Поносна СНС

[Драган orthodox]

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=04&dd=18&nav_category=11&nav_id=706129

 

 

 

Шта је то понос и шта све може да изазове осећање поноса?

Приметих да политичари из СНС-а често јавно говоре да су поносни на нешто. Тако је једном је Тома рекао у скупштини као опозициони посланик да се поноси домаћим серијама које је РТС направио за време од када је Тијанић директор. Није ми било јасно како су тв серије које су неки људи направили изазвале понос код њега. Скоро је рекао када је ишао у Брисел да је у појединим моментима био поносан што је председник Србије. Јуче је СНС дао изјаву која се цели дан вртела по медијима да је поносна на Вучића што није нешто одговорио Тачију. Чиме све то човек може да се понесе питам се?

[Рилски]

Будалетине ...

 

Квази -Четниучке ...

[Милан Ракић]

Тако је једном је Тома рекао у скупштини као опозициони посланик да се поноси домаћим серијама које је РТС направио за време од када је Тијанић директор

 

 

Радослав Павловић, тако се зове човек који је "написао" поменуту серију, а сада да ли је у некаквој вези са Председником Републике или не, то нисам сигуран...

 

A пошто видим да "поменута" серија није именована, ред је да ју поменемо... Ради се о серији "Мој Рођак Са Села"

[Драган orthodox]

 

 

Јесу ли понос и гордост идентична осећања?

[Ћириличар]

Бити поносан може се заслужно бити само за своја дјела. Ако су Срби, Хрвати и остали прије 70 година водили успјешан отпор против фашиста ( још к томе да су били први у Европи који су створили активан отпор ), то је њихово дјело и њихова слава. Једино они могу бити поносни на то. Ми, њихови потомци, немамо шта да будемо поносни на њих, нити да будемо поносни на дјела других људи у садашњици, јер је дјело једног човјека само његово.

Ипак, као неки гранични случај, родитељ може да буде поносан на своје дијете ако је неко дјететово дјело условљено начином којим је оно васпитано од стране тог родитеља. 

Човјек се може поносити само својим дјелима.

 

 

Јесу ли понос и гордост идентична осећања?

 

Понос и гордост су рођаци. Заправо, те двије ствари су исто, а једина разлика између њих је количина и учесталост осјећаја поноса. У здравим границама, бити поносан није уопште лоше. Заправо, пожељно је да човјек може бити поносан на себе јер то значи да је једна уравнотежена личност која је способна да себе воли и цијени. Гордост је једноставно превише поноса, и то кад је понос и оправдан, и онда када уопште нема разлога за њега. Горд човјек углавном, или увијек, мисли да је он у праву, да је најбољи, иако сам не види да је стварност ипак нешто другачија. Поносан човјек је свјестан своје "несавршености", односно својих могућности да и не успије, и зато му је посебно драго и мило када нешто успјешно уради.

 

Као и код свега осталог, превише нечега и стварање лажних представа у свом уму је лош пут. У свему треба бити умјерен, па и у умјерености.

[Raymond Red Reddington]

Politika je za dokone narodne mase, nešto poput VB i farme.

Savko razuman zna da političari imaju samo lični interes na umu, primjer Kosova i Metohije.

A o ponosu kod političara?

Pa da gaimaju , trudili bi da ispune ono što su obećali za vrijeme kampanje.