ali kad smo već kod ovakve vrste aviona, onda zašto ne – Miraž 2009-9?

Ponegde u žargonu poznat i kao M2K. Po meni mnogo bolja platforma od F-16 koja nudi veliku fleksibilnost i mogućnost nadogradnje ili modernizacije. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima ima ih 32 komada (20 jednoseda i 12 dvoseda) skoro kao nova na prodaju (2003-će godište), da ironija bude veća izgleda da imamo jako dobar odnos sa tom zemljom i može čak da ispadne da bi i mi njima učinili uslugu ovakvim dilom. A siguran sam da bi i razni ofset programi bili mogući.

Miraž 2000-9 Oči u oči sa jednosedom

Avion je opremljen sa dosta sistema koji su razvijeni za Rafale i već borbeno dokazani, ima odličan radar (RDY), doduše nije AESA ali iskreno mi smo decenije iza AESE još uvek. Svi sistemi su fenomenalno integrisani, na avionu jednostavno sve besprekorno funkcioniše. Integrisan je i Democles nišanski sistem, vođene bombe, rakete – avion nosi krstareće rakete. Sistem ima otvorenu arhitekturu i pruža neometanu nadogradnju i integraciju raznih sistema i naoružanja što je za nas jako bitno (eventualni GROM-B, domaća LVB i sl.).

Neću se preterano upuštati u analizu i nabrajanje taktičko tehničkih mogućnosti ovog aviona ovde, to neka bude diskusija za stručne krugove na nivou MO, drage volje ću podeliti ono što znam o ovom avionu. Ono iza čega stojim je da je 2000-9-tka mnogo bolji avion od bilo kog ruskog koncepta koji trenutno prodaju a mozda bude čak i jeftiniji. Koliko je bolji Miraž 2000-9 od recimo MiG-29M2, pa baš onoliko koliko je bio i Miraž 2000 ranih osamdesetih kada su Marjan Jelen i Branko Bilbija imali priliku da ga probaju u Francuskoj u odnosu na MiG-29B koji je kupljen, taman je takva neka paralela i sada.

Miraž 2000-9 na poletanju, dvosed

Kvalitet izrade aviona Miraž 2000-9

Sledeća stvar je što bi ovo definitivno obezbedilo povratak na normalan kolosek sa svim vazduhoplovnim standardima, procedurama, načinom rada i sl.

Ovaj avion bi sigurno mogao da ostane jako dugo u upotrebi. A tehnologija sa kojom je rađen bi mogla da se polako osvaja. U svakom slučaju bi po meni bilo bolje rešenje od aviona F-16. Da se razumemo, nikako ne kažem da je F-16 loš, šta više!

Političari moraju da razumeju da posedovanje nekog sredstva za koje se kaže na papiru „borbeni avion“ ne mora ama bas ništa da znači. Ovo u našem slučaju tradicionalno dovodi u zabludu da imamo i s čim a i da znamo kako. Vreme je da prekinemo to glupiranje. Ako imamo mlade, hrabre, pametne ljude koji su spremni da na dnevnoj bazi rizikuju svoj život sedajući u taj avion i da se za vrlo kratko vreme upuste u rat i budu prvi na udaru onda je naša dužnost da tim ljudima obezbedimo najoptimalnije uslove, tehniku i pristup izvorima znanja ali i redovnog vežbanja i treninga kako bi svoj zadatak što efikasnije izvršili a sačuvali i glave na ramenima. U suprotnom, opet će razni državni kadrovi da izmišljaju razloge zašto je neko baš odlučio da pogine zbog nekog višeg cilja. Pamet u glavu!

———–
Autor je vazduhoplovni opitni inženjer, diplomac Embry-Riddle univerziteta i kanadskog International test pilot school modula za opitne vazduhoplovne inženjere. Trenutno zaposlen u Bombardieru na projektu razvoja C serije.

 

Извор

[obi-wan]

Izrael, velik kao Vojvodina, ima nekih 70 do 80 F-15-aviona

 

Svi mi znamo zasto ih ima. Jer kad ih ne bi imao, bio bi velik kao San Marino...