Терапија рада

DYNABLASTER · Март 8, 2013

А сада неколико речи о обавезном средству борбе с тугом и унинијем. Преподобни Амвросије Оптински је говорио: "Досада је ћерка лењости, а унука унинија". Лењост, беспосличење, досада, униније и туга су најближи род. Око доконог и лењивог човека се непрестано мотају дуси туге. За њих он представља лак плен. Онај човек који има јасан циљ и који воли да ради, ретко тугује. Овде је потребно постепено приморавати себе на било какав рад.

Онај који тугује једноставно је у обавези да покреће себе на рад, будући да је у депресивном стању сваки посао већ мали подвиг. Као рецимо у руском филму "Барон Минхаузен" где градоначелник говори: "Ја морам свако јутро у 9 сати да идем у градску управу и не кажем да је то подвиг, али, уопште узев, има нечег херојског у том чину".

Већина људи који су ми исповедали грех туге и унинија, била је без посла. Веома је добро када жалостан човек нађе посао који га може заинтересовати. Међутим, ако такав посао не постоји, треба присиљавати себе на било који други једноставан рад. Сваки сат (па чак и минута) морају бити нечим испуњени, како не би остајало места мрачним помислима. Човек не може истовремено да размишља о две ствари, стога треба замењивати негативно позитивним и мислити само о добром.

Ево приче о једном старцу и његовом ученику. Једном приликом зачу старац зле духе како певају: "Тешко нама с тим монасима: не можемо се приближити ни старцу ни његовом ученику, јер овај разрушава и саграђује, и никад га не затичемо беспосленог". Старац би у недоумици шта то разрушава и саграђује његов ученик, па оде и упита га. Ученик му показа камење од којег најпре подиже зидове, па их онда опет руши. "Радећи то, ја не осећам униније". Старац схвати да му се управо због тога што никад није беспослен зли дуси ни не могу примаћи и ободри ученика да настави тако чинити.

Прање, спремање и кућни послови су оно чиме увек можемо испунити време, нарочито ако нисмо запослени. Кажу: "Жена која западне у стање депресије и жели себи да одузме живот, треба да узме сапун и пракљачу...и правац на прање веша". Ма колико да је тешко, треба себе натерати на рад. Једном сам прочитао још један изванредан савет: ''Ако сте тужни, жалосни или вам се чини да вас нико не воли, пружите помоћ свом ближњем и учините добро дело, по могућности ономе коме је још горе него вама". На тај начин ми једним ударцем убијамо две муве, одвалачећи пажњу од туге и осећајући да смо неком потребни, тј. да помоћ и саосећање не треба нама, него ближњем.

...наставак: ''Греси увећавају тугу''

Преузето из књиге: ''ПРАВОСЛАВНА АСКЕТИКА ЗА МИРЈАНЕ''