Глад за речју Божијом...Црквочежњивост..Kако пренети красоту православне духовности и предања

[Никола Ђоловић]

Dakle, nista od bogoceznjivosti...

[ego]

Dakle, nista od bogoceznjivosti...

Богочежњивост се скрива у дубинама срца и не исказује се лако. Како можемо изразити неизрециво? Сам Дух је распирује у најскровитијим одајама душе. А Он дише куда хоће и не знамо одакле долази, нити куда иде. Што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је.

[Никола Ђоловић]

Dakle, nista od bogoceznjivosti...

Богочежњивост се скрива у дубинама срца и не исказује се лако. Како можемо изразити неизрециво? Сам Дух је распирује у најскровитијим одајама душе. А Он дише куда хоће и не знамо одакле долази, нити куда иде. Што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је.

Богочежњивост је израз слободне воље.

Можемо изразити донекле јер су нам зато речи и дате али никада до краја. Иначе, можемо да и не комуницирамо, самим тим, можемо и да се отуђимо без речи једни од других и од Бога. Једни другима предајемо Бога на различите начине, некима кроз реч, некима кроз дела, некима кроз нежно ћутање, итд.

И како да протумачимо то што је од тела - тело је а да не заглибимо у неку омрзнутост тела, оног истог којег је Бог почаствовао Својим Очовечењем и Васкрсењем?

[ego]

Богочежњивост је израз слободне воље.

Можемо изразити донекле јер су нам зато речи и дате али никада до краја.

Једни другима предајемо Бога на различите начине, некима кроз реч, некима кроз дела, некима кроз нежно ћутање

И како да протумачимо то што је од тела - тело је а да не заглибимо у неку омрзнутост тела, оног истог којег је Бог почаствовао Својим Очовечењем и Васкрсењем?

То мораш питати Њега.  shuntavilo2

Ја то схватам као разлику између природног рођења и рођења Духом.

[Никола Ђоловић]

Богочежњивост је израз слободне воље.

Можемо изразити донекле јер су нам зато речи и дате али никада до краја.

stadaradim

И како да протумачимо то што је од тела - тело је а да не заглибимо у неку омрзнутост тела, оног истог којег је Бог почаствовао Својим Очовечењем и Васкрсењем?

То мораш питати Њега. 

Ја то схватам као разлику између природног рођења и рођења Духом.

:cheesy:

Можемо се вртети око апофатике и катафатике али то није поента мог поста. Покушао сам овом темом да покренем питање код свих, који је то окидач у човеку који га тера да потражи Бога у свом животу: слободна воља или опит благодати или и једно и друго?

Што се тиче твог другог цитата, то је моменат између Христа и Никодима у Јеванђељу када говоре о Тајни Крштења. Разлика јесте велика јер за биолошко постојање нисмо питани да ли желимо да дођемо на свет, док кроз духовно рођење јесмо питани по слободи...

[ego]

Очито је потребна благодат кроз дејство Духа Светога. Она нас призива по неком за нас недокучивом промислу.

Исаија се пак усуђује и говори: »Нађоше ме који ме нису тражили, и јавих се онима који за мене нису питали«. Много је званих, али мало изабраних.

Постоји изузетно дубок смисао у Божијем избору, али нам он тренутно није познат, осим што нам је о томе откривено.

Са узрастањем у вери и Богопознању и кроз свете тајне се испуњавамо Духом, али увек је благодат пресудна. »Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде;«

Разни узроци нас упућују на потрагу за Богом, али се углавном своде на трагање за пуноћом свога бића, које је без Бога изгубљено и лута у бесмислу и неостварености. То може бити и једноставна потрага за правдом, истином и љубављу, док у једном благодатном тренутку не осетимо како иза свега стоји Бог, који нас неизмерно воли.

[Сефора]

Црквочежњивост је најискренији покрет човековог бића за самоизразом у Духу Светоме. Вапити за Црквом није ништа друго до вапај за Богом.

jahojao234

[Сефора]

Покушао сам овом темом да покренем питање код свих, који је то окидач у човеку који га тера да потражи Бога у свом животу: слободна воља или опит благодати или и једно и друго?

мислим ... 

[Guest - . . .-]

За Тома Хенкса, Џенифер Анистон, Ким Кардашијан, Џорџа Мајкла, Наоми Кемпбел, Пита Сампраса, Телија Саваласа чули су многи, али мало је оних који знају да им је заједничко то што су православне вјере.

Мало је оних и који знају да се осим поменутих и друге свјетске звијезде крсте са три прста и редовно иду у српску, грчку или Руску православну цркву.

Занимљиво је да међу њима има и оних који су одлучили да (најчешће из католичке), пређу у православну вјеру. Неки су, опет, православну вјеру наслиједили од својих предака и очували је до данас.

http://www.glassrpske.com/slika/53242/200/130 

Наставак прочитајте на http://www.glassrpske.com/vijest/7/plus/53079/lat/Misticna-privlacnost-pravoslavlja.html

[Сербонац]

klapklap klapklap

[NinaD]

:cheesy:

[Guest - . . .-]

А он одговори и рече: писано је: не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=ijekav&book=40&chap=4

Шта значи да не живимо само о хлебу већ о свакој речи која излази из уста Божијих? Да ли се ту говори о глади за Богом, о глади за богословљем...?

Да ли сте (смо) гладни сваке речи Божије? Да ли се све свело на јурењем за хлебом?

Имате ли идеју за разговор?

[horatio]

Pa, ima mnogo asocijacija. Možda ono o horizontali i vertikali tj ontičkom i ontološkom nivou; o čovjeku kao biću koje ima potrebu za smislom i u krajnjoj liniji za nas koji smo (ili pokušavamo biti) hrišćani - o ispunjenju našeg pozvanja i dolaženju do naše prave, hristolike prirode.

PS Na kraju krajeva o Hristosu kao Hljebu Života!

[dragisa]

Шта значи да не живимо само о хлебу већ о свакој речи која излази из уста Божијих?

rec Bozija je tvoracka. ono "...tada rece Bog.... i postade...". ja ovu glad za tom recju Bozijom vidim ustvari kao glad za nasim pravim likom, za nasim naznacenjem, za onim sto mi ovde pisemo sa velikom "z" za Zivotom

[RYLAH]

За Богом самим. Обзиром да не можемо бити (овакви какви смо) у непосредном контакту са Њим, онда макар посредни контакт, преко речи, преко сваке изговорене речи, преко сваког наговештаја Његовог присуства, које нас крепи и значи нам заиста више него да смо не знам шта појели.