Химнографи

[Никола Попмихајлов]

Ризница богослужбених песама састоји се од дела многих писаца из свих времена и са свих простора. У делима црквених песника, било да су са Сицилије и Кипра, Цариграда и Константинопоља, Дамаска и Јерусалима, Охрида и Жиче огледа се васељенски карактер цркве.

 

Већина црквених песника заувек ће остати анонимна. Главни разлог за то је њихова лична скромност.

 

Највећи од њих, св. Роман Мелод потписивао се као „недостојни“. С друге стране, благодарна Црква је тридесетак песника канонизовала као светитеље.

 

Химнографи су махом припадали свештенству, од најнижег до највишег, од простих монаха до патријараха. Црквено песништво је било толико важно, да су чак и цареви од Теодосија II преко Јустинијана и Лава Мудрог, до Манојла II Палеолога писали богослужбене химне.

 

Разумљиво је да је највећи број писаца химни био мушког рода. Ипак, у историји православне богослужбених песника остала су забележена имена шест песникиња.

 

Григорија, Марта, Теодосија, Текла, Касијана и Палеологина биле монахиње, а од њих је далеко најславнија Касијана.