Епархија ваљевска

[Guest]

Јерођакон Силуан - нови војник Христа Спаса

19.12.2010

                                                                                               "Монах је молитвеник за све људе.

                                                                                                                Он плаче за све људе.

                                                                                                   Ово је његово главно служење"

                                                                                                                           Старац Силуан

Анђелски живот, овде на земљи своју красоту и богатство оплемењује сваки својим “друкчијим” (инок, инаковиј-другачији) чланом опредељеним и организованим по прототипу евхаристијске заједнице.

Дарови девствености и сиромаштва приношени Господу својом ванвременом лепотом одраз су универзалне тежње за Тројичним Божанством; Оцу, Сину и Духу Светом предаје се оно личносно што човек својом добротом, вером, знањем… собом носи.

Сваки је монах вредан по ономе што Цркви својој дарује.Зато га Господ и свет жељно и жудно ишчекују и траже.Монашење брата у Христу Александра Мракића отелотворење је такве потребе и чежње.Вредност његових дарова закриљених небеским покровитељством Светог Силуана Атонског од силног су значаја за Епархију ваљевску.

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа Ваљевског Г.Милутина замонашен је у чин мале схиме у очи Светог Николе 2010. у манастиру Пустиња, крај Ваљева, добивши као добри војник Христов монашко име Силуан.

У древној светињи храма Ваведења Пресвете Богородице у ноћи 18.децембра ововремено се стопило с’ вечним. Благодат Духа Светога, којом нам се даје да видимо славу Божију и чувамо је волећи непријатеље и благодарећи за све излила се на читаву творевину – Божанску и људску. Богочовечанска љубав Васкрслога Христа пројавила се кроз амбијент зимске ноћи. И људи и природа славећи Бога радовали су се новом иноку, саслужитељу Христовом, позваном да буде сатрудник Господњи у делу спасења света. Вођен руком свог духовног оца, јеромонаха Варнаве из манастира Раковац, Епархије сремске, пред којима су ходили свећеносци нововаспостављеног манастира Грачаница, крај Ваљева, уходао је у “садашњу лаку невољу” (2.Кор.4,17) брат Александар-монах Силуан.

Молитвено присуство монаштва манастира Раковац, Лелић, Јовања, сестринства манастира Пустиња… најближе родбине и гостију из Аустралије и Немачке потврдили су речи древног монаха Антонија Египћанина да “од ближњег нашег долази нам живот…” на спасење душа и тела наших.

А на Светог Николу у манастиру Лелић монах Силуан је свечано рукоположен у чин јерођакона добивши тако благослов још једног великог угодника Божијег, Светог Владике Николаја.

Молитвама Светог Владике Николаја, Светог Јустина Ћелијског и свих Светих да Бог да да се монаштво на простору Епархије ваљевске и читавог Православног света умножи на добробит и спасењу свију… јер

"Монашки живот је

похвала Цркве Христове"

Св. Исак Сирин

                                                                                                 ђакон Душан Новаковић

фотографије:

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2010/2010-12-19-001v

[Guest]

Трибина: Кустурица у Ваљеву

24.12.2010

Време:

недеља, децембар 26 у 18 часова

Место:

Центар за културу, Ваљево

Више информација:

Канцеларија за веронауку ЦО Ваљево у циклусу трибина "Православље и млади" представља Вам књигу Емира Кустурица - Смрт је непровјерена гласина.

О књизи говоре:

Матија Бећковић, академик

Синиша Ковачевић, драматург

Манојло Мањо Вукотић, генерални директор и главни уредник Компаније "Новости"

Емир Кустурица, писац књиге и прослављени српски редитељ.

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=najave/2010/2010-12-24-001v

[Зоран]

Монашење у Пустињи

25.12.2010

После педесет година тихог и стрпљивог чекања и ишчекивања, средњевековни манастир у јабланичкој клисури Епархије ваљевске - Пустиња, духовно, за нови живот у Христу и по Христу, у равноангелском чину и образу, поново рађа монаштво Христове Цркве.

Tачно седам дана по монашењу искушеника Александра Мракића, сада већ о. Силуана, децембра 25, на дан Св. Спиридона Тримитунског, увршћена је у анђелске редове и искушеница Јела Грујичић, добивши име њене од сада нове небеске покровитељице, Јелене Дечанске.

У мраку окићеном светлошћу воштаница обасјавајући испосничке ликове Пустињских фресака, чуле су се речи молитве и обећања Богу, за нов живот, богоживот, живот непрестаног уподобљавања Богу, са јединственим циљем преображења целог себе Богом и у Богу, истрајношћу и послушношћу у своме новозапочетом животу.

Епископ је својом духовном поуком оснажио ново пострижену сестру Јелену, указујући јој на трновити пут Христов, но пут прокрчен самим Богочовеком, пут испробан многим светим монасима и вернима, пут који води у живот вечни и бесмртни.

Овој радости и светом чину, присуствовали су и архимандрит Лелићки Авакум, исповедник и духовник сестре Јелене, као и други представници монаштва Епархије ваљевске са свештенством и верним народом.

Слава Богу за све и на многаја љета сестри Јелени!

Јерођ. Силуан

[Guest]

Трибина: Кустурица у Ваљеву

26.12.2010

ЦИКЛУС ТРИБИНА "ПРАВОСЛАВЉЕ И МЛАДИ"

Кустурица за крај успешне сезоне

Канцеларија за веронауку Епархије ваљевске успешно је заокружила двогодишњи циклус саборовања у недељу 26. децембра 2010. године, величанственом промоцијом књиге "Смрт је непровјерена гласина", аутора Емира Кустурице. Као ретко кад, сала овдашњег Центра за културу била је испуњена до последњег места, што говори да је слово о литерарном првенцу славног синеасте бројним Ваљевцима било културни догађај немерљивог значаја.

"Смрт се не дотиче ни живих, ни мртвих. Првих, јер су још живи, а других, јер више нису живи", говорио је антички софист Продик. Збиља, смрт-истина, илузија, сеоба… од давнина, предмет је пажње мудраца и духовних стваралаца. О смрти нико искуствено сазнање нема, те је она "непровјерена гласина", зборио је отац млађаном Емиру Кустурици, чија је детиња радозналост, пројављивала, спознаја свеколико гладну, уметничку природу…

Лауреат престижних награда из области филмске уметности (Златна палма, Златни Лав...), стваралац, који је побрао штедре новинарске ловорике и аплаузе поклоника седме уметности широм света, човек коме је велики Дијего Марадона поверио да на целулоидној траци овековечи његове фудбалске бравуре и животне борбе, а холивудска икона Џони Деп походио дом у идиличном Мећавнику, музичар и творац прве српске панк опере. Однедавно и писац… Тек скица за портрет свестраног ствараоца и засигурно једног од нај(слободо)умнијих Срба данашњице.

Књижевни првенац "Смрт је непровјерена гласина", којег је објавила компанија "Новости", аутобиографско је штиво, премда свако од нас у њему обрисе свог бића може пронаћи. Јер, чистота емоције и надахнуто казивање Емира Кустурице чини је уверљивом мноштву читалаца. Близу сто хиљада продатих примерака за само два месеца у полугладној Србији, радост су и понос Кустурици, као аутору, и компанији „Новости“, као издавачу ове сјајне књиге, рекао је директор „Новости“ Манојло- Мањо Вукотић.

- Ако се сећате Доли Бел, ако сте радили и читали крадом док вам је отац био на службеном путу, ако сте прели поред црне мачке и белог мачора, ако сте шетали горе док је подземље горело, ако сте се запиткивали зашто је живот чудо, ето одговора - све то је било провера истине, копање у руднику злата, од ког је изливена ова књига- надахнуто је сумирао богат опус Емира Кустурице, уредник и директор "Новости" Манојло-Мањо Вукотић.

Бисерним мислима, Кустурица доноси болументу карактера својих савременика и, кроз узбудљиве слике, даје одговоре на нека свевремено актуелна питања. Промашени комуниста, чегеваријански сањар, православни социјалиста, антиглобалиста и патриота разграђене земље, оспораван од заговорника псеудо-вредности, Емир Кустурица својим најновијим остварењем потврдио је своју упорност и беспоштедну посвећеност у свему чиме се бави.

Изразивши задовољство што о мемоарском делу Емира Кустурице говори баш у Ваљеву - родном месту српске мемоаристике, драмски писац Синиша Ковачевић указао је на необичну аналогију са култним делом Милоша Црњанског. "Има сеоба, смрти нема", записао је велики Црњански. Животни пут Емира Кустурице отпочео је у, сећања су многих, најлепшем југословенском граду Сарајеву, наставио у Меки за младе редитеље Прагу, граду светлости Паризу а завршио на падинама Мокре горе. Селио се и у сеобама живот промишљао и славио…

У време кад актуелне власти умало нису забраниле читање, када се укидају књижаре, а отварају апотеке, времену обиља литературе без смисла и садржаја, чињеница да је број купаца књиге приближан броју писмених у Србији говори да је књига заиста вредна. Срби верују да добре књиге пишу добри, а лоше лоши људи. Књига Емира Кустурице је доказ у прилог томе, казао је, у Ваљеву "песнички рођен" академик Матија Бећковић.

Одломке из дела "Смрт је непровјерена истина" читао је глумац Игор Илић. Поред Ваљева, у ком је побрала све симпатије читалишта, књига Емира Кустурице промовисана је у Београду, Крагујевцу, Краљеву, Суботици и другим градовима Србије, Републике Српске и Црне Горе.

Како је изванредно организована и посећена промоција књиге славног редитеља крунисала успешну сезону трибина "Православље и млади", из Канцеларије за веронауку Епархије ваљевске најављују нова саборовања у духу хришћанске љубави. Прво од њих биће пливање за Богојављенски крст, открива ђакон Саша Ђурђевић. Лане, ова манифестација окупила је велики број наших суграђана, те нема сумње да изазову "градачке хладне воде", ни наступајућег Богојављења, многи неће одолети.

Ј.Јанковић

фотографије:

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2010/2010-12-26-001v

[Guest]

Посета Епископа Милутина Обреновцу

02.01.2011

У дану када Света Православна Црква молитвено слави Недељу Отаца и кроз њих и са њима Светог Игњатија Богоносца, Светог Данила II Архиепископа српског и Светог Јована Кронштатског, Епископ ваљевски Г. Милутин је посетио и служио Свету Архијерејску Литургију у храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу.

Честитајући Празник Отаца, Преосвећени Епископ Милутин је позвао верни народ на живот по вери, на пут Отаца које молитвено славимо, на живот по којем су и којим су живели Свети Владика Николај Српски и Преподобни Јустин Nови ћелијски. Само таквим животом и ходењу ка Христу Богочовеку, можемо дочекати најрадоснији Празник - Рођење Богомладенца Христа. Епископ је посебно у беседи нагласио слободу човекову, избор човека између добра и зла, и упоредио однос данашњег човека према природи и људима око себе. Човек је боголико биће, храм Духа Светог и тај лик Божији свако мора и треба неговати у себи. У очинској бризи за поверено му стадо, Епископ Милутин је позвао верни народ на љубав, на неосуђивање других и на правилно васпитање наше деце.

Слободан М. Илић, јереј

фотографије:

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2011/2011-01-02-001v

[Guest]

Монашење у Јовањи

01.01.2011

Бог, превелик у милости и љубави својој, који жели да се сви људи спасу, 1 Јануара, 2011 године, на дан светог мученика Бонифатија, обогатио је своју земаљску војујућу Цркву, још једним новим војником, у лику и личности сестре Милице Божанић из Драгиња, сада већ сестре Евгеније.

Петнаест дана од како је јабланичка клисура манастира Пустиње препорођена са два нова монашења после педесет година, Епархија ваљевска доживела је и трећу радост у овом предањски братском манастиру, древне Пустиње – манастиру Јовањи.

Сестра Евгенија под духовним руководством настојатеља ове свете обитељи игумана Михаила и њене духовне мајке игуманије Пустињске Нине, у вековном храму ове свете обитељи, уз присуство монаштва и богомољног народа Епархије ваљевске, предала је себе своме небеском Женику - Богочовеку Христу, Непоколебивој Тврђави – Камену и Пристаништу Спасења, да је води кроз овај живот пун духовних турбуленција, до човечанског и свекосмичког спасоносног циља и пристаништа - Царства будућег века, где ће Бог триумфално бити све у свему.

Епископ Милутин у своме обраћању ново-постриженој сестри Евгенији, указао је на пут којим треба да иде, да борави у послушности својој духовној матери, као оној која има да да за њу одговор пред Богом, при страшном и другом доласку Његовом.

На многаја љета нека буде нашој у Христу сестри Евгенији!

фотографије:

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2011/2011-01-01-001v

[Зоран]

Састанак чланова СОЗ-а са владиком

30.01.2011

У недељу 30. јануара 2011.г. у сали парохијског дома Цркве Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву одржан је састанак Светосавске омладинске заједнице Епархије ваљевске са Његовим Преосвештенством Епископом ваљевским Г. Милутином. Седници су поред великог броја чланова СОЗ-а, присуствовали и ђакон Дарко Крунић, духовник СОЗ-а, ђакон Невен Лукић вероучитељ у Ваљевској Гимназији и ђакон Дејан Трипковић, секретар Епископа ваљевског Г. Милутина.

Састанак Светосавске омладинске заједнице одржан је да би се дефинисао оквир рада СОЗ-а у наредној години и рекапитулирао рад од покретања СОЗ-а. Епископ Милутин је похвалио рад омладине и истакао значај њиховог учешћа у животу наше Цркве, а посебно Епархије ваљевске и истакао потребу да се још боље издефинишу неки задаци СОЗ-а у наредном периоду. Он је позвао омладину да живи здравим хришћанским животом не дозвољавајући себи да оде у било коју крајност, него да у свом друштву у коме се налазе сведоче радост хришћанске вере и живота, да одстране сваку искључивост и да одговоре на све недоумице потраже од свог епископа и свештенства.

Владика је позвао омладину да активније учествује у телевизијским и радио емисијама у којима могу да посведоче своју веру, да чешће посећују манастире наше Цркве, а посебно манастир Хиландар, а у будућности би под окриљем Епархије ваљевске посетили и светиње Русије и Украјине, да учествују у спортским такмичењима, округлим столовима на разне актуелне теме и у многим другим активностима које ће доприносити изградњи наше Цркве. Он је посебан значај дао сарадњи Светосавске омладаине са оцем Доситејем из Хиландара који је за Савиндан био гост Епархије ваљевске и Светосавске омладине.

Ђакон Дарко Крунић се у свом излагању осврнуо на досадашњи рад СОЗ-а и изнео неке планове за будућност и позвао све чланове да дају своје сугестије и предлоге за што бољи рад. Посебно су истакнуте неке активности СОЗ-а као нпр.:

- хуманитарни рад: помоћ добијена из Холандије од оца Воје Билбије је подељена најугроженијим становницима Ваљева; посета болеснима, светосавски пакетићи деци ометеној у развоју итд.

- Организовање омладинског кампа у Манастиру Лелић у августу 2010.г.

- Спортске активности

- Циклус филмова "Трагање за смислом"

- Покретање појачке групе СОЗ-а

Да подсетимо шта је то Светосавска омладинска заједница:

СОЗ је званична институција Српске православне цркве за рад са децом, омладином и младим људима. У Српској православној цркви ова организација постоји на нивоу неколико епархија: београдско-карловачке, бањалучке, зворничко-тузланске и будимљанско-никшићке. Циљ оснивања ове организације је да у оквиру СПЦ организује, подстакне, помогне и усмери делатно учешће младих у животу Цркве. Уз пастирску помоћ свештеника млади људи, кроз конкретне активности Светосавске омладине, према својим талентима, слободном времену и могућностима, учествују у "Литургији после Литургије", приносећи дарове Цркве свету у коме живимо.

Ваљевска православна омладина подстакнута примером ових организација је, уз благослов Епископа ваљевског Милутина, покренула СОЗ на нивоу Епархије Ваљевске. Потпуно свесни тога да је Православна Црква заједница изнад свих заједница, јер и сама реч Црква (gr.Εκκλησία) и значи заједница т.ј. означава локалну заједницу окупљену око епископа као иконе Христове на Литургији, осетили смо потребу за постојањем овакве организације унутар СПЦ односно Епархије ваљевске.

У доба појаве све већег секуларизма, који све више продире и у нашу Цркву, доба буђења нездравог национализма који Цркву све више ставља само у службу одбране националног идентитета заборављајући да Црква иако прихвата нацију је наднационална, потребно је истаћи да је основ постојања Цркве у овоме свету да сведочи да је побеђен највећи непријатељ сваког човека, без обзира које нације био - СМРТ и да Црква треба на првом месту да сведочи радост Васкрсења Христовог и да проповеда да је Царство Небеско већ ту међу нама и у нама и да је ЉУБАВ најважнија, а посебно љубав према непријатељима.

Поред свега овога данашњи свет све више заокупљају проблеми дроге, криминала, верских секти, ратова, болести, абортуса, кризе бракова, а посебно проблеми осећања бесмисла живота, усамљености, самоубистава, депресије, проблеми све већег индивидуализма т.ј одсуства љубави. Стога мислимо да Црква има шта да објави овоме свету, а посебно данашњој омладини, а да ми млади који смо открили смисао постојања у Цркви т.ј. у Христу; ми који смо окусили од ХЛЕБА ЖИВОТА и узели ЛЕК БЕСМРТНОСТИ (ТЕЛО И КРВ ХРИСТОВУ) желимо да позовемо и друге да окусе са ИЗВОРА ЖИВОТА да спознају да овај живот има смисла само ако смо у заједници са самим животом са БОГОМ у Његовој Цркви т.ј. да их позовемо "ОКУСИТЕ И ВИДИТЕ ДА ЈЕ БЛАГ ГОСПОД".

Дејан Трипковић, ђакон

[Guest]

Слава ПНХЗ Свети Макарије Велики у Убу проглашена зимским Богомољачким сабором

01.02.2011

Божијом благодаћу и заступништвом Преподобног Макарија Египатског, упркос хладном времену, и овог 01. фебруара (19. јануара) 2011. године Господње, молитвено, свечано и са великом духовном радошћу прослављен је дан посвећен овом дивном Божјем светитељу и угоднику. Преподобни Макарије је и заштитник Православне народне хришћанске заједнице у Убу, кога још, као ретко кога другог у Православљу, називају и Великим, речи су јеромонаха Доситеја Хиландарца, чије нам је присуство духовну радост учинило још већом и несвакодневном. Он нам је још пренео и његово запажање, да путујући широм православне васељене, нигде није срео храм посвећен овом светитељу анђелу сличним.

Молитвено славље почело је у предвечерје предходног дана Великим бденијем. Началствовао је јеромонах Доситеј уз саслуживање протосинђела Георгија из манастира Лелић, о. Томе Цветиновић, протојереја и ђакона Невена Лукића, уз присуство бројног свештенства и богоугодно појање вероучитеља и богослова. Те вечери молитвено учешће на бденију узела су и два намесника, први ваљевски, о. Зоран Јаковљевић, протојереј-ставрофор, као и колубарски, о. Саша Тимотић, протонамесник.

Прослава преподобног Макарија Великог настављена је сутрадан, рано ујутро, Светом Архијерејском Литургијом. Свету Литургију, као и сваке године од када је постао наш владика, служио је Његово Преосвештенство Православни Епископ Ваљевски Господин Милутин, уз саслуживање хиландарског јеромонаха Доситеја, о. Гроздана Симића, протојереја-ставрофора, игумана Михаила, о. Саше Тимотића, протонамесника и ђакона Дејана Трипковића. На литургији је појао убски црквени хор „Пресвета Богородица Тројеручица“ којим је дириговала проф. Тамара Ристић-Тешић. На крају Свете Литургије и нaдахнуте проповеди јеромонаха Доситеја, испред иконостаса изведен је прикладан рецитал кога су извели ученици веронауке убске гимназије „Бранислав Петронијевић“ уз пратњу црквеног хора који је привукао велику пажњу отпевавши предивном мелодијом духовну песму која говори о томе колико је заиста велик био наш заштитник Макарије Египатски.

По завршеној Светој Литургији, прешли смо на трпезу љубави која је, како каже владика Милутин „продужена литургија“, али само као символика онога што се мало пре збило у цркви на Литургији, а што нас упозорава на сам карактер ручка који следи, тј. да буде достојанствен, молитвен и украшен понеком духовном песмом нашег златоустог и светог владике Николаја Лелићког. Тако је заиста и било. Зато је и преосвећени владика Милутин, подстакнут свиме што се догађало за време и после Свете Литургије, ову славу Православне народне хришћанске заједнице, по први пут, прогласио овогодишњим зимским сабором Богомољачког покрета. Том приликом се и обратио богомољцима, подсетивши нас на речи духовника ПНХЗ у Убу о. Милана Ристивојчевића, који је на питање владике Милутина шта је Богомољачки покрет и који је његов делокруг у Убу, одговорио да је то Црква у малом, мала Црква, тј. лице Цркве на подручју духовне надлежности убског храма.

Обраћајући се богомољцима владика је упозорио да они не треба да се надмећу у теолошком знању, нити да учествују у догматским, литургичким или историјским полемикама. Када је први пут био на земљи, Христос је питао апостоле, шта кажу људи, ко сам ја? Међутим, када буде други пут дошао, то питање неће више ником поставити, већ питање: ко си ти човече? Јеси ли нахранио гладног? Јеси ли напојио жедног? Јеси ли оденуо нагог? Јеси ли обишао болесног? Све то јесте задатак и света дужност богомољаца.

По речима о. Милана Ристивојчевића, као што и доличи овом Великом Божијем Угоднику, једном од оснивача монаштва, литургијско славље увеличали су и представници многих манастира: манастира Јовање, са игуманом Михаилом и благословом Св. Јована Крститеља, манастира Лелић са протосинђелом Георгијем и благословом Светог владике Николаја, Архимандритом Арсенијем и протосинђелом Павлом из манастира Каона и благословом Св. Архангела Михаила. Ову нашу радост увеличали су и представници богомољачких покрета из Осечине, са духовником о. Михаилом Станковићем и намесником подгорским о. Раденком Андрићем, као једним од најстаријих богомољачких покрета, за које је сам свети владика Николај рекао: „Осечино, од зла осечена!“, као и богомољачки покрет из Ваљева са духовником о. Грозданом Симићем.

На овом, како владика Милутин каже, зимском богомољачком сабору, пажњом нису заобиђена ни два ученика веронауке седмог разреда, Сава Николић и Марко Петровић, који већ дуго времена ревносно и редовно похађају света богослужења активно учествујући у њима, који су овом приликом даровани најдрагоценијим поклоном, предивним Светим Писмом. И сам владика дариван је иконом Светог Јована Кронштатског, рад иконописца Биљане Живановић из Уба.

После богонадахнутог и у стиховима изреченог обраћања нашем владици Милутину професорке Мирјане Дудић, неколико отпеваних богомољачких песама, ово молитвено саборовање завршено је проповеђу, нама свима драгог, јеромонаха Доситеја из нашег душесветионика манастира Хиландара, који је рекао да ово његово присуство у Убу јесте дар Божији њему, дар који му чини неизрециву радост, што и нас није оставило раводушним. Слава Богу за све!

Александар Мандарић, вероучитељ

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2011/2011-02-01-001v

[Guest]

Посета Епископа Милутина Пословном факултету Ваљево - Универзитета Сингидунум

03.02.2011

03. фебруара 2011.г Његово Преосвештенство Епископ Ваљевски Г. Милутин је посетио Пословни факултет Ваљево – Универзитета Сингидунум. Он је разговарао са деканом проф. др. Оливером Николић, доц. др Косаном Вићентијевић и проф. др Зораном Петровићем о могућности сарадње Епархије ваљевске и Пословног факултета Ваљево и о потреби боље сарадње између најважнијих институција града Ваљева по питању економије, културних садржаја и помоћи становништву, а све у циљу духовног и економског напредовања становника града Ваљева.

Дејан Трипковић, ђакон

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2011/2011-02-03-001v

[Guest]

Одржана редовна скупштина хора "Хаџи Рувим"

05.02.2011

Дана 05. фебруара 2011.г. у сали парохијског дома Покровске цркве у Ваљеву, одржана је Редовна скупштина мешовитог црквеног хора "Хаџи Рувим". Састанку су, поред чланова мешовитог хора, присуствовали и чланови дечијег хора цркве Покрова Пресвете Богородице. Састанак је отворио духовник и председник хора јереј Бранко Чолић, преневши присутнима благослове и поздраве Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина. После тога су уследиле редовне активности везане за сам рад ове скупштине. Прво је изабрано радно тело којем је за председавајућег изабран протојереј-ставрофор Зоран Јаковљевић, архијерејси намесник I ваљевски, који је водио скупшину до краја. У току рада чули су се извештаји о раду мешовитог и дечијег хора у протеклој 2010. години, извештај благајне, расправа по извештајима и њихово усвајање, дата је разрешница старој управи и изабрана је нова, и изложен је план рада хорова за 2011.г. Вреди истаћи да је "Хаџи Рувим" поред редовних активности (певање на Светим Литургијама и чинодејствима; одржавања концерта на Цвети и "Госпојинских сусрета") у 2010.г. имао турнеју у мају месецу по Аустрији, Словачкој и Пољској где је учествовао на фестивалу хорске музике у Хајновки освојивши "Посебну похвалу жирија". Такође је важно напоменути да је исте 2010. г. обновљен рад дечијег хора који тренутно броји око 20 чланова и већ је, поред учешћа на Светим Литургијама, имао више наступа у оквиру фестивала, академија и разних предавања и промоција. Што се тиче планова за 2011. годину, речено је, да се поред устаљених активности планира проширење репертоара делима националног и народног садржаја, организовање наступа мимо редовних, дечији хор да научи целу Литургију, а свима да се организује радно летовање које има за циљ да помогне у остваривању свега овога. Скупшина је завршена трпезом љубави.

Бранко Чолић, јереј

[Guest]

Рукоположење у Мионици

20.02.2011

У намесништву колубарском, дана 20. фебруара 2011. на Светог Партенија Лампсакијског, Његово Преосвештенство Епископ Ваљевски Г. Милутин служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Вазнесења Господњег у Мионици.

На светој Литурији, у ђаконски чин рукоположен је Марко Миловановић, вероучитељ из Љига, и апсолвент Православног Богословког факултета у Београду.

Уз мноштво верујућег народа, на Архијерејској Литургији саслуживали су: игуман манастира Јовање отац Михаило, архијерејски намесник колубарски Саша Тимотић, протојереј Живота Новитовић, јерођакон Силуан, и ђакон Дејан Трипковић.

Саша Тимотић, протонамесник

фотографије:

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2011/2011-02-20-001v

[Guest]

Рукоположење у Ваљеву

27.02.2011

У Месопусну недељу, 27. фебруара 2011. године, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Господин Милутин служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву. Епископу су саслуживали свештеници Верољуб Младеновић, Драган Алексић, Ненад Марковић, Зоран Павловић и Бранко Чолић, јерођакон Силуан (Мракић) и ђакони Саша Ђурђевић и Невен Лукић. Том приликом Епископ Милутин је рукоположио у чин ђакона теолога Сашу Максимовића из Ваљева, дугогодишњег вероучитеља II ваљевске основне школе. Новорукоположени ђакон Саша је прибројан братству Покровског храма чије братство сада има 10 презвитера и 3 ђакона.

У својој надахнутој беседи Епископ је осврћући се на данашњу Јеванђељску причу "О Страшном суду" указао свима на оно што нам је данас најважније, а то је брига о онима који су немоћни и који немају, и да на овом пољу треба показати праву хришћанску љубав и бригу. Много је данас гладних, немоћних, усамљених, остављених, болесних и старих у Ваљеву и околини, који вапе за пажњом и помоћи. Ту треба упрегнути све своје снаге и овде би највећи труд и вољу требали да покажу реформисана ПНХЗ (Православна народна хришћанска заједница - богомољци) и обновљено Коло српских сестара. Владика је позвао младе људе да се прикључе Светосавској омладинској заједници (СОЗ-у) и помогну мисији Цркве на савремен начин, користећи медије. Такође, од Васкрса ове године Ваљевска болница ће имати свог свештеника који ће редовно служити у болничкој цркви и обилазити болеснике. Верници који су до последњег места испунили најстарију ваљевску цркву, са пажњом су саслушали сваку реч свог архипастира. Благољепију Свете Литургије допринели су дечији и мешовити хор ове цркве.

Након Свете Литургије породица ђакона Саше је приредила трпезу љубави у парохијском дому Покровске цркве у току које је новорукоположени ђакон Саша изразио посебну благодарност Његовом Преосвештенству за благодат ђаконске службе, а присутном свештенству, својој породици и пријатељима на подршци коју су му сви пружили током живота и школовања.

Бранко Чолић, јереј

фотографије:

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2011/2011-02-27-001v

[Guest]

Недеља сиропусна

06.03.2011

"Почнимо радосно време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се, усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето Васкрсење."

(Стихира на вечерњој служби у недељу сиропусну)

У Недељу сиропусну (недељу праштања) у храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање монаштва и свештенства, и присуство великог броја верног и благочестивог народа који сваке недеље у све већем броју испуњава овај Свети храм.

Недеља праштања нас уводи у Велики пост и Јеванђеље прочитано на Светој Литургији нам говори о самој суштини поста. Епископ Милутин, тумачећи речи Светог Јеванђеља, позвао је верни народ да опросте свима који су их увредили и да траже опроштај од свих оних којима су учинили нешто лоше и да тако без мржње, према било коме, уђу у период Великог поста. Он је нагласио да је праштање најважнија врлина која треба да краси како вернике тако и свештенике, и да свако ко има нешто против другога остави свој дар пред олтаром и да оде да се измири са братом својим. Посебно је то битно за свештенике који служе Литургију, јер уколико имају мржњу ма према коме не могу приносити бескрвну жртву Богу Љубави. Бог је Љубав, а ми смо створени према лику Божијем, па као такви дужни смо поступати као што он поступа и волети све људе не гледајући ко је ко. Владика је нагласио да је и најмања мржња опасна јер може да запали читавог човека. Зато се треба борити против ње и прихватити праштање и молитву као два највећа задовољства која човек може да има овде на земљи. Он је на крају проповеди затражио у своје име и у име свог свештенства опроштај од народа за све оно што није довољно чињено према њима као од Бога нам повереној пастви.

Дејан Трипковић, ђакон

фотографије:

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2011/2011-03-06-001v

[Guest]

Молитва Светог Јефрема Сирина за време поста

09.03.2011

Од свих химни и молитава за време поста, једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста. Предање је приписује једном од великих учитеља духовног живота - Светом Јефрему Сирину. Ево њеног текста:

- Господе и Господару мога живота!

 Не дај ми духа лености,

 туге, пожуде и празнословља.

- Даруј ми, слуги Твоме, дух чистоте,

 смирености, трпљења и љубави.

- Да, Господе Царе, дај ми да уочим своја прегрешења

 и да не осуђујем свога брата,

 јер си благословен у векове векова. Амин.

Ова се молитва чита два пута на крају сваке службе у посту од понедељка до петка (не суботом и недељом, јер, како ћемо доцније видети, службе у ове дане нису по обрасцу посних служби). Код првог читања, метанише се после сваке молбе. Тада се сви клањамо дванаест пута говорећи: „Боже, очисти ме грешног". Цела молитва се понавља са једним метанијем на крају.

Зашто ова кратка и једноставна молитва заузима тако важан положај у целокупном богослужењу за време поста? Зато што на јединствен начин набраја све негативне и позитивне елементе покајања, образује, да се тако изразимо, „подсетник" за наш индивидуални подвиг у посту. Подвиг је усмерен најпре у правцу ослобођења од неких основних духовних болести које формирају наш живот, и омогућавају нам да почнемо да се окрећемо према Богу.

Основна болест је „празност" (лењост). То је она чудна лењост и пасивност целокупног бића, која нас стално убеђује да је промена немогућа, па стога и непожељна. У ствари, то је дубоко укорењсна сумња, која на сваки духовни изазов одговара „чему, ради чега?" и чини од нашег живота ужасну духовну пустош. То је корен сваког греха, јер трује духовну енергију у самом њеном корену.

Резултат такве лењости - „празности" је „униније" - туга. То је стање очаја, малодушности, које су сви Оци духовности сматрали као највећу опасност за душу. Малодушност је немогућност да човек види било какво добро и било шта позитивно. То је свођење света на негативизам и песимизам. То је демонска сила у нама, јер је ђаво у својој основи лажа. Он човека лаже о Богу и о свету; он испуњава живот тамом и негацијом. „Униније" је самоубиство душе, јер ако обузме човека, он је апсолутно нсспособан да види светлост и да је жели.

„Љубоначалије" - пожуда! Ма колико изгледало чудновато, „празност" и „униније" испуњавају наш живот пожудом. Обезбеђивањем целокупног става према животу, чинећи живот бесмисленим и празним, „празност" и „униније" присиљавају да тражимо компензацију у коренито погрешном ставу у односу на друге особе. Ако мој живот није оријентисан према Богу, није усмерен на вечне вредности, он ће неизбежно, постати себичан и егоцентричан, а то значи да ће сва друга бића постати средство за задовољењс моје себичности. Ако Бог није Господ и Господар мога живота, тада ја постајем свој господар и господ- апсолутни центар свога сопственог света, и све почињем да вреднујем у терминима мојих потреба, мојих идеја, мојих жеља, и мојих процена. Пожуда је на тај начин најосновнија изопаченост у односу према другим бићима, тражење начина да им се она потчине.

Она није безусловно изражена у стварној побуди да се влада, да се доминира над „другима". Она може да се испољи у индиферентности, омаловажавању, незаинтсрсеованости, безобзирности и непоштовању. То јс заиста „празност" и „униније" уперено овог пута против других; оно употпуњава духовно самоубиство са духовним убиством.

Најзад, „празнословије". Једино човек, од свих створења, обдарен је даром говора. Сви Оци виде у томе „печат" слике Божијс у човеку, јср се сам Бог открио као Реч. Али, реч као врховни дар је истовремено и врховна опасност. Будући основним изразом човека, средством његовог осмишљења, говор је из истог разлога и средство његовог пада и саморазарања, преваре и греха. Реч спашава и реч убија. Реч надахњује и реч трује. Реч јс оруђе истине и демонскс лажи. Имајући крајње позитивну силу, она има и ужасно негативну снагу. Она заиста ствара позитивно или негативно. Када одступи од свог божанског порекла и сврхе, реч постаје „празна". Она неминовно условљава лењост, пожуду, очајање, а живот преобраћа у пакао. Она постаје самом силом греха.

Ово су четири негативна услова покајања. Они су препреке које треба савладати. Али једино сам Бог може да их уклони. Према томе, први део молитве поста јссте крик из дубине људске беспомоћности. Затим се молитва креће у правцу позитивних циљева покајања, а има их опет четири.

Чистота, целомудрије! Ако се овај израз не сведе само на његово сексуално обележје, а то се погрешно веома често чини, чистота се разумева као позитивна супротност „празности". Тачан и потпун превод грчког „софросини" и црквенословенског „целомудрије" требало би да буде „чистота умовања". Лењост је, пре свега, расипање, траћсње, распусност - скрханост наше визије и енергије, неспособност да сагледамо целину. Тачно његова супротност је целовитост. Ако обично под чистотом замишљамо врлину супротну сексуалној распусности то је због тога што се слаби карактер нашег постојања нигде боље не пројављује него у сексуалној пожуди - отуђењу тела од живота и контроле духа. Христос је у нама обновио целовитост, у нама је успоставио истинито мерило вредности и поново нас вратио Богу.

Први и најдивнији плод ове целовитости или чистоте је понизност. О њој смо већ говорили. Она, изнад свега другог, представља победу истине у нама, одстрањивање сваке лажи, сагледавање и прихватање ствари онаквих какве су, а самим тим сагледавање Божије величанствености, доброте и љубави у свему. Стога је речено да је Бог милостив понизнима и да се противи гордима.

Природни пратиоци стрпљења су чистота и понизност. „Природни" или „пали" човек је нестрпљив. Слеп у односу на самог себе, он је брз да суди и осуђује другог. Пошто је његово знање о свему крње, непотпуно и искривљено, он све мери према властитом укусу и идејама. Индиферентан према сваком изузев самом себи, он жели да му живот буде успешан, овде на земљи и то одмах. А стрпљење је божанска врлина. Бог је стрпљив не стога што је „благ" већ зато што сагледава дубину свега што постоји, што је Њему отворена унутрашња реалност ствари, коју, у нашем слепилу, ми не можемо да видимо. Што ближе прилазимо Богу, постајемо све стрпљивији и тада се у нама све више одражава безгранично поштовање према свим бићима, а то је већ божанска особина.

Најзад круна и плод свих врлина, сваког раста и напора, јесте љубав - она љубав коју, како смо већ рекли, може једино Бог да подари. То је дар који је циљ и сврха свих духовних припрема и праксе.

Све је сабрано и обухваћено завршним делом молитве. Молимо „да уочимо своја прегрешења и да не осуђујсмо свога брата". Али постоји једна опасност: гордост. Гордост је извор зла, а све зло је гордост. Па ипак није довољно само да уочимо своје грехове. Чак и ова очигледна врлина може да сс преобрати у гордост.

Духовни списи су пуни опомена упућених против суптилних облика псевдопобожности која, под плаштом смирености и самоосуђивања може да одведе у праву демонску гордост. Када „увидимо властите погрешке" и „не осуђујемо своју браћу", када се, другим речима, чистота, понизност, стрпљење и љубав у нама сливају у једну целину, тада и само тада бива у нама уништен највећи непријатељ, наиме, гордост.

Метанишемо после сваке молбе. Метанисања нису ограничена само на молитву св. Јефрема Сирина. Она сачињавају једну од специфичних карактеристика целокупног посног богослужења. Али у молитви св. Јефрема је значење метанисања најбоље изражено. У дугом и тешком напору духовне обнове, Црква не прави разлику између душе и тела. Цео човек је отпао од Бога. Цео човек треба да буде обновљен, цео човек треба да се врати Богу. Катастрофа греха и лети до превласти телесности - животиње, нерационалног и пожуде у нама - над духовним и божанским. Међутим, само тело је узвишено, тело јс свето. Оно јс толико свето да је сам Бог „постао човек". Према томе није тело презрено или занемарено у односу на покајање и спасење. Оно је обновљено и враћене су му његове основне функције: да се преко њега изрази живот духа и да буде храм непроцењиве људске душе. Хришћански аскетизам је борба, не против тела него за тело. Из овог разлога каје се цео човек - душа и тело. Тело учествује у молитви душе баш као што се и душа моли кроз тело и у телу. Метанисања су „психосоматски" знак покајања, понизности, обожења и покорности. Она су посни ритуал par excellence.

Преузето из књиге Велики пост

протојереја Алекдандра Шмемана

извор: www.spc.rs

[Guest]

Прва недеља поста у Ваљеву

13.03.2011

Прве недеље Великог поста у храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, неколико хиљада људи је узело учешћа у великопосним богослужењима причестивши се Светим Христовим Тајнама.

На велику радост наше Цркве из године у годину у храму Васкрсења Христовог је све више људи који активно учествују у богослужењима доживљавајући Свету Литургију, у свој њеној пуноћи, као најважнију Свету Тајну Цркве и Свето Причешће као центар свог живота. Велика је радост видети пуну Цркву од оног тренутка када Епископ изговори богонадахнуте речи: „Благословено Царство Оца, Сина и Светога Духа“ па све до речи отпуста: „У миру изиђимо!“. Тиме наш народ најдубље схвата да су Света Литургија и Свето Причешће нераскидиви као тело и срце и да није довољно доћи само на Причешће, а не учествовати у сабрању целе Литургијске заједнице.

У среду прве недеље поста велики број деце из ваљевских обданишта је примио Свету Тајну Причешћа. Овом приликом као и последњих година деца из обданишта су показала пример свима нама са каквом озбиљношћу и Страхом Божијим треба приступати Светој Тајни Причешћа. У највећем реду, који подсећа на ред Анђела Божијих, деца су приступала Светој Чаши испуњавајући себе и све присутне великом радошћу.

На Теодорову суботу Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин уз саслуживање свештеника и ђакона овога храма, а у Недељу Православља Светом Литургијом је началствовао Архијерејски заменик Архимандрит Петар (Радуловић) уз саслужење свештенства и ђакона овог храма. У Недељу Православља је служен и молебан за обраћење оних који су заблудели и отпали од Православља. Народу окупљеном на молебну обратио се Архијерејски намесник други ваљевски отац Милован Теовановић говорећи о значају икона у Православној вери.

Дејан Трипковић, ђакон

фотографије:

http://www.eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2011/2011-03-13-001v