Teologija kao nauka

[Aquilius Cratus]

Не бих рекао да је реч само етикета за појам.

 

 Lose bi rekao ako to ne bi rekao.

 

Појмови постоје заједно са речима и језиком.

 

 Sto bi rekao Miloshesku onomad " e to, drugovi - malo morgen". Veoma cesto se desava, u raznim jezicima, pa i u nasem da se vise  razlicitih reci vezuju za jedan te isti pojam. Da li se to desava zbog gubitka pojmova ili zbog znacaja koji neki pojma ima za odredjene etnicke grupe pa mu dodeljuju vise reci to sada nije bitno. Ali broj reci i pojmova nisu vezani nikakvim magijskim silama i funkcionisu bukvalno kao etiketa i proizvod na policiti. Istine radi mora se reci da je samom pojavom jezika uzrokovan veliki broj pojmova koji mimo postojanja jezika kao naicna komunikacije ali to ne menja cinjeicu da reci jesu etikete za pojmove. 

 

Губљење појмова иде упоредо са губљењем лепоте језика и речи.

 

Lepota jezika je solipsisticki sud i nema veze sa ovim o cemu ja pricam.

 

 

Узрок томе је њихово некоришћење или неправилно коришћење.

 

 Ovo je dobrim delom tacno.

[Sir Oliver]

ima li još ko šta da doda na ovu temu koja me interesuje?

[Srdjan]

 Lose bi rekao ako to ne bi rekao.

 

 

 Sto bi rekao Miloshesku onomad " e to, drugovi - malo morgen". Veoma cesto se desava, u raznim jezicima, pa i u nasem da se vise  razlicitih reci vezuju za jedan te isti pojam. Da li se to desava zbog gubitka pojmova ili zbog znacaja koji neki pojma ima za odredjene etnicke grupe pa mu dodeljuju vise reci to sada nije bitno. Ali broj reci i pojmova nisu vezani nikakvim magijskim silama i funkcionisu bukvalno kao etiketa i proizvod na policiti. Istine radi mora se reci da je samom pojavom jezika uzrokovan veliki broj pojmova koji mimo postojanja jezika kao naicna komunikacije ali to ne menja cinjeicu da reci jesu etikete za pojmove. 

 

 

Lepota jezika je solipsisticki sud i nema veze sa ovim o cemu ja pricam.

 

 

 

 Ovo je dobrim delom tacno.

 

Лепота језика састоји се и у његовој способности да тачно описује свет. То у великој мери зависи од онога ко се користи језиком и за сваки појам и мисао прецизно бира одговарајућу реч и начин говора. Појам и реч зависе један од другог. Први се у другом испољава, излази у свет, а други у првом чува своју суштину, бит онога што појам представља. Ако би реч била само "етикета" појма, онда не би постојала унутрашња веза између појма и речи, а она итекако постоји, изграђена је самом употребом те речи, њеном етимологијом, историјом. Није исти смисао код коришћења две речи истог значења за неки појам, као што није исто комуницирати на матерњем и страном језику иако их оба разумемо. Поменута реч "природословље" увек ће лепше да ми звучи од неке друге, вештачки направљене речи, по деф. истог значења. У том смислу, између осталог и лепота језика не може бити солипсистички суд, јер подразумева и лепоту речи, од којих, ипак, лепше звуче једне, а мање друге, а то не каже један или неколико, већ веће групе људи или друштво.

"Етикетирање" је ближе рачунарима.  

[Juan Valdez]

као што није исто комуницирати на матерњем и страном језику иако их оба разумемо.

 

Суштински је потпуно свеједно на ком језику комуницирамо.

[Aquilius Cratus]

 Ако би реч била само "етикета" појма, онда не би постојала унутрашња веза између појма и речи

 

 Non sequitur.

 

Није исти смисао код коришћења две речи истог значења за неки појам, као што није исто комуницирати на матерњем и страном језику иако их оба разумемо.

 

 Isti je! Zato sto aktivira/stvara isit pojam u mumu slusaoca odnosno posmatraca koji cita odnosno slusa doticnu recenicu.

 

Поменута реч "природословље" увек ће лепше да ми звучи од неке друге, вештачки направљене речи, по деф. истог значења. У том смислу, између осталог и лепота језика не може бити солипсистички суд, јер подразумева и лепоту речи, од којих, ипак, лепше звуче једне, а мање друге, а то не каже један или неколико, већ веће групе људи или друштво.

"Етикетирање" је ближе рачунарима.  

 

 Maaa jeste. Tebi ce zvucati a istovremeno ne moze biti solipsizam. Dobro.  snoozer_11

[N.Petrovic]

ima li još ko šta da doda na ovu temu koja me interesuje?

 

Aj da probam da ovako laicki razmisljam glasno. Ovo je samo moja misao i sigurno gresim al opet reci cu.

 

          Ako rec ``Teologija`` prevedemo kao Nauka o Bogu, podrazumevamo znanje. Da bi prosirivali to znanje mozemo koristiti prirodne nauke da bi preko njih sagledavali Bozanstvo. Mozda je to i moguce jer znamo da su i najveci svetski umovi bas izucavajuci nauke dolazili do fascinantnih otkrica i bili duboko pobozni.

          Ono sto ne ide u prilog samome znanju o Bogu, jesu i Jevandjeoske reci koje je Gospod rekao Filipu pitajuci ga : Zar ne verujes da sam Ja u Ocu i Otac u meni? ( Jov. 14: 10) Gospod ga ne pita : Zar ne znas.... vec pokazuje da je istinska spoznaja Boga moguca samo uz pomoc vere dok je logika sekundarna.

 

         Ako pak rec `` Teologija `` prevedemo sa : Ucenje o Reci Bozijoj, tada vec smatram da smo na pravom putu. A sta je to ucenje o reci Bozijoj, ako ne ucenje o nama samima? Zato je Gospod i dosao. Radi nas i samo radi nas, te mu je i svo ucenje upereno na nas. 

         Iz celog Pisma vidimo da je Bog sebe otkrio samo malo, u stvari onoliko koliko treba da znamo. Dok je 99% Pisma dato da mi sami sebe obozimo. Da poverujemo i prihvatimo Boga u prostoti srca, cisteci se sve vise i vise. Sva dakle Teologija kao ucenje o Reci Bozijoj je uperena na nas i tice se nas.

 

           Nije nas Bog pozvao da ceprkamo po njegovom Bozanstvu koristeci se logikom i da to nazivamo Teologijom. On je sebe otkrio onima koji su bili dostojni da to prime i predaju, tj Svetim Ocima a gledajuci njihova Zitija vidimo i kako su se udostojili takvih otkrivenja.

       

            U cemu je onda zadatak danasnjih teologa? Zasto studirati i sta to u praksi znaci biti teolog? Smatram da teolog pre svega mora dobro izuciti tu Rec Boziju koja nam je data. Savladati i razumeti Pismo. Savladati i razumeti dela Svetih Otaca i o Bogu i o nama samima, a sve to da bi mogli dati i dobar primer drugima i sebe usavrsavati.

              Dzabe je teologu da razume i najvece tajne Bozanstva a ne zna kako se odbraniti od  strasti, kako one ulaze u telo, delovanje demona, kako cuvati cula, mastu, kako se naoruzati za tu nevidljivu borbu. U tom slucaju je teolog samo : ... zvono koje zvoni ili praporac koji zveci.( 1Kor. 13. 1) 

              Dakle sama teologija se sastoji i od prikupljanja znanja iz prirodnih nauka, koje nam je Gospod darovao i od jake, cvrste vere i da kazem `` dusevnog znanja`` koje se crpi iz Pisma i dela Svetih Otaca cijim molitvama neka nas umudri. 

[Srdjan]

 -Non sequitur.

 

 

- Isti je! Zato sto aktivira/stvara isit pojam u mumu slusaoca odnosno posmatraca koji cita odnosno slusa doticnu recenicu.

 

 -Maaa jeste. Tebi ce zvucati a istovremeno ne moze biti solipsizam. Dobro.  snoozer_11

 

- "non sequitur" - не разумем штa си тачно хтео да кажеш 

 

-Не мора бити исти, погледај поезију, прозу. На крају крајева, унутар неке друштвене групе синоними не би постојали. "Љубим те" и "волим те" могу (а и не морају) да изазову исти ефекат у уму слушаоца. (Једна реч има у корену љубав, а друга вољу...) Зашто су књижевна дела лепша на језику на којем су прво написана? Чему читање Шекспира на енглеском, када имамо српски превод?

 

-У наставку исте реченице стоји да се то не односи на једног човека или неколико, већ на већу групу људи или друштво. Рекао сам да ће мени звучати лепше, али могао сам да кажем и "многима ће звучати лепше". 

[Aristotel]

1. Da li je teologija nauka?

 

 

Da.

 

2. U koju vrstu nauka spada teologija?

 

Baš i nema srodnih nauka. Znači da spada u posebnu vrstu. Najbliža joj je filozofija, ali ipak se njih dvije bitno razlikuju.

 

3. Kakav je njen metod?

 

Ima različitih metoda.

 

Može li teologija recimo proći Poperov kriterijum za nauku?

 

Zašto bi Popperov kriterij bio mjerodavan. On se ne odnosi na sve nauke. Na primjer, ne odnosi se ni na matematiku.

 

Ili ako jeste nauka, kako ona proučava to čime se bavi i zašto baš na takav način?

 

 

Bavi se prvenstveno Bogom ("teologija" je doslovno "govor o Bogu" ili "nauka o Bogu"). Proučava ga na temelju onoga što je On sam o sebi objavio, jer to je očito najbolji i skoro jedini način.

[Sir Oliver]

Ajmo onda ovako: 

Zašto je matematika nauka?

[Agnostik]

A sta cemo za naucnicima koji teologiju i religiju smatraju pseudonaukom.

[Sir Oliver]

A sta cemo za naucnicima koji teologiju i religiju smatraju pseudonaukom.

Na lomaču ako može (a ne može više), ili ignorisati (to danas ide)

Pre jedno mesec sam slušao jednog episkopa kako se buni protiv teorije evolucije i kako se hvali da nikad nije voleo fiziku...

Ljudi neverujući, mogu teologiju (a to i rade) slobodno smatrati psevdonaukom, sujeverjem i babskim pričama... i s pravom mogu da se čude pametnim i mladim ljudima što upisuju teologiju i idu u Crkvu.

[Sir Oliver]

A da li je i filozofija nauka? (za matematiku niko ništa nije reko...)