Advanced Biomechanical Rehabilitation (ABR) - Напредна Биомеханичка Рехабилитација

[ego]

[ego]

Развој АБР-а

- Леонид Блум, оснивач АБР методе, дипломирао је математику 1992. на Универзитету Новосибирск у Русији.



- Леонидов отац, који је физијатар, током свог клиничког рада, изучавао је биомеханику људског тела.

- Још као студент, Леонид показује интересовање за медицински рад свог оца.

- По завршетку факултета започиње своје прво истраживање на пољу теорије биомеханике: занимало га је како спољашњи биомеханички подражаји утичу на моделовање мишићно-скелетног система.

- Заједно са оцем започиње практично истраживање, где је главни фокус на спиналним деформитетима и деформитетима зглоба кука.

- Циљ оба истраживања је био да се пронађе врста спољашњег биомеханичког подражаја који би омогућио реверзибилност, тј. постепено побољшање оформљених деформитета мишићно-скелетног система.

- Леонид схвата да, ако жели успешно да истражује на пољу примењене биомеханике, мора да комбинује теоријска сазнања са практичним радом на пољу мануелне терапије.

- Због тога, он почиње да учи и примењује различите врсте мануелних терапија: манипулативне технике, мобилизацију, остеопатију, масажу.

- Након вишегодишњег рада открива како да кинетичку енергију притиска руком на тело спроведе до дубоких ткива, а да га она апсорбују и да при томе не дође до расипања енергије на површинске слојеве ткива.

- Начин извођења овог притиска назвао је КВАЗИ-СТАТИЧКИ ПРИНЦИП.

- Закључује да је примена квази-статичког принципа у мануелној терапији оптималан метод за постизање реверзибилног процеса мишићно-скелетних деформитета.

- Лични рад са особама које су имале сколиозни и деформитете зглоба кука доносио је добре резултате, што му је дало потврду ефикасности квази-статичког принципа.

Како је дошао до закључка да има добрих резултата? – Увидео је да се на месту примене технике структуре тела мењају. С обзиром на то да је већ добро познавао биомеханику и пропорције људског тела, био је у стању да примети промене на телу. Како се повећавао број сати примењене технике на некој регији, у складу са тим повећавао се волумен те регије, враћале су се „нормалније“ пропорције тела, нпр. размак између ребара. Запазио је да грудни кош, који је до тада био смрзнут и непокретан, током дисања полако почиње да омекшава и да постаје покретљивији. Приметио је да се побољшава квалитет коже. На месту апликације технике, кожа је постајала дебља, прокврљенија, мање је проклизавала итд.

- Охрабрен овим резултатима почиње да ради са особама које имају церебралну парализу и које су доживеле мождани удар.

- Временом схвата, да би се постигло значајније моторно побољшање неопходно је спровести велики број радних сати терапије, што је значило да се он као појединац не може посвети већем броју пациената.

- Због тога се одлучује на промену стратегије: прелази из позиције терапеута, који спроводи третман на пацијенту, у позицију тренера који обучава родитеље да спроводе терапију на својој деци.

- Квази-статички принцип и обука родитеља да спроводе терапију на својој деци чине темељ АБР методе.

 

 

http://abrsrbija.blogspot.com/2010/10/razvoj-abr.html

[ego]

Којим ткивима се АБР директно обраћа?

ФАСЦИЈЕ

Фасције су, у медицини, одавно познате и сврстане су у ред везивних ткива, међутим треба рећи да им никада није придавана велика важност, што говори о томе да ова ткива нису довољно и подробно испитана и истражена.

Ако узмете савремене анатомске уџбенике, наћи ћете врло мало или ништа о фасцијама. Приликом сецирања и истраживања анатомије људског тела, фасције су скидане и љуштене како би се видела "права ткива", као што су мишићи, унутрашњи органи, па чак и кости.

Тек у последњих десет година, истраживачи са разних страна света почели су да испитују карактеристике и функције ових ткива. У медицини, тачније у области мануелне терапије, отворена је једна посебна грана која се назива "Теорије о фасцијама".

Сваке друге године организује се светска конференција о фасцијама како би се стручњаци из ове области срели на једном месту и поделили са свима шта су ново открили на овом пољу.

 

КАРАКТЕРИСТИКЕ

- Фасције су везивна ткива која обавијају унутрашње органе, мишиће, кости, крвне судове и нерве и држе их на окупу. Понашају се као мрежа.

- Фасције, у виду непрекидног покривача, прекривају читаво тело од главе до врхова прстију на ногама.

Фасције повезују структуре телесног сегмента у целину (држе их на окупу).

Повезаност грудне и стомачне фасције што показује да су фасције непрекидан омотач који се простире кроз читаво тело.

Ове слике су исечак из серијала "Соманаутицс" Гила Хедлија,који врши дисекције по слојевима како би се очувала целовитост фасција. Више о томе можете сазнати на вебстраници Гила Хедлија: http://www.gilhedley.com

- Фасције су под контролом аутономног нервног система.

То значи да фасције не можемо контролисати својом вољом као што можемо мишиће.

- Постоје површинске, дубоке и висцералне фасције.

Површинске фасције повезују кожу и слојеве поткожних ткива.

Дубоке фасције облажу кости, мишиће, крвне судове и нерве. Улазе у састав зглобних чахура (унутар сваког зглоба налази се зглобна капсула, рецимо у коленом или зглобу кука), тетива, лигамената.

Висцералне фасције представљају најдубљи слој фасција у телу и оне облажу унутрашње органе и зидове великих телесних шупљина, као што су: грудна, стомачна шупљина итд.

- Реагују на спољашњи биомеханички подражај у виду ремоделовања (реагују на притисак споља, тако што временом се развијају и јачају).

Ова карактеристика фасција је од великог значаја за АБР.

У фасцијама се налазе четири врсте механорецептора који су осетљиви на различите врсте притиска. Деловањем на ове механорецепторе, узлазни сигнали путују до мозга. Мозак, затим, покреће процес прилагођавања ткива новонасталим условима. Долази до стимулације фибробласта (ћелије које производе колаген) који се налазе у самим фасцијама. А долази до производње колагена. Временом ово доводи до јачања самих фасција.

Да би било јасније покушаћу да објасним овај процес.

Ако почнете да дижете тегове, у почетку ћете, рецимо, моћи да подигнете тег од 5 кг 5 пута. Након тог напора информација о том напору иде из мишића у мозак. Мозак бива обавештен да је мишић напорније радио него уобичајено.

Мозак тада каже: "морам да учиним нешто да бих мишић припремио за случај да следећи пут мора опет да диже тег од 5 кг 5 пута". Због тога мозак шаље информацију у мишић да започне процес производње мишићних ћелија и на тај начин мозак ће ојачати мишић.

Следећи пут када особа буде подизала тег од 5 кг 5 пута, учиниће то са мање напора, јер је мишић јачи па мора да утроши мање напора да би извео исти рад. Ако следећи пут подигнете тег од 5 кг 10 пута, мозак ће опет покренути процес да ојача мишић и да га прилагоди новим условима. Иста је прича и у супротном смеру.

Ако мишић дужи временски период не буде обављао никакав тежи рад, мозак ће покренути процес у којем ће разградити мишић и вратити га у претходно стање.

Зашто се то дешава? Зато што мозак има улогу да наше тело увек прилагођава захтевима околине, какви год они били.

Ако су појачани захтеви, мозак ће радити на томе да тело прилагоди тим условима, а исто тако ако су услови околине постали мање захтевни, мозак ће опет прилагодити тело и тим условима. Зашто? Наше тело је заправо систем који покушава да ради са што мањим утрошком енергије - енергетски ефикасан систем (покушава да троши тачно колико му је потребно), нпр. замислите да боди-билдер престане да вежба (нема више напора), а мишићи се не разграде, већ остану исти! То би било јако неефикасно, јер су мишићи ужасно "скупи" за одржавање. Њихов метаболизам троши пуно енергије, јер се обавља напоран рад, с тога све док су потребни, мозак ће мишиће држати у стању да обаве тај рад са мање напора.

Међутим, оног тренутка када услови средине постану мање захтевни, мозак ће мишиће покушати да врати у претходно стање како би тело поштедео великог утрошка енергије, само ради одржавања напумпаних мишића.

На потпуно истом принципу раде и фасције. Ако се стимулишу споља притиском (као тег за мишиће), мозак ће покренути процес у којем ће јачати фасције да би сваки следећи пут много лакше поднеле оптерећење (спољашњи притисак). Временом ће доћи до ремоделовања и преобликовања фасција.

- Имају улогу у потпори тела.

Према класичном схватању медицине, мишићи и кости су најодговорнији за ношење терета тела и функционисање локомоторног система.

Насупрот томе, истраживања су показала да веома велику улогу у ношењу терета тела играју управо фасције.
У стварности, кости, мишићи и фасције заједничким деловањем обезбеђују потпору структурама тела.
Међутим, фасције у ношењу терета тела учествују са више од 70%, док мишићи заједно са костима обављају ову функцију у износу до 30%.

У прилог томе иде и чињеница да мишићи и кости заједно са меким ткивима заузимају 30% запремине тела.

Поставља се логично питање: зашто се очекује од тако мале запремине ових структура да носе читав терет тела (став званичне медицине)?

Насупрот овоме налази се чињеница да је унутрашњост испуњена унутрашњим органима који су обавијени мрежом фасција и које омогућавају да органи у телесним дупљама стоје сваки на свом месту. Када фасција не би било, рецимо, у стомачној и грудној дупљи, органи би једноставно пали и померали се у телесним дупљама.

Фасције са унутрашњим органима пружају иситнску подршку телу и заузимају 70% запремине тела

Фасције својом напетошћу држе структуре тела у нормалним пропорцијама. Логика налаже да је 70% "унутрашње", попуњене структуре прави носилац терета тела.

Да би било јасније сликовито ћу то објаснити.

АБР истиче другачију улогу "обичних", скелетних мишића од улоге фасција.

Замислите да је људско тело аутомобил. Фасције би биле "амортизери" тог аутомобила, односно оне би носиле највећи део терета тела. Обични мишићи би били волан тог аутомобила, односно они су задужени за управљање телом (покрет и равнотежа).

Када аутомобил остане без амортизера (фасције су оштећене), онда дете мора да подигне ауто (своје тело) обичним мишићима, а у исто време мора да управља воланом (покретом и равнотежом).

То је оно што се дешава код ЦП деце и друге деце са проблемима моторике. Обични мишићи покушавају, колико год могу, да преузму функцију фасција и због тога је кретање неефикасно, покрети нису глатки, равнотежа је лоша (обични мишићи преузимају функцију која им није намењена у нормалним околностима) итд.

Код неке деце су оштећења фасција толико велика да није могуће направити компензације мишићима и та деца не могу да напредују у смислу усправљања.

Модел-разлика у улогама коју имају "обични мишићи" и фасције

- Имају улогу у сегментацији тела.

Шта подразумева сегментација?

Правилна сегментација тела подразумева да сваки сегмент тела можемо покретати независно од неког другог дела тела.

Нпр. вилицу независно од лобање, главу и врат независно од трупа, труп независно од карлице, руке независно од трупа итд.

Ови шавови омогућавају да се делови тела који су ограничени једним шавом покрећу одвојено од суседног сегмента.

Не заборавите да су фасције у ствари једна велика фасција и да је она непрекидан омотач. Због тога, када дође до пада тонуса фасција, ови шавови се губе и овај непрекидан омотач постаје једна велика фасција која претвара цело тело у један сегмент, један блок. Наравно, ја описујем најгори могући сценарио. У стварности, ови шавови су поремећени и изгубљени у мањој или већој мери, па су неки сегменти тела покретљивији од других. Међутим, генерално, долази до фузионисања фасција, а независна покретљивост одређених делова тела у односу на неке друге делове тела постаје немогућа.

Код деце са ЦП-ом и другим поремећајима моторике управо је то један од главних проблема. Многи родитељи деце са ЦП-ом запазили су да се њихова деца окрећу у "блоку", тј. да приликом окретања са леђа на стомак нема одвојеног покрета главе од трупа и одвојеног покрета трупа од карлице, већ дете изгледа као "даска" која се преврће.

Исти проблем се јавља када дете покушате да гурнете из седећег положаја у страну. Нема довољног бочног савијања у кичменом стубу, па дете пада на страну као да је чуњ (погледај слике).

Овде се ради о недостатку сегментације између кичмених пшљенова. Они су фузионисани и насађени један на други. Између њих недостаје нормалан размак (простор), па тако није могуће извршити покрет савијања кичменог стуба у страну, већ се дете нагиње као да је "прогутало мотку". Током читавог гурања на страну кичмени стуб детета је непокретан, сабијен и прав. Карлица се одиже од подлоге, што се код здравог детета не дешава. Пробајте да се савијете бочно и видећете да то можете учинити, а да вам при том карлица остане на подлози, или ћете морати да је одигнете мало од подлоге на којој седите, али тек при крају покрета.

 

 

http://abrsrbija.blogspot.com/2010/11/kojim-tkivima-se-abr-direktno-obraca.html

[ego]

 

[ego]

Улога фасција у церебралној парализи


Недавно сам се вратио из Чилеа где сам радио са још једном невероватном групом деце (и њиховим породицама). Увек ме запањи чињеница колико имам среће што ми је дозвољено и што сам привилегован да уђем у њихов свет и што могу да допринесем напретку њихове деце. Свака следећа процена даје ми све већи увид у чуда људског тела… и због тога ја сам вечно захвалан. Они који су били радознали да наставе са читањем овог блога, до сада су потпуно свесни моје фасцинације фасцијама и свиме што она значи. Мада речи (много њих) ефектно преносе ову поруку, слике су заправо те које демонстрирају пуну снагу и значај ове прелепе, и високо поцењене структуре.

Извршио сам много процена деце са поремећајима покрета и постуре током година…и постоји једна заједничка нит која повезује све њихове породице: “Гевин, ја само желим бољи живот за моје дете. Желим да он/она буде срећан/на и здрав/ва и да им у крајњем случају помогнем апсолутно највише колико је могуће”. Понекад нешто просто као што је седети самостално може деловати неважно за нас, али може значити све за дете са посебним потребама и њихове породице. Према томе, поставио сам ове слике за свакога ко доводи у питање значај који фасције имају за покрет и постуру… погледајте овај пример и формулишите интелигентан и логичан разлог зашто не треба признати да постоји огромна прилика и потенцијал за напредак. Иако имам пуно примера, овај који сам поставио је најсвежији у мом уму и такође без могућности за погрешну интерпретацију. Једна година специфичног фокуса и напорног рада могу донети промене које мењају живот! Надам се да вас ово инспирише, фасцинира и најважније…стимулише мало конструктивне знатижеље!

Јачање фасције код особа са церебралном парализом

 

ЈУН 2010.                                          АВГУСТ 2011

Компресивна слабост је једноставно неспособност особе да носи сопствену тежину тела када је изложена оптерећењу у вертикалном положају и/или сили земљине теже. Компресивна слабост је та која је у центру поремећаја покрета и постуре као што је церебрална парализа. Важно је запамтити да развојни пут/ процес УВЕК почиње са еволуцијом примитивних, једноставних задатака (као што је способност да носимо сопствену тежину тела). Чињеница је да без овог основоног развоја ношења сопствене тежине тела, не постоји могућност било какве координисане, функционалне, софистициране мшићне акције. Према томе рехабилитациони план или протокол који у себе има уграђену одговорност, МОРА радити на овим основним структурама.

Доази се до основног питања: „Како то да учинимо?“. У ствари , „Како“ је секундарно у односу на „ШТА“. Шта је одоговорно за компресивну снагу? ФАСЦИЈА... у свим својим диференцираним формама. Пример на десној страни је чиста демонстрација колико много потенцијала је присутно када се фокус рехаблитације усмери на корен проблема (слаба компресивна снага) уместо на симптоме (мишићна тензија, итд.). Током временског периода од једне године, и са специфичним фокусом и пажњом на грудном кошу, трбуху и врату, дете је значајно напредовало у његовој способности да носи сопствену тежину тела, што за узврат смањује мишићну тензију и омогућава мишићима да врше своју улогу покрета.

 

ЈУН 2010                                                    АВГУСТ 2011

У седећем положају, он демонстрира значајно побољшање у држању тела. Ово побољшање је довело до секундарног побољшања које се огледа у координисанијој и продуктивнијој употреби руку. Када сам га подигао и изложио његовој сопственој тежини, он је показао побољшање компресивне снаге као и стабилност раменог појаса. Повећање стабилноси у раменом појасу као и побољшање компресивне снаге довели су до „ослобађања“ руку за обављање функција и „ослобађања“ главе тако да је слободна да се креће.

 

 

http://abrsrbija.blogspot.com/2011/11/uloga-fascija-u-cerebralnoj-paraliziovo.html