Zašto imamo papu?

[Zayron]

 

 

СВЕТООТАЧКО ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА ОД МАТЕЈА 16:18

 

И блажени Августин, кога много цијените, противи се таквом извртању тога стиха из Библије. Свети Оци су на страни Православне Цркве 

 

Ništa niste u stanju napisati sami od sebe, samo se gađate linkovima? Na evo i jedan od mene a počnite pisat nešto i iz svoje glave i ne gađat se stalno linkovima i ne deklamovat napamet naučenih nekoliko frazetina kao mantru koje vam se valjaju po svim zilotskim sajtovima na svakom koraku i ne može se proći od njih. Da tamo nešto uopšte razumno pročitam moram se prije toga brodit rijekom do pojasa punom napisanih besmislica i nesmisla o katoličanstvu što plivaju po njoj i o razrgtat to sve tamo i nogama i rukama.

 

http://www.byzcath.org/forums/ubbthreads.php/topics/301619/all/specific_Orthodox_disagreement

[Zayron]

Od kakvog je taj sajt kredibiliteta to je jasno i kad vidim ovakve članke tamo i Rodoljuba Lazića uvedenog kao korektora. Jeste li obeznameni s tim da na Forumu nije dozvoljeno linkovat anticrkvene sajtove? .Izgleda da niste. Ili ne znate, nije vam poznato da je taj sajt anticrkveni i crkvenorušilački? Ako niste raspitajte se kod o. Cvetkoviča ili nekog od admina u administraciji Foruma.

 

Na primjer ovaj citat iz članka koji se nalazi na tom očigledno anticrkvenom

sajtu koji linkujete ovdje na Forumu iako je to zabranjeno pravilima Foruma

Цариградска патријаршија готово један век ровари у православном систему а то најбоље осећа управо Руска православна црква на својим канонским територијама.

 

Пројекат стварања једне светске организације Православне цркве
http://blogs.svetosavlje.org/vesti/archives/17115

[SHADOWS OF THE LIGHT]

  Патријарх Павле је добро знао шта може један папа да учини у тешким временима. Како је добро упамтио Други светски рат и злочине, али и схватао да се злочини могу још једном поновити, писао је папи Јовану Павлу II са ванредног сабора 17. јануара 1992. године:


Ваша Светости,

У својству шефа државе Ватикан, Ви сте први у Европи и у свету признали сувереност и независност Хрватске и Словеније, а претходно сте уложили и велике дипломатске и политичке напоре да и многе друге европске земље одмах за Вама учине то исто. Притом, међутим, нисте користили само државни механизам Ватикана, него и организам, структуре и институције Римокатоличке Цркве, у којој, опет, Ваша цењена личност није само први по части епископ или патријарх, него је, теоретски и практично, њен првосвештеник и њен стварни, апсолутни поглавар.

Независно од тога како еклисиологија нас православних хришћана доживљава и вреднује ово двојство Вашег јавног делања и узајамно прожимање тако разнородних величина као што су Црква и држава, ми га овде не спомињемо ради богословске полемике или, не дај Боже, унапред програмиране моралне осуде, него само зато да укажемо на двоструко огромну меру Ваше одговорности пред Богом и пред историјом.

Као државнику, дакле, не поричемо Вам право да делате у служби интереса своје државе, али Вас молимо да употребу црквеног ауторитета у политичке сврхе сагледате и у светлости Богојављења које обе наше Цркве ових дана прослављају – у светлости Јављања Онога Који као човек није имао где главу склонити и Који је плаћао порез римском ћесару. Исто тако, ми не оспоравамо право хрватског и словеначког народа на сопствену државност, ван југословенског оквира и ван државне заједнице са нама Србима, али се чудимо да такво право Ваша Светост не предвиђа и за Србе који су у Српским Крајинама аутохтон и већински народ и који никада нису били грађани хрватске државе до године 1941. и стварању чудовишне нацистичке сателитске државе НДХ.

Најновија независна Хрватска, по речима њеног председника др Фрање Туђмана, не искључује НДХ и период 1941-1945. са страшним геноцидом против православних Срба из континуитета хрватске државности. Ту чињеницу она је доказала и на делу, све до ових дана. Стога, са најдубљим жаљењем морамо да констатујемо и то да је Ваша Светост безрезервном подршком борби за васпостављање те државе узео на себе – а, не питајући их за сагласност, пренео и на стотине милиона римокатоличких верника у свету – и одговорност за сва она средства и све оне методе који су коришћени, и сада се користе, од стране носилаца власти, војске и полиције сада већ међународно признате хрватске државе, као и за сваку сузу свакога српског и хрватског детета које је у трагичном рату у дојучерашњој Југославији остало без дома, без детињства, а веома често и без оба родитеља, као и за сваки уздах свакога Србина и Хрвата, православног или римокатолика, верујућег или саблажњеног, који је сада или избеглица, или душевни или телесни инвалид, или убица, или жртва, или све то у исто време.

Ви, први словенски папа у историји и суверен државе Ватикан, показасте, Ваша Светости, да сте у стању да ради циља који сте сматрали значајним благословите и освештате и средства која су употребили носиоци младе хрватске демокрације, донедавно следбеници хрватскога комунисте Јосипа Броза Тита и историјски наследници нацистичког злочинца Анте Павелића, при чему су не малог учешћа узели и многи клирици Римокатоличке Цркве у Хрватској. Ми пак верујемо да се дрво познаје по плодовима, а циљеви оцењују по средствима која им служе. Знамо за многе римокатоличке свештенике, монахе и теологе и богољубиве вернике у Хрватској, у Словенији и у читавом римокатоличком свету који су, насупрот Вама, Ваша Светости, својим изјавама и конкретним хришћанским поступцима, одбили да преузму одговорност за све што се јуче чинило и што се данас чини у Хрватској, не само према Србима него и према Хрватима који нису до краја лојални и послушни демократском поретку бившег Титовог генерала, који изјављује да је радостан што му жена није ни Српкиња ни Јеврејка. Зато је овај наш апел упућен најпре њима, па онда Вама. Јер, ми смо се и у несрећи наших дана уверили да ни политика државе Ватикан, ни дипломатија Ваше Курије, ни горки плодови необичне етике која је демонстрирана свету и Вашим делањем око признавања хрватске државности, нису били у стању да униште дух оне Цркве која је у првом миленијуму хришћанске историје била „председавајућа у љубави“ међу Црквама и украсила небо небројеним мучениицма, светим епископима и подвижницима побожности.

На крају, изволите примити и нашу најтоплију благодарност што сте на најубедљивији начин, у ствари делатно, експериментално, као нико пре Вас, дефинитивно показали духовну и богословску неодрживост догмата првог ватиканског сабора о папској незаблудивости и тако, приближујући међусобно православну и ромокатоличку еклисиологију, de facto ослабили унију и допринели стварном екуменском дијалогу између наших сестринских Цркава.

Са заседања Светог Архијерејског Сабора
Председник Светог Архијерејског Сабора
АЕМ и ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

[SHADOWS OF THE LIGHT]

e sad vi rimokatolici jos uzmite pa kazite da je patrijarh pavle zilot....pa da umrem od smeha..... sHa_sarcasticlol

[N.Petrovic]

Od kakvog je taj sajt kredibiliteta to je jasno i kad vidim ovakve članke tamo i Rodoljuba Lazića uvedenog kao korektora. Jeste li obeznameni s tim da na Forumu nije dozvoljeno linkovat anticrkvene sajtove? .Izgleda da niste. Ili ne znate, nije vam poznato da je taj sajt anticrkveni i crkvenorušilački?

 

 

Sitni sati pa si pobrkao malo. Ne postoji Pravoslavniji i Crkveniji sajt na ovim prostorima od Svetosavlja. To sto vam smeta, samo  jos vise govori o njegovoj velicini. 

[Gerhard]

I kakvi su to onda argumenti. za što a protiv čemu?

Apsolutno ista stvar kao kad bi neko na osnovu ovog:

 

Пред Уставом и законом сви су једнаки.

 

počeo tvrditi i argumentovat da je funkcija predsjednika

Republike Srbije protiivustavna jer su pred zakonom svi jednaki!

 

Ti ili se praviš blentav i radiš to namjerno ili duboko

podcjenjuješ inteligenciju i zdrav razum sagovornika.

Ni jedno od tog dvoje nije dobro a najgore bude ako

zaista to tako misliš i ne kapiraš u čemu je problerm.

Jer da kapiraš nikad ovakve citate ne bi upotrebio u

svrhu dokazivanja nepotrebnosti ili nepostojanja

Petrove službe u Crkvi. Ako i dalje ne razumiješ zašto

onda tim još gore po tebe. Jesi li se ikad zamislio

nad tim i ti i drugi slični tebi da je takvo ponašanje

i  takva vaša argumentacija ustvari uvredom svega razumnog.

zdravog razuma i razumnog dijaloga, ponašanja i sagovornika?

 

Забрана дискриминације

Члан 21.

Пред Уставом и законом сви су једнаки.

Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.

Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav_odredbe.php?id=102

Predsjednik/premijer drzave bi u demokratijama trebalo da bude prvi medju jednakima, i da se u donosenju odluka dogovara sa svojim ministrima.

Medjutim, to cesto nije tako pa ti poredjenje nije dobro.

 

Papa rimski moze da bude ono sto je bio - jedan od episkopa sa pocasnom titulom "prvi medju jednakima", ali se odlukama Sabora mora povinovati kao i svi drugi.

[Zayron]

Sitni sati pa si pobrkao malo. Ne postoji Pravoslavniji i Crkveniji sajt na ovim prostorima od Svetosavlja. To sto vam smeta, samo  jos vise govori o njegovoj velicini. 

 

Kako može biti uopšte pravoslavan sajt koji na svojim stranicama drži tekst jednog od najvećeg rušitelja i podrivača SPC, samozvanog bivšeg a sada raskolničkog episkopa, danas monaha Artemija i još ga tamo u tekstu tituluje episkopskim titulom. Do njih još nije došla informacija da je ta osoba rasčinjena i prevedena u red monaha, da nikakvim episkopom a ni sveštenikom u SPC više nije?

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Artemije.htm

[Zayron]

Predsjednik/premijer drzave bi u demokratijama trebalo da bude prvi medju jednakima, i da se u donosenju odluka dogovara sa svojim ministrima.

Medjutim, to cesto nije tako pa ti poredjenje nije dobro.

 

Papa rimski moze da bude ono sto je bio - jedan od episkopa sa pocasnom titulom "prvi medju jednakima", ali se odlukama Sabora mora povinovati kao i svi drugi.

 

Vaši episkopi kad trebaju premjestiti nekog sveštenika sa parohije na parohiju, odobrit ili potpisat ovo ili ono, svaki put sazivaju eparhijski sabor i sve sa mirjanima, sveštenicima, monasima, monahinjama, bogoslovima i onda svi zajedno o svim tim stvarima odlučuju glasanjem a episkop potom samo potpiše to što se odlućilo na saboru i dužan je to sprovesti u djelo? A na sljedećem eparhijskom saboru je obavezan podnijeti iscrpan izvještaj o tome šta se sve realizovalo i kako, zašto nije ako nije i snositi disciplinske sankcije za neizvršenje toga što mu se zadalo? To u vas funkcioniše tako ta jednakost ili kako?

[N.Petrovic]

Kako može biti uopšte pravoslavan sajt koji na svojim stranicama drži tekst jednog od najvećeg rušitelja i podrivača SPC, samozvanog bivšeg a sada raskolničkog episkopa, danas monaha Artemija i još ga tamo u tekstu tituluje episkopskim titulom. Do njih još nije došla informacija da je ta osoba rasčinjena i prevedena u red monaha, da nikakvim episkopom a ni sveštenikom u SPC više nije?

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Artemije.htm

 

Dobro je Zajrone. Sve je u redu. Drago mi je da se toliko brines za SPC. Zahvaljujemo se, duboko se zahvaljujemo. 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Vaši episkopi kad trebaju premjestiti nekog sveštenika sa parohije na parohiju, odobrit ili potpisat ovo ili ono, svaki put sazivaju eparhijski sabor i sve sa mirjanima, sveštenicima, monasima, monahinjama, bogoslovima i onda svi zajedno o svim tim stvarima odlučuju glasanjem a episkop potom samo potpiše to što se odlućilo na saboru i dužan je to sprovesti u djelo? A na sljedećem eparhijskom saboru je obavezan podnijeti iscrpan izvještaj o tome šta se sve realizovalo i kako, zašto nije ako nije i snositi disciplinske sankcije za neizvršenje toga što mu se zadalo? To u vas funkcioniše tako ta jednakost ili kako?

 

ЕПИСКОП (гр. επισκοπος, лат. episcopus, надзорник, старатељ, пастир, вођа, управитељ): служитељ највишег степена црквене јерархије, изабран и послан кроз хиротонију (в. ХИРОТОНИЈА) да врши улогу првосвештеника евхаристијског сабрања, учитеља Јеванђеља и координатора служења и харизми у помесној Цркви (епархији). Епископско служење јесте централно и стога је неопходно Цркви; без епископа помесна Црква не може се признати као Црква. "Тамо где се налази епископ, ту нека буде и верни народ" (Свети Игњатије Богоносац, Посланица Смирњанима, VIII, 2); епископ показује, дакле, да Црква постоји уједноме месту. Дидахи (XV, 1-2) упоређује улогу епискоиа са службом пророка.

 

У Новом Завету реч епископ сусреће се пет пута (1. Петр. 2,25: Исус Христос назива се "пастиром и епископом"; Дела 20,28; Филип. 1,1; 1. Тим. 3,2; Тит 1,7). У терминологији апостолске епохе, истој функцији давани су многи други називи, премда су се разликовали јерархијски степени. Једна од најучесталијих замена био је термин презвитер и епископ. Тако на многим местима (Филип. 1,1; 1. Тим. 3,2; Тит 1,7) реч епискои као да не указује на први степен црквене јерархије. На два типична места, Дела 20,17 и 28 и Тит 1,5, где се даје заповест да хиротонише презвитере, термини епископ и презвитер примењују се за исте степене. У овим случајевима, та два термина указују на исти степен, а термини су се могли међусобно заменити. Презвитери-свештеници називају се и епископима кад се наглашава њихова служба надзорника (старатеља) и душебрижника за заједницу. Међутим, то не значи да епископи нису постојали као виши, сам од себе постојећи степен. Дакле, титула епископа није се давала свим презвитерима, него само онима који су добили јединствену улогу да управљају Црквом и који су имали посебну хиротонију.

 

Тимотеј и Тит јесу у неку руку представници и наследници Светог Апостола Павла. Иако су деловали у одређеној Цркви, Тимотеј у Ефесу а Тит на Криту, они одговарају за многе заједнице, а нису били везани за неку посебну (Тит 1,5). Апостол Павле хиротонисао је Тимотеја за епископа (1. Тим. 4,14) те стога овај има власт да суди презвитерима (1. Тим. 3,19). Тит прима дужност да рукополаже свештенике у сваком граду (Тит 1,3) у својству епископа заједнице на Криту. На тај начин установљује се прејемство између апостола и првих управитеља хришћанских заједница, који као "наследници" апостола имају сву власт свештеничког служења. У време организовања прве Цркве епископи су под надзором Апостола, а доцније под њиховим представницима. Власт у заједници држи епскоп постављен од Апостола. У првим данима хришћанства сваку заједницу водила је група свештеника (презвитера), о чијем постојању имамо сведочанства како у Јерусалиму (Дела 9,30; 11,18; 15,2) тако и ван Јерусалима (Дела 14, 23; 20,17; Тит 1,5). Ако је, пак, у једноме граду било више свештеника (презвитера), главна одговорност припадала је презвитеру-епископу. Заправо, у реду свештеника разликују се почасни, а не јерархијски степени. На пример, Апостол Павле говори о "свештеницима достојним старјешинама" (1. Тим. 5,17, који заслужују двоструку част); о презвитерима пастирима (Дела 20,17 и 28); προισταμενος-у, то јест оном који управља (руководи) (Рим. 12,8): "који управља нека је ревносан" (уп. 1. Сол. 5,12); о ποιμεν-у - пастиру (Еф. 4,11: "једни су пастири"); ο ηγεμον-у, вођи, првопрестолнику старешини ("Сјећајте се својих старјешина" - у - Јевр. 13,7; уп. 5,12,17, 24).

 

Управитељи помесних заједница у којима је постојало више презвитера, претворили су се временом од свештеника који пастирствују (1. Петр. 5,1-2) у епископе. Исправно је, значи, мишљење да је у реду свештеника у свакој Цркви био само један епископ са посебном службом, мада је могао носити обадва имена. У сваком случају, на почетку II века у свакој помесној Цркви налазимо епископа у својству њеног главног старешине. Тај се развој не би могао објаснити да су сви презвитери били епископи. Према томе, нису сви презвитери били епископи. То је јасно кад се има у виду чињеница да у чину евхаристијског служења један црквени служитељ треба да началствује и изговара молитве благодарења и благосиљања, подобно чину установе ове Тајне на Последњој Вечери. У недостатку апостола, онај који је началствовао на овом богослужењу био је један од епископа, односно она личност која је ту службу примила посебном хиротонијом. Управо ова функција началствовања на Литургији опуномоћила је епископа као предстојатеља међу другим свештенослужитељима који га окружују. То је случај Апостола Јакова.

 

У ком је смислу епископство предстојничко служење, и да ли је оно неопходно помесној Цркви ради њеног апостолског континуитета и истинитости њеног сведочења?

 

Иако православна теологија држи да се апостолско прејемство чува преко епископата, она ипак прави при-родну разлику између апостолства и епископата. То прејемство не треба да се схвата у индивидуалистичком или линеарном смислу, као историјска линија континуитета од Апостола до епископа у заједницама које су Апостоли основали, или од епископа до епископа у потоњим заједницама. Апостоли су рукоположили прве епископе (Кли мент Римски, Посланица 1. Коринћанима; Игњатије, Посланица Тралијанцима, II, 1, III, 20), али се они нису називали епископима и нису вршили ту одговорност, јер су имали своју личну дужност и мисију (Мт. 10,18; Мк. 3,15). Сем тога, они нису делегирали своју власт, него су личности епископа, чином хиротоније, признали посебну харизму за ту помесну Цркву, харизму (в. ХАРИЗМА) ваљану и признату од Васељенске Цркве. Није, дакле, реч о индивидуалном прејемству између Апостола и епископа, јер апостолско прејемство започиње после Апостола. Црква ће почети своју историјску егзистенцију на дан Педесетнице, као скуп апостолског круга који осим "Дванаесторице" укључује и Дјеву Марију и друге ученике. У свакој помесној Цркви ствара се круг Педесетнице, то јест од Апостола и ученика око Васкрслога Христа (в. ЦРКВА). Заједница, општина, јесте основна стварност Цркве и услов је за ма које служење.

 

У том смислу Црква нема своје порекло у епископату, него је епископат дат у Цркви. Свакако, заједница се не може признати као Црква без епископа, који је икона Христова; стога заједница означује за епископа једнога од својих свештеника. А будући да помесна Црква не може сама себи да хиротонише епископа, она је позивала епископе суседних епархија да призову благодат свештенства и потврде њиховога еписокпа. С једне стране, епископ је везан за заједницу, изабран је учешћем свештеника и лаика епархије, везан је за одређену помесну Цркву, врши своју службу унутар своје епархије. С друге стране, пошто се једновремено са хиротонисањем епископа појављује помесна Црква (епархија), он се налази у заједници с епископатом Васељенске Цркве. Круг епископа који врше хиротонију епископа представља апостолски колегиј, јер се приликом хиротоније епископа обнавља успомена на догађај Педесетнице.

 

Власт епископа у управљању помесном Црквом није, дакле, јуридичке природе, него има харизматичку основу (Еф. 4,11). Његова посебна улога зависи од изузетног дара Духа Светога (1. Кор. 12,4-11). Свако служење врши се у јединству и узајамности Тела Христова зато што лична харизма има свеопшту димензију. Штавише, епископско служење прихвата се као оно које има еклисијалну улогу у чину хиротоније од стране Цркве. Епископ, значи, није наметнут споља, већ он има ауторитет баш због тога што је његова служба прихваћена од унутрашњости Цркве. Коначно, епископ не може да врши своје епископске дужности - чак ни хиротонију - без тела Цркве. Он је епископ само ако богослужи заједно са свештеницима и ђаконима, у присуству вернога народа. Он је епископ само ако учи у складу са вером сачуваном у Цркви. Презвитерство - колегиј презвитера (свештеника) - јесте круг који окружује епископа, а он сам је са-презвитер, први члан тог колегија. Подобно опису Светог Игњатија Богоносца, колегиј презвитера представља колегиј апостола (Посланица Тралијанцима Ш, 10). У сваком случају, епископ има апостолски континуитет не као индивидуа него заједно са кругом свештеника; друкчије речено, апостолско прејемство чува се у заједници епископа са свим степенимајерархије, као и са заједницом.

 

Тако цела Црква исказује апостолски континуитет. То се особито види у начину на који се врши учитељска власт у Цркви (в. ВЛАСТ). Црква се налази у апостолском континуитету преко епископа, али само кад се тај континуитет верификује учењем апостолске вере. Епископ има дужност да подучава (58. Апостолски канон, 109. канон Лаодикијског Сабора). Он бдије над тачношћу апостолске вере и стара се да се она аутентично исказује. Ипак, harisma veritatis није индивидуадно поседовање пренето преко хиротоније, него она припада целој Цркви (Еф. 4,4). Начелно, непогрешивост је дар Цркве уопште и не припада једном епископу, самцу, нити је дата само једној Цркви. Онаје нада народа Божијег и темељи се на верности Бога према Његовој Цркви и сталном присуству ДухаСветога (Јн. 15,26). (в. МЕПОГРЕШИВОСТ).

 

Имајући овакву органску концепцију о Цркви, Православље није сматрало епископат за јуридичку институцију или посебни ред који би држао искључиву власт, вишу од других црквених служби. Наравно, постоји јерархија служења и харизме у Цркви; епископ је онај ко све овозглављује и усмерава сопственим служењем које се конкретизује у функцији онога ко предстоји на Евхаристији. У том смислу он је највиши степен црквене јерархије. Епископски трон символише његово место у Цркви (односно слику Бога-Оца окруженог свештеницима и ђаконима): да служи Литургију за народ и заједно са народом. Та структура има важну есхатолошку вредност. Овако устројено литургијско сабрање прасликује коначно сабрање у очекивању Васкрслог и прослављеног Христа.

 

И поред свега тога што преко институције епископата помесна Црква представља саму Саборну Цркву у том месту, помесна Црква (епархија) ипак не може да сама себи хиротонише епископа, јер њега хиротонишу два или три епископа од суседних Цркава (Први канон Апостолски и Четврти канон Никејски). Он је хиротонијом сједињен са својом епархијом и не врши функцију ван ње. Свакако, он је члан помесног сабора, а кад је Црква позвана да се изјасни о питањима од општег значаја, он је члан васељенског колегија епископа.

[Zayron]

Opet čitulja iz ko zna čega.... napišite nešto od sebe već jednom, ovo je forumska komunikacija a ne links sharing site.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Opet čitulja iz ko zna čega.... napišite nešto od sebe već jednom, ovo je forumska komunikacija a ne links sharing site.

procitaj i nauci sta je crkva...i sta je funckcija episkopa.....

[Zayron]

procitaj i nauci sta je crkva...i sta je funckcija episkopa.....

 

Pusti sad teoriju, mene zanima kako je to kod vas u praksi. Postavio sam vam jasno pitanje, da li je to kod vas ovako ili nekako drugačije? A ako je drugačije onda napišite kako. ukratko, ne mora to bit sad elaborat, dosta je u par rečenica kao što sam ja napisao.

 

Vaši episkopi kad trebaju premjestiti nekog sveštenika sa parohije na parohiju, odobrit ili potpisat ovo ili ono, svaki put sazivaju eparhijski sabor i sve sa mirjanima, sveštenicima, monasima, monahinjama, bogoslovima i onda svi zajedno o svim tim stvarima odlučuju glasanjem a episkop potom samo potpiše to što se odlućilo na saboru i dužan je to sprovesti u djelo? A na sljedećem eparhijskom saboru je obavezan podnijeti iscrpan izvještaj o tome šta se sve realizovalo i kako, zašto nije ako nije i snositi disciplinske sankcije za neizvršenje toga što mu se zadalo? To u vas funkcioniše tako ta jednakost ili kako?

[Gerhard]

Pusti sad teoriju, mene zanima kako je to kod vas u praksi. Postavio sam vam jasno pitanje, da li je to kod vas ovako ili nekako drugačije? A ako je drugačije onda napišite kako. ukratko, ne mora to bit sad elaborat, dosta je u par rečenica kao što sam ja napisao.

 

Vaši episkopi kad trebaju premjestiti nekog sveštenika sa parohije na parohiju, odobrit ili potpisat ovo ili ono, svaki put sazivaju eparhijski sabor i sve sa mirjanima, sveštenicima, monasima, monahinjama, bogoslovima i onda svi zajedno o svim tim stvarima odlučuju glasanjem a episkop potom samo potpiše to što se odlućilo na saboru i dužan je to sprovesti u djelo? A na sljedećem eparhijskom saboru je obavezan podnijeti iscrpan izvještaj o tome šta se sve realizovalo i kako, zašto nije ako nije i snositi disciplinske sankcije za neizvršenje toga što mu se zadalo? To u vas funkcioniše tako ta jednakost ili kako?

Postoje odredjena pravila koja sabor donese i koja se onda postuju,bez potrebe da se za svaki slucaj posebno isti saziva.

 

Evo i nadleznosti crkvenih organa:

 

Sabor http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5

 

Sinod http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5

 

Savjet http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5

[Zayron]

Postoje odredjena pravila koja sabor donese i koja se onda postuju,bez potrebe da se za svaki slucaj posebno isti saziva.

 

Evo i nadleznosti crkvenih organa:

 

Sabor http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5

 

Sinod http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5

 

Savjet http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%88%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5

 

Da, i kakve veze ti "crkveni organi" imaju sa onim pitanjem koje sam vam postaovio. Te "organe crkvene# ima svaka crkva,  kod nas se oni zovu Kurijama i Kongregacijama. Takve organe crkvene imaju čak i oni koji nikakvu Crkvu nikada nisu imali - baptisti i mertodisti, liujkepo Crkve nigdje nikakve nemaju ali "crkvene organe i savjete", crkvenu administraciju imaju. Ja sam postavio pitanje kako kod vas EPISKOP u praksi sprovodi svojuz vlast na prinadležnom jurisddikcijskom teritoriju svoje eparhije gdje je episkopom. Nijedan od ovih linkova nije odgovorom na to moje pitanje, kao kad vas pitam: kako i na koji načinvi kao glava porodice sprovodite svoju vlast glave porodice u svojoj porodici a vi počnete pričat koliko imate članova porodice i šta ko radi u njoj, kakva zadućenja ima. Ovako je glasilo pitanje. 

 

Vaši episkopi kad trebaju premjestiti nekog sveštenika sa parohije na parohiju, odobrit ili potpisat ovo ili ono, svaki put sazivaju eparhijski sabor i sve sa mirjanima, sveštenicima, monasima, monahinjama, bogoslovima i onda svi zajedno o svim tim stvarima odlučuju glasanjem a episkop potom samo potpiše to što se odlućilo na saboru i dužan je to sprovesti u djelo? A na sljedećem eparhijskom saboru je obavezan podnijeti iscrpan izvještaj o tome šta se sve realizovalo i kako, zašto nije ako nije i snositi disciplinske sankcije za neizvršenje toga što mu se zadalo? To u vas funkcioniše tako ta jednakost ili kako?