Епархија ваљевска

[Guest]

Добровољни даваоци крви у манастиру Лелић

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина у данима Светог Владике Николаја, већ осму годину за редом, манастир Лелић, Црвени крст Ваљево и удружење давалаца "Полицајац" - Ваљево, организују добровољно давање крви у манастиру Лелић. Ово је дугогодишња акција у којој учествује велики број давалаца и из других градова Србије: Врања, Краљева, Шапца, Лознице, Крупња, Ужица... И поред хуманог геста давања крви, гости су се поклонили моштима Светог Владике Николаја и упознали се са вредним знаменитостима Ваљевског краја. За време од када се одржава ова добровољна акција у манастиру Лелић прикупљено је више од хиљаду боца за потребе Здраственог центра у Ваљеву. Ове године прикупљено је 107 јединица крви. Манастир Лелић поред ове акције Добровољног давања крви сарађује и са другим државним институцијама попут Војске, Полиције, Здраственог центра Ваљево, Судства и Локалне самоуправе где организује и други низ дешавања кроз семинаре, саветовања и предавања.

Протосинђел Георгије

сабрат манастира Лелић

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Састанак Епископа ваљевског Г. Милутина са директорима школа

"Веронаука у савременом васпитно-образовном поступку има задатак да буди и одржава човекову потребу за добрим и часним, помажући му да ради на свом самопознању, самопоштовању, и развоју спремности на пожртвовање за другог, учећи их да препознају љубав као врлину. То су вредности које су битно угрожене у савременим школама, под притиском масовне културе и фиктивног реалитета којим се потапа личност и њена слобода... У таквој ситуацији веронаука, негујући аутентично људски реалитет односа заснован на љубави и етичности, у школама има шансу да све то уозбиљи до пуне радозналости деце која ће их водити уљуђењу, што и јесте њихова природна тежња".

Професор др Светомир Бојанин

Прошло је једанаест година како је вeронаука враћена у школски систем Републике Србије. Много је позитивних примера у току свих ових година који показују оправданост враћања овог предмета у школе. Последњих година смо ушли у један период зрелог односа између Цркве и школе који су веома битни фактори у васпитању деце у нашем народу. Један од доказа зрелог односа школе и Цркве су и састанци директора средњих и основних школа Епархије ваљевске са Епископом ваљевским Г. Милутином.

31. маја 2011.г. у Епархијском дому у Ваљеву одржан је други по реду годишњи састанак директора школа са Епископом Милутином. Поред великог броја директора састанку су присуствовали и начелник Школске управе Ваљево Г. Верољуб Лазаревић, надзорници и координатори за веронауку Епархије ваљевске. Ове године као и претходне показало се да су овакви састанци прави потез у зближавању Цркве и школе. У свом поздравном обраћању Преосвећени Епископ Милутин је истакао да када се добри људи сусретну ту је Царство небеско. Он је цитирао Преподобног оца Јустина Поповића који је рекао: "ако се деца не уче Христу то је самоубиство дечије душе" и још: "страшно је од деце одузети Христа". Истакнувши да је веронаука бисер скупоцени он је заблагодарио свим директорима на великом разумевању које показују према овом предмету и на одличној сарадњи са вероучитељима и свештенством Епархије ваљевске.

После уводног обраћања Владике Милутина присутнима се обратио начелник Школске управе Ваљево Г. Верољуб Лазаревић који је рекао да је Црква као најтрадиционалнија институција у Србији веома значајан елемент у вaспитању деце. Он је нагласио да је веома значајно да се у породици поштује вера да би личност младог човека била изграђена и изразио је велику захвалност свима који су организовали овај сусрет као и свима онима који су се одазвали позиву.

Координатор за веронауку Епархије ваљевске протонамесник Милан Ристивојчевић поздравио је све присутне и у свом излагању је истакао велики значај породице за српско друштво, а такође и то да је неопходна добра сарадња између Цркве и државе које су по његовим речима у време Немањићке Србије биле као близанци. Он је такође указао на веома добар однос Епархије ваљевске са директорима школа. У свом излагању отац Милан је истакао да је у Епархији ваљевској највећи проценат деце која се одлучују за веронауку (81% у основним, а 67% у средњим школама).

Отац Митар Миловановић, надзорник за Веронауку Епархије ваљевске, рекао је да је Црква институција од највећег поверења у српском народу, а што потврђују недавно извршене анкете међу студентима Београдског Универзитета. По његовим речима будућност вере у нашем народу је осигурана јер студентска популација је будућност нашег народа, а велики њен део је активан члан Српске Цркве.

После излагања уследио је конструктиван дијалог између директора школа и представника Епархије ваљевске у коме се разговарало како о позитивним примерима у извођењу веронауке тако и о проблемима који могу настати, а све у циљу побољшања квалитета веронауке у нашим школама.

Жеља свих учесника овог скупа је била да се следеће године поново сви сусретну на истом месту са још бољим резултатима.

Дејан Трипковић, ђакон

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Посета Епископа ваљевског поплавама девастираној парохији славковачкој - Архијерејско намесништво колубарско

На дан Светог Теодора Анкирског Епископ ваљевски Господин Г. Милутин посетио је поплавама уништена подручја Љишке општине која припадају парохији славковачкој, Архијерејско намесништво колубарско. Вођен Архијерејском бригом према верном народу и његовом добру Епископ је посетио храмове, уништена домаћинства и путну инфраструктуру у долини реке Љиг, и то села Славковица и Кадина Лука, која територијално припадају Епархији ваљевској.

У разговору са становницима околних села Епископ је упознат са силином и брзином којом је бујица практично уништила све, од објеката и путева до возила и сточног фонда. Једино што у овом налету природне непогоде није оштећено је чврста вера народа који је на питања Епископа одговарао: "Све ће ово Владико да се поправи и надомести, само нека смо ми и сви наши, Слава Богу, живи и здрави."

Епископ је посетио и славковички храм који је нешто незнатније оштећен, али ипак довољно да пропусти влагу и оштети делове зидова и малтера. У комуникацији са народом Епископ је истакао Божје чудо да нико од људи није страдао и придружио се уверењу да се све осим изгубљених живота може надокнадити.

Владика Милутин је изразио наду да ће и државни органи и привредници помоћи санирању последица ове катастрофе и да ће обновити путеве, као и уништену тешко стечену имовину. Верни народ, овог краја, који је остао сада без питке воде, саобраћајних веза и електричне енергије, заслужио је помоћ свих оних који могу да помогну.

Узимамо себи за слободу да парафразирамо народну изреку: и вода је добар слуга, али лош господар. Овакве, неконтролисане, катастрофе повезане са воденим стихијама су данас и те како честе и присутне у свету, почевши од вишедневних поплава, клизишта или налета бујица, па до цунамија.

Овакве природне катастрофе нас терају да се замислимо али и да се присетимо става Епархије ваљевске према изградњи водо-акумулације Стубо-ровни, а који су епархијски органи у више наврата износили, а тичу се разних студија угледних стручњака по питању одрживости и безбедности исте. Подсетимо се да је Епархија ваљевска на више адереса упутила апел да се водоакумулација не пуни преко "коте 333", те се на тај начин сачува и древни храм Ваљевска Грачаница као јединствен културно-историјски и верски споменик.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Спасовданска литија у Мионици

Дана 02.06.2011.године прослављења је храмовна слава храма Светог Вазнесења Господњег у Мионици. Свету Литургију служили су протојереј-ставрофор Дража Добрашиновић, протојереј-ставрофор Срећко Живановић, протојереј Живота Новитовић, протонамесник Драгомир Јовановић, ђакони Предраг Велимировић и Марко Миловановић.

По завршетку Св. Литургије кренула је Литија улицама Мионице, и то је прва Литија после Првог светског рата. По завршетку Литије освећено је славско жито, пререзан славски колач и на крају је уследила трпеза љубави на којој су додељене захвалнице заслужним институцијама и домаћину славе Миловану Ђурђевић из Кључа.

Саша Тимотић, протонамесник

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Спасовдан у Убу

"Славећи Твоје Оваплоћење, ми славимо Твоје Вазнесење - Радујући се Твоме Вазнесењу, радујемо се и нашем спасењу", речи су Светог владике Николаја којима он, на начин народу јасан, описује овај величанствен догађај јединствен у историји људског рода. "Ово је догађај којим наш Спаситељ Исус Христос пролази изнад космоса отварајући нам врата Царства Божјега" у надахнутој проповеди говорио нам је Преосвећени владика Милутин, достојно се надовезивајући на речи и мисли Светог Владике.

Спасовдан на Убу одавно је постао нераскидива веза Тамнаваца са вером Православном и својом Црквом. Тако је било и ове 2011. године Господње. Молитвено славље почело је дан пре великим бденијем, напомињући да је свештенство и вредни верни народ прославу Христовог Вазнесења започело много раније, са великим трудом припремајући се за њега, што свакако није лако и што је вредно сваке похвале, а и дивљења. Бденије је служио отац Милан Ристивојчевић, начелник канцеларије за веронауку Епархије ваљевске, а саслуживали су му отац Милан Васиљевић, свештеник из Лајковца и отац Зоран Марковић, парох у Стапању, уз појање убских вероучитеља и богослова.

Сам дан Спасовдана започео је свечаним дочеком Епископа од стране тамнавског свештенства, председника Општине Г. Владе Крсмановића, јер је ово и слава Убске општине, омладине обучене у народне ношње и многобројног верног народа, после чега је започело евхаристијско славље, тј. служење Свете Архијерејске литургије. Службу је служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин уз саслуживање два ђакона, јерођакона Силуана и ђакона Саше Максимовића, као и уз свештенство, оца Митра Миловановића, протојереја-ставрофора и намесника тамнавског, архимандрита Петра Радуловића, архијерејског заменика, игумана Јовањског протосинђела Михаила, протосинђела Георгија из манастира Лелић, протојереја-ставрофора Предрага Драгићевића из Обреновца, и јереја оца Бранка Чолића. За појање био је задужен убски црквени хор "Пресвета Богородица Тројеручица" под диригентом госпођом Тамаром Ристић, и убски богослови. Храм Светог Макарија Великог био је мали да прими сав народ, тако да су многи остали ван светог храма у ком се последњи пут служи спасовданска литургија, јер ће се следеће године, Боже здравља, служити у велелепном храму који очекује своје Велико освећење 18. септембра од стране Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и присуство великог броја владика, не само српских, високих државних функционера и многобројног народа. Пред крај литургије, орденом Светог владике Николаја, који додељује Српска православна Епархија ваљевска, одликован је Г. Небојша Илинчић, а с обзиром да се овај орден ретко дели јер се тешко заслужује, не требамо ништа више рећи о заслугама овог господина.

Након литургије кренуло се у литију градским улицама, предвођене нашим владиком, која је иначе једанеста по реду после њеног укидања од стране комунистичког антицрквеног режима. Затим је уследило резање славског колача и освећење славског жита, а потом културно-уметнички програм у ком су, кроз рецитал, појање духовних песама и играње народних кола, учествовала деца убске Гимназије, Техничке и Основне школе. Програм није остао не запажен, већ похваљен баш од оних због којих су се деца и трудила да га осмисле. Хвала им.

Као што традиција налаже, на ред је дошла Трпеза љубави, тј. ручак за све који су учествовали у прослави Спасовог Дана. Трпеза је почела Благословом Његовог Преосвештенства и поуком нама да требамо бити озбиљни и одговорни људи, али понекад човеку прија осмех и пријатна шала која води у радовање, јер и он је увек радостан када је у посети Убу, радујући се и дивећи како је то релативно мали Уб успео да изнедри један од најлепших храмова Српске Православне Цркве, видно се радујући његовом скорашњем освећењу. Након владичиног поучног и духовитог обраћања нама, поздраве свима присутнима упутио је старешина убског храма прота Драган Алимпијевић, не заборављајући никог, иако је управо он поднео највећи терет како би све протекло у најбољем реду а Господу на славу. Већ традиционално додељује се Спасовданска награда онима који су то заиста својом вером и трудом заслужили. Ове године то су били Г. Зоран Бабић, директор Техничке школе Уб и Г-ђа Милка Михаиловић, директорка убске Гимназије, нека им Бог да снаге да наставе путем због којег су и добили овај благослов и дар.

Видно духовно задовољни, благословом владике Милутина окончано је овогодишње спасовданско литургијско славље у убском храму. Слава Богу за све!

Александар Мандарић, катихета

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Плужац - слава храма Св. Константин и Јелена

На празник светих равноапостолних цара Константина и царице Јелене свечано је прослављена храмовна слава у селу Плушцу.

Свету архијерејску Литургију служио је Епископ ваљевски Г. Милутин уз саслужење свештеномонаштва: јеромонаха Серафима и јеромонаха Сергија, свештенослужитеља: протојереја – ставрофора Велимира Димитрића, јереја Милорада Андрића, подгорског намесника протојереја - ставрофора Раденка Андрића, протојереја – ставрофора Михајла Радивојевића, протојереја – ставрофора Михајла Л. Станковића и јерођакона Силуана.

У својој беседи Преосвећени Владика Милутин истакао је значај Св. Цара Константина и мајке му Јелене за хришћански православни свет, подсетивши народ на страшна гоњења у прва три века у којима су многи верници око 11 милиона дали животе за Господа. Владика је истакао и да у данашње време постоје разна гоњења Цркве Христове у целом свету и да се све своди на борбу против Христа и за Христа. Да су наши Свети Оци, Владика Николај и Св. Јустин, молили се и волели цео свет и Европу, иако су били прогањани од тог света. Владика је подсетио да је ово село утемељено на тим духовним вредностима наших предака, да је дало пуно монаштва и свештенства, и запитао народ о њиховој жељи да се овај новоизграђени храм претвори у манастир, рекавши им да се моле и да ће Свемогући Бог одредити тај дан.

По завршетку Свете Литургије Владика је пререзао славски колач, који је подељен народу. Овогодишњи домаћин славе Томислав Петровић предао је део колача Цветку Симићу који се прихватио да буде следеће године домаћин славе. Потом је уследио славски ручак љубави (агапе) у црквеном новоизграђеном дому.

Милан Станковић, вероучитељ

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Слава ПНХЗ у селу Ба

У храму Светог Пророка Илије у селу Ба, 04.06.2011.г, молитвено и свечано са великом духовном радошћу прослављен је дан посвећен великом Божијем светитељу Јовану Владимиру, кнезу српском. Свету Литургију служили су Архијерејски намесник колубарски Саша Тимотић, протонамесник и Александар Васиљевић, јереј, парох славковачки.

Ово је најмлађа ПНХЗ у Епархији ваљевској која је ове године прославила тек своју четврту славу. На крају Свете Литургије освећено је славско жито и пререзан славски колач и уследила је трпеза љубави.

Саша Тимотић, протонамесник

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Спасовдан у Орашцу

Свети дан Вазнесења Христовог посебно је лепо прослављен у Орашцу, у цркви брвнари која је овом празнику посвећена. На крају Литургије у литији смо обилазили око цркве, затим су освештани колач и жито, а домаћини су припремили славски ручак. Служио је отац Слободан Илић, а заједно са домаћима су били и Обреновчани који се радују доласку у овај лепи храм.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Зоран]

Манастир Ћелије - Дан оца Јустина

15. јун 2011 - 10:02

Православља сладост, нектар премудрости, Оче Преподобни излио си у срца верних као богатство, животом својим и учењем показао се јеси жива књига Духа, Јустине Богомудри моли Христа Бога Логоса да ологоси оне који те поштују.

У данима Свете Педесетнице када празнујемо Силазак Светога Духа на Апостоле-рођендан Цркве Христове прославили смо и „живу књигу Духа" преподобног Јустина Новог Ћелијског. У манастиру Ћелије, Светој обитељи у којој је овај угодник Божији провео последњих тридесет година свог овоземаљског живота и одакле се преселио у Царство небеско, у Литургијском сабрању прослављен је његов новоустановљени празник и Трећи дан Педесетнице.

Литургијским сабрањем началствовао је Епископ жички Г. Хризостом, коме су саслуживали Епископи осечко-пољски и барањски Лукијан, рашко-призренски Теодосије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, свештенство митрополије Црногорско-приморске, митрополије београдско-карловачке, Епархије ваљевске, Охридске Архиепископије, Грчке Православне Цркве и Свете Горе Атонске. У Литургијском сабрању учествовао је велики број монаха и монахиња наше Цркве из Митрополије црногорско-приморске и Епархија: захумско-херцеговачке, рашко-призренске, шабачке, жичке, шумадијске и ваљевске као и велики број верника из свих крајева српских земаља. Литургији је присуствовао и градоначелник Града Ваљева г. Зоран Јаковљевић.

После прочитаног Јеванђеља народу Божијем обратио се Епископ жички Хризостом. Он је у својој беседи објаснио смисао празника Силаска Светог Духа на Апостоле и протумачио прочитани одељак из Светог Јеванђеља. Он је истакао да је јеврејски празник Педесетнице био успомена на добијање Мојсијевог закона, а да је хришћанска Педесетница добијање закона Духа Светога. Тумачећи речи Христове изречене у Беседи на гори: „Блажени чисти срцем , јер ће Бога видети" он је упознао верне са речима које је чуо од Светог Јована Шангајског, а које је он изрекао у Америци, које гласе: „Блажени су чисти срцем, јер ће само они Бога видети". Владика је истакао да је отац Јустин био човек чиста срца који је видео Бога. Он је још подсетио на Јеванђелску причу о Луки и Клеопи на путу за Емаус који су препознали Господа тек онда када је разломио хлеб и нагласио је да се Христос једино може препознати у ломљењу хлеба т.ј. у Светој Литургији. „На Светој Литургији нема пасивних посматрача него сви учествују, учествују тако што се причешћују Светим Тајнама Христовим" речи су владике Хризостома. На крају своје проповеди он је позвао све присутне да се помоле оцу Јустину да Цркву, која је много пута страдала у својој историји и која увек страда у овом свету, сачува од најновијих искушења која су је снашла овде у историји, а која овог пута не долазе од спољашњег непријатеља него су унутрашње духовне природе. Владика је захвалио свима присутнима што су дошли на ово сабрање, а посебну захвалност је упутио домаћину Епархије ваљевске Епископу Милутину што га је позвао да на овај велики дан служи у овој Светој обитељи.

На крају Свете Литургије на гробу оца Јустина пререзан је славски колач и освештано славско жито, а свима се обратио Епископ рашко-призренски Г. Теодосије који је говорио о значају личности и дела оца Јустина за цео хришћански свет. У току трпезе љубави коју је припремило сестринство манастира Ћелије све присутне је поздравио Епископ ваљевски Г. Милутин пожелевши им добродошлицу и изразивши жељу да се до следеће године заврши нови храм Светог Саве и да се сви окупимо у њему да прославимо оца Јустина Новог Ћелијског. Епископи су после Трпезе љубави посетили овај храм који се гради по благослову и завештању oцa Јустина.

ђакон Дејан Трипковић

Извор: Епархија ваљевска

[Guest]

Посета Његовог Преосвештенства Г. Милутина Британско-скандинавској Епархији

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, посетио је по благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Г. Иринеја, а на позив Његовог Преосвештенства Епископа Британско-скандинавског Г. Доситеја, Богом спасавану Епархију Британско-скандинавску.

Визита Његовог Преосвештенства земљи Шведској иницирана је једним особитим, али и вишеструким поводом. Наиме, на дан оданија Свете Педесетнице и блаженог спомена великих у Христу Богу, Светог Свештеномученика Доротеја и Преподобног Петра Коришког, Епископ Милутин је заједно са домаћином Богом спасаване Епархије британско-скандинавске Епископом Доситејем и Представником Румунског Патријархата у Шведској, Његовим Преосвештенством Г. Макаријем Епископом Северно-европским, одслужио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице надомак малог градића Бороса око 60 километара источно од Гетербурга. Манастир је том приликом обележавао своју прву деценију постојања. Иако новијег датума, манастир по своме уставу и озбиљношћу живота, даје једну свежу илустрацију, а и потврду да православни аскетизам не припада само једном древном патеричком периоду Цркве, већ је нешто што континуирано живи у Цркви, где човек - монах ради вечног живота претвара себе, свој живот, у свећу која сагорева за Христа.

Евхаристијско сабрање у овој Светој Обитељи, било је пан-ортодоксалног карактера. Поред Архијереја Српске Цркве и свештенослужитеља протојереја Велише Васића и јерођакона Силуана (Мракића), служио је како је већ наведено и предстојатељ Румунског Патријархата Епископ Макарије, а и представници других помесних Цркава: свештеници из братске Руске Православне Цркве: јереј Александар Пискунов, парох РПЦ у Вестеросу и јереј Николај Свјаченко из Петровграда, предавач основног богословља на Православном Институту у Петровграду. Саслуживао је и јереј Хоратио, парох Румунске Православне Цркве у Боросу, као и Игуман Свето-Тројицке обитељи Архимандрит Доротеј (Форстер) и његов сабрат Архимандрит Габријел – оба Шведског порекла. Присуствовао је и представник Финске Православне Цркве монах Виктор из манастира Нови Варлам.

На литургији је певао Руски Хор као и грчки псалтисти из Гетербурга и Бороса. Литургија је служена на: црквенословенском, српском, грчком, шведском и румунском језику. На литургији је било народа различитих националности али једне вере и духа. То су били: Швеђани, Срби, Руси, Грци, Грузини, Финци, Румуни и Либанци.

Ова Света Литургија је представљала и реално опипљиво приказала и доказала да у Христу нема ни јудеја ни грка, ни роба ни слободњака, ни мушко ни женско, дакле, етничко-националних баријера, нити пак супериоритета када је у питању вечни план Божји о човеку и свету. Овде је много језика унисоно једним језиком славило Бога у Тројици.

Овом приликом је игуман ове свете Обитељи, отац Доротеј који је иначе започео свој монашки пут у Србији, тачније у манастиру Каони под руководством тадашњег Игумана, а садашњег Епископа Милутина, унапређен у чин Архимандрита са правом ношења палице – штапа, символа власти, а и одговорног служења својој братији, на њихово изграђивање и укрепљење.

Епископ Милутин је овом приликом на молбу архимандрита Доротеја, даровао Свето-Тројицку Обитељ великим благословом - честицом моштију Светог Владике Николаја Велимировића.

Ово необично, али свакако природно и органично пан-православно искуство радости се продужило и после Свете Литургије са трпезом љубави.

После предивног дана проведеног у обитељи Свете Тројице, Епископ Милутин је заједно са архимандритом Доротејем и јерођаконом Силуаном посетио духовни и културни центар Епархије британско-скандинавске, манастир Покрова Пресвете Богородице у засеоку Смедјерид општина Лахолм, где га је домаћински дочекао Епископ Доситеј.

Епископи су обишли имање ове Свете Обитељи, у чије оквире улази једна древна културна баштина скандинавског краја, наиме, старе Викиншке хумке и остатци једне топионице бакра која се користила по свој прилици првенствено за ратне сврхе.

Крај посете овој Богом спасаваној Епархији Српске Цркве на северу Европе, крунисана је служењем Свете Архијерејске Литургије у овом Светом Манастиру. После Свете Литургује Епископ Милутин предао је Његовом Преосвештенству Г. Доситеју делић моштију Светог Владике Николаја на благослов и дар Покровској Светој Обитељи. Том приликом су се Епископи обратили благочестивом народу окупљеном на Светој Литургији, говорећи о смислу живота хришћанског и великом примеру реализације таквог живота на земљи, пројављеног у лику и личности Светог Владике Николаја Српског.

По завршетку Свете Литургије, Епископ Доситеј испуњавајући заповест апостола о не занемаривању братске гостољубивости, приредио је и трпезу љубави.

Јерођ. Силуан

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Слава Православља је у томе што се не прилагођава времену

Јеретички богослови назвали су Православну Цркву погрдним именом "окамењена црква". Због чега? Због тога, како веле, што ова Црква "не иде за временом" или што се "не прилагођава времену"! Међутим баш у томе је слава Православља, што оно не иде за временом, нити се прилагођава времену, сходно заповести светога апостола Павла: "Не владајте се према вијеку". Како би вечност ишла за временом? И како би се апсолутно прилагођавало пролазном? Како би се Царство Небеско мирило са царством земаљским? И како би се скупо ортачило са јевтиним? Ако сав свијет у злу лежи, као што је речено, зар ћемо вечно добро ограђивати и подржавати злом, и небеску светлост појачавати димљивим огњевима ћумура и петролеума?… Погрешно је питати, да ли се Христова наука може применити на модерни живот. Христос није дошао да примењује своју науку на један или други период времена него на људе. А људи су и данас исти као у старо време. Да ли се људи возе фараонским двоколицама или у авионима, то ни најмање не мења наш однос према Христу.

Свети владика Николај

[Guest]

Видовдан у Ваљеву

Празник Светог мученика Кнеза Лазара и свих мученика српских, прослављен је веома свечано у најстаријој ваљевској цркви. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин. Његовом Преосвештенству су поред свештеника и ђакона Покровске цркве саслуживали јерођакон Силуан - ђакон Епископа и протођакон Саша Чолић - клирик Епархије аусталијско-новозеландске. Велики број верника испунио је цркву Покрова Пресвете Богородице и плато испред цркве до последњег места. Видовданску беседу изговорио је јереј Бранко Чолић. "Прошло је много векова од те 1389. и са смелошћу се може рећи да Видовдан Србима непрестано траје од тада. Да ли је прошао један век да Срби нису бар неколико пута били на испиту којем ће се приволети царству? Христос каже: "да нисам дошао и говорио им, не би греха имали... да не творих међу њима дела која нико други није творио не би греха имали... "(Јн. 15, 22;24). Да нисмо имали такве какви су били кнез Лазар и Видовдански мученици не бисмо греха имали, а видели смо и ништа нисмо учинили и где смо сада? Може ли народ који је само у 20. веку изгубио неколико милиона људи имати дилему којем ће се приволети царству. Видовдан је Велики Петак српског народа који скоро непрестано траје. Стално се двоумимо, опредељујемо за земаљско, а губимо и једно и друго царство. Сад нам се нуди благостaње, сва могућа и немогућа такозвана "људска права" само да се одрекнемо Косова. Када ће свет схватити, а ми се сетити, да Косово за Србина није само део територије већ првенствено део или цела душа народа, да је оно идеја водиља која је провела народ кроз вековно ропство, идеја која је ослободила и ујединила народ и земљу, са њом се устајало, са њом се одлазило на починак, њом су заједно са мајчиним млеком сви били задојени. Оно нас и сада може спасти. Има ли игде веће љубави од оне да неко положи свој живот за своје ближње? Видовдан је наше примењено Јеванђеље Христово. Преподобни Јустин каже: "То је Јеванђеље Светог Саве и Светог Кнеза - Није Србин ко само живи на Српској земљи. Живе и птице на њој, живе и волови. Србин је Србин по Истини и Правди Светосавској: Све за Христа, а Христа ни за шта! То је Јеванђеље Србиново. Ако то ми изгубимо изгубићемо убрзо и себе. Престаћемо да будемо народ", чуло се у беседи. Скоро сви присутни су се причестили Светим Тајнама Тела и Крви Христове. На самом крају Свете Литургије Епископ Милутин је служио парастос свима који су свој живот положили на бојним пољима од Косова до данас за "Крст Часни и слободу златну".

После Свете Литургије Епископ Милутин је заједно са свештеницима града Ваљева осветио споменик подигнут у част и спомен свих оних који су изгинули у ратовима од 1990. године, и од последица истих. Чину су присуствовали представници свих градских институција и већи број грађана. Том приликом Епископ Милутин се обратио скупу и рекао следеће: "Видовдан је вечност, Видовдан је најсветији дан за српски народ, а даће Бог да Видовдан постане државни празник. Давне 1917. године о. Јустин говорећи о страдању српског народа је рекао: "постеља мог народа је тама, јастук његов је трње а храна су му крв и сузе". На жалост и данас наш народ на Косову страда, постеља му је тама а храна му је горка. Видовдан је на Косову, Видовдан је и овде. Страдали су и они чија смо имена данас овде прочитали и чија се имена налазе на овом Крсту. Њима се треба поклонити јер су они испунили највећу заповест Господа Христа који каже: "Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје". Они су то учинили и заслужују највеће поштовање. Њихова имена су написана на овом Крсту, а Крст је симбол победе и неће Га надвладати никаква сила и никаква империја. За Крст су се борили, за Крст су страдали многи велики људи нашег народа. Овај Крст овде остаје, а Бог зна и до Страшног Суда, да нас опомиње да никога не мрзимо, да никога не осуђујемо, да нас опомиње да смо бесмртни"! На крају свечаности Епископ је доделио Архипастирски Грамату председнику удружења бораца ратова од 1990. године господину Љубомиру Брадићу, који је тада рекао да га ово одликовање још више обавезује и подстиче да истраје на путу којим су он и цело Удружење кренули. Споменик се налази на Кеју слобођења и дело је академског вајара Немање Радојичића из Ваљева.

Бранко Чолић, јереј

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Епископске грамате Ваљевској гимназији

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина на Видовдан у оквиру свечане седнице Ваљевске гимназије, Архијерејски намесник други ваљевски протонамесник Милован Теовановић уручио је Епископске грамате директору Ваљевске гимназије Г. Радиши Ковачевићу и професорима српског језика и књижевности Светлани Дракул и Анђелки Видаковић Цвркотић за велики труд и залагање у изради сценског наступа за Светог Саву у оквиру Светосавске академије и за дугогодишњи неуморни рад у сарадњи Ваљевске гимназије и Српске Православне Цркве.

Дејан Трипковић, ђакон

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

Дечији хор боравио на Соко Граду

04.07.2011

Од како је по Васкрсу 2010. г. обновљен Дечији хор цркве Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, ретко која Литургија да је прошла а да деца, чланови овог хора, нису имали активног учешћа у Њој. Имајући ово у виду, Покровска црква је хтела на неки начин да награди децу за овај труд и стога се приступило организовању радног викенда хора у манастиру Светог Николаја Српског на Соко Граду. Ово је и остварено након добијања благослова од стране Епископа ваљевског Господина Милутина и Епископа шабачког Господина Лаврентија у чијој се Епархији налази поменути манастир. У петак 01. јула у јутарњим часовима деца предвођена духовником хора јерејем Бранком Чолићем, диригентом хора проф. Вањом Драгојловић и чланом Управе хора, медицинским радником Златком Нинићем, кренула су пут манастира Соко Град. По доласку у манастир активности су одмах започеле. Сваког дана одржаване су по три пробе на којима је хор утврдио постојећи и научио нови репертоар, одлазило се на излете до оближњег села Грачанице и "путем десет Божијих заповести" до Часног Крста који стоји изнад манастира на месту некадашњег турског утврђења Соко Град. Духовник хора је искористио могућност да са хористима води разговоре о Цркви и Вери као и да им поближе објасни смисао Свете Литургије. Хор је певао на Светим Литургијама у суботу, коју је служио духовник хора, а у недељу су служили протојереј-ставрофор Драган Алексић - старешина Покровске цркве у Ваљеву, који је тог дана дошао на Соко Град да обиђе хор, и духовник хора. У понедељак 04. јула, после доручка и одржане пробе хор, испраћен од стране свог домаћина о. Зорана Ристивојевића кренуо је пут Ваљева.

Бранко Чолић, јереј

[Зоран]

Слава Дома старих у Обреновцу

12.08.2011

У дану када Света Православна Црква слави молитвени спомен на Светог Великомученика Пантелејмона, служена је Света Литургија у дому старих у Обреновцу. Свету Литургију у капели која постоји у овом дому служио је свештеник Немања Павловић, уз саслужење ђакона Томислава Алимпића.

Дом старих уједно слави као свог заштитника Светог Великомученика Пантелејмона и сви присутни су заиста осетили радост прослављања Светитеља.

извор:

www.crkvauobrenovcu.rs