Хебрејски језик

[Srdasce]

Sjajan jezik. I ja ga učim. Mnogo je zabavan. Skroz mi sjajno bilo ono  pisanje, s desnog na levo. Mada je izvesno vreme stvaralo barikadu / blokadu, da se naviknem.  Joj što mi u početku bilo komplikovano, majko mila.

[Justina]

Ja bih ljubiteljima hebrejskog ( ja nemam namere da ga ucim, ali me zanima)

preprorucila da procitaju knjigu ( jedna od najlepsih koju sam kada procitala, a citam mnogo)

od najcuvenijeg savremenog izraelskog pisca za koga mislim da ce iduce godine dobiti Nobela

( ove godine ga je mimoisao).

Amos Oz

Priča o ljubavi i tami

Autobiografski roman, svoje životno djelo “Priču o ljubavi i smrti”, u Izraelu obajavljuje 2002. Djelo se bavi povijesnim prevratima, stvaranjem države, ushitom i razočaranjem koje prati ideale, procesom preobrazbe pametnog dječaka zadojenog nacionalizmom u buntovnog i oporbenog mladića intelektualca, pisca i mirotvorca.

Paralelno, to je intimna priča o suočavanju s prošlošću, majčinom samoubojstvu, očevoj šutnji i strahotama neizgovorenog. “Ako su vam ostala dva dana života, morate učiniti još samo jedno pa da umrete bez žaljenja - pročitati ovu knjigu”, napisala je kritičarka talijanske La Repubblice. Knjiga je postala bestseler, i u Hrvatskoj je imala tri izdanja. Pisac nam je u nedavnom intervjuu rekao kako je, nakon izlaska knjige, dobio tisuće pisama Izraelaca u kojem su mu pisali o svom životu uz napomene: “Ja sam saslušao vašu priču, a sad vi čujte moju”.

 

 

U knjizi ima na mnogo mesta ( a zbog toga i preprucujem knjigu) diskusije oko modernog hebrejskog,

preuzimanje reci iz arapskog , ali i jako komicnih situacija ( radnja pocinje jos pre pocetka WWII)

kada Jevreji iz Polske i Rusije ( uglavnom) dolaze u Izrael i ne znaju hebrejski, zapravo znaju samo onaj

verski jezik, ali za svakodnevne izraze koriste ruski ili poljski.

 

Knjiga je stampana i u Srbiji, prevod je savrsen, iako je prevodjena sa engleskog jer ocigledno nemamo

"specijalce" za knjizevni hebrejski.

[Бојан Сарачевић]

Јел може неко ко познаје Хебрејски да ми каже је ли ово тачно или бар приближно тачно:

 

ХА-МЕЛЕК - - ЛЕ - ИСРА 'ЕЛ(Цар Израела)

 

Збир би требало да има 666

 

ха - 5мем – 40ламед – 30каф – 20ламед – 30јод – 10син – 300реш – 200алеф – 1ламед – 30____________Збир - 666

[Srdasce]

Јел може неко ко познаје Хебрејски да ми каже је ли ово тачно или бар приближно тачно:

 

ХА-МЕЛЕК - - ЛЕ - ИСРА 'ЕЛ(Цар Израела)

 

Збир би требало да има 666

 

ха - 5мем – 40ламед – 30каф – 20ламед – 30јод – 10син – 300реш – 200алеф – 1ламед – 30____________Збир - 666

 

Mem, nosi 40. Lamed 30.  Kaf  je 20. Lamed opet broj 30. Jod je 10. Sin odakle ja učim, nema vrednost. Reš nosi 200. Alef je 1. Lamed je 30.

 

Znači, sve skupa ti dođe 331.

 

Ja sam svakako početnik, ali znam koga ću da pitam. Pa da proverimo zasigurno. Važi?

[Srdasce]

Ja bih ljubiteljima hebrejskog ( ja nemam namere da ga ucim, ali me zanima)

preprorucila da procitaju knjigu ( jedna od najlepsih koju sam kada procitala, a citam mnogo)

od najcuvenijeg savremenog izraelskog pisca za koga mislim da ce iduce godine dobiti Nobela

( ove godine ga je mimoisao).

Amos Oz

Priča o ljubavi i tami

Autobiografski roman, svoje životno djelo “Priču o ljubavi i smrti”, u Izraelu obajavljuje 2002. Djelo se bavi povijesnim prevratima, stvaranjem države, ushitom i razočaranjem koje prati ideale, procesom preobrazbe pametnog dječaka zadojenog nacionalizmom u buntovnog i oporbenog mladića intelektualca, pisca i mirotvorca.

Paralelno, to je intimna priča o suočavanju s prošlošću, majčinom samoubojstvu, očevoj šutnji i strahotama neizgovorenog. “Ako su vam ostala dva dana života, morate učiniti još samo jedno pa da umrete bez žaljenja - pročitati ovu knjigu”, napisala je kritičarka talijanske La Repubblice. Knjiga je postala bestseler, i u Hrvatskoj je imala tri izdanja. Pisac nam je u nedavnom intervjuu rekao kako je, nakon izlaska knjige, dobio tisuće pisama Izraelaca u kojem su mu pisali o svom životu uz napomene: “Ja sam saslušao vašu priču, a sad vi čujte moju”.

 

 

U knjizi ima na mnogo mesta ( a zbog toga i preprucujem knjigu) diskusije oko modernog hebrejskog,

preuzimanje reci iz arapskog , ali i jako komicnih situacija ( radnja pocinje jos pre pocetka WWII)

kada Jevreji iz Polske i Rusije ( uglavnom) dolaze u Izrael i ne znaju hebrejski, zapravo znaju samo onaj

verski jezik, ali za svakodnevne izraze koriste ruski ili poljski.

 

Knjiga je stampana i u Srbiji, prevod je savrsen, iako je prevodjena sa engleskog jer ocigledno nemamo

"specijalce" za knjizevni hebrejski.

 

Ja ću baš gledati, da je pročitam. Hvala na ovom divnom savetu, tj. preporuci.

 

Recimo i u arapskom i u hebrejskom je reč za dragog, dragu...Habibi, habiba.

[Justina]

Ja ću baš gledati, da je pročitam. Hvala na ovom divnom savetu, tj. preporuci.

 

Recimo i u arapskom i u hebrejskom je reč za dragog, dragu...Habibi, habiba.

Bices odusevljen knjigom, i tuzna je i sentimentalna i duhovita, ali je i lingvisticki, istorijski

fenomenalna. ja sam tek citanjem te knjige shvatila ceo Izrael.

Ali on nije patetican, nikako ne mrzi Palestince i to je prelepo.

Jevreji imaju jako fin humor, sami se sebi podsmevaju a to0 je najbolji humor.

I za razno cvece, biljke imaju arapske reci jer nisu ni postojale u hebrejskom.

[Srdasce]

Bices odusevljen knjigom, i tuzna je i sentimentalna i duhovita, ali je i lingvisticki, istorijski

fenomenalna. ja sam tek citanjem te knjige shvatila ceo Izrael.

Ali on nije patetican, nikako ne mrzi Palestince i to je prelepo.

Jevreji imaju jako fin humor, sami se sebi podsmevaju a to0 je najbolji humor.

I za razno cvece, biljke imaju arapske reci jer nisu ni postojale u hebrejskom.

 

Verujem ti. Pokušaću da je nabavim negde u elektronskim izdanju.

 

Da. A najbolje je od svega, što nema persiranja. Svi su na "ti" . Meni je to nekako bilo skroz simpatično..."Nema Vi". "Kako nema, Vi ? " "Tako lepo , Srdašce, nema Vi ." "Dobro, kada nema Vi. "

[Бојан Сарачевић]

Mem, nosi 40. Lamed 30.  Kaf  je 20. Lamed opet broj 30. Jod je 10. Sin odakle ja učim, nema vrednost. Reš nosi 200. Alef je 1. Lamed je 30.

 

Znači, sve skupa ti dođe 331.

 

Ja sam svakako početnik, ali znam koga ću da pitam. Pa da proverimo zasigurno. Važi?

 

Важи ако ти кажеш, ја немам појма шта они рачунају.

[Justina]

Verujem ti. Pokušaću da je nabavim negde u elektronskim izdanju.

 

Da. A najbolje je od svega, što nema persiranja. Svi su na "ti" . Meni je to nekako bilo skroz simpatično..."Nema Vi". "Kako nema, Vi ? " "Tako lepo , Srdašce, nema Vi ." "Dobro, kada nema Vi. "

 

U E izdanju je sigurno neces naci, to je nova knjiga. Moraces da je kupis ili pozajmis iz biblioteke.

 

Hebrejski je jako tezak jezik, moja je prijateljica jos pre 15 godina otisla u Izrael da zivi ( Jevrejka je)

deca su tamo posla u skolu, ona je lekar, ucila je i uci vredno hebrejski, ali knjige ( recimo ovog Oz.a)#

ne moze da cita na hebrejskom. Samo novine i neka laka stiva.

[Srdasce]

U E izdanju je sigurno neces naci, to je nova knjiga. Moraces da je kupis ili pozajmis iz biblioteke.

 

Hebrejski je jako tezak jezik, moja je prijateljica jos pre 15 godina otisla u Izrael da zivi ( Jevrejka je)

deca su tamo posla u skolu, ona je lekar, ucila je i uci vredno hebrejski, ali knjige ( recimo ovog Oz.a)#

ne moze da cita na hebrejskom. Samo novine i neka laka stiva.

 

A nova je? Zato se i pitah, ako je neka stara, kako mi makar u uvce ne uđe, takav lep naziv knjige. Pogledaću baš kod teta bibliotekarke.

 

Jeste, kako nije. Ali svaki jezik je užasno koristan za ganglije. I mogu ti reći, da još nigde ne doživeh takav prijem, takvo ophođenje...ne znam, nekakvu toplinu. Osećaj pripadanja, dobronamernosti. O, pa ja sam tek početnik, mučim se itekako, ali s obzirom da je mene zanimao i jedan drugi semitski, pa nisam mogla taj, ovaj mi je došao kao kec na jedanaest.

 

Jednostavno, prija mi, volim da "lupam" glavu i da razmošljam, da "lomim" jezik, da "mudrujem"...možda mi je zato tako vanvremenski super jer je težak pa je izazov veći... super je druženje, naučim nešto novo i koliko god da pokupiš u životu od bilo čega, super je, za tvoj razvitak kao ličnosti, pa ne?

[Justina]

A nova je? Zato se i pitah, ako je neka stara, kako mi makar u uvce ne uđe, takav lep naziv knjige. Pogledaću baš kod teta bibliotekarke.

 

Jeste, kako nije. Ali svaki jezik je užasno koristan za ganglije. I mogu ti reći, da još nigde ne doživeh takav prijem, takvo ophođenje...ne znam, nekakvu toplinu. Osećaj pripadanja, dobronamernosti. O, pa ja sam tek početnik, mučim se itekako, ali s obzirom da je mene zanimao i jedan drugi semitski, pa nisam mogla taj, ovaj mi je došao kao kec na jedanaest.

 

Jednostavno, prija mi, volim da "lupam" glavu i da razmošljam, da "lomim" jezik, da "mudrujem"...možda mi je zato tako vanvremenski super jer je težak pa je izazov veći... super je druženje, naučim nešto novo i koliko god da pokupiš u životu od bilo čega, super je, za tvoj razvitak kao ličnosti, pa ne?

 

 

Sve si u pravu, ali covek ima samo ovaj jedan zivot, ja ga radije koristim za neke ( aj da ih tako nazovem)

evropske jezike, a tu je bogami i srpski   Meni je zao sto nekada nisam pocela da se bavim ruskim jezikom,

ali sada nemam vise ni vremena, a narocito ne volje.

[Srdasce]

Sve si u pravu, ali covek ima samo ovaj jedan zivot, ja ga radije koristim za neke ( aj da ih tako nazovem)

evropske jezike, a tu je bogami i srpski   Meni je zao sto nekada nisam pocela da se bavim ruskim jezikom,

ali sada nemam vise ni vremena, a narocito ne volje.

 

Da potpuno te razumem. Što ti kažeš, čovek bi najpre trebao da ovlada u potpunosti  ili u nammanju ruku visokoOOOoooo najpre negde  svojim maternjim jezikom, da bi prešao na sledeći novo. Što bi rekli, uhvatim i sebe sama, nekad ono..čekaj učim straNJski neki, a ovamo se ponekad pozapitaš, kako se kaže ovo pravilno na mom, srpskom?  Ja se postidim, svakako.

 

Ma, da...ovaj život naprosto, ne urniše - nego melje. Sve ti manje ostaje vremena za ono šta voliš dubinski. Nego se uglavnom baviš onim čime moraš.