Мисли, запажања...

[Ralex]

пре 6 часа, Ralex рече

Zamisli ovako; Kupi otac sinu brza sportska kola, i sin vozeći brzo slupa se i zaglavi u bolnici. Otac dolazi u posetu sinu i ne krivi njega; nego kaže Izvini sine moja je greška. Ja sam kriv što sa tebi neiskusnome kupio tako brza kola, i što je dovelo do ovoga. 

Vidiš kako postupa Mudar čovek, on ne okrivljuje nikoga već krivicu i odgovornost preuzima na sebe.

A tako I Bog koji je postavio zakone života, Po tim zakonima zlo koje počinimo vremenom stiže na naplatu, Kada radimo loše stvari mi  zadužujemo svoj životi opterećujemo ga našim sudom , a Duh Božiji koji zakone života sprovodi u delo posle to treba da sprovede u sudbinu. Duh ne preispituje zakone života već ih strikno poštuje i izvršava. Tako da kada mi činimo što je zlo kad tad će se to zlo ispoljiti u našem životu. I ako smo u svom umu ubili čoveka makar u mislima mi smo sebi sudili smrt. U zavisnosti kako smo sudili drugima desi se da osudu donesemo svom detetu. Kada ceo jedan narod čini zlo to će se na kraju ispoljiti kroz nevolje kroz koje će ceo narod proći. Ali Bog otac nikada neće reći vi ste krivi što stradate, nego kaže ne radite to zlo da vas ne istrebim, Jer Bog zna da će taj narod doći pod udar zakona i da će to naterati duha Božijek da istrebi taj narod. I Bog preuzima odgovornost za sebe, jer on je napravio zakon koji će dovesti do istrebljenja naroda koji čini zlo. I zato Bog nikada ne kaže sami ste krivi, Za zlo koje vas je snašlo nego preuzima odgovornost na sebe i kaže da je on istrebio taj narod. A mi razumemo  da je on tim činom samo preuzeo odgovornost na sebe. jer je kreizao zakone života tako da je taj narod stradao. Iako su zakoni života pravedni i tu su da bi sačuvali dobre ljude on ipak preuzima odgovornost na sebe.

Ako pogledamo šta se desilo kada je Bog zatirao Sodomu i Gomoru. Pošto je u gradu bio samo jedan pravednik, Lot, Anđeli Božiji su izgurali Lota iz grada jer nisu mogli ništa da urade gradu dok je Lot bio u njemu. Što će reći da su zakoni života takvi da dok se i jedan pravednik nalazi u nekom gradu Bog će čuvati taj grad da se ne zatre iako su gresi ljudi u tom gradu prevršili meru i sud mora da se sprovede.

Postoji i smrt od Mača Istine, Ali ta smrt vodi u novi život i nanovorođenje. Jer koga mač istine usmrti, to znači da je istina pobila sve njegove zablude i sada je mrtav za zablude a živ za istinu, umro je stari zli čovek a rodio se jadan novi dobri čovek koji je na slavu božiju. Ali koga ubije mač zablude onda je njegova smrt neizbežna ako se ne pokaje.

A Gospod Isus Hristos je Istina i kad on Ubije čoveka mačem istine to mu je na večni život. Zli čovek umire samo duhovno a ne telesno, i rađa se jedan novi duhovni čovek.

U duhu ove priče hteo bih da dodam jo nešto.

I prolazeći vidje čovjeka slijepa od rođenja. I zapitaše ga učenici njegovi govoreći: Ravi! ko sagriješi, ili ovaj ili roditelji njegovi, te se rodi slijep? 

Isus odgovori: ni on sagriješi ni roditelji njegovi, nego da se jave djela Božija na njemu.

 Jovan 9.1-3

Ove stihove mnogi koriste da dokažu kako se greh ne prenosi sa roditelja na potomstvo, ali da li je baš tako?

Isus kao Bog ne može da kaže on je kriv, a ne može da kaže ni Bog Otac je kriv jer je postavio zakone po kojima je ovome suđeno. Jer on kao sin zna da su Božiji zakoni pravedni. Stoga on kaže da niko ne sagreši već da se jave Božija dela na njemu. Tako da se iz ove priče ne može izvesti zaključak da roditeljski gresi ne stižu deci naročito ako znamo za stih i kome Bog kaže da on pohodi grehe otačke na deci do četvrtog kolena.

Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grijehe otačke na sinovima do trećega i do četvrtoga koljena, onijeh koji mrze na mene; 1. Mojsijeva 20.5

Ali kasnije preko proroka Bog poručuje da će doći vreme da se više neće govoriti; Očevi jedoše kiselo grožđe a sinovima trnu zubi.

E to će biti jako nezgodno vreme; jer sada je malo odloženo pa nas ne stižu odma naši gresi. Bog je napravio taj mali otklon u vremenu da bi smo imali vremena da se pokajemo i ispravimo kako nas ne bi zadesilo zlo koje smo zaslužili. Teško nama kad budu počeli naši gresi odmah da stižu na naplatu.