Да ли је Свето Писмо-Библија-Стари Завет-Нови Завет православна књига?

[w.a.mozart]

što znači da se nije izjasnila,strogo zvanično mislim...... 0104_cheesy

[shalom777]

Што и не представља неки проблем... Хвала Богу те нисмо као протестанти- да нам се вјера базира на лингвистичкој анализи библијског текста. :smiley:

[w.a.mozart]

ma taman posla da je problem...al govori da smo ponekad baš fleksibilni....

[Милан Меденица :)]

што, јел то лоше?

[w.a.mozart]

u ovom slučaju nije loše....više je čudno  0203_cool 0442_feel

[Marko Vesic]

Православна Црква се никад није изјаснила о канону СВетог Писма Старог Савеза. Док је Новозаветни канон стриктно одређен.

Што се тиче Старог Савеза Господ Исус Христос користи скраћени или Јерусалимски канон. То је канон који је настао у Јудеји и нема у себи поједине књиге. Док апостоли користе шири канон који је настао у оквирима јеврејске заједнице у Александрији и делом Вавилону. Наравно Јудеји и књиге из ширег канона сматрају својим књигама али им не приписују онакву светост као књигама из ужег канона.

Да мало појасним ствар. Шири канон јесте превод јеврејске Библије на грчки језик који се назива Превод седамдесеторице или Септуагинта. Док ужи канон представљају књиге које се налазе у јеврејском масоретском тексту. Црква се од свог почетка определила за овај шири канон јер он употпуњује историју Јервреја доводећи је до Христовог времена.

Ми данас на српском у преводу Даничић - Караџић немамо неке књиге. То је зато што су користили немачку Библију која је била технички превод направљен за лакше превођење на друге стране језике.

То су следеће књиге:

Књига Товите

Књига Јудите

Књига Премудрости Соломонове

Књига Премудрости Исуса сина Сирахова

Књига пророка Варуха

1 и 2 Књига Макавејска

Посланица Јеремије (у Вулгати она чини 6 главу Књиге Варуха, док је у словенској Библији он издвојена)

Прва Јездрина, у Словенској Библији је она означена као Друга Јездрина, а у Вулгати је она Liber tertius Ezdrae и сматра се за апокриф

3 Књига Макавејска

Словенска Библија има такође и:

3 књигу Јездрину која је апокрифна

Поред овога неке књиге имају и извесне одељке којих нема у јеврејским књигама:

Додаци Књизи Јестире

Додаци Књизи пр. Данила: молитва Азарије, Песма три младића у зажареној пећи, Историја Сузане, Вил и Дракон

Молитва Манасије на крају 2 Дневника

У преводу на грчки (LXX - превод седамдесеторице)постоје још и ОДЕ или Ωδαι ΙΔ`. На латинском оне се обележене као Nouem Odae graece и сматрају се за апокрифне.

Иначе за богослужбену употребу од примарног значаја је превод СЕдамдесеторице јер се он одувек у богослужењу користио. Дакле неопходно је што пре урадити нови превод Светог писма на српски који треба у себе да укључи управо ове наведене књиге.

Зато ја највише волим да читам Свето Писмо на црквенословенском јес да се мучим са речником али...

[Marko Vesic]

И да вас обавестим, ако можда неко није знао.

Постоји превод на српски књиге Премудрости Соломонове превод је урадио мит. Амфилохије,   а такође постоји и превод све 4 кеиге Макавејске превод ових књига је урадио еп. Атанасије 0110_hahaha     0110_hahaha klapklap klapklap

Па ако неког занима може их купити у књижарама.

Иначе Премудрости Соломонове на пар места говоре о Премудрости као Сину Божијем. Наравно говор пишчев о Премудрости као Сину је јако нејасан и магловит обавијен неком тајном и неразумљивошћу. Зато се и читају одељци ове књиге на бдењима пред велике празнике и на вечрњим службама у Цркви.

[Милан Меденица :)]

лепо, фала на детаљном објашњењу.  dada