Разлике код Православних и Римокатолика (код Светих Тајни)

[Александар С]

Интересује ме једна ствар:

Постоји ли на поукама тема, или негдје на мрежи некакав текст у којем би кратко и јасно биле изложене разлике између Православних и Римокатолика, а у погледу Литургије, причешћа, крштења, вјенчања... Знате, онако једноствано - код нас има то, а код њих ње, а то значи да... Кратко и јасно... Без претераног исторјата, широких теолошких објашњења, него само основни податци... Не знам колико је то могуће...?

 

Ово ме интересује јер живим у средини гдје има Римокатолика, видим рецимо на телевизији пренос мисе, па оно њихово причешћивање, па се запитам, како то, зар примају само Тјело Христово, или...

 

Мени је ово баш интересантна тема, а вјерујем да би они искуснији и начитанији теолози могли дати одговоре на овакве свакодневне теме, јер би нама мање упућенима вјероватно требало мноштво времена, и мноштво исчитане литературе како бисмо схватили неке ствари...

[Ромејац]

Колико сам ја схватио код њих се подразумева да је крв у телу. Зато верницима дају само хостију (тело). Мада им се свештенство причешћује под оба вида (и тело и крв).

[Александар С]

Колико сам ја схватио код њих се подразумева да је крв у телу. Зато верницима дају само хостију (тело). Мада им се свештенство причешћује под оба вида (и тело и крв).

Да, нешто сам слично чуо, али бих волио чути нека конкретнија објашњења и за друге Свете Тајне, рецимо, миропомазање, исповјест... Надам се да ће бити још одговора... Ромејац, хвала на одговору...

[Banovic Strahinja]

Tesko je dati instant odgovor na pitanja koja zelite. Mnoge stvari su prelazile sa Istoka na Zapad i sa Zapada na Istok. Tako da je bez istorijata promena nemoguce odgovoriti. A narocito je to tesko uciniti pukim nabrajanjem razlika.

 

Tako na primer Rimska misa je mnogo bliza Liturgiji sv. ap. Marka, tj. aleksandrijskom liturgijskom tipu, nego sto je to recimo nas vizantijski liturgijski tip. Sa druge strane Aleksandrijska patrijarsija, je drevna pravoslavna patrijarsija. 

 

Takodje, nasi praznici koje slavimo, kao npr. Bozic su preneti sa Zapada na Istok. Dok su u ranijem periodu, a to je doba neposredno posle Apostola, praznici, i nacin svrsavanja Liturgije preneti iz Jerusalima u Rim. 

 

Tako zbog mnogih istorijskih desavanja neophodno je uz razlike i slicnosti liturgijskih tipova spomenuti i njihovu istoriju. Posebno zato sto oni nose pecat  vremena u kom nastaju. Zato se u Siriji recimo koriste liturgijske papuce, kao deo svestene odezde za sluzenje liturgija. Ali takodje, oni poseduju i jedan sasvim neobican liturgijski predmet. Rec je naime o liturgijskom kisobranu.

 

Prica o hostiji i pricescivanju samo Telom je velika i siroka oblast, tako da zahteva prostora i vremena za objasnjenje. Uz to rimokatolicki vernici od 2 Vatikanskog koncila mogu da se pricescuju i Krvlju. Takodje, neko bi rekao da je razlika i u tome sto oni koriste BELO VINO, i da je to kanonski ne dopustivo. Medjutim, tu bi upao u veliku zabludu. Prvo, kanoni govore da je potrebno da je vino cisto, bez ikakvih primesa, kao sto su seceri, boje i sl. Dok o samoj boji vina nemamo nikakvog pomena. Takodje, drevna i osvestana svetogorska praksa nam svedoci da se BELO VINO odvajkada na Svetoj Gori upotrebljava u EVHARISTIJI. E sad zasto bas belo vino? Pa jednostavno, ono je otpornije na visoke temperature i samim tim manje kvarljivije od crnog vina. 

 

Uz to rimokatolici koriste, sve bele prekrivace i uzruse na liturgiji, dok mi koristimo crvene. ZAsto? I tu je prost razlog. Zbog razlicite boje vina. Uz to rimokatolici koriste belo vino, jer se fleke na belim ubrusima bolje vide. Dok se kod nas po Crkvama koriste veoma prljavi ubrusi... to vam moze potvrditi svako... ko je makar jednom drzao u ruci te ubruse... na kojima ima mnogo ostataka ko zna cega ne sve... buduci da se nikada ne peru.... Tako su prakticni razlogi rimokatolike naveli da koriste bele ubruse i belo vino za pricesce.... To nas jasno uci da ako se svakodnevno trudimo oko telesne cistoce, koliko onda moramo da pazimo na cistocu cele Crkve. 

 

O izmesanosti i kompleksnosti liturgijskih tipova svedoci nam i papska tijara ili episkopska mitra. S pocetka mitru su u Crkvi nosile djakonise u Aleksandriji. Pa odatle su one prenete u Rim i poceo je papa da je nosi. Te prve papske tijare su izgledale kao episkopske mitre, a to je zapravo kruna cara ili vasilevsa. Jer je papa bio na Zapadu jedini pravi vladar, buduci da je car i vlada preneti na Istok u Vizant. Vaseljenski patrijarh i nasi episkopi mitre pocinju tek u doba turskog ropstva, upravo isticuci tu svetovnu vlast, noseci mitru koja je stilizovana vladarska kruna.

 

Problemi oko ilitona (osnovnog prekrivaca Casne Trpeze), plastanice i antiminsa su se razvili upravo pod uticajem Tridenskog sabora. Od koga mi i dan danas bolujemo i cije odluke mi danas cuvamo i govorimo da je to jedino ispravna praksa. Da naglasimo samo da je nasa plastanica nastala i uvedena kao reakcija na rimokatolicki vertep, koji je uveden upravo na Tridentu.

[Banovic Strahinja]

Prve molitve pred pricesce napisao je niko drugi do Toma Akvinski. A nas Pravoslavni molitvenik (a to su svi oni raznorazni tipovi molitvenika, koje svi mi imamo po kucama i iz kojih se rado svi molimo) nastaje u 17 veku.

 

Kod rimokatolika postoji i nesto sto se zove tabernakul On stoji pored prestola i u njemu se cuvaju osvecene hostije za pricesce naroda. Tome oni zele pokazati jednu posebnu teologiju. A to je da bi neko mesto bilo sveto potrebno je nesto sto daje vezu sa Bogom. Tako je hostija IKONA prisustva Bozijeg. Zato se oni i klanjaju hostiji. Hram je, dakle, svet zbog tabernakuluma koji pokazuje prisustvo Boga. Zato se latini i pricescuju tokom cele godine predjeosvecenim darovima. Zapravo, klirici se pricescuju na misi osvecenim darovima, dok narod dobija predjeosvecene hostije iz tabernakuluma. Sa druge strane, mi smo upravo preuzeli tu teologiju tabernakuluma i po ugledu na njih smo uveli darohranilicu, i to tek u 20 veku. Nama, takodje po ugledu na latine, ispred darohranilice na Trpezama gore kandila. Jer latini drze kandilo ispred tabernakuluma da  bi svetloscu oznacili sveto mesto u Crkvi. Tako i mi danas, i to od 20 veka uvodimo kandila pred darohranilicama. O ovoj pojavi jasno svedoce drevne freske po nasim manastirima. Ko sumnja u ovo neka ogleda freske gde je prikazano pricesce Apostola, pa ce videti da na Trpezi ne stoje cak ni svece, a da iznad Trpeze stoji nesto sto se zove baldahin. 

 

Isto tako mi smo pod uticajem latina, poceli da natapamo osvecene darove na Veliki Ctvrtaka (to su one Cestice za pricesce bolesnih). Ovo je cista latinska praksa vezana za tabernakul. Natapanje je samo reakcija na latinsku praksu pricesca pod jednim vidom. Time se pokazuje da telo bez krvi NEMA punocu Duha Svetog jer Hristos nije dao smao hleb vec i vino. 

 

Uz to oni po Crkvama imaju mnogo oltara (ta praksa je kod nas dosla sluzenjem dve liturgije u istoj Crkvi i u istom danu) na kojima sluze istovremeno mnogo zasebnih liturgija. Te liturgije se nazivaju tihim misama i osobenost su dominikanaca. Kod nas su upravo te tihe mise izvrsile veliki uticaj kroz tzv. tajno ili tiho citanje svestenickih molitvi.

[Banovic Strahinja]

Da spomenemo i jos jedan veoma velik uticaj Rimske mise na nas liturgijski poredak.

 

Kod nas je Predjeosvecena liturgija sluzena na Veliki Petak sve do 15 veka. O tome da je dotle sluzena ima podataka kod sv. SImeona Solunskog. Ona je tad ukinuta da se sluzi zbog istrajavanja na drevnoj i izvornijoj praksi o nespojivosti posta i Evharistije a kao odgovor na latinsko bogoslovlje da u danu kad je Hristos mrtav ne moze biti sluzena Evharisija. I upravo je to nepravilno, jer kod nas se to odnosi na Veliku Subotu. Razlog tome je sto oni insistiraju na tome da je hleb mrtvo telo Hristovo. Dok mi insistiramo na pashalnom trodnevlju, tj. na VASKRSLOM TELU Hristovom. Zato mi i istrajavamo na ne sluzenju Liturgije na Veliki Petak je mi ne zelimo telo mrtvog Hrista, vec Vaskrslog.

 

Same pak hostije su kod rimokatolika odgovor na pojavu jedne jeresi kod njih u 12 veku. Sustina problema hostija je u tome sto su nekiu izneli stav da su darovi Hleba i Vina samo SIMVOLI a ne sustinsko Telo i Krv; kao reakciju na to kod rimokatolika imamo hostije i ucenje o transupstancijaciji Tela i Krvi.

[Banovic Strahinja]

Iz ovoga se moze videti koliki smo mi danas ROBOVI Tridenta. Latini na Tridentu kosrite Istocne bogosluzbene tekstove da bi dokazali protestantima da nisu u pravu. I upravo nasa Liturgika i nastaje na Zapadu iz tih razloga. Nas prvi liturgijski udzbenik tzv. GOAREV Trebnik nastaje upravo zbog Tridentskog sabora. Dakle, udzebnik iz koga smo mi poceli da ucimo o nasim bogosluzenjima i posledovanjima sv. Tajni nastaje na Zapadu, i to zbog Tridentskog koncila. 

 

A da ne govorimo o drugim stvarima koje su nam upravo Zapadnjaci sacuvali. Npr. upravo su nam Zapadnjaci sacuvali izvorne tekstove Svetih Otaca, koje mi toliko isticemo. 

[Manolis]

Да заиста, ето ни ја нисам имао појма о неким стварима овде написаним

[Banovic Strahinja]

 verum est in beer

 

Hvala tebi na linku.... do suza me je nasmejao.... odavno nisam gledao taj film  :10900:  4chsmu1

[Banovic Strahinja]

Да заиста, ето ни ја нисам имао појма о неким стварима овде написаним

 

 

Zato i treba jedni druge neprestano da ucimo........... svako ponesto zna.... a svi zajedno mnogo mozemo da znamo i da ucinimo.......

[Gandalf Sivi]

миропомазање,

Miropomazanje se vrši u 14 godini i zove se sveta krizma. Naime posle krštenja malog djeteta sveštenik mu glavu maže svetom krizmom ( mirom) a u 14 godini se vrši sveta potvrda. Tj episkop djetetu palcem crta krizmom + na čelu i kaže mu Primi pečat dara Svetoga. Amin. Potom ga lagano udari po obrazu i kaže mu: Mir tebi!  

[Banovic Strahinja]

Stvar sa sv. Tajnama je jos zamrsenija i komplikovanija................ da ti jendostavno dodje po ceo dan ovo da radis:  fmqmtx  ako ne poznajes istoriju Crkve i bogosluzenja..... pa i ne samo to.... ako ne znas istoriju dogmata i dogmate ne mozes ni prici liturgijskim pitanjima...... takodje neophodno je i savrseno poznavanje Svetog pisma i dela Sv. Otaca kao i Zitija svetih........... 

 

 

Prost primer: Zitije sv. Marije Egipcanke je jedno od najeklisioloskijih, ako ne i najeklisioloskije zitije (eklisiologija je deo dogmatike): ono je takodje i prvorazredni liturgijski izvor, jer nam svedoci o liturgijskom tj. bogosluzbenom zivotu Sv. Otaca, koje su njihove vrednosti bile, kako su i na koji nacin dozivljavali bogosluzenja i kakav im je bio odnos prema njima. Pored toga to zitije nam navodi jednu veoma vaznu liturgicku cinjenicu. Ukazuje nam na pravilan odnos izmedju svakodnevnog zivota i bogosluzbenog vremena. Pokazuje nam sta je to bogosluzbeni vreme i prostor. U kom su oni odnosu. Takodje to zitije nam svedoci i jedan pravilan pastirski odnos prema vernicima, kao i psihologiju coveka. Tako da je to zitije i za psihijatre veoma korisno. Ukazuje nam i kakav odnos prema Bogu treba da imamo. ALI ONO STO JE NAJVAZNIJE POKAZUJE NAM KAKO TO I NA KOJI NACIN ESHATON ULAZI U ISTORIJU I POSTAJE NJEN DEO. Pokazuje nam kako je to moguce da se jedna druga stvarnost, jedan potpuno drugaciji prostor i vreme mesaju sa ovim nasim prostorom i vremenom i postaju jedno. Time nam to zitije pokazuje na koji nacin i kako Duh Sveti ulazi u istoriju, preobrazava materiju, i cini je potpuno NOVOM I DRUGACIJOM. Pritom ne ugrozavajuci covekovu slobodu i egzistenciju. To upravo vidimo u cinjnici da Marija zakrstava vodu i hoda po njoj. Postavlja se pitanje, kako je to moguce, sta se tu desava, kakva je tu sila u pitanju...? Naravno dodajmo tu jos i ovo da na isti nacin i Petar hoda po vodi. Da isti dozivljaj vremena i prostora imaju i apostoli prilikom Hristovog preobrazenja... Sve je to uzrokovano odnosom prema bogosluzenju.......... Uz sve ovo zitije Marije Egipcanke je (kao i sva druga zitija) veoma ozbiljan teoloski izvor za patrologiju. Da je to tako dovoljno je videti samo ko je napisao to zitije. A to je vazno je upravo pisac zitija, kao i svake druge knjige, ostavlja svoju misao, svoje shvatanje zapisano u tom delu. Tako da zitija svetih trebamo da uzimamo kao apsolutno validan teoloski izvor.

 

Vidimo dakle da samo kroz jedno zitije, jednog svetitelja mi imamo citav spektar bogoslovski, antropoloskih, socijalnih, klturoloskih pa i egzistencijalnih, tj. ontoloskih pitanja. Zato govoriti o Sv. Tajnama nije nimalo jednostavno i nikako ne smemo o njima govoriti sto jendostavnije i sto krace, da dajemo nekakva instant resenja (tipa caja iz kesice). Vec liturgijskim pitanjima, a ona su kruna pravoslavnog bogoslovlja (koje upravo iz bogosluzenja izvire i u bogosluzenje se vraca) moramo prici sa svestenom ozbiljnoscu i besprekornom marljivoscu, ma koliko vremena i prostora da nam ta pitanja zahtevaju.

 

Dakle, Zitija Svetih moraju da se uzimaju kao prvorazredni teoloski izvor, koje stoji rame uz rame sa bogosluzbenim molitvama, pesmama, himnama, normalno i Svetim pismom. 

[Manolis]

Miropomazanje se vrši u 14 godini i zove se sveta krizma. Naime posle krštenja malog djeteta sveštenik mu glavu maže svetom krizmom ( mirom) a u 14 godini se vrši sveta potvrda. Tj episkop djetetu palcem crta krizmom + na čelu i kaže mu Primi pečat dara Svetoga. Amin. Potom ga lagano udari po obrazu i kaže mu: Mir tebi!  

 

Има један виц. Свештеник (католички) има проблем са пацовима у цркви и не зна шта да ради са њима. Позове једног колегу свештеника и пита га шта да ради како би их уклонио? Каже му овај: "па стави замке са лепком и тако ћеш их похватати". Мисли се свештеник, и рече: "ма нећу то није хумано и људски". Зове он другог свештеника и исто га то упита. Други му рече: "ма узми отрова и сви ће поцркати". Иста ствар, није хумано. И позове он трећег свештеника, а овај му рече: "остаје ти једино ово: кризмај пацове и сви ће се разбежати".

 

Иначе једна занимљива анегдота, млади католици који се кризмају обично после кризме их више не видиш да кроче у цркву све док не постану деде и бабе (наравно није тако али је близу истине) :ДДД

[Gandalf Sivi]

Има један виц. Свештеник (католички) има проблем са пацовима у цркви и не зна шта да ради са њима. Позове једног колегу свештеника и пита га шта да ради како би их уклонио? Каже му овај: "па стави замке са лепком и тако ћеш их похватати". Мисли се свештеник, и рече: "ма нећу то није хумано и људски". Зове он другог свештеника и исто га то упита. Други му рече: "ма узми отрова и сви ће поцркати". Иста ствар, није хумано. И позове он трећег свештеника, а овај му рече: "остаје ти једино ово: кризмај пацове и сви ће се разбежати". ))

 

Genijalno  

 

AEmanuele, koje sve supstance, sem maslinovog ulja, čine svetu Krizmu?

[Manolis]

AEmanuele, koje sve supstance, sem maslinovog ulja, čine svetu Krizmu?

 

Aко је виц у питању, не знам га. Ако ме чисто овако питаш из радозналости, знам да је само маслиново уље у питању, за неку другу супстанцу нажалост не знам