Шта представља ова слика (налази се у многим кућама)?

[DankaM]

Te zimsko jutro, pa labudovi, pa Poslednja vecera, te decak sa frulom, devojcica sa suzom,,,jao Viler , jao kiča .

 

Pusti, moja pokojna baka ih je imala brdo.. Uvek sam ih se užasavala  

 

Kad god sam htela da izbacim neki, odma' su ona i mama potezale priču kako ih moja mama vezla dok je bila trudna sa mnom. I šta sam mogla onda?!

[DankaM]

Moje 3

 

Da, Moj®e 3 samo da im uvale neko klupče i makaze, da slika bude potpuna

[Биљана]

Dakle, obicna paganstina .

 

Која је дубоко укоријењена у нас! 

[Ленка*]

Pusti, moja pokojna baka ih je imala brdo.. Uvek sam ih se užasavala

 

Kad god sam htela da izbacim neki, odma' su ona i mama potezale priču kako ih moja mama vezla dok je bila trudna sa mnom. I šta sam mogla onda?!

 

1340_womens Ништа, слатка моја, ништа...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da, Moj®e 3 samo da im uvale neko klupče i makaze, da slika bude potpuna

 

Da se covek preplasi sta bi te sudjenice znale da izvezu.

[Juan Valdez]

http://www.youtube.com/watch?v=Y3wMxWok_PY

[Баба]

Виђам је у многим домовима, али не знам тачно шта значи. Чуо сам од неке бабе да су то "оне три суђенице" што ти пресуде на крају

 

Не знам, често виђам ову слику поред иконе. 

 

Па ето, знате ли ви шта би она или кога би она представљала?

 

[Баба]

Дакле Тримурти

[DankaM]

Da, koncept tzv. triple deity, u ovom slučaju triple goddess, je široko rasprostranjen u mnogim mitologijama, pogotovo indo-evropskih naroda.

[Zayron]

Vile i zmajevi, 1. deo

 

Jedna od odlika vila kao demonskih bića jeste ta da se one po pravilu javljaju u množini i anonimno. U našim verovanjima, posebno u folkloru, javljaju se tri vile: '"K njoj mi dolećeše/ Tri vile bijele" (Karadžić, I, 1973: 76), ređe devet: "Kolo igra devet 6'jelih vila" (Junpjes., 1896: 404). Među vilama postoji jedna koja predvodi ostale, tako da ih katkada ima i deset: "Tu imade devet sestrenica/ I pred njima vila najstarija/ Po imenu vila Jerisavlja" (Petran., II, 1989: 23). Međutim, ima i vila koje žive za sebe, obično kao čuvarice izvora ili bunara, kao na primer pomenuta vila sa planine Urvina. Ili je reč o vili baždarici - koja brani pristup ka vodi u planini, i koja traži otkupninu za korišćenje vode, odnosno prelaza sa one strane reke. U razvijenoj epskoj poeziji vile su još više individualizovane, tako da katkad dobijaju i osobena, lična imena, kao što su: Ravijojla, Andesila, Jerisavlja, Anđelija.

U poeziji je vila najčešće prikazana kao lepa. "Da vile imaju životinjske noge, kozje ili konjske ili magareće" poznato je i današnjim Grcima. Vile uopšte mogu imati kozji oblik. Kada je reč o osnovnim funkcijama vila, bar na osnovi našeg folklora, njihovo je glavno zanimanje igranje u kolu. I prema drugim slovenskim izvorima karakteristično svojstvo vila je muzikalnost (Et. Slov, 1995: 370). Navešću ovde i jedan Milićevićev zapis: "Seljaci iz okolnih sela na pitanje: šta je to? odgovaraju: da je to Viljokolo, to jest kolo gorskih vila koje tu igraju svoje vilinske igre; a ono mesto što je izdignuto na sredini, vele da je za svirača, koji svira tim planinskim igračicama". Isto tako, "kad je kopan granični jarak, ni jedan od seljaka iz obližnjih sela nije hteo udariti budakom u Viljokolo, bojeći se vila; nego su ga raskopali neki Turci, koji su se tu zadesili. - I sada se trava oko Viljokola kosi, a na samom kolu niko ne sme ni slamke da uzbere" (Milić., 1884: 274). Ovaj primer pokazuje kako ime jednog prostora, naseobine, poteza, poseduje, istovremeno, snažnu mitsku implikaciju koju narod toga kraja veoma uvažava.

Ali, vile vole i da se takmiče sa mladićima u igranju i izdržljivosti. Što se ženskih poslova tiče, vile iz naše narodne književnosti vole tkanje. One "imaju i mlinove i vitlove", dakle, interesuju se za brašno, budući da se bave mešenjem i pečenjem hleba. "Jedna od poznatih funkcija vilinih je da su one 'čuvarke ratarstva' one daju ilodnost poljsku, a isto tako i stočnu plodnost". Međutim, one mogu čoveka i da oboleste. O kakvoj je to bolesti reč? "Najčešće se bolest manifestuje u besnilu i umnoj poremećenosti", tako da osoba postaje vilovnjak. Kaže se: vilovnjak je "besan čovek, kao da su vile u njemu". Poznato je da vile imaju i mantičku sposobnost, tj. one mogu vršiti ulogu iroročice. Poznat je primer iz epske poezije, kada vila sa Urvine planine predskazuje smrt Marku Kraljeviću.

"Al' mu b'jela odgovara vila:/ 'Pobratime, Kraljeviću Marko,/ tebe nitko Šarca otet neće,/ nit ti možeš umrijeti, Marko od junaka ni od oštre sablje,/ od topuza ni od bojna koplja:/ ti s' ne bojiš na zemlji junaka;/ već ćeš, bolan, umrijeti, Marko,/ ja od boga, od starog krvnika'".

 

http://forum.badnjak.com/

Vile i zmajevi 2.deo

Смрт мајке Југовића (одломак)

Мили боже, чуда великога!
Кад се слеже на Косову војска,
У тој војсци девет Југовића,
И десети стар Јуже Богдане.
Бога моли Југовића мајка,
Да јој Бог да очи соколове
И бијела крила лабудова,
Да одлети над Косово равно,
И да види девет Југовића
И десетог стар-Југа Богдана.
Што молила, Бога домолила:
Бог јој дао очи соколове
И бијела крила лабудова;
Она лети над Косово равно,;
Мртвих нађе девет Југовића
И десетог стар-Југ Богдана,
.....
„Pesma Smrt majke Jugovića može poslužiti kao zgodna polazna tačka za sva ispitivanja ne samo zato što je ona, u ciklusu kosovskih pesama, jedna od najvažnijih već i iz čisto metodičkih razloga. NJena redakcija nova je; redaktor živi u modernim realističkim idejama i, hronološki, daleko je od herojskog vremena koje opisuje; pa ipak, pri svem tom, koliko nam je dragocenih podataka sačuvao on, nehotice, iz te iste starine koju ne razume i ignoriše;" I to što važi za ovu pesmu, više ili manje važi i za mnoge druge narodne umotvorine. „Sirovi materijal narodnih umotvorina", — nastavlja Čajkanović — „koji nam izdašno stoji na raspoloženju, bogat je ovakvim podacima, koji čekaju da budu konstatovani; i ne može biti sumnje da ćemo, ispitujući taj materijal. uspeti jednom da podignemo gustu koprenu sa mitske prošlosti našega naroda".

U stihovima 11 idd kaže se da je majka Jugovića iz-molila od Boga ,oči sokolove' i ,krila labudova', pa je na tim krilima odletela na Kosovo. Reči ,oči sokolove' mogu biti figura, metafora, za dobar, oštar vid uopšte: ,oči sokolove' znače oči oštre, snažne kao u sokola, a ne znače da je izvršena stvarna metamorfoza čovečjeg oka u sokolovo oko ili zamena čovečjeg oka sokolovim; onako isto kao što fraza ,Argusovo oko' znači oko (oštro) kao u Argusa, a ne oko samog Argusa, u direktnom smislu te reči. Ali ,labudova krila' nisu figura, već stvarnost. Figura bi bila da je majka Jugovića tražila, na primer, jelenske noge (=noge kao u jelena): to je deo tela koji žena već ima, i metafora sa jelenskim nogama označila bi samo jednu naročitu (snažno potenciranu) osobinu, brzinu i izdržljivost ljudskih nogu. ,Labudova krila, međutim, ne može biti metafora, jer tu nedostaje predmet na koji bi se upoređenje odnosilo — nedostaje tertium comparationis. Jugovića majka, dakle, doista je tražila i dobila krila, krila labudova, i na tim krilima — kao što se u pesmi izrikom kaže — odletela je ona na Kosovo.

Na taj način, mi se nalazimo u punoj mitologiji. Majka Jugovića, sasvim očevidno, nije obična smrtna žena — ona je mitološko biće. Koje? NJena pojava na razbojištu, njen interes za pale junake, i oblik u kome se javlja, dovoljno je karakterišu. U germanskoj mitologiji za poginule junake interesuju se valkire; one dolaze na bojište, skupljaju mrtve i vode ih u Odinovu palatu, u Valhalu. Valkire su srodne sa našim vilama, i javljaju se često u obliku labuda. U srpskoj mitologiji za junake se interesuju vile. One druguju sa junacima, pomažu im u borbama, leče im rane, žale ih i oplakuju kada im se desi nesreća. Taj motiv poznat je, veoma dobro, i u narodnoj i u umetničkoj poeziji; mesto drugih primera ukazujemo samo na [...] stihove odličnog tumača kosovske epopeje, pesnika ,Kosovskih božura', koji je, proročki jasno, razumeo našu mitološku prošlost. Vile, međutim, javljaju se često u obliku labuda.

Stvar je, dakle, jasna. Mi moramo biti slobodni od svake racionalističke predrasude i konstatovati da se majka Jugovića, u ovom jedinom autentičnom dokumentu koji je spominje, javlja kao vila.

Majka Jugovića bila je, dakle, vila, i nas ovo ni najmanje ne iznenađuje. Vilinsko, i zmajevsko, poreklo epskih junaka je fakat sa kojim se svakoga časa srećemo u srpskoj mitologiji. U pesmi ,Miloš Obilić zmajski sin', stih 315 idd, kaže se izrikom:
Što god ima Srbina junaka,
Svakoga su odgojile vile,
Mnogoga su zmajevi rodili.
-------------------------------------

аутор научног рада је Веселин Чајкановић, етнолог, лингвиста и предратни академик САНУ (1881--1946)
Iz srpske religije i mitologije. 1. Majka Jugovića (1918)

 

http://forum.badnjak.com/

 

Vile i zmajevi 3.deo

Zmaj - Država - Solarna mitologija.

Sasvim novu etapu u duhovnom razvoju predstavlja pojava novoga kulta, kulta zmaja koji ukazuje na radikalno izmenjenu socijalnu situaciju. Tačnije, kult zmaja poklapa se sa nastankom državne organizacije jednoga naroda, kod koje je patrijarhat osnovni model moralno-pravnog ustrojstva zajednice, sa dominantnom solarnom mitologijom i novim oblikom privređivanja. Kako je "zmaj" mitološko-morfološki ishodio od "zmije", kao što je, prema drevnom verovanju narodnom, Sunce izišlo iz Noći, zmaj se pojavljuje kao spoj nekoliko životinja, najčešće u formi egipatske sfinge ili antičkih kentaura, što se umetnički izražava u formi sinteze gmizavca i ptice. Najviši oblik je naš zmajeviti epski junak u ljudskom obličju, ali sa malim kriocima ispod mišica i sa zmijskim mladežom i bičem vučje dlake na mišici - što se smatra preostatakom teriomorfizma: ptice i gmizavca, ili u našem slučaju, htonskog vuka i zmije kao ranih formi vrhovnog srpskog boga. Otuda se u nekim našim epskim pesmama koje govore o srpskim zmajevitim junacima, poimenice o Milošu Obiliću i Relji Bošnjaninu, katkada koristi termin "krilati". "A drugo je Relja Krilatica". U fusnoti priređivači primećuju: "Mesto Relje Krilatice u pesmi se dalje javlja - Miloš" (Karadžić, P, 1973:173).

Dok se u drugim mitologijama "nebeski zmajevi pojavljuju i kao neprijatelji", u našem epu srpski zmajevi su, zbog specifičnih socio-istorijskih uslova njihovog nastanka, prema srpskom narodu vazda "prijateljski raspoloženi", ali i neprijateljski prema Turcima.

Karakteristika jedne rane forme srpskog zmaja jeste ta da on čuva seoska polja i da po potrebi leti, tačnije, odiže se od zemlje i htonskog, da bi gore na nebesima stupio u borbu sa alama ili aždajama koje, prema narodnom verovanju, predvode gradonosne oblake. Druga savršenija forma jeste nebeski ili Ognjeni zmaj, koji je oblik Boga, možda, i samo božanstvo Sunca. Mitolozi se slažu u jednom: da je zmaj ognjeno biće, i da je ta veza zmaja i ognja njegova postojana crta. Otuda u našem folkloru zmaj i zmija vazda idu zajedno sa ognjem, odnosno ognjištem.

Dakle, mitološki koreni pojave "zmaja" kod Srba vezuju se za epohu već formirane države, dok se poetska transpozicija, formiranje ovoga lika oblikovalo u periodu već izgubljene snažne države u srednjem veku, kada su i nastali kosovski, odnosno postkosovski ciklusi. Ukratko, zmija čuvarkuća, sa htoničnim obeležjem, fiksira se za kućno ognjište i individualno-porodični ambijent Čoveka. Suprotno tome zmaj, koji boravi u poljima ili na planinama, ima širu socijalnu, zaštitnu funkciju, tako da se u času kada naiđe ala sa gradonosnim oblacima, zmaj odiže sa zemlje u cilju odbrane naselja i polja od nepogoda, grada i oluje. Najviši oblik nacionalne samozaštite jeste onaj kada u poetskoj imaginaciji zmajevi dobijaju izričito povesnu, antropocentričku crtu i funkciju, ustajući u odbranu svekolikog narodnog interesa a protiv istorijskih "nemani", posebno u doba nakon propasti državnog suvereniteta.
autor: Sreten Petrović, univerzitetski profesor

 

http://forum.badnjak.com/

[Срђан К.]

Представљају веру, наду и љубав...

[Juan Valdez]

 

Ташта.

[Баба]

Зајроне скрати текстове довољни су линкови и пар пасуса

[Баба]

Ташта.

 

 

Мислиш Ташта као женина матер или ташта као сујета или Ташта и Тма ?

 

Хахахаха

[Volim_Sina_Bozjeg]

I utkase vile zlo u sjajne i lepe haljine svoje verujuci da ce vladati dobrom.