Обреди и молитве за самоубице

[w.a.mozart]

mogu vam citirati Dostojevkog... Zar bi se Hristos naljutio zbog ljubavi?

 

teško da postoji zvanično pravilo koje se bavi ovim problemom

[Благовесник]

Боље је не ићи јер би се неко нашао ко би протестовао, вређао Цркву или инсистирао да се очита нека молитва,

а после је тешко објаснити људима , који су имали ту несрећу у породици, да није направљен изузетак и да није обављено опело.

Da li je dozvoljeno parohijskom svesteniku da prisustvujuci tome ne drzi Opelo, ali da se samo pomoli sa nekoliko molitava i jektenija?

 

[Zawisza]

У мантији или без ње, ма какве везе има,.... идеш ти ...човек,.. ближњи....па  да не смеш да одеш ако су те позвали људи ко пријатељ да дођеш а не за Опело. Интересантно.

Не знам  правила ваше службе и баш ме занима шта се предвиђа за такву ситуацију. 

 

Zakonopravilnik pri Velikom Trebniku 178 pravilo kaže: "Ako čovek ubije sam sebe, ne treba vršiti opelo (prinos i molitvu) nad njim, osim ako nije pri sebi (umno poremećen)."

Dalje, u produžetku kaže se da se ovo pravilo oslanja na učenje Sv. Timotija patrijarha Aleksandrijskog iz 4. veka, po kome klirik mora podrobno da ispita da li je samoubica zaista bio van sebe kad je to učinio, a ne zbog obesti, nanesene mu uvrede ili neke nevolje, jer samo u slučajevima duševnih bolesti uz dozvolu episkopa može se izvršiti opelo na najskromniji način.

 

Moj prijatelj se ubio, bolovao je dugo, onda mu je bolest fizička, potpuno izmenila svest, karakter, razum, postao je potpuno iracionalan u razmišljanju. To više nije bio isti čovek. Sveštenik ga je sahranio uz dozvolu episkopa i niko nije zamerio, naprotiv. 

Naravno govorim o prijatelju koji je bio pravoslavac, da me ne shvatite pogrešno.

 

Kod nas katolika postoji poseban obred za samoubice.

[Благовесник]

Hristova ljubav je bila (i jeste) toliko velika da se molio i za svoje dušmane.

 

"Kod nas katolika postoji poseban obred za samoubice."

Što je inače i najbolje rešenje.

[Баба]

Стварно ћу до краја испасти неки либерални хришћанин, што заправо нисам.

Види вако то што је црква устројила да не чини опело хришћанину који је извршио самоубиство је из педагошких разлога према народу цркве- парохији , пастви ( како оћеш) . Јер ми заиста не знамо ко ће се спасити или неће, просто нема шансе да знамо судове Божије.

Такође постоји "опција" накнадног парастоса , која се лепо измоли од владике. Дакле молитве црква над самоубицом може да чини, није забрањено, али неки пример мора дати осталима парохијанима. Јер када би попови излазили и на такве сахране , онда би на неки начин дали подстрек самоубицама ...наравно ово је само теоријски јер тешко да би у данашње време самоубица размишљао "оће ли ми поп доћи на сарану" , то је некада било врло важно јер су људи били хришћани а данас пошто то више нису или нису довољно онда о поповима ни не мисле.

 

Дакле то је нека превентива која је имала смисла во времја она када су људи били црквени. Данас она нема неки ефекат.

 

Међутим данас имамо друге проблеме, ако поп дође у мантији или без мантије онако пријатељски на сарану, многи тумаче како "је поп ипак изашао на сарану" и то доводи народ у недоумицу јер ионако ни о чему појма нема.

 

Опет с друге стране ако нам је тај неко био пријатељ ... мислим шта има веће од љубави ?

 

То је препуштено на савест и прилику сваком попу понаособ.

[zuti car]

Ustvari, svako ko izvrši samoubistvo nije pri sebi, osim tamo neki krivovernici koji imaju svoju filozofiju, recimo Budisti itd. Samoubistvo se vrši iz dubokog očajanja, razočarenja, depresije, bolesnog prkosa, ali ovo mora vladika da odluči. Često samoubice i ne pokazuju spolja da imaju duhovne probleme nego su prijatni, ljubazni, možda i sebe lagaju kako je sve u redu, ali taj neki svoj bol trpaju u sebe dokle ih ne savlada, i onda smo svi iznenađeni kada se desi samoubistvo jer ni po čemu nije pokazivao takve namere i znakove. Crkva je stroga prema samoubistvu baš zbog toga da se ljudi ne bi odlučili za takvo rešenje svojih problema. Ali kao što rekoh, ovo vladika mora da odluči, jer sa jedne strane ne sme da se toleriše, sa druge strane eto, ko nije duhovno bolestan ako odluči da stavi ruku na sebe..?

Svako ko digne ruku na sebe nije zdrav , to ce svaki psihijatar da potvrdi . Zdrava osoba im jak instinkt za samoodrzanjem i bez obzira na situaciju nece dici ruku na sebe. Bolesna osoba gubi svaku "kocnicu" i jednostavno nema mehanizam da sebe zastiti .

[nana]

@parusija777

Видела сам на дуплираној теми и твоја додатна појашњења и остале одговоре.Свака ти част на доброј савести и свему што си предузео а нашао си се у тако деликатној ситуацији.

138999

[Двадесети]

Помаже Бог,

 

Молим те да ми не замериш јер сам ја обичан човек и не разумем се у правно-бирократска питања. Јако је важно да знаш одговор коме идеш јер ако идеш због онога који се убио то је лоше а ако идеш због породице и других то је добро. Јер си ти пастир својих оваца и ако је једна овца изгубљена твоја дужност је да пазиш на друге овце. Тако да ако одеш због чланова породице да би њих тешио по мени је то добро. И по мени треба да те води срце а не памет. То што сада патиш значи да осећаш да си погрешио, Црква се неће уздрмати ако ти жалоснога привијеш на груди. 

 

Хвала милостивом Богу јер ће ти дати другу прилику да поделиш бол са онима које волиш.

[Orthophill]

Пре две недеље на радио Светигора у питајте свештеника је био гост и прота Гојко Перовиќ, ректор Цетињске богословије. У току разговора поставио се и питање о молитве за самоубице. Тада је отац рекао да самоубице може да се помињу и на литургија; у фазону постоје јавна и тајна правила Цркве...

У мој град када се неко самоубије и породица инсистира да доѓе поп на сахрани, он долази и једино што поје је псалом 50 - 3-5 пута. Евентуално пре сахране служи и трисагију. Ако самоубица има лекарско из психијатрије, онда служи му се и опело. (Има један доктор неуро-психијатар, Муслиман, који је давао уверење свакоме ко би затражио.) 

[Александар Милојков]

Може. Не видим разлог зашто не би могао.

[Иринеј]

Zakonopravilnik pri Velikom Trebniku 178 pravilo kaže: "Ako čovek ubije sam sebe, ne treba vršiti opelo (prinos i molitvu) nad njim, osim ako nije pri sebi (umno poremećen)."

Dalje, u produžetku kaže se da se ovo pravilo oslanja na učenje Sv. Timotija patrijarha Aleksandrijskog iz 4. veka, po kome klirik mora podrobno da ispita da li je samoubica zaista bio van sebe kad je to učinio, a ne zbog obesti, nanesene mu uvrede ili neke nevolje, jer samo u slučajevima duševnih bolesti uz dozvolu episkopa može se izvršiti opelo na najskromniji način.

 

Moj prijatelj se ubio, bolovao je dugo, onda mu je bolest fizička, potpuno izmenila svest, karakter, razum, postao je potpuno iracionalan u razmišljanju. To više nije bio isti čovek. Sveštenik ga je sahranio uz dozvolu episkopa i niko nije zamerio, naprotiv. 

Naravno govorim o prijatelju koji je bio pravoslavac, da me ne shvatite pogrešno.

 

Kod nas katolika postoji poseban obred za samoubice.

Шта ви радите у том случају ?

[Odahviing]

Sad kao što vidite iz mog taga i nicka nemam neki veliki kredibilitet što se tiče ove teme. 

Ali ja lično ne vidim razlog zašto neko, pa makar bio i sveštenik, ne bi otišao, bez da drži opelo ili nešto, onako kao čovek, kao prijatelj pokojnog na sahradu, da ga ispoštuje.

Što se molitve tiče ne znam zašto bi bila zabranjana, u Bbbliji piše da se molimo za neprijatelje, jeretike i slične, zašto bi onda bilo zabranjeno moliti se za prijatelja hrišćanina koji je izvršio samoubistvo?

 

I još nešto čitao sam negde, sad možda neću da budem najprecizniji, davno to beše. Ali nešto kao da samoubici ne treba da se drži opelo i da neće biti spasen, jer nema vremena da se pokaje. Jer samoubiva ne može da bude smiren čovek koji se pokajao i ostalo, već neko ko ima veliki problem. Ako me razumete.

Mada dok ovo pišem razmišljam možda je baš to pokajanje usrog samoubistvu, ako je neko nešto zgrešio pa se toliko kaje da ne može da živi sa tim. Onda ovo gore pada u vodu. 

Uglavnom moja skromna mišljenja i ne zamerite ako sam nešto lupio, da ne ponavljam prvu rečenicu iz komentara.

[Sir Oliver]

pomešao si pokajanje i očajanje.

Pokajanje u sebi i pored velikog duševnog potresa nosi pozitivnu usmerenost. To je kao neki duboki intuitivni uvid, i tu je rešenje na kraju puta.

Očajanje je bezizlaz, a samoubistvo u očajanju neki vid samokažnjavanja.

 

(Doduše postojali su nekada davno neki pokajnički manastiri gde su se monasi tamo na neki način samokažnjavali i time verovatno ubrzavali svoju smrt, ali nisu  dizali ruku na sebe)

[Odahviing]

Da, da kontam. Znači ima logike ovo iznad tog dela. To da nemaju vremena da se pokaju?

[Sir Oliver]

Neki sitničari su govorili da se većina samoubica u jednom momentu predomisli (možda i pokaje). Jer izaberu način samoubistva gde smrt ne nastupa momentalno.

 

To ti je kao onaj vic sa likom koji pošao na reku da se obesi i okači konopac na jednu granu, međutim grana puče  i on padne u reku, kako nije znao da pliva počne da mlatara rukama i jedva nekako izađe na obalu. Kad je izašao kaže: Izem ti ovo vešanje, skoro se udavih!

 

Jer ako prihvatimo samo to da pokajanje zahteva dugačak vremenski proces, a bez pokajanja nema spasenja, onda je relativno mali broj ljudi spašen.