Деветнаест на једнога

[Милан Ракић]

То и ја питам.

 

Одговор на ово питање је у исто време и једноставан али и тежак

 

Једноставан на првом месту што је посао војника да брани земљу у сваком случају. И када су авиони неисправни и инфериорни у односу на противника, као и што јесу били. Са Небојшом Николићем сам након бомбардовања радио неке 2-3 године и често смо причали о томе, тј. о његовом полетању на задатак. Он сам као непосредни извршилац никада свој задатак није схватио као инструментализацију од стране тадашњих политичких структура, него као, без икакве патетике, као његову дужност према народу и обавезу према датој заклетви. Толико о томе. А био је свестан свега...

 

Са друге стране, покојни Буцо Перић је након обарања изнад територије БиХ, када је са њим у пару настрадао Зоран Радосављевић, након неколико дана, док се није успео безбедно пребацити преко Дрине у Србију, испричао свој сусрет са тадашеим командантом РВ, који га је упитао:"" Где си ти Перићу до сада?" Овај му је објаснио да је било проблема око преласка Дрине због СФОР-а, да га је некако кум и грађани из Српске, помћу чамца под окриљем ноћи успевају пребацити у Бању Ковиљачу и њега ево овде сада... "Па јеси ли шта урадио?", упитао га је овај... Па нисам ни стигао ни могао!, одговорио је Буцо. Командант му је тада рекао да се онда није ни морао враћати. Тада је Буцо пукао и узвратио му "Па и ти си пилот, изволи и полети". Овај је прешао преко тога и узвратио му, "Ако хоћете ордење, треба да се гине!" Буцо се ту посвађао са њиме и након тога је стављен на танак лед, да би након испричане приче после бомбардовања био избачен из војске са губитком чина и части. Тек након политичких промена је враћен у војску, али се убрзо пензионисао...

[Crveni Baron]

Да, и као што сам ја преузимао одговорност кад сам лоше учио школу и као што зидар одговара кад му се сруши кућа, тако и командант треба да одговара за своје команде.

 

 

Naravno. A kapitulacija je kod nas nepoznata kategorija. A i za to se snosi odgovornost.

[Срђан Шијакињић]

Ali nije bilo sistemske, komandne namere za ubijanjem civila, odnosno, to nije na isti način zločin na koji je način recimo Srebrenica ili neki zločini sa bošnjačke i hrvatske strane, razumeš?

 

A sve i da se složimo da je bombardovanje ratni zločin, i da izađe premijer i kaže im da su "nacistički agresori", šta ćemo imati od toga? Ličnu neku satisfakciju?  

 

Није било можда намере, али шта је са појединачним случајевима када су гађани цивилни циљеви? Је ли у тим случајевима било намере или су све то биле грешке? А и све да није, када су одлучили да нас бомбардују, знали су да ће хиљаде цивила страдати, пристали су на то, то је злочин...

Шта ћемо имати... Хм, па сатисфакцију, да, бар ће се ствари назвати правим именом, мање би било лицемерја. Мени лично би значило, не браним да је можда некоме и свеједно... А не знам да ли бисмо пуно изгубили, речи у политици тако мало вреде, не верујем да би нам то покварило односе и са ким... И не морамо их звати нацистичким агресорима, доста би било да тражимо одштету све време, као што је тражила Хрватска од Југославије, и звала нас агресорима или као што најављују Албанци да ће тражити...

[Аурор]

"Ако хоћете ордење, треба да се гине!"

 

 

Ovo govori apsolutno sve...

[Crveni Baron]

Ovo govori apsolutno sve...

 

 

Naravno.Govori da je dosao neko ( NATO ) da ubija .

 

Pre njihovog dolaska nije trebalo ginuti.

[Аурор]

Није било можда намере, али шта је са појединачним случајевима када су гађани цивилни циљеви? Је ли у тим случајевима било намере или су све то биле грешке? А и све да није, када су одлучили да нас бомбардују, знали су да ће хиљаде цивила страдати, пристали су на то, то је злочин...

Шта ћемо имати... Хм, па сатисфакцију, да, бар ће се ствари назвати правим именом, мање би било лицемерја. Мени лично би значило, не браним да је можда некоме и свеједно... А не знам да ли бисмо пуно изгубили, речи у политици тако мало вреде, не верујем да би нам то покварило односе и са ким... И не морамо их звати нацистичким агресорима, доста би било да тражимо одштету све време, као што је тражила Хрватска од Југославије, и звала нас агресорима или као што најављују Албанци да ће тражити...

 

 

To vidi i raspravi sa srБoidnim nacistima, njihove su aktivnosti devedesetih osamdesetoprocentni razlog bombardovanja, a ja jedan od njih nisam...  Mogućnost pozivanja ovih na odgovornost za pojedine stvari ne postoji zbog njih i to je to, oni su i razlog agresije, i prestani da kukaš na Amerikance.

[Аурор]

Naravno.Govori da je dosao neko ( NATO ) da ubija .

 

Pre njihovog dolaska nije trebalo ginuti.

 

 

Kako nije, šta je sa onim ostalim ratovima?

 

Nekako je ovde uvek bilo prilika da se gine, a prilika za nešto drugo jako malo...

[Срђан Шијакињић]

Одговор на ово питање је у исто време и једноставан али и тежак

 

Једноставан на првом месту што је посао војника да брани земљу у сваком случају. И када су авиони неисправни и инфериорни у односу на противника, као и што јесу били. Са Небојшом Николићем сам након бомбардовања радио неке 2-3 године и често смо причали о томе, тј. о његовом полетању на задатак. Он сам као непосредни извршилац никада свој задатак није схватио као инструментализацију од стране тадашњих политичких структура, него као, без икакве патетике, као његову дужност према народу и обавезу према датој заклетви. Толико о томе. А био је свестан свега...

 

Са друге стране, покојни Буцо Перић је након обарања изнад територије БиХ, када је са њим у пару настрадао Зоран Радосављевић, након неколико дана, док се није успео безбедно пребацити преко Дрине у Србију, испричао свој сусрет са тадашеим командантом РВ, који га је упитао:"" Где си ти Перићу до сада?" Овај му је објаснио да је било проблема око преласка Дрине због СФОР-а, да га је некако кум и грађани из Српске, помћу чамца под окриљем ноћи успевају пребацити у Бању Ковиљачу и њега ево овде сада... "Па јеси ли шта урадио?", упитао га је овај... Па нисам ни стигао ни могао!, одговорио је Буцо. Командант му је тада рекао да се онда није ни морао враћати. Тада је Буцо пукао и узвратио му "Па и ти си пилот, изволи и полети". Овај је прешао преко тога и узвратио му, "Ако хоћете ордење, треба да се гине!" Буцо се ту посвађао са њиме и након тога је стављен на танак лед, да би након испричане приче после бомбардовања био избачен из војске са губитком чина и части. Тек након политичких промена је враћен у војску, али се убрзо пензионисао...

Милане, прво да се оградим да је можда мало ружно причати као што ја причам, јер може неко схватити да умањујем херојство и пелменитост тих људи. Али стварно пишем из најбоље намере. По мом мишљењу, човек се не исцрпљује у свом позиву, он поред дужности према заклетви и народу има дужност и према породици, према свим људима којима је стало до њега. Наравно, частан  и храбар човек ће испуњење заклетве ставити испред свега другог, али - опет по мом мишљењу - онда када је у могућности да допринесе макар минимално одбрани земље. Ако је сасвим сигурно да неће успети да уради ишта, а да постоји велика шанса да погине, онда би требало да своје снаге усмери на то да живи за породицу, да у крајњој линији живи да би на бољи и адекватнији начин помогао земљи, било како...

 

Летење један на сто, све и да се лети у најбољем авиону - још једном по само мом мишљењу - није одбрана, то је симбол, то је херојство, то је жртвовање... Али кад се погледа мало, шта се тиме добија а шта се губи? Губи се један племенит живот,а добија шта? Страшно је то кад неко има власт над животима људи, чини ми се да има тако мало ситуација у којима је оправдано послати некога у смрт, не знам како то не пече савест оних који одлучују о томе. Што је тај рат уопште вођен? Јер нисмо дали да уђу међународне трупе на КиМ... Али ипак су на крају ушле. Шта смо добили? Ето, неко признање самима себи да нисмо кукавице, да смо се успротивили сили, да смо бранили неку правду... А шта смо изгубили, хиљаде живота, међу којима много деце и најбољих људи које смо имали, и опет је било онако како су хтели Американци... Не вреде флоскуле и самозаваравајући митови ниједног а камоли хиљада људских живота. 

Не причам све ово теби Милане, кажем само оно што ме баш узнемирава, зашто су људи гинули, када ништа нисмо добили... Ништа нисмо ни могли да добијемо...

[Crveni Baron]

Kako nije, šta je sa onim ostalim ratovima? Nekako je ovde uvek bilo prilika da se gine...

  Ne samo ovde vec svuda.

 

Ali to samo potvrdjuje da se ovde devedesetih nije ginulo zbog "srpskog rukovodstva" vec zbog razbojnicke agresije belosvetskih lesinara.

[Срђан Шијакињић]

To vidi i raspravi sa srБoidnim nacistima, njihove su aktivnosti devedesetih osamdesetoprocentni razlog bombardovanja, a ja jedan od njih nisam...  Mogućnost pozivanja ovih na odgovornost za pojedine stvari ne postoji zbog njih i to je to, oni su i razlog agresije, i prestani da kukaš na Amerikance.

Американци су нас бомбардовали, нисмо ми њих напали, већ они нас. Има одговорности и на нашој страни, али оправдања за дивљачко убијање нема. Ако се ја плезим човеку са палицом, па ме он оломи, ипак је и он крив зар не.

[Аурор]

Летење један на сто, све и да се лети у најбољем авиону - још једном по само мом мишљењу - није одбрана, то је симбол, то је херојство, то је жртвовање...

Не причам све ово теби Милане, кажем само оно што ме баш узнемирава, зашто су људи гинули, када ништа нисмо добили... Ништа нисмо ни могли да добијемо...

 

 

Još jednom, uz svo poštovanje prema pilotima, naredba da lete (pod takvim okolnostima) je stvarno čisto ludilo...

[Зосима]

КАКО ЈЕ ИЗГЛЕДАО РАТ У БРОЈКАМА

Агресија НАТО на СРЈ, под именом "Савезничка снага", почела је 24. марта 1999, а завршена 10 јуна.

У рату је на страни Алијансе учествовало 19 дражава чланица. Ако се урачунају и оне ван НАТО које су дале писте и другу помоћ, СРЈ је напало 26 држава.

Укупна материјална штета у СРЈ, или прецизније у Србији, процењена је на више од 100 милијарди долара.

НАТО је током агресије уништио или оштетио 1.026 цивилних објеката. Потпуно је разорио 7 индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ-репетитора, 470 км путева и 595 км пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава.

Агресори су имали 743,8 милиона становника и државни буџет од 3.312 милијарди долара, а СРЈ 11,5 милиона становника и буџет од 3,85 милиона долара.

НАТО је агресију започео са 464 летелице, а завршио са 1.040. Оне су лансирале више од 400.000 пројектила, а СРЈ је гађана и са 1.000 крстарећих ракета. Укупна маса ових убојних средстава је око 22.000 тона.

Српске снаге су од 24. марта до 10. јуна имале 753 погинулих: 589 војника и 172 полицајца.

НАТО је убио око 2.000 и ранио око 10.000 цивила.

[Аурор]

Укупна материјална штета у СРЈ, или прецизније у Србији, процењена је на више од 100 милијарди долара.

 

 

??????

[Милан Ракић]

Милане, прво да се оградим да је можда мало ружно причати као што ја причам, јер може неко схватити да умањујем херојство и пелменитост тих људи. Али стварно пишем из најбоље намере. По мом мишљењу, човек се не исцрпљује у свом позиву, он поред дужности према заклетви и народу има дужност и према породици, према свим људима којима је стало до њега. Наравно, частан  и храбар човек ће испуњење заклетве ставити испред свега другог, али - опет по мом мишљењу - онда када је у могућности да допринесе макар минимално одбрани земље. Ако је сасвим сигурно да неће успети да уради ишта, а да постоји велика шанса да погине, онда би требало да своје снаге усмери на то да живи за породицу, да у крајњој линији живи да би на бољи и адекватнији начин помогао земљи, било како...   Летење један на сто, све и да се лети у најбољем авиону - још једном по само мом мишљењу - није одбрана, то је симбол, то је херојство, то је жртвовање... Али кад се погледа мало, шта се тиме добија а шта се губи? Губи се један племенит живот,а добија шта? Страшно је то кад неко има власт над животима људи, чини ми се да има тако мало ситуација у којима је оправдано послати некога у смрт, не знам како то не пече савест оних који одлучују о томе. Што је тај рат уопште вођен? Јер нисмо дали да уђу међународне трупе на КиМ... Али ипак су на крају ушле. Шта смо добили? Ето, неко признање самима себи да нисмо кукавице, да смо се успротивили сили, да смо бранили неку правду... А шта смо изгубили, хиљаде живота, међу којима много деце и најбољих људи које смо имали, и опет је било онако како су хтели Американци... Не вреде флоскуле и самозаваравајући митови ниједног а камоли хиљада људских живота.  Не причам све ово теби Милане, кажем само оно што ме баш узнемирава, зашто су људи гинули, када ништа нисмо добили... Ништа нисмо ни могли да добијемо...

 

 

Форуми зато и служе, од античких агора, до електронских свратишта попут ових данас. Да свак` каже оно што има и да га стави на јавност, што би рекли у култним "Неранџама". Сва твоја питања су барем за мене мање више на месту и са већином се слажем, али кад је већ дошло до агресије, шта је могло да се уради? Да се војска не брани? Да не брани земљу? Да положи оружје? Нападнут си-мораш се бранити...

 

Политички врх је својим поступцима и аутузмом и довео до бомбардовања, баш као и интереси друге стране, пре свега за давањем независности једном делу државе. Да ли се то тада могло избећи, можда и пре Рамбујеа, не знам. То је оно шта би било... Шта би било да се није распала СФРЈ? Незахвално је причати о томе. Готово све моје колеге, кад боље размислим, на прсте руке могу пребројати оне који су подржавили СМ, дакле већина су били противници његовог режима у смислу да нам се није свиђала његова политика, поступци, чињења и нечињења, али кад је почео рат, просто - Нико није рекао нећу. Кад се завршило бомбардовање, многи су изашли и ртекли и из саме војске. И збачен је СМ и променила се власт и све се десило што се десило, а рачун на наплату ће тек да стигне...

 

Тако да нисам ово схватио нити лично, нити као нешто против војске тада, али ето шта ти и остали форумаши мислите шта је требало урадити? Да војска положи оружје? Шта ли?

[Срђан Шијакињић]

Форуми зато и служе, од античких агора, до електронских свратишта попут ових данас. Да свак` каже оно што има и да га стави на јавност, што би рекли у култним "Неранџама". Сва твоја питања су барем за мене мање више на месту и са већином се слажем, али кад је већ дошло до агресије, шта је могло да се уради? Да се војска не брани? Да не брани земљу? Да положи оружје? Нападнут си-мораш се бранити...

 

Политички врх је својим поступцима и аутузмом и довео до бомбардовања, баш као и интереси друге стране, пре свега за давањем независности једном делу државе. Да ли се то тада могло избећи, можда и пре Рамбујеа, не знам. То је оно шта би било... Шта би било да се није распала СФРЈ? Незахвално је причати о томе. Готово све моје колеге, кад боље размислим, на прсте руке могу пребројати оне који су подржавили СМ, дакле већина су били противници његовог режима у смислу да нам се није свиђала његова политика, поступци, чињења и нечињења, али кад је почео рат, просто - Нико није рекао нећу. Кад се завршило бомбардовање, многи су изашли и ртекли и из саме војске. И збачен је СМ и променила се власт и све се десило што се десило, а рачун на наплату ће тек да стигне...

 

Тако да нисам ово схватио нити лично, нити као нешто против војске тада, али ето шта ти и остали форумаши мислите шта је требало урадити? Да војска положи оружје? Шта ли?

 

Војска ту није ништа крива. 

Криви су они који су ушли у рат у коме нисмо могли ништа да добијемо. Криви су или што су знали да не можемо ништа добити па ипак одлучили да се ратује, или што нису били способни да процене ситуацију. У сваком случају криви су. Криви су и кад је већ почело што нису урадили све да што мање људи страда, што су наређивали да се лети иако није било једног промила шансе да се бранимо, а камоли одбранимо на тај начин - авионима, дакле слали су људе у смрт низашта, без икакве користи, чиста штета.  Дакле, војска ту ништа није крива, херојски се показала, не знам шта је могла да уради другачије кад се зна ко је врховни командант.