Глад за речју Божијом...Црквочежњивост..Kако пренети красоту православне духовности и предања

[zlata]

Posmatram debate izmedju vinsa i "ostalih"  0203_cool i pokusavam da shvatim zasto je on uvek u centru tj dovede sebe u centar ovakvih tema? zasto ti vins konstantno ulazis u ovakve vrste dijaloga?volis da se branis ili da se razlikujes?zelis vecini ovde da pokazes da si drugaciji,da si mudriji,sirih shvatanja ili nesto trece?Jer se niko od ovih ljudi,s obzirom da smo na forumu na kojem jesmo,nije potrudio da istakne koliko veruje ,koliko si se ti trudio da opravdas svoju neveru,izvini,da je dokazes.razmisli malo o tome...jednog dana ces shvatiti,jer opet mislim da nisi bez razloga ovde, da su svi ti ljudi kroz tvoje misli "prosli" dok ti kroz njihove,trebace vremena.. 0202_238 recicu samo neka ne bude  veliki bol  0409_feel    Oprosti sto postavljam ovako direktna pitanja,mozda cak to nije ni u redu...bitno je da ne postoji zla namera  crvenilo Zelim samo iskren odgovor,ako je moguce.Sve najbolje ti zelim  0409_feel

[Милан Меденица :)]

?? ????? ?? ?? ? ????? ??? ???? ?? ???? ???????

??????? ??, ????? ???????? ???? ????, ??? ??? ???? ?? ???? ???????? ????????

??? ????? ??? ? ???? ?? ?????????? ????? ? ??????? ? ? ??????????? ??????????? ????? ???? ...

???? ?? ?????????, ??????? ? ??? ????? ??? ?? ????? ...

[Милан Меденица :)]

?????? ?? ?? ??? ??? ????? ??????.

?????, ??? ??, ??????, ?????? ?????, ? ?????? ?? ?? ????? ?? ?????? ? ?? ????? ?? ????????, ?? ???? ? ?? ????? ?????, ?? ?? ???? ???????? ?????.

[karadjordje]

Да,али кад ти имаш духовника,кад си са људима који су у Цркви,много ћеш лакше да пребродиш неке ствари.

[Милан Меденица :)]

е то је већ разумно 0705_read

[marija]

Mnogi ljudi koje poznajem prave razliku između religioznosti i vere.

U čemu se ogledava ta razlika?

Može li se verovati bez religioznosti i može li se biti religiozzan bez vere?

U prilog temi postaviću jedan članak

Deca više veruju od očeva i majki

Istraživanja pokazuju da se u prošloj deceniji broj onih koji se izjašnjavaju kao religiozni dva puta povećao, dok se drastično smanjio broj ateista. Mirko Blagojević zato smatra da se u Srbiji  religija revitalizovala u sve tri bitne dimenzije: religijskoj samosvesti, religijskom ponašanju i religijskom verovanju.

Zanimljivi su i rezultati iz jednog još neobjavljenog istraživanja koje je sprovedeno u Vojvodini, na uzorku od 1.253 ispitanika, koje navodi dr Zorica Kuburić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Ispitanicima je ponuđeno da izaberu devet modaliteta odnosa prema religiji. Tako se 15,1 odsto ispitanika izjasnilo "vernik sam jer prihvatam sve što moja vera (crkva) uči. Za modalitet "vernik sam jer se pridržavam svih običaja koje nalaže moja vera" opredelilo se 17,2 odsto Vojvođana. Za ponuđeni odgovor "vernik sam, ali ne prihvatam sve što moja vera uči" odlučilo se 21,9 odsto građana. Da veruje u Boga, ali ne pripada nijednoj veri (crkvi), opredelilo se 6,6 odsto ispitanika.

Zanimljivo je da šest odsto ispitanika nije sigurno da li su religiozni. Ovo istraživanje registrovalo je i takozvane "poluateiste". Tako se 18,7 odsto građana izjasnilo: "Nisam vernik, ali se pridržavam verskih ubeđenja svog naroda. Da nisu vernici i da ih religija ne zanima izjasnilo se 2,6 odsto, a samo jedan procenat ispitanika je rekao da je protiv svake religije.

Istraživanje Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu iz 1999. godine pokazalo je da uverenih vernika koji prihvataju sve što njihova vera uči ima  26,6 odsto. U kategoriji "religiozan sam, ali ne prihvatam sve što moja vera uči"  ima 32,7 procenata ispitanika. O religiji razmišlja, ali nije načisto da li veruje ili ne – 14,5 odsto ispitanika. Prema religiji je ravnodušno 6,8 odsto ispitanika, dok je onih koji ne veruju, ali nemaju ništa protiv religije 17,6 odsto. Ovo istraživanje registrovalo je samo 1,4 odsto protivnika religije.

Povodom uvođenja veronauke dr Zorica Kuburić je poredila stepen religioznosti mladih i došla do zaključka da je stepen religioznosti veći kod dece nego kod roditelja.

Na pitanje "Kakav je vaš lični odnos prema religiji", postavljeno učenicima i roditeljima, dobijeni su sledeći rezultati.

Da su uvereni vernici i da prihvataju sve što njihova vera uči izjasnilo se 47 odsto roditelja i 59 procenata srednjoškolaca.

Za odgovor "religiozan sam, ali ne prihvatam sve što moja vera uči" opredelilo se 27 odsto roditelja i 21 odsto učenika.

Zanimljivo je da je podjednak broj roditelja i đaka ( 14 odsto) reklo da dosta razmišljaju, ali nisu sigurni da li veruju ili ne. Da nije religiozno opredelilo se osam odsto roditelja i samo dva odsto dece.

--------------------------------------------------------------------------

Devojke druge vere prihvaćenije od muškaraca

Dr Zorica Kuburić je u svojim istraživanjima došla do zaključka da što su više uvereni vernici, koji prihvataju sve što njihova religija uči, to su skloniji da veruju da je čovek sigurniji ako živi u verski homogenom prostoru. Ako se posmatra odnos između polova i verskog homogenog prostora, istraživanja pokazuju da je muškarcima važnije da imaju religiozno homogenu sredinu nego devojkama.

"Značajno je primetiti da su muškarci manje prihvaćeni kao vernici od svoje okoline ako su različite vere od devojaka u istoj poziciji", navodi ovaj sociolog religije.

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Koliko-smo-religiozni/t52645.lt.html

[marija]

Deklarativna ili autentična religioznost

Objavljeno u dnevnim novinama Borba: 9.06.2009 i 10.06.2009

Gotovo svakodnevno možemo biti svedoci raznih društvenih pojava u kojima dolazi do izražaja određena forma ekstremnog ispoljavanja i propagiranja vrednosti verske i nacionalne sadržine. Osobe koje na ovakav način ispoljavaju svoja verska opredeljenja neretko su pripadnici raznih ekstremnih - ultradesničarskih organizacija koje pod okriljem borbe za očuvanje „tradicionalnih vrednosti" žele da nametnu većini svoja krajnje fundamentalistička - pogrešna shvatanja pojmova kao što su vera, nacija, identitet.

Ovakva vrsta konsekventnog ponašanja paradigmatična je za osobe koje ovakvim pitanjima pristupaju veoma površno, bez dublje religiozne svesti i iskustva i kojima je religiozni identitet neretko nominalnog karaktera. Drugim rečima, osobe koje na ovakav način ispoljavaju svoja verska ubeđenja najčešće su neupućena u osnovne postulate vere koje tako zilotski i ekstremno zagovaraju. Nažalost, posmatrajući društveni kontekst u Srbiji u celini situacija nije ništa bolja. Veliki broj pripadnika srpskog naroda poseduje isključivo nominalni karakter religioznosti, bez dubljeg iskustva i uopšte želje da ovo iskustvo prodube.

Koliko su Srbi zaista religiozni a koliko je karakter njihove religioznosti samo deklarativan pokazala su određena empirijska istraživanja.

Ako sagledavamo istorijski i društveni kontekst u celini, Srbija je tradicionalno hrišćanska zemlja sa dugom verskom tradicijom ukorenjenom u istočnom modelu hrišćanstva - pravoslavlju. Ipak, u bliskoj prošlosti, tokom vladavine komunističkog režima došlo je do homogenizacije društva i stvaranja novog kolektivnog identiteta ujedinjenog u ideji antropocentrične ideologije i obožavanja kulta ličnosti kojeg su predstavljali ideološki promoteri i agitatori režima. Na taj način, identitet pojedinca izgubio se kolektivnoj ideji koja je od svojih sledbenika stvorila usamljene monade, bez ličnosti, bez integriteta. Dogodilo se obezličenje društva, kolektivna apostazija. „Sistematskim i sistemskim poništavanjem pravoslavnih sadržaja iz celine društvenog života razarana je najdublja priroda, sama srž srpskog nacionalnog bića - njegovog civilizacijsko-kulturnog nasleđa, crkveno-verske pripadnosti, povesno građenih i potvrđivanih vrednosti."

Ovo je nakon urušavanja socijalizma uslovilo prelaskom nacionalne svesti iz frenetičnog ateizma u ostrašćeni nacionalizam u kojem je obnova verskog identiteta bila sporedna pojava, u kome su pomešani osećaji verskog i nacionalnog ali bez dubljeg duhovnog iskustva i promene svesti. Sociolozi na osnovu rezultata određenih empirijskih istraživanja sprovedenih u prethodnim godinama smatraju da je „proces desekularizacije i revitalizacije religije je počeo ali više u sferi religiozne svesti nego u konsekventom religijskom ponašanju." Ipak, neosporno je da početkom devedesetih godina prošlog veka konvencionalna religioznost i vezanost ljudi za religiju i crkvu opet doživljavaju bitne promene, jačajući i povećavajući svoju društvenu relevantnost.

„U tim uslovima se početkom procesa revitalizacije nije revitalizovala religija per se, nego religija i religioznost kao političke i nacionalističke pojave." Dakle, ovde se više radilo o konfesionalno identifikovanim nego zaista religioznim ljudima, kojima bi versko opredeljenje trebalo da predstavlja ključni segment njihovog identiteta. „Od deklarativnih nevernika došlo se do deklarativnih vernika." Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji živi 83% stanovnika srpske nacionalnosti. Što se tiče verske pripadnosti, skoro 85% stanovništva izjašnjava se da su pravoslavne vere. Međutim izvestan broj vernika izjašnjava se deklarativno, bez prisustva stvarnog religioznog iskustva i života. To pokazuje i istraživanje da unutar pravoslavne veroispovesti 22% ispitanika ima kritički odnos prema svojoj crkvi kao i to da vernici ne prihvataju sve što njihova vera uči. Drugi po brojnosti su obredni vernici, koji svoju religioznost više iskazuju obredom, više u ponašanju nego u teoriji. Naravno, tu su i vernici skloni dogmatskom mišljenju i prihvatanju svega onog što vera propisuje, što ne isključuje deklarativni karakter ovog stava.

Neretko možemo doći u susret i sa osobama koje se deklarišu kao pravoslavni dok sa druge strane praktikuju i konzumiraju razne sadržaje koji pripadaju folkornoj formi religioznih običaja ili pribegavaju raznim ezoteričnim i astrološkim praksama i ritualima. Čitava navala raznih proroka - proročica, vidovnjaka, astrologa koji se mogu videti na lokalnim televizijama samo potvrđuje činjenicu da u Srbiji i regionu postoji ogroman broj ljudi koji odgovore na fundamentalna životna pitanja i probleme traže kod ovakvih ljudi. U tom kontekstu može se doći do zaključka da oblik sinkretičke religiozne svesti kod našeg naroda itekako raširen. Ovo je naročito rasprostranjeno u predelu vlaškog okruga i južne srbije.

Uobičajena religiozna praksa pripadnika srpskog naroda koji se deklariše kao pravoslavni vernik podrazumeva posetu pravoslavnom hranu u doba božića i uskrsa i proslavu porodične slave. Koliko prosečan vernik poznaje odgovaranja na liturgiji, odnosno svesno učestvuje u njoj i shodno pravilima sebe priprema za svetu tajnu pričešća i koliko je uopšte upućen u osnovne postulate hrišćanske vere to je sasvim drugo pitanje ali koje je u dobroj meri uslovljeno nivoom religiozne svesti koje vernik poseduje. U ovom kontekstu važno je napomenuti i ulogu crkve da motiviše i afirmiše i promoviše osnovne hrišćanske vrednosti u društvu i samim tim broj deklarativnih vernika svede na što manji broj.

Povratak tradicionalnim - hrišćanskim vrednostima, prihvatanje etičkih i moralnih normi i jevanđeoskog nauka kao i praktikovanje ovih vrednosti u svakodnevnom životu predstavlja osnovu i polazište verskog aspekta kolektivnog preumljenja. Ono ne treba da bude deklarativnog karaktera, jednostavna identifikacija sa verskim opredeljenjem ili puko ispovedanje dogmata, već voljno i istinsko preobražavanje ljudske duše i formiranje novog karaktera - prelazak u istinsku egzistenciju i ontološku zajednicu sa Bogom - Hristom. Ova promena mora biti potpuna, unutrašnja na kognitivnom i afektivnom nivou.

Ljudsko biće postaje ličnost tek onda kada izađe iz individualističkog načina postojanja , kada počne da živi život ljubavi i požrtvovanja prema bližnjem, a da bližnji predstavlja svakog čoveka u potrebi. Tako, oboženje, preko bića koje biva oboženo, deluje i na svet koji ga okružuje šireći blagodat i oslikavajući Hrista, noseći sa sobom neugasivi plamen spasonosne vere. Oboženje nema samo soteriološki karakter, već i psihofizički jer definiše osobu u celosti, ono preobražava kompletnu ličnost i menja duhovni i materijalni vid čoveka.

Dinamička promena kolektivne svesti jedne grupe, zajednice, naroda i društva počinje u preobražaju ličnosti pojedinca. U tom procesu duhovne katarze i preporoda on u potpunosti ostvaruje svoj indentitet i postaje ličnost u njegovom izvornom smislu, postaje prvolik i prevazilazi sopstvenu prirodu. Budući da se njegova sloboda tada uzdiže ka Bogu kroz ljubav, u čoveku više nema ambivalentosti, njegova sloboda dejstvuje prirodno, i na taj način, on postaje bog po blagodati budući da odbacuje nesavršenost svoje pale prirode na šta ukazuje njegova borba za sabranost uma.

U takvoj formi religiozne svesti nema više mesta za ektremnim i fundamentalističkim izražajima. Duboka religiozno iskustvo utemeljeno u hrišćanskoj veri isključuje svaki vid nasilja i nasilnog ponašanja kao i svaki pokušaj da se takvo iskustvo nametne drugome, jer ono prevashodno proizilazi iz slobode izbora pojedinca da sebe usmerava prema Bogu i samim tim da raste u ljubavi, trpljenju i ljubavi prema svome bližnjem, jer to je i osnovna zapovest hrišćanske vere.

[marija]

Одвајањe верника од верског учења

је врло изражена карактеристика, али наравно не и једина, савремених

друштвених заједница у свету.

0311_womens

[marija]

PSIHOLOSKA SATISFAKCIJA ILI STVARNO OSLOBODJENJE

Mnogi hriscani nisu svesni svojih duhovnih potreba, pa zato, kao i fariseji, u Hristu ne prepoznaju svog Iskupitelja i Spasitelja. A kada im se spomene pojam religije, oni imaju potrebu da se pred svojom savescu opravdaju recima koje najcesce imaju sledeci smisao:

"Zivim pristojnim zivotom. Ne zelim nikome zla, tudje necu, svoje ne dam. Nikoga nisam ubio, nikome nista ukrao. Idem redovno i u crkvu! Nije li to dovoljno?"

Njihovo pravdanje lici na pravdanje oholog i samopravednog fariseja iz Isusovog primera:

"Dva coveka udjose u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej a jedan carinik. Farisej stade i moljase se u sebi ovako: Boze! Hvalim te sto nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubocinci, ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega sto imam.

A carinik izdaleka stajase, i ne scase ni ociju podignuti na nebo, nego bijase prsi svoje govoreci: Boze, milostiv budi meni gresnome!

Kazem vam da ovaj otide opravdan kuci svojoj, a ne onaj." (Luka 18,10-14)

I farisej i carinik su otisli u isti hram radi svoje religiozne sluzbe i obojica, pokrenuti snaznim religioznim potrebama, uputili su molitve Bogu koji je nosio isto ime. Takodje, obojica su sa svoje sluzbe otisli uvereni da su pred Bogom opravdani i obojica su zbog toga bili veoma zadovoljni i veoma zahvalni Bogu.

Ali izmedju njih je ipak postojala razlika.

Obojica su otisli zadovoljni, ali dok je farisej otisao zadovoljan sopstvenim karakterom, dotle je carinik otisao zadovoljan karakterom Boga koji mu je oprostio i koji ga je prihvatio.

Zasto je Isus izjavio da je pred Bogom opravdan samo carinik, a ne i farisej, koji je sopstvenom pravednoscu bio veoma zadovoljan i po svom misljenju daleko iznad pravednosti carinika?

Oni koji duhovno savrsenstvo traze u pokusaju da postanu zadovoljni sobom, pokusavaju nemoguce. Uz ispravne kriterijume savrsenstva takav pokusaj moze samo da nas istraumira. Nasa priroda nije bezgresna da bismo njom mogli biti zadovoljni.

[ристМико]

На једном форуму који иначе није Православан али има једн подфорум са темом ''верујемо у бога'' баш је тако написано. И мене пита један члан: ајде дајми дефиницију шта је то Православље. И ја почео од Символа Вере рекох рекох ето то ти је наша лична карта ту ти је све, то ти је Православље, па му поченем још говорити али није вредело, каже он ништа што си ми рекао ја не разумем, хоћу да ми даш ''дефиницију шта је то Православље'' где сам грешио не знам, да ли сам могао простије да му говорим сигурно да сам могао али нисам знао. Па сада питам вас да ми помогнете , шта би му ви рекли да је неког од вас то питао ''дај ми дефиницију шта је то Православље''?

[коЖељ њацИ]

Дефинисати Цркву је немогуће, и то би можда била најбоља дефиниција.

Симбол вере је како да речем мало (мало више) ретро, то је начин изражавања од пре иљаду и нешто мало више година, оно што су тада људи сматрали за јасно , данас је нејасно .

Ово како си им ти покушао објаснити је заправо типичан пример школског исповедања православља, бат веруј ми то скоро нико више не разуме.

Знаш , ако хоћеш да те разумеју мораш им говорити језиком који разумеју.

Питање је да ли би те разумели и да им даш неку строго научну дефиницију.

Мислим не верујем да не би разумели дефиницију , али су данашње дефиниције исувише рационалистички расположене па је ондак мало много тешко уклопити у то православље и веру уопште.

Ја се често смејем када читам како су рационалистички дефинисали поједине вере, мислим има ту и онога што они веле , али је то тако уско и јадно да је управо смешно.

Чито сам на пример дефиницију ислама и будизма, па то су мени таке глупости невиђене, а могу мислити какве су тек будистима и муслиманима.

Мане искрено да ти речем мрзи више да се надмудрујем са тим светским мудријашима, јер што каже апостол Павле - изабра Бог оно што је лудо пред светом да посрами оно што је мудро, тако је и реч о крсту нама који се спасавамо све а онима који пропадају лудост- парафразирам.

[Дејан]

Pa Pravoslavlje ne moze da se definise kad nema granice.

[ристМико]

слично сам му и ја говорио и мислим да ћу да дигнем руке...   шта би могли још да му кажемо,

мени није јасно, чак сам му једном написао да још упростим рекох Православље само ти име каже Права - вера, то је било задње што сам му рекао али није био задовољан одговором 0203_cool

[Дејан]

Kazi mu da sam krene da traga ,ti mu neces objasniti na forumu sta je Pravoslavlje

[karadjordje]

Православље је Црква.