Jump to content

Прелазак у православље ( молба за православце овдје )


Препоручена порука

Један мој пријатељ из Хрватске се занима за православље, па сам мислио да сакупим одговоре на оно што га занима на једном мјесту. Рекао је да је све отворено, па можда и прелазак у православље, али да је литературу тешко набавити у Хрватској и Словенији. Углавном, волио бих када бисте овдје дали аргументе за православље, и молио бих да одговоре дају само свештеници и теолози.

Ето, не знам шта још да кажем. Хвала унапријед :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Један мој пријатељ из Хрватске се занима за православље, па сам мислио да сакупим одговоре на оно што га занима на једном мјесту. Рекао је да је све отворено, па можда и прелазак у православље, али да је литературу тешко набавити у Хрватској и Словенији. Углавном, волио бих када бисте овдје дали аргументе за православље, и молио бих да одговоре дају само свештеници и теолози.

Ето, не знам шта још да кажем. Хвала унапријед :)

 

 

Ја сам пријатељу Хрвату препоручио да оде да провери где му је теже бити( боравити, присуствовати, психички и физички) на Богослужењу.

 

Отишао је прво на неколико миса.

Да напоменем није био крштен уопште и био је склон мистицизму.

Затим је отишао на неколико литургија.

И рекао је да је много теже на литургијама и да му мисе лакше падају.

 

На то сам му само казао, где је јача благодат ту је теже бити ономе који није крштен.

 

..........

 

 

Ипак, крстио се у римокатоличанству.

 

:)

 

Мађарица која је била римокатолкиња изразила је жељу да пређе у православље . Када се крстила прве литургије су јој баш тешко пале. Исту сам причу рекао и њој. Она ми је потврдила то речима "Да, на мисама сам се лепо осећала али нисам имала тај "притисак" ..." . Сада је редовна на литургији и зна разлику.

 

 

У суштини нема тога много привлачног код нас православаца.

Код нас се не зна ни ред ни поредак( мислим, имамо ми законе, али свако има своје тумачење истих), цркве су нам у етно мотивима, са много украса и шара ко забавишта омалана, народ није нешто теолошки поткован нити га то занима, монаштво је шаролико од доктора теологије до простих паорских душа. У храмовима је увек нека бука и гунгула, задушне бабе су прво митарство које ваља проћи а које дочекују на вратима( но тога има и у римокатоличанству), црква нам је уређена тако да свакоме нормалном изгледа као да је у потпуном хаосу. Сваки епископ води своју политику. Пост и аскетизам нам је важан скоро колико и Индусима. Не познајемо разрађене системе медитације, сва та учења( која се повремено појаве код нас)  су индивидуални проналасци појединих духовника који кад умру мање више и ти проналасци се заборављају.

Богослужења су нам јако дугачка, и по томе смо познати. Једном кад уђеш у цркву на службу заборавиш и кад си дошо и где ти је кућа.

Немамо ни неки план за будућност. Нисмо нешто прозелитски настројени, па чак ни мисионарски. У православље мање више људи прелазе удадбом или женидбом и ретки су они који прелазе захваљујући неком свом истраживању. Мада рецимо такви код нас често постају светитељи као рецимо Св. Димитрије Ростовски који је Немац по рођењу Рус по опредељењу.

Најлепша литература су код нас житија светих, али је много мученика кроз целу историју.

 

Све у свему да нам није благодати која руководи нашу заједницу преко наших пастира давно би нестали. У суштини ми се једино на ту благодат и ослањамо, јер нас мрзи да размишљамо чак и оно што бисмо требали.

 

Једном речју толико смо неорганизовани, хаотични и разбијени ( ударани са свих страна кроза сва времена) да први Хришћани кад би дошли у ова времена уопште се не би осећали неуобичајено у нашој заједници.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Prvo nek se raspitaju u kojoj eparhiji, pa čak i u parohiji da se krste obraćenici u pravoslavlje, i po mogućstvu da odmah na sebe natovare najteži krst. Razlike su drastićne. 

Χριστὸς ἀνέστη ἐκ νεκρῶν θανάτῳ θάνατον πατήσας, 

καὶ τοῖς ἐν τοῖς μνήμασι ζωὴν χαρισάμενος...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На то сам му само казао, где је јача благодат ту је теже бити ономе који није крштен.

 

У суштини нема тога много привлачног код нас православаца.

 

Богослужења су нам јако дугачка, и по томе смо познати. Једном кад уђеш у цркву на службу заборавиш и кад си дошо и где ти је кућа.

Немамо ни неки план за будућност.

 

Све у свему да нам није благодати која руководи нашу заједницу преко наших пастира давно би нестали. У суштини ми се једино на ту благодат и ослањамо, јер нас мрзи да размишљамо чак и оно што бисмо требали.

 

Једном речју толико смо неорганизовани, хаотични и разбијени ( ударани са свих страна кроза сва времена) да први Хришћани кад би дошли у ова времена уопште се не би осећали неуобичајено у нашој заједници.

UNLIKE!

 

Ау Жељко,после овога,не да  неће нико прићи православљу,већ ће неко добити жељу и да га напусти...

Уопште се не слажем са овим наведеним,поготово овај трактат о благодати,која је по теби по принципу ,ми ништа не  ваљамо ,али она је ту...

Да смо заиста тако лоши,благодат би се повукла сама...

Што се дужине службе тиче,а првенствено мислим на литургију,зар је сат и десет минута једном недељно пуно?!

И какав то хаос и разбијеност ти видиш у Цркви !?

Не знам, разумне критике на рачун Цркве у смислу неких њених лоших потеза,могу бити оправдане,али тако ударати на подвижништво,пост,литургију и све оно што нашу Цркву чини заиста истинском Христовом заједницом,у најмању руку је непромишљено...

  • Волим 1

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako hoce da ide tezim ali Istinitim putem ne samo da menja svoje bice nego da ostavi svoj prosli zivot uzme Krst i krene u haljinama dostojnim Bogocoveka u vecnost onda nek predje u pravoslavlje.

E da i napomeni mu da se kod nas na Liturgiji stoji :)) pozdravi ga :)

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Вера светих" владике Николаја и четворотомна "Православна Вера" Томаса Хопка, нарочито зелена књига "Духовност"

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

UNLIKE!

 

Ау Жељко,после овога,не да  неће нико прићи православљу,већ ће неко добити жељу и да га напусти...

Уопште се не слажем са овим наведеним,поготово овај трактат о благодати,која је по теби по принципу ,ми ништа не  ваљамо ,али она је ту...

Да смо заиста тако лоши,благодат би се повукла сама...

Што се дужине службе тиче,а првенствено мислим на литургију,зар је сат и десет минута једном недељно пуно?!

И какав то хаос и разбијеност ти видиш у Цркви !?

Не знам, разумне критике на рачун Цркве у смислу неких њених лоших потеза,могу бити оправдане,али тако ударати на подвижништво,пост,литургију и све оно што нашу Цркву чини заиста истинском Христовом заједницом,у најмању руку је непромишљено...

U potpunosti se slazem....pravoslavlje je jedini ispravni put ka Gospodu,ucenje koje nam je sam Gospod ostavio...,onaj koji istinski poznaje svoju vjeru zna i sve njene ljepote ...ljepotu Liturgije,ljepotu Pricesca,ljepotu hrama ,istinsko podviznistvo naseg monastva ,nosenje svoga krsta sa radoscu ,istinsku ljepotu ljubavi prema nasem Gospodu i cisto srce ...to je pravoslavlje +++

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako tvoj prijatelj ima internet onda mu je pravoslavna literatura sigurno dotupna.

MAda opet ne kapiram,oće da predje u pravoslavlje a ne zna zašto :)

Факултет му одузима времена. Био је лијен па сада све мора учити дан и ноћ. Чари студентског живота :3

 

Ako hoce da ide tezim ali Istinitim putem ne samo da menja svoje bice nego da ostavi svoj prosli zivot uzme Krst i krene u haljinama dostojnim Bogocoveka u vecnost onda nek predje u pravoslavlje.

E da i napomeni mu da se kod nas na Liturgiji stoji  :)) pozdravi ga  :)

Био је већ на литургији.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Факултет му одузима времена. Био је лијен па сада све мора учити дан и ноћ. Чари студентског живота :3

 

Био је већ на литургији.

U svakom slucaju radujem mu se pozdrav.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Draga moja braćo, vi po krvi i mesu, jer smo svi mi Sloveni, a više i po našem Gospodu Spasitelju,

Eto zahvaljujem prijatelju što me ovdje spomenuo. Захвалјујем се свима овдје који сте ми овако унапријед покушали помоћи. Ал ето да објасним сад своју ситуацију. Ето ја сам вам студент славистике и теологија (католичке) Факултета у Лјублјани који је од недавно почео сурађивати с Православним Богословним факултетом у Београду...А ето што ме доводи на путеве према православлју. Кршћанин сам од кад знам за себе, Господ Бог зна што је у мом срцу, Он зна верујем ли. Рођен сам и одгојен у побожној римокатоличкој обителји, што иде далеко у повијест мојих предака. Ето око вере се веома бринуло у нас. Имамо и неке везе с Србијом ( незнам још точно у вези предака, ал наводно су неки били Срби- оно што знам јесте да су мој деда и бака, Бог им подари мир покојнима, живели у Београду 10 година у време 2. светског рата. Углавном у кући смо увијек чували како католичке тако и православне слике и иконе. Углавном да не дулјим превише како и зашто се што десило у мом животу. Ако кога занима питајте. Сад зашто православлје? Ја сам порпилично повијесни човјек у схватанју света, све гледам временословно и тако да мора бити историјски кисправно...Ето и све више како проучавам Повијест Цркве ( поготово Католичку) - е ту долази онај проблем што сам рекао, да се у нас поприлично тешко нађе нешто о православлју, рецимо ако ми може тко препоручити какву кнјигу Повијест Православне Цркве, те Теологију православне Цркве - може и на руском наравно или бугарском или било којим словенским језиком. Тренутно сам само у станју информисанја. Да ме православлје привлачи- то је истина. На Светом Богослужју сам присуствовао неколико пута у храму св. Ћирила и Методија СПЦ у Лјублјани и веома сам добро разумео што су мислили они руски изасланици кад су дошли у Цариград- просто осећај, к'о да сам ушао у небо. Православно славлјенје Бога, пјесме- дивота- иконе и све дивота. А сад и кад повијесно проучавам Цркву, некако ми све упоћује према Православној Цркви- и што се тиче оне честице вероисповјести - филиокве- то је додано касније, што и учимо на католичкој Богословији. И ето за сад настојим само што више могуће научити о правослају. Моја досадашнја искуства с православном Црквом су углавном веома добра. Ето Господ Бог ми је прошлог лета дао прилику посетити Израил и Јерусалим с напим факултетом- гдје су наши професори и свећенство католичко наравно - показали велике симпатије до православне браће. Ето и хвала Богу, дао ми је видјети свашта у Јерусалиму...били смо и у Руској православној Цркви, гдје су се сестре које су тамо биле добро одазвале на моју молбу да за мене моле Бога. Углавном искуства с православном Црквом су веома добра. Мој је став опћенито овакав, да ако нетко објективно непристрано тражи истину, да ће тог човека истина наћ... Па ето помозите ми драга браћо и ако смем и Вас бих овде замолио да се молите за ме Господу нашему, јер ипак грешан сам човек и често заборавлјам да је само Господ на првом месту, па ето молите нашег Господа Бога у Имену Исуса Христа, Сина му и Господа нам. Хвала Вам на свој помоћи. И хвала теби Волим_Сина_Божјега на израженој радости, обрадовао си ме много!
У нашем Господу поздрав!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...