Може ли Светосавац, бити наднационалан ?

[сербон]

Водећи се идејом заједништва, и то са свим хришћанским заједницама, и не само хришћанским,

идемо путем, који по мени води у потпуни губитак свих националних одредница.

Да ли је такав став и осталих или је то само наш "специјалитет"?

Питам се како се то може одрећи сопственог идентитета и надати се

љубави са ближњима који су такође без идентитета.

Да ли је Бог створио народе да би их утопио у интернационлни ћушпајз?

По који пут нам се у скоријој прошлости подмеће исто зло семе интернационализма.

Зашто се промотери ове идеје данас скривају иза Цркве?

(Ето, ова питања а и нека која ће се сасвим сигурно отворити, требала би бити у центру ове теме.)

[karadjordje]

Светосавац мора бити наднационалан.Идеал сваког Србина треба да буде:Бити и остати Србин и истовремено бити Христов.

Ја не видим проблем у томе што нам се подмеће сјеме интернационализма,видим проблем у томе што тај интернационализам ми сами окрећемо против самих себе.Ми смо позвани да преобразимо интернационализам.

[Александар Милојков]

?????? ?? ?????? ???????????, ? ?? ?? ???? ??????????? ???????????, ? ?? ???? ???????????,

????? ?????, ???? ?? ???? ???? ? ??????? ??????? ???? ??????????? ?????????.

?? ?? ?? ????? ???? ? ??????? ??? ?? ?? ???? ??? "????????????"?

????? ?? ???? ?? ?? ???? ?????? ?????????? ?????????? ? ?????? ??

?????? ?? ???????? ???? ?? ?????? ??? ??????????.

?? ?? ?? ??? ??????? ?????? ?? ?? ?? ?????? ? ?????????????? ????????

?? ???? ??? ??? ?? ? ???????? ????????? ??????? ???? ??? ???? ?????????????????.

????? ?? ????????? ??? ????? ????? ???????? ??? ??????

(???, ??? ?????? ? ? ???? ???? ?? ?? ?????? ??????? ????????, ??????? ?? ???? ? ?????? ??? ????.)

????? ???????? ????? ?????? ???????? ? ??????? ?????? ???? ? ?????. ???????? ???? ?? ?? ??? ???????? ????? ?????? ???????? - ?????????, ??? ???? ???????. ???? ????? ???????? ??????????, ??? ?? ???????? ???????. ???? ?? ?????? ???? ??????? ????? ?? ???????.

[Guest nikolastojanoviccuprija]

FORZZA INTER(nacionale)

[Александар Милојков]

Међутим, бити интернационалан не значи заборавити и избрисати свој идентитет. Мислим да се ове две ствари, интернационалност и властитост, не искључују. Ја сам против национализма који се затвара у себе, али сам и против космополитизма који убија идентитет појединих народа.

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Postovati i ceniti svoje ali se i ostvarati prema drugima

[сербон]

Postovati i ceniti svoje ali se i ostvarati prema drugima

??? ???? ????? ?? ?????

????????,

???

?????????

????? ???????? ????? ?????? ???????? ? ??????? ?????? ???? ? ?????.

?? ??????? ? ???? ????? ? ?????. ???????? ??? ??? ?????? ??? ???? ? ???? ? ???? ????? ???

? ?? ?? ?????? ?? ??????? ??????????? ??????????. ???  ??????? ?? ????? ? ????? ?????????.

?? ??? ??????? ?????? ???????? ? ???????? ?????????? ???????? ?????????? ???????? ???????.

? ????? ???????????? ??????, ???? ?? ??????????? ???? ???????????? ???????, ????? ????

????????? ?? ??????? ???? ????? ? ?????? ?? ??????? ????????? ????????.

???? ? ????????? ??????????? ?? ?????? ?? ???????? ???????? ????????, ???????? ??? ? ??????????

????????????? ? ?????????????????? ???????? ? ??????? ? ???????? ??? ?? ???????? ????????? ???? ?? ??? ???????? ? ???? ??????????? ??????  ??? ??????? ?????? ????, ? ??? ? ????? ????????.

??? ?? ???? ?????? ?????? ?? ????? ?????? ???? ?? ?????? ????? ?????, ??? ?? ??? ?? ???? ??????? ???????????? ??????????, ????? ?? ??? ?? ??  ????????? ??????????? , ??? ?? ???????????, ???????????

??? ?? ?? ????? ????????? ?????????? ?????? ???? ?????????? ? ??????? ????????, ???? ???????? ?  ??????????, ? ????? ?? ??????????? ??????? ????? ?? ??????? ? ?? ?? ?? ?? ????? ??? ??? ????????? ?? ??????? ??????

? ??? ??? ??????? ??????? ??? ?? ??????, ??????? ????? ??? ?? ?? ????? ????????, ??????? ?? ??? ???? ???? ?? ????? ???? ????????, ??? ???? ?? ? ????? ????????? ? ????? ????????, ?? ?? ???????? ?? ???  ?? ???? ??????? ??? ?????.

??? ?? ?? ?????? ?? ???? ?????????? ?????????, ?? ???? ????, ???? ???????, ??? ?????,???? ?????? ???????, ??? ???????  ?? ??? ????????? ??? ?????, ?? ??????? ????? ? ?????????? ????, ?? ????? ??? ??? ???????? ?? ????? ???????? ? ???? ????????? (??? ?? ????????? ???????).

????? ? ????? ?? ????? ???? ??????????. ??? ?? ??? ?? ?? ?? ???????

[Александар Милојков]

ОК. Ово што си написао стоји. То заиста јесте проблем. Али, како се борити? Очигледно променом свести. Треба говорити, не треба се предавати. Није овде проблем само са националним идентитетом, већ са општим заглупљивањем и менталним "дрогирањем" народа, ма које нације био.

[Hidegkuti Nándor]

????? ???????? ????? ?????? ???????? ? ??????? ?????? ???? ? ?????. ???????? ???? ?? ?? ??? ???????? ????? ?????? ???????? - ?????????, ??? ???? ???????. ???? ????? ???????? ??????????, ??? ?? ???????? ???????. ???? ?? ?????? ???? ??????? ????? ?? ???????.

?????? ?? ?? ??? ????????? ??. ???????? ???????????? ????? ???????, ??? ?????? ? ?? ?? ?? ????? ?? ???? ????:

Nikolaj Velimirovi?

Nacionalizam Svetoga Save

U jednom svom prošlom predavanju ja sam istakao onu unutarnju i glavnu pokretnu silu u Svetome Savi, koja je ovoga Božjeg ?oveka i narodnog heroja pokretala na sva ona velika dela, koja je on stvorio, i koja potomstvo njegovo do današnjeg dana poseduje kao neotu?ivu svojinu. Ta pokretna sila u Savi bila je vizionarska vera u živoga Hrista i plamena ljubav, spojene ujedno kao što je spojen izvor sa rekom što te?e iz svog izvora. Vizionarska vera osvetljavala je ceo um Savin i potapala sve misli njegove u buktinju ve?itih nebeskih istina a plamena ljubav obuzimala je celo srce Savino i svojim žarom sagorevala u njemu sva druga strasna ose?anja. Tu sposobnost, da jedan ?ovek sebe toliko odzemlji i onebesi, da može re?i za sebe: ne živim ja nego Bog živi u meni, ja sam nazvao azijskom sposobnoš?u. U istini mnogi nam primeri pokazuju, kako prošli tako i savremeni, da je to po preimu?stvu sposobnost velikih religijskih li?nosti iz Azije. Ako to misaono i ose?ajno savršenstvo nazovemo božanskim oduševljenjem, možemo slobodno re?i, da je njime Sveti Sava uzdignut u prve redove božanskih ljudi, koje je Azija dala ?ove?anstvu. No ljudi sa takvim božanskim oduševljenjem obi?no su begali od sveta i tražili samo?u, tražili samotno sun?anje pod vrelim zracima Sunca Pravde, vazda ?eznu?i – prema jednoj indijskoj re?i – da ubudu i uvek prebubu "usamljeni sa Usamljenim". I Sveti Sava imao je taj neodoljivi nagon za samo?om, za samotnim sun?anjem, za prebivanjem usamljen sa Usamljenim, i u tome je on srodan svim velikim Azijatima. Ali kao ro?eni Balkanac, to jest, kao ?ovek sa najboljom sintezom Istoka i Zapada u sebi, Sava je imao jedno preimu?stvo nad velikim i genijalnim Azijatima u tome što je mogao biti aktivan i energi?an na opštem poslu do savršenosti jednog velikog Evropljanina. Najpre najbolji zidar samoga sebe Sava je po tom bio najbolji zidar svoga naroda. Najtrudoljubiviji stvaralac svoga karaktera, on je po tom bio najneumorniji stvaralac karaktera svoga naroda. Najmarljiviji sabiratelj duhovne i moralne snage u sebi, on je po tom bio najveštiji izrazitelj te snage na širokom platnu narodne istorije. Sve je kod Save išlo u normalnom poretku: prvo Bog pa ?ovek, prvo ?ovek pa onda svet, prvo prosve?enje sebe pa onda prosve?enje drugih, prvo sadržaj pa onda izraz, prvo karakter pa onda spoljašnja kultura. Evo velike i korisne opomene našem pokolenju, u kome mnogi idu naopakim putem: Igraju po periferiji a ne poznaju centra, mu?e se da izraze no nemaju šta da izraze, tr?e da prosve?uju a sami neprosve?eni, zaglušuju vikom o kulturi a ne brinu o karakteru, traže ure?enje celoga svega a nisu uredili svoju dušu ni svoju ku?u.

Najve?i trud koji je Sveti Sava pokazao posle truda nad svojom dušom, nad tom prvom njivom Gospodnjom, jeste trud nad narodom svojim, tom drugom njivom Gospodnjom. Sav taj trud njegov nad narodom srpskim, svu onu užurbanu i mnogostruku aktivnost njegovu kao pravog Evropejca, i plodove te aktivnosti, ja ?u nazvati Savinim nacionalizmom. Ovaj Savin nacionalizam obuhvata narodnu crkvu, narodnu dinastiju, narodnu državu, narodnu prosvetu, narodnu kulturu i narodnu odbranu. Osnovu i centar svega Svetosavskog nacionalizma ?ini narodna crkva. Ona je kao duh koji oživljava ceo narodno organizam, osvetljuju?i, zagrevaju?i i sjedinjuju?i jednom verom, jednom nadom i jednom ljubavlju.

Šta ozna?ava narodna crkva? Ozna?ava jednu samostalnu crkvenu organizaciju, sa svojom centralnom vlaš?u iz naroda i u narodu; sa narodnim sveštenstvom, narodnim jezikom i narodnim obi?ajnim izrazom svoje vere. Na suprot takvoj narodnoj crkvi stoji nenarodna ili internacionalna crkva, sa centralom izvan naroda, sa sveštenstvom odasvuda, sa jezikom tu?im i sa ujedna?enim, uniformisanim, izrazom svoje vere. Šta je prirodnije i korisnije? Nesumnjivo narodna crkva. Ona ima svoje opravdanje u Jevan?elju. Sam Spasitelj je zapovedio apostolima Svojim: idite i nau?ite sve narode. 1) Tim re?ima On je priznao narode kao prirodne jedinice Svoje vaseljenske crkve. I kad je poslao Duha Svog Svetog na apostole, apostoli su po?eli govoriti raznim jezicima; ne, dakle, samo jevrejskim, ili latinskim, ili gr?kim, nego jezicima sviju naroda: Par?ana i Mi?ana i Egip?ana i Rimljana i Arapa i svih ostalih. I kad su apostoli postavljali starešine crkvene u jednom narodu oni su se trudili da ih uzimaju iz tog samog naroda.

Otuda je Savina narodna crkva jevan?elska i apostolska. Takvu narodnu crkvu želeo je od uvek svaki hriš?anski narod pod suncem. No ni do današnjeg dana mnogi hriš?anski narodi nisu uspeli da imaju svoju samostalnu narodnu crkvu, sa centralnom vlaš?u unutra u svojoj zemlji, sa sveštenstvom svojim, i sa jezikom svojim narodnim. A Sveti Sava je pridobio tu dragocenu tekovinu pre sedam vekova. Crkveni centar za srpski narod, dotle daleko u Carigradu, stvoren je u Ži?i; gr?ke episkope i sveštenike zamenili su episkopi i sveštenici Srbi; gr?ki jezik ustupio je mesto srpskom jeziku.

Narodna crkva iziskuje narodnu dinastiju u državi. Kad su ljudi iz samog naroda duhovne vo?e, onda i državne vo?e treba da su ljudi iz samog naroda. Paralela je ovde i l,ogi?na i u praksi neizbežna. Ujedinivši narodnu crkvu Sveti Sava je po?eo ure?ivati narodnu državu. Najvažniji njegov akt u ure?enju države jeste utvr?enje narodne dinastije. On je krunisao Stevana za kralja ne za to što mu je Stevan bio brat nego za to što je bio pravoslavni Srbin i uz to zakoniti nosilac državne vlasti. Da je mesto Stevana ma ko drugi bio zakoniti nosilac državne vlasti i uz to pravoslavni Srbin, Sava bi ga krunisao za kralja i time utvrdio njegovu dinastiju u narodnoj državi. Za Savu je glavno bilo i njegovo li?no srodstvo sa dinastijom nego srodstvo dinasta sa narodom. To srodstvo sa narodom moralo je biti potpuno i po krvi i po jeziku i po otadžbini i po veri, duhu, moralu i obi?ajima. I tako je bilo do danas. Svetosavski ideal narodne dinastije srpski narod je gledao u stvarnosti kroz svu svoju svetosavsku istorijsku prošlost do danas. Od Svetoga Save do danas nikada u slobodi nije nad srpskim narodom vladala nekakva strana dinastija, ?ak nikada nijedan stranac, sem možda Jerine, koju je narod prozvao prokletom Jerinom. Za srpski narod kao valjda ni za jedan drugi u svetu narodna dinastija postala je tako prirodna stvar, da mu je nepojmljivo kako neki narodi mogu uzimati tu?ine za svoje vladare, a nepodnošljiva i sama pomisao da njemu u njegovoj slobodnoj državi tu?in bude vladar.

Narodna država za Svetoga Savu zna?ila je otadžbinu, zemlju otaca naših, u kojoj živi jedan i isti narod. Ne ide narodna država dokle ma? može i?i, nego ma? sme i?i samo do granica jedne narodne države, to jest otadžbine. Ako se dozvoli da se država prostre dokle ma? može dosegnuti, onda država prestaje biti narodna, prestaje biti otadžbinom i postaje imperijom. U tom slu?aju država dobija teritorijalno ali gubi moralno; dobija u materijalnim dimenzijama ali gubi u intezivnosti duhovne i moralne snage; jer postaje mešavinom krvi, jezika i raspoloženja, a takva mešavina proizvodi strah, nemir, sebi?nost, grabež, i ose?anje stalne nesigurnosti. Od Svetoga Save do Dušana srpski narod je imao narodnu državu. Dušan se udaljio od Svetosavskog ideala, stvorio je imperiju, i time pripremio propast otadžbini, to jest narodnoj državi. Imperija je i kod nas upropastila otadžbinu, narodnu državu, kao što je bio ?esto slu?aj u istoriji. Pokoriti ili pokoren biti podjednako je katastrofalno za ncionalnu državu.

Otac naše narodne prosvete Sveti Sava je shvatao prosvetu kao znanje i vežbanje. Pre svega kao znanje vrlina i vežbanje u vrlinama. Otuda je narodna prosveta u organskoj i neraskidljivoj vezi sa narodnom crkvom. Jer Crkva je najbogatija riznica znanja o vrlinama i metoda vežbanja u vrlinama. Škola nije za to da da mnoga znanja nego da odu?i omladinu od zloupotrebe znanja. Jer nije tako teško ste?i znanje kao ne zloupotrebiti ga. Znanje se može ste?i i van škole. No škola je vežbaonica u vrlinama jakog karaktera, vežbaonica u upotrebi ste?enog znanja, na dobro svoje i svoga naroda. Nesumnjivo da vaspitanje Svetosavsko ima veoma jaku spartansku odliku ali samo u duhu jevan?elske neprisiljenosti i blagosti. Do današnjega dana takav ideal prosve?enja i vaspitanja leži duboko utisnut u narodnoj duši.

Otac narodne prosvete Sveti Sava je u isto vreme i otac narodne kulture. Kultura je spoljašnji umetni?ki izraz narodnog uma i ose?anja. Sveti Sava je neumoran bio u strojenju i stvaranju. I sve što je on postrojio i stvorio predstavlja savršen umetni?ki izraz: bilo da je to gra?evina, kao što su Hilendar i Ži?a, ili narodni obi?aj kao proslavljanje krsne slave, ili odabranost jezika kojim je on govorio i pisao. Po njegovom primeru i nadahnu?u narod je srpski uspeo da sazda svoju savršenu nacionalnu kulturu, to jest da da savršen svojstven izraz svoga uma i srca u zidariji, u vezu i tkanini, u pesmi i pri?i, u rezbi i boji, u neiscrpnoj mudrosti, u krasoti obi?aja i u otmenosti ponašanja. Ako se sve to nazove jednom primljenom re?ju kultura, onda je Sveti Sava tvorac i nadahnitelj svekolike naše bogate narodne kulture.

Sveti Sava nije bio vojskovo? ni organizator vojske, ali je on bio opredelitelj smisla i cilja srpske vojske. Vojska mora biti narodna, da bi imala svoje moralno opravdanje i blagoslov crkve. Pre svega narodna vojska sastoji se iz sinova naroda a ne iz robova ili pla?enika, kao što je slu?aj u imperijama. Dalje, narodna vojska ima za cilj, samo i jedino da brani narod i narodnu državu a nikako danapada druge narode i ruši tu?e države. Najbolje ime ovakvoj vojsci jeste narodna odbrana. No ni kao narodna odbrana vojska se ne upotrebljuje ni u jednom sporu sa susednim narodima dokle se prethodno ne iscrpe sva sredstva za mirno rešenje spora. To je Sveti Sava primerom svojim pokazao. Dok je kralj Stevan držao vojsku u pripravnosti da brani svoj narod od ma?arskog kralja Andreje i od odmetnika Streza, Sveti Sava se prethodno li?no uputio njima, da ih odvrati od rata, u ?emu je i uspeo. No i sveštenici koji su pri?estili na Kosovu vojsku Lazarevu i prota koji je blagoslovio ustanike u Orašcu duhovni su sinovi Svetoga Save, i ?inili su ono što bi i Sveti Sava ?inio na njihovom mestu. Jer se odbrana otadžbine i borba za oslobo?enje roblja ne protivi volji Božijoj. Volji Božijoj protivi se napad na tu?u otadžbinu i imperijalisti?ko zavojevanje tu?e zemlje.

II

I tako tvorac srpske narodne crkve sledstveno je bio tvorac svukolikog nacionalizma srpskog. Sve grane narodnog života organski je on spojio jednu s drugom, tako da se ne može jedna od njih zase?i ili odse?i a da sve ostale ne osete bol.

Po shvatanju Svetog Save život je narodni jedna nedeljiva celina kako fizi?ki tako i duhovno i moralno. Otuda su i sve grane narodnog života i ustanove nedeljive, spojene ne mehani?ki jedna uz drugu nego srasle jedna s drugom tako da životni sokovi struje iz jedne u drugu.

Ovo Svetosavsko organsko i svešteno shvatanje nacije upijeno je u duh i u krv Savinog naroda i pstalo tako prirodno kao disanje. I u istini duša je Srbinova disala tim osnovnim na?elima Svetosavskog nacionalizma kroz svih sedam minulih stole?a. I dan danas za Srbina je odbojna i sama pomisao, da njegovom crkvom upravlja neko iz tu?e države, da mu sveštenici budu stranci i da mu se služi služba Božja na stranom jeziku. Njemu bi se ?inio smešan i fantasti?an predlog, da mu tu?in bude kralj. Njemu je odvratno imperijalisti?ko zavojevanje tu?e zemlje i otadžbine u onolikoj meri u kolikoj mu je mila srcu svoja narodna država i slobodna otadžbina. "Svoje ?uvaj, tu?e ne diraj", njegova je posvednevna re? i za njega sveta re?. Školu koja ne zna?i vežbaonicu u vrlinama i koja proizvodi ljude nepoštenije i pobrkanije od nepismenih ljudi, Srbin smatra zlom, i to zlom koje se skupo kupuje. Reklamatorsku, bezdušnu i kapitalisti?ku kulturu on izlaže posvednevno duhovitom podsmehu i poruzi a u duši strahuje od nje kao od lukavog neprijatelja, koji se s osmehom uvla?i u njegovu zemlju, da mu razori sve nacionalne svetinje. Vojsku smatra narodnom odbranom, i sam vojuje kao lav, ali samo onda – i jedino onda – kada mu je savest mirna, da ne otima tu?e nego da brani ili oslobo?ava svoju otadžbinu, zemlju otaca svojih. Takav nacionalizam Sveti Sava je smislio, u narodnu dušu ukorenio i svome narodu kao ostvareni ideal u amanet ostavio.To je njegov jevan?elski i organski nacionalizam. Pa zbog toga što je jevan?elski, onj štiti li?nost ?ovekovu i pomaže njeno razvi?e do savršenstva; zbog toga pak što je organski, on štitio individualnost samoga naroda kao celine da se ne izmetne u imperijalizam ili da se ne raspline u internacionalizam.

III

Da li nije ovaj Svetosavski nacionalizam uzak, isklju?iv i nesavremen? Gle, Sveti Sava je živeo pre 700 godina a mi se sad nalazimo u XX veku?

Istina je, da je Sveti Sava živeo pre 700 godina, ali njegov nacionalizam živeo je i korenio se i rastao u Savinom narodu kroz svih sedam stole?a do danas. Mi smo ro?eni u tom nacionalizmu, i taj nacionalizam je još neprestano živa sila u nama. Primer Svetoga Save najbolje svedo?i, da njegov nacionalizam niti je uzak ni isklju?iv. Pre svega naš svetitelj je proveo više od dve decenije u jednoj internacionalnoj sredini, ili bar interpravoslavnoj. To je Svetogorska sredina, monaška republika, sastavljena od Grka i Rusa i Rumuna i Bugara i Arnauta i ?ur?ijanaca i Arapa. U toj i tako raznorodnoj sredini Sava se nau?io voleti ljude raznih narodnosti i bio je neizmerno voljen od sviju. Pa iako je proveo svoje najimpresivnije mladi?ske godine u takvoj internacionalnoj sredini, Sava nije postao internacionalist, no žarki jevan?elski nacionalist. I docnije kao starac on nije dao da se do njegovog srca dohvati šovinizam ili isklju?ivost prema drugim narodima, bližim i daljnim, nego je pružao svoju pomo? svakome narodu Božjem na zemlji gde god je dolazio i gde god je mogao. Taj neisklju?ivi i široki duh pošte i ljubavi prema svima narodima nasledio je srpski narod od svog svetitelja i održao ga je na visini i u ?asti kroz duge. Svetosavske vekove. Mi ?esto ?itamo u narodnim pesmama, kako naši prvi junaci nazivaju bra?om ljude druge krvi i jezika i vere. Tako na primer Marko Kraljevi? govori ciganinu:

"Bogom brate, Suljo ciganine!"

A Strahini? ban opet derviša turskog oslovljava bratom:

"Bogom brate, starišu dervišu!"

Vi koji ste ratovali u poslednjem Svetskom Ratu vi možete dati li?no svedo?anstvo jednog retkog prizora, kako su se naši vojnici ponašali prema vojnicima iz Afrike i Azije, prema ljudima crne i žute rase, koje su Evropljani doveli na bojište iz svojih kolonija. Dok su se sami Evropljani tu?ili tih svojih podanika, crnaca i žutokožaca, ne hote?i s njima ni jesti ni piti ni pod istim šatorima boraviti, dotle su naši vojnici s njima drugovali, jeli, pili, u bolesti obilazili ih, u nevolji pomagali, na svojim slavama ?astili i gostili, razgovaraju?i sa njima prstima i rukama. Srbi su na crnce gledali kao na ljude i ponašali se prema njima kao prema ljudima. Ne može, dakle biti nikakva opravdana prigovora Svetosavskom nacionalizmu, da je on uzak i isklju?iv.

IV

Još manje može biti prigovora našem Svetosavskom nacionalizmu kao da je nesavremen. Ne ?ujemo li mi u naše vreme pokli?e uzemljama Zapada: "Za nacionalizam!" "Za nacionalnu crkvu!" "Za nacionalnu radinost!" "Za nacionalnu kulturu!" i tako redom? No ono što je srpskom narodu stvorio Sveti Sava pre 700 godina mnogi pa i najkulturniji narodi Zapada još nisu postigli. Borba za nacionalnu crkvu, koja je osnov pravog, jevan?elskog i organskog nacionalizma "vodila se u Evropi kroz svih poslednjih 700 godina. I cilj te borbe još nije dostignut. I borba ta još nije svršena. Nema naroda u zapadnoj Evropi koji nije vodio borbu za nacionalnu crkvu, po?ev od Islanda pa do Karpata. To je bila krvava i dugotrajna borba. I ve?i deo istorije svih zapadnih naroda ispisan je krvlju u takozvanim verskim ratovima. A ti verski ratovi u osnovi su bili ratovi za nacionalnu crkvu. Jan Hus je na loma?i izgoreo zato što je hteo nacionalnu crkvu u ?eškoj. Ono što je Hus delovao perom, strašni Žiška je produžio ma?em; no ma? mu se slomio. I ?eška je do danas ostala bez nacionalne crkve. Posle Svetskog Rata prvi rodoljubi ?eški, koji su i sada na vlasti, podržavali su pokret za stvaranje nacionalne ?eške crkve, no pokret je splasnuo, i od njega je ostalo samo golo ime. Holandija je bila nekad sva u crninu zavijena i krvlju oblivena u borbi za nacionalnu crkvu no svoju nacionalnu crkvu koja bi obuhvatila ceo holandski narod, nije izvojevala. Luter je svojom crkvenom bunom uspeo jedino da podeli nema?ki narod na dve polovine, gotovo ravne, no jednu nacionalnu crkvu nije mogao ustanoviti. Luterova buna stvorila je od Evrope ratno poprište, na kome se s prekidima ratovalo stole?ima, no samo s delimi?nim ili pogotovu nikakvim uspehom. Luterovu zamisao o stvaranju jedne nacionalne crkve u Nema?koj u naše dane preduzeo je sadašnji Vo? nema?kog naroda. S teškom mukom, i još nesvršenom borbom, on je za poslednje dve godine donekle uspeo da samo od protestantskog dela nema?kog naroda organizira nešto nalik na nacionalnu crkvu. Na stvaranju nacionalne crkve u Francuskoj, pod imenom galikanizma, mu?ili su se u svoje vreme najplemenitiji i najumniji ljudi. Veliki filosof Lajbnic radno je živeo na tome. Najznamenitiji prelati francuski, Bosije i Fenelon, trudili su se na tome. Blez Paskal, nesumnjivo najfiniji um, što ga je dao francuski narod, u društvu sa ?uvenim Pol Roajalom mu?io se na stvaranju galikanske nacionalne crkve. No bezuspešno. Ni Engleska ni Škotska ni Skandinavske zemlje nisu bile pošte?ene od krvavih borbi za nacionalne crkve. One su uspele više od drugih ali ne potpuno. Izvojevale su, istina, nazive nacionalnih crkava, ali su time pocepale svoje narode. Engleski narod uspeo je više od ostalog Zapada. Kroz krv i stradanje on je stvorio nacionalnu englesku crkvu, koja je ido ovoga dana državna crkva. Ali ni ta nacionalna i državna crkva u Engleskoj ne obuhvata sve Gngleze. Niko od svih evropskih naroda nije uspeo u potpunosti u tom poslu onako kao što je uspeo Sveti Sava. Pa ni Englezi, ni Skandinavci. Najzad se Evropa umorila od strašnih i stoletnih borbi i napora, fizi?kih, moralnih i intelektualnih, i u toj zamorenosti mnogi njeni sinovi digli su ruke sasvim ne samo od crkve nego i od vere hriš?anske. Tada su se intelektualne i politi?ke vo?e evropskih naroda rešile na korak o?ajnika, na ime: na odvajanje nenacionalne crkve od države i na stvaranje nacionalizma bez vere. U žalosnoj zabludi žive oni naši ljudi koji misle, da je odvajanje nacionalizma od vere, i države od crkve, rezultat nekog "progresa". Nikakvog progresa, nego o?ajanja i samo o?ajanja. Šta su time postigli sinovi Evrope? Odvojili su crkvu od države ali su odvojili i sebe od naroda. I tako vidimo u tim zapadnim državama jednu nepremostivu provalu izme?u inteligencije koja se trudi pošto poto da ne veruje ni u šta i naroda koji ho?e pošto poto da održi veru. Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nema?kom Vo?i, koji je kao prost zanatlija i ?ovek iz naroda uvideo, da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguranmehanizam. I evo u XX veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji prili?i jedino svetitelju, geniju i heroju.

A nama je taj posao svršio Sveti Sava, prvi me?u svetiteljima, prvi me?u genijama i prvi me?u herojima u našoj istoriji. Svršio ga je savršeno, svršio ga je bez borbe i bez krvi, i svršio ga je ne ju?e ili prekju?e nego pre 700 godina. Otuda je nacionalizam srpski, kao stvarnost, najstariji u Evropi. Po istorijama se piše, kako se nacionalizam u Evropi otpo?eo buditi i ostvarivati tek od Ma?arske bune u 1848 godini. Ako je to istina, onda zna?i da je nacionalizam srpski stariji od evropskog za punih 600 godina. I ne samo da je stariji nego je i savršeniji, jer je jevan?elski i organski. Evropski nacionalizam ro?en je u buntu i u o?ajanju, dok je Svetosavski nacionalizam zapo?et i ostvaren u tišini i u radosti stvaranja. Evropski nacionalizam je kao gra?evina koja se zidala pod vihorima rata i mržnje protiv imperijalizma i protiv nenacionalne crkve; zato nije u?vrš?en na jakom temelju, i zato nosi na sebi rane svojih protivnika, zbog kojih rana stalno u trzajima naginje ?as imperijalizmu ?as internacionalizmu. A jak temelj, pravom nacionalizmu jeste nacionalna crkva. Mi imamo i taj jaki temelj, i celu gra?evinu jaku. Zato imamo da blagodarimo Bogu i Svetome Savi, Bogu koji je iznad sviju, i Svetome Savi koji je srpskom narodu u?itelj, u svemu. U?itelj, – no ne jedino srpskom narodu: on može biti i današnjoj Evropi u?itelj u zdravom nacionalizmu, jevan?elskom i organskom. U tome je Sveti Sava potpuno savremen, i još više nego savremen – on je ?ovek budu?nosti. I u tome on je bio i ostao do ovoga dana Evropejac, i to jedinstven me?u Evropejcima.

Predavanje na KNU, 1935

http://www.vidovdan.org/arhiva/article65.html

[сербон]

??. ??? ??? ?? ??????? ?????. ?? ?????? ????? ???????. ???, ???? ?? ??????? ????????? ???????? ??????. ????? ????????, ?? ????? ?? ?????????. ???? ???? ??????? ???? ?? ??????????? ???????????, ??? ?? ?????? ????????????? ? ????????? "??????????" ??????, ?? ???? ?????? ???.

???? ????? ?? ?? ?? ?? ???? ???? ?????? ?????????? ?????????? ?

??????? ?????????????? ?? ????????????.

?????? ?? ?? ?? ????????? ??????????? ???? ???????? ???????? ???????????.

?? ?? ?? ???????? ?????? ????, "??? ?? ??? ?? ?????? ???? ??? ??? ????? ????????"?

??? ????? ?????, "???? ?????? ????? ?? ?? ??? ???? ??? ?? ??? ????? ?? ??? ??????".

[Александар Милојков]

Хришћанство је толико дубоко урезано у наше биће, тако да ја мислим да није ни могуће говорити о српству без хришћанства.

[Александар_Срнић]

Ја мислим да сваки светосавац и јесте позван да буде наднационалан, и верујем да ако Јеврејин није Христов не може се пуним именом називати Јеврејин, тако да ако ни Србин није Христов не може се пуним именом назвати Србин. То је била идеја која је покретала светог Саву, јер је су Срби пуно старији од светог саве, али су тек са Савом одредили идентитет. Тако да ако Србин мисли да буде Србин у Пуном смислу речи, онда је његова обавеза да буде наднационалан. То се осдноси на свако народ. Парадоксално, али је тако.

[сербон]

Ако не грешим по установљењу Цркве Христове, апостолима је задатак био да иду и

крштвају народе.

Дакле не људе, већ народе. Народи су већ постојали, а то даље значи да су имали обележја односно

особине које су их разликовале.

Данас, ми те особине потискујемо из колективне свести и постајемо скуп индивидуа, које опет, из почетка траже идентитет, и налазе га у оквиру оних вредности за које смемо рећи да су хришћанске. (претпостављам да на овом форуму за овакав став и није потребан доказ).

Значи опет се вртимо у круг, једино што смо се одрекли дела идентитета, оличеног у националном.

Зашто?

Ко сме рећи да су Срби постали Срби тек кад је Свети Сава (заправо монах Сава) издејствовао самосвојну цркву са Срским именом. Зар су Срби могли добити своју цркву, а да већ нису имали национални идентитет, односно да нису били народ? наравно да нису, е сад је питање од када датира СрБски идентитет и чиме је одређен?

Истовремено морамо исто питање поставити и за народе у окружењу?

[Justin Waters]

??? ?? ?????? ?? ??????????? ????? ????????, ?????????? ?? ??????? ??? ?? ??? ?

???????? ??????.

????? ?? ????, ??? ??????. ?????? ?? ??? ?????????, ? ?? ???? ????? ?? ?? ????? ???????? ???????

??????? ???? ?? ?? ???????????.

?????, ?? ?? ??????? ??????????? ?? ?????????? ?????? ? ????????? ???? ?????????, ???? ????, ?? ??????? ????? ?????????, ? ?????? ?? ? ?????? ???? ????????? ?? ???? ????? ???? ?? ?? ??????????. (????????????? ?? ?? ???? ?????? ?? ?????? ???? ? ???? ???????? ?????).

????? ???? ?? ?????? ? ????, ?????? ??? ??? ?? ??????? ???? ??????????, ???????? ? ???????????.

??????

?? ??? ???? ?? ?? ???? ??????? ???? ??? ??? ?? ????? ???? (??????? ????? ????) ???????????? ?????????? ????? ?? ?????? ??????. ??? ?? ???? ????? ?????? ????? ?????, ? ?? ??? ???? ????? ?????????? ?????????, ??????? ?? ???? ???? ?????? ??????? ?? ????, ? ??? ?? ?????? ?? ???? ?????? ?????? ????????? ? ???? ?? ????????

??????????? ?????? ???? ?????? ????????? ? ?? ?????? ? ?????????

????? ?? ????????? ???? ?????? ?? ???????? ???? ?? ?????? ?? ???? ??????? ???????????. ?????????? ????? ?? ????? ???? ???? ??????????, ?? ??????????? ???? ??????????.

?? ???? ?? ??? ???? ?? ????? ???? ?? ???? ??????? ???? ??? ???? ?? ??.???? ????? ????????? ????????? ?? ?? ?????? ?????????? ?????? ??????????? ?????. ???????? ???? ?? ?????? ?????? ????? ?? ????????? ?? ??????? ?????????? ??? ?? ??????? ??????? ???????? ? ?????????? ?? ???? ?????????? ????? ?????????? ? ?? ???? ? ??????? ????????? ???? ????????? ???? ? ???????. ?? ???? ?? ??????? ????????? ? ??????, ?? ? ??? ???????????, ?? ?????? ???? ???? ???????????? ??????????, ?? ?? ????????? ????? ??? ???? ??????.

[сербон]

.......................................... ?? ???? ?? ??????? ????????? ? ??????, ?? ? ??? ???????????,

?? ?????? ???? ???? ???????????? ??????????, ?? ?? ????????? ????? ??? ???? ??????.

????? ???? ????????????? ??? ? ?????????, ???????????? ?? ????? ??? ?? ????? ?? ?????????

? ???????????? ?? ?????????? ???? ?? ???? ?? ?????? ???? ????? ????????? ??? ?????? ???????? ??????? ?????????? (??? ???? ????? ???? ???? ??????????)?