Епархија ваљевска

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Јеромонах Стефан (Веселиновић): Словес у појму

 

 

 

Након Свете Литургије у убском Храму Христа Спаситеља, 8. децембра 2013. године, у сали црквеног дома представљена је најновија књига јеромонаха Стефана (Веселиновића) „Словес у појму“. Књига је издата у Ваљеву 2013. године с благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г.  Милутина.

 

Рецензију за ову књигу написао је др Радомир Поповић, професор Богословског факултета у Београду. У промоцији су учествовали, поред о. Стефана, водитељ програма ђакон Душан Новаковић и глумац Љубивоје Марковић.

 

У рецензији, између осталог, др Радомир Поповић о овој књизи каже: „Словес у појму“ је молитвено појање и молитвено размишљање и поука, све заједно спојено. Јер такав је и човек, он размишља и моли се, и пева, и учи се. Понекад је то тешко раздвојити, као код нашег преподобног јеромонаха Стефана из Дренаића испод Медведника.“

 

Промоцији су присуствовали убски свештеници и преко стотину верника који су били одушевљени приказаном књигом.

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Прва Литургија у Тројичном храму у Бачевцима

 

 

 

На празник Рођења Пресвете Богородице у Храму Свете Тројице у изградњи, у селу Бачевци код Ваљева, збило се прво литургијско сабрање верног народа овог краја. По благослову Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, Свету Литургију служили су архијерејски намесник ваљевски протојереј Милован Теовановић и протојереј-ставрофор Верољуб Младеновић. О спасењу људске душе, чувању духовних вредности и искреном веровању беседио је протојереј-ставрофор Гроздан Симић.

 

Градња бачевачког храма отпочела је 2008. године, на иницијативу угоститеља из Ваљева Тиосава Ниновића, пореклом из Бачеваца, а уз подршку великог броја мештана и верника из разних крајева, који су рођени у овом селу. До сада су изграђени и измалтерисани зидови, уграђена врата и прозори, а до краја године планирано је покривање храма и освећење, каже надлежни парох свештеник Драган Симић. Потом ће уследити израда иконостаса и живописа.

 

Приликом литургијског сабрања уручене су захвалнице Драгану Обућини, Милутину Ниновићу и Душану Ниновићу за нарочити допринос изградњи храма. Поздраве Епископа ваљевског Г. Милутина верницима Бачеваца пренео је архијерејски намесник ваљевски прота Милован Теовановић, пожелевши им да што пре заврше ово богоугодно дело.

 

 

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Слава храма у Новацима

 

 

 

Храм Рођења Пресвете Богородице у селу Новаци крај Уба подигнут је далеке 1857. године. Како предање казује, на месту некадашњег манастира Рожанац, локалитету који народ вековима зове Црквенац, што такође упућује на дугу традицију хришћанског живота у овом делу Ваљевске епархије. За потребе Карађорђевих устаника, овде се налазила барутана. Новачка парохија покрива Новаке, Трлић, Калиновац и Зукве.

 

Народ скроман и благочестив, који настоји да чува своје богомоље и духовно се уздиже. Подигнут је заветни литијски крст у Трлићу, реновиран торањ и парохијски дом Госпојинског храма у Новацима, а организују се и прославе Бадње вечери, молебани за ученике и друга духовна сабрања. Нарочиту радост вернима ове парохије чини да добродошлицу пожеле свом архијереју Владики Милутину, који је Лета Господњег 2014. началствовао литургијским сабрањем на храмовну славу цркве у Новацима. Како увек бива, посебну лепоту празничном дану дали су најмлађи Хришћани - овдашњи основци, песмом о вери православној у Госпојинском храму. Благослов Божји је на њима јер деца су узданица наша, беседио је Владика Милутин.

 

- Благословена је земља у којој деца Цркве Божје овако лепо певају о вери православној. У овом узаврелом свету та вера је непобедива, док јој народ поје. Данас славимо рођендан Мајке Божје. Обичај је да се за рођендан неки дар донесе. Донели смо јој себе, молећи се да нас молитвама заступа код Сина Божјег. Данас је свет другачији, немамо више ни сунца, ни кише као некада. Природа је збуњена. Господ Христос нас у Светом писму упозорава на недаће које ће доћи пре Страшнога суда у чијем часу ће се све преобразити, нестаће смрти и вечни живот ће наступити. Мати Божјој наша молитва је дар јер њој од нас људи ништа не треба. Она је узвишена као мајка Сина Божјег и седи са десне стране престола Му. Њу треба да молимо да сачува децу, највећи дар наш, од искушења и пошасти овог света. Да нам деца буду добра, кротка и да се Господу моле како је она то чинила- поручио је Владика Милутин.

 

Подсетивши на јеванђељску причу о Спаситељевом боравку у дому Лазара из Витаније, односно држање Лазаревих сестара Марије и Марте (Марија је слушала Христове проповеди, а Марта припремала трпезу да Га дочека), Владика Милутин упутио је верне да су чињења Марије и Марте метафорички приказ какво би ваљало да буде наше чињење ради спасења. Наиме, морамо слушати Реч Божју, учествовати на богослужењима по узору на Марију, али и радити и стварати као Марта. Ходати земљом са љубављу за све људе...

 

На предлог архијерејског намесника тамнавског протојереја-ставрофора Митра Миловановића, Епископ ваљевски Г. Милутин одликовао је звањем протонамесника пароха новачког Срђана Филиповића. За труд, несебичну помоћ и на делу исказану љубав према Епархији ваљевској и Српској Православној Цркви, Архипастирске грамате додељене су браћи Животи и Живојину Јовановићу, браћи Милану и Милојици Близањац, Николи Тодоровићу, Живојину Костићу, Зорану Костићу и Николи Петровићу из Трлића.

 

Празничну свечаност у Новацима улепшали су ученици Основне школе „Милан Муњас“ и Музичке школе „Петар Стојановић“ из Уба, извевши сплет народних игара и композиција.

 

Данашњи празник представља крај лета и почетак јесени. Малу Госпојину Ава Јустин звао је „малим Божићем“ јер се управо тог дана родила Света Дјева. Била је пореклом царског и свештеничког рода, чиме је наговештена мисија њеног и Божјег сина, беседио је за трпезом љубави прота-ставрофор Митар Миловановић. Он је упутио речи благодарја Владики Милутину и срдачне честитке протонамеснику Срђану Филиповићу, младом свештенику чије трудољубље унапређује црквени живот у овом делу тамнавског намесништва. Пензионисани свештеник протојереј-ставрофор Срећко Радосављевић присетио се некадашњих госпојинских сабрања у Новацима, у временима нимало лаким за живот Цркве. Али, молитве двају новопросијавших светитеља Владике Николаја и Аве Јустина сада су ту да чувају нашег Владику Милутина и све нас у Епархији ваљевској, закључио је прота Срећко Радосављевић.

 

Овогодишњи домаћини славе били су сви парохијани. За наредну годину, та част припала је овогодишњим добитницима Архипастирских грамата браћи Јовановић и Близањац из Трлића.

 

 

 

 

 

 

 

 

[Срђан Ранђеловић]

 

Тамнавци свечано испратили у мировину проту Митра Миловановића

 

 

 

 

Прегалаштво за узор свештенству и памћење верног народа

 

 

Када бисмо се могли вратити две хиљаде година уназад и ходити крај Господа Христа Светом земљом, слушајући последњи царски завет који даје нама људима, видели бисмо га кротког, смерног и незлобивог. Тек строгог у тренуцима жигосања речи фарисеја. У дружењу са пријатељима - Лазаром и сестрама му Мартом и Маријом, проповедао је тихо, а међ' народом на Гори блаженства Његов је глас снажно одјекивао са жељом да до свих људи допру упутства за Царство небеско, беседио је Епископ ваљевски Г. Милутин на Светој Архијерејској Литургији у убском Храму Васкрсења Христовог, на празник Светог Свештеномученика Фоке и Пророка Јоне, 5.10/22. 9. Лета Господњег 2014. Господ Христос позивао је и позива нас да га следимо. Позива, али не намеће нам ништа јер уважава нашу слободу. Данашња јеванђељска прича о чврстој и непоколебљивој вери жене Хананејке, која, иако незнабошкиња, моли за милост и Реч Спаситељеву, сведочи нам да Господ Христос није послат само Израиљцима, већ свим народима у векове.

 

Овај дан оставиће неизбрисив траг у сећању верног народа Тамнаве јер управо у њему збио се опроштај од парохијске службе угледног протојереја-ставрофора Митра Миловановића, који је безмало пола века (43 године) био врли сејач на њиви Господњој. Неуморан у настојању да његова варош добије леп храм, неустрашив у проповедима у доба комунистичких прогона Цркве и увек испуњен ватреном вером у Васкрслог Христа, прота Митар Миловановић за узор је новим генерацијама свештенослужитеља.

 

- Отац Митар са својом браћом подигао је најлепши храм у Епархији ваљевској, који ће надживети све нас и остати у векове, да својом лепотом окити Царство небеско. Данас, он се повлачи са парохије, а ја га молим да остане на дужностима намесника тамнавског и црквено-судског тужиоца у епархији. Као млад монах, дивио сам се његовој ватреној вери и проповедима у којима је неретко критиковао ондашњи безбожнички систем. Огромне су његове заслуге за Уб, Епархију шабачку, данас Епархију ваљевску... Зато ми је велика радост да га данас одликујем Орденом Светог Владике Николаја, да га носи на својим грудима. Наравно, да и даље служи и проповеда Васкрслог Господа у овом светом храму. Јер, за свештеника одлазак у пензију никако не значи престанак мисије - свечано је слово Владике Милутина упућено проти Митру Миловановићу приликом уручења највишег признања Ваљевске епархије.

 

Храм Васкрсења Христовог у Убу од данас је богатији за честице моштију Светог Владике Николаја. Братство манастира Лелић, уз благослов Владике Милутина, даривало их је верницима тамнавског краја да их целивају, узносећи молитве Лелићком Златоусту и благодарја за дивна дела која нам је оставио.

 

 

Дирнут указаном му чашћу, прота Митар Миловановић заблагодарио је Господу, Мати Божјој, свима светима, родитељима Живораду и Софији, који су га први упутили у истине хришћанске вере, Епископима Јовану, Лаврентију и Милутину, за чијих је ваката службовао, браћи свештеницима и свештеномонасима, Црквеној општини, Богомољачком братству и свим вернима који су са њим носили бреме тешких времена. На заслуге протинице Десанке указао је Владика Милутин. Јер, да њене ревности и подвига није било, ни прегалаштво протино не би дало овакве плодове. На предлог о. Митра Миловановића, за његовог наследника на парохији Владика Милутин поставио је протојереја Душана Бабића.

 

Ревност проте Митра Миловановића неисцрпан је извор инспирације, рекао је за трпезом љубави у парохијском дому Световазнесењског храма свештеник из Прељине Мирослав Милетић, кога је живот са о. Митром спојио пре педесет година у београдској Богословији "Свети Сава". Сличне импресије има и нишки свештеник протојереј-ставрофор Вељко Грабеж.

 

- Данашњи догађај вредан је сваког дивљења. Убски храм, у коме су представљене старозаветна и новозаветна историја, велика је светиња и најлепше грађевинско дело у Српској Православној Цркви за последњих 200 година. У њему се данас драги ми школски друг поклонио Богу и своме народу, следећи речи Светог Владике Николаја "све што имам дао ми је Бог и дао ми је народ". Јер, да није верног народа, ни ми свештеници не би ништа могли учинити. Отац Митар истицао се као ђак у богословији и велика је част за ове просторе да су изродили тако богољубивог и неустрашивог човека - поручио је прота Вељко Грабеж, изразивши велику захвалност и мати Гликерији, игуманији манастира Ћелије, која му је уз о. Митра притекла у помоћ када је дошао из Дрвара.

 

 

Ректор Богословије "Свети Сава" из Београда проф. др Драган Протић истакао је да је Епархија ваљевска одувек била позната по сјајним ученицима ове школе, најстарије у Србији (основана 1810. год.). Такође, Епископ ваљевски Г. Милутин велики је пријатељ београдске богословије, чију љубав и благост њени наставници и ђаци увек осећају. Архимандрит Михаило (Биковић), игуман манастира Јовања, од доласка у Епархију ваљевску 2008. године, наишао је на дивну родитељску љубав Владике Милутина, проте Митра и свих убских свештеника. У знак захвалности и љубави према умировљеном проти, архимандрит Михаило са архиђаконом Силуаном отпевао му је Руску царску химну.

 

- Тамнаво, радуј се данас! Добили смо мошти Светог Владике Николаја, да уз њих напајамо душе своје. Благодаримо Владики Милутину, лелићком братству и донатору Зорану Мишићу - ускликнуо је протојереј-ставрофор Драган Алимпијевић, старешина Световазнесењског храма, дарујући о. Митра Миловановића за 43 године пастирске службе крстом од сребра, у име намесништва тамнавског.

 

Даривала је високопречасног проту Митра и Црквена општина Уб, "Прологом" Владике Николаја... Високопреподобна мати Гликерија поделила је са сабранима сећања на тешке године за ћелијско сестринство у "вуненим временима" и свесрдну помоћ коју су пружали прота Митар и претходник му о. Милорад Миливојевић. У знак незаборава хришћанске љубави, мати Гликерија уручила је проти Миловановићу дело Светог Аве Јустина "Сетвe и жетвe".

 

Архимандрит Авакум (Ђукановић), старешина манастира Лелић, пожелео је о. Митру да му Господ да снаге, воље и љубави да, по узору на ваљевског проту Љубисава Аџића, и у мировини настави да чини богоугодна дела.

 

 

Као добри домаћин, прота Митар Миловановић славље у сопствену част заокружио је даривањем Владике Милутина књигом најлепших српских пејзажа "Србија од злата јабука".

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Данче*]

Саопштење за јавност Епархије ваљевске

Живот је највећи дар Божији, дар намењен човеку, а са њиме и преко њега, и целокупној творевини која заједно са човеком састрадава уздишући и трпећи у исчекивању избављења – свога логосног остварења (Рим. 8,20,22). Само у животу може бити смисла, и то: „у животу у изобиљу“ који даје Богочовек Христос свима онима који верују (Јн. 10:10). Тај највећи дар се Васкрсењем Христовим остварује као вечни живот у заједници са Богом, у причешћу са Богом, у благодатном учешћу у животу Божијем (2 Петр. 1:4).

Посматрајући са једног брежуљка ових дана лепоту града Ваљева, живота који врви у њему, његове школе где се наши млади људи образују и формирају у зреле личности, његову болницу где се лече наши болни и нејаки, свете храмове Божије који нас чувају од разних демонских утицаја и опасности обликујући нас у богољуде, институције, као и историјске знаменитости његове, алармирани смо равнодушношћу према огромној претњи која се надвила над нашим градом, њеним житељима, њеним водама, њеном екологијом, њеном Светињом - уникатном ваљевском „Грачаницом“, од хидроакумулацијског језера „Бране-ровни“ иза чијих бедема на коти 375 мнв ће се налазити преко 50 милиона кубика воде!

Изградња „Бране-ровни“ започета је пре скоро тридесет година. Брана је рађена у фазама са прекидима у периоду санкција и других турбулентних дешавања на нашим просторима, са расположивим технологијама тога времена.

У првом и оригиналном пројектовању Бране висина коте била је предвиђена на 333 мнв. Са овом котом, као што се више пута понављало од стране стручњака, избегли би се многи еколошки проблеми и умањио ризик од евентуалног пуцања Бране у случају сеизмичких активности, а тиме и спасао град Ваљево од тоталног и катаклизмичког уништења, а сачувала древна светиња ваљевског краја „ваљевска Грачаница“.

Ми као Епископ ваљевски у своме апелу желимо да скренемо пажњу на неизбежне духовне законитости и последице повезане са истим које историјско емпиријско искуство нашег народа памти и препричава када су у питању света Места која се скрнаве. Наиме, претварање језера у „рекреативни водени парк” у коме би се људи купали, врискали, возили – профано зборили и понашали – могло би се некако и прихватити да није у дубинама воде средњевековна Светоархангелска Светиња. И ово је један од разлога да се прихвати кота 333 мнв.

Ово нису претње, ово није призивање казне, не дао Бог, већ духовна законитост која, као и природни закони физике, делује на свој начин у овоме свету.

„Брана-ровни”, удаљена свега 15 километара од града Ваљева, могла би да проузрокује њеним пуцањем, не дао Благи Бог, страшни армагедонски копнени цунами који би за свега неколико минута стигао до Ваљева и угасио на десетине хиљада живота, а сами град избрисао са карте постојећих градова. Наш апел, наша молба, наш глас вапијућег у духовној пустињи овога света, света глувог за духовне реалности, јесте позив да се одустане од коте 375 мнв и задржи ниво до 333 мнв.

Ово говоримо покренути гласом своје савести, као и апелима многих наших суграђана упућених нама као духовном оцу, да се руководиоци овога пројекта сете живота свих грађана; наше деце, наших светиња, наше природе – кристално чистих вода и екологије, наших културно историјских знамења и да сразмерно томе размотре предлоге експерата, и спусте акумулацију на указану коту 333 мнв.

Нека наша љубав према Мајци Србији, њеним житељима, њеној природи, а нимало мање и према њеним Богомољама којима је окићена као зведаним небом, буде водиља наше савести ка најбољем решењу.

Казах своје пред небом и земљом, пред вечношћу и историјом! Бог нека нам је на помоћи!

Канцеларија Епископа ваљевског

Епископ Ваљевски

+ Милутин

Епархија ваљевска

[Данче*]

Помолимо се са чврстом вером у ангеле Божје!

 

Света архијерејска Литургија у част храмовне славе у Цветановцу

Поводом храмовне славе - Светог архангела Гаврила у селу Цветановац код Љига, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету архијерејску Литургију, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва, као и директора Патријаршијске управне канцеларије протојереја-ставрофора Стојадина Павловића.

У програму свечаности наступило је Културно-уметничко друштво "Лука Спасојевић" из Љига. Домаћини славе били су сви парохијани, мештани Љига, Цветановца, Бабајића, Јајичића, Бошњановића и Велишевца, на челу са својим парохом протојерејем-ставрофором Гојком Терзићем. За наредну годину, колач је преузео Мирко Лазић из Бошњановића. Међу бројним гостима био је и председник Општине Љиг Драган Лазаревић.
У божанственим пасторалним пределима Цветановца две су светиње у славу благовеститеља доласка Спаситељевог подигнуте. Прва далеке 1865. године, у доба друге владавине Књаза Милоша Обреновића, два лета пред одлазак Турака из Србије. Патина зидова сведочи стара времена. Баш као и спомен – плоча у наосу са именима палих хероја за слободу отаџбине од 1912. до 1919. Снажан земљотрес септембра 1998. године нанео јој је велика оштећења због чега више није у богослужбеној употреби. У порти је подигнута нова богомоља посвећена такође Светом Архангелу Гаврилу, освећена 2008. године, у којој се данас овдашњи верни народ крај пароха проте-ставрофора Гојка Терзића литургијски сабира. У оближњем селу Бошњановићу ускоро ће почети градња мале капеле, посвећене Светом Краљу Милутину, највећем ктитору у српској и светској историји (42 задужбине). Биће то први храм посвећен овом, можда најзначајнијем, владару светородне лозе Немањића.

Празник Светог Архангела Гаврила у цветановачки храм довео је мноштво верних. Да се са архијерејем својим заједнички помоле, за постојећа добра заблагодаре и за нова постигнућа благослове стекну. Јер, како рече Владика Милутин, ништа боље нема од човекове спознаје да без Бога ни преко прага не може и да је најлепше молити Му се.

- Данас, људи неће да се око Господа Христа уједине, а ако немамо благодат Божју, не можемо да напредујемо. Ми смо овде привремено, да нешто урадимо, а највише да спасење заслужимо... Благо човеку који веру не изгуби у овом времену. Веру, какву су имале наше баке које су клечећи слушале реч Божју и љубиле врата храма. Помолимо се данас са чврстом вером у анђеле Божје!, рекао је владика Милутин.

Бог је створио анђеле да нам помажу кад поклекнемо. Читава историја проткана је њиховим јављањима. Архангел Гаврило благовести долазак Христов. Анђели се јављају у Витлејему, Јордану, крај Гроба Господњег...

- Кад се човек крштава, у молитви стоји "дај му анђела чувара". Са њим морамо причати, молити му се. Кад грешимо, он је тужан. Кад смо добри, радује се. Кад одлазимо са овог света, наш анђео чувар узноси нашу душу и води у Царство небеско. Зато, молимо се анђелу чувару. Он је наш вођа, браник и помоћник у животу, поручио је владика Милутин, упутивши срдачне честитке свечарима у Цветановцу – проти Гојку Терзићу и његовим парохијанима.
Након Литургије и литијског опхода око храма, пререзан је славски колач и освећено жито и вино. Епископ Милутин окадио је стари храм Светог Архангела Гаврила.

За трпезом љубави прота Гојко Терзић заблагодарио је владики Милутину и браћи свештенослужитељима, као и свим парохијанима, који су се сабрали на овом светом месту у благословеном дану.

 

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

 

 

[Данче*]

Дивчибарске свечаности у част Светог Пантелејмона

 

На празник Светог великомученика Пантелејмона у храму на Дивчибарама, који носи име овог ранохришћанског угодника Божјег (посечен 304. године), Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету Архијерејску Литургију

 

Саслуживало је епархијско свештенство и свештеномонаштво уз појање Дечјег црквеног хора "Хаџи Рувим" предвођеног диригентом Вањом Драгојловић и духовником протонамесником Бранком Чолићем. Овогодишњи домаћин славе била је породица Илић, власници познатог дивчибарског хотела "Пепа". За наредну годину колач су преузели чланови породице Вујић из Ваљева.

 

Даровито чедо оца незнабошца и мајке Хришћанке, Свети Пантелејмон изучио је медицинске науке од најбољих зналаца тог доба. Вршећи дужност лечења од разних болести, уочио је ништавност овоземаљске мудрости пред неким уневољенима. Промисао Божји одвео га је хришћанском свештенику Ермолају, избеглом у Никомидију услед Диоклецијанових прогона. Млади лекар бива испуњен лепотом Христовог учења, прима Свету тајну крштења и постаје највећи видар у целој никомидијској области. Лечио је, како стручним знањем, тако и молитвама Господу Христу. Завист колега лекара одводи га на суд незнабожачком цару Максимијану. Попут старозаветног пророка Илије Тесвићанина, изазвао је паганске жреце да се својим божанствима помоле над најтежим болесницима. Њихова молитва била је узалудна, а Свети Пантелејмон их исцели молитвом Христу, једином истинитом Богу. Био је изложен страховитим мукама, на крају посечен. Господ га је прославио и данас имамо бројне храмове са његовим именом и чудесна исцељења збивају се молитвама које му верни широм света приносе.

 

Свети Пантелејмон прогледао је Духом Светим. У своме дару није видео личну корист, већ део мозаика који се зове творевина Божја, Црква Божја. Црква и прелепа природа на обронцима Маљена, сведочанство су и обрис велике идеје – плана Божјег за овај свет, беседио је по благослову Владике Милутина протосинђел мр Силуан (Мракић) на литургијском сабрању у Храму Светог Пантелејмона на Дивчибарама.

 

- Данас славимо благочешће, храброст, веру и истину. Човека образованог високим наукама свог времена, али изнад свега, прослављамо човека тајновидца и боговидца. Човека, који је унутар свог бића прогледао и видео истину Богочовека Христа и тиме био охрабрен да се успротиви свирепом цару западне Римске империје Максимијану... Свети Пантелејмон отишао је из овог света у небески свет. Отишао је Господу Богу као драгуљ, слуга и истинска овца стада Његовог. И, гле, видимо данас широм света храмове са именом Светог Пантелејмона и како помаже свим људима који траже његову помоћ – поручио је протосинђел мр Силуан (Мракић), секретар Епископа ваљевског Г. Милутина.

 

Празник Светог Великомученика Пантелејмона дан је традиционалног вашарског окупљања мештана Дивчибара, али и бројних викендашких намерника из целе Србије. Свечана славска трпеза приређена је у Хотелу "Пепа". У име парохијана, Владики Милутину и свима који су дошли да радост Дивчибараца умноже заблагодарио је овдашњи парох протонамесник Ненад Јездић.

 

Подсећања ради, Храм Светог Пантелејмона на Дивчибарама освећен је 2001. године. Тиме су Дивчибаре постале прва планинска бања у којој је изграђена православна богомоља.

 

Ј.Ј.

Извор: Епархија ваљевска

 

[Данче*]

Покров Пресвете Богородице – слава најстаријег храма у Ваљеву

 

Мајка Божја нас увек покрива

 

- На празник Покрова Пресвете Богородице – храмовну славу најстарије цркве у Ваљеву, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин служио је Свету Архијерејску Литургију, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва. На литургијском сабрању, Владика Милутин рукоположио је у чин презвитера досадашњег протођакона Невена Лукића, вероучитеља Ваљевске гимназије. Архипастирском граматом за подршку Светосавској омладинској заједници при организацији трибина "Православље и млади" духовни отац Епархије ваљевске даривао је Миодрага Плазинића, вишег јавног тужиоца.

Човек данашњице огреховљењем изгубио је центар сагледавања божанских тајни. Како је Свети Ава Јустин говорио, да би човек проникао у тајну Пресвете Богородице, мора сваку мисао претворити у молитву. Кроз молитву, дијалог са Господом и облагодаћење ума и чула, моћи ће да разуме истину о заштитници рода људској – Пресветој Дјеви Марији. Ту је наша Света Црква да нас упути у јеванђељске истине. Нема молитве, јектеније и храма без пречистог образа Мати Божје. Узвишена је, јер је нераскидиво везана са Сином, Господом Христом, зачетим њеном послушношћу, беседио је протосинђел мр Силуан (Мракић), секретар Епископа ваљевског Г. Милутина, на литургијском сабрању у част празника Покрова Мајке Божје у храму који му је посвећен у граду на обалама Колубаре.

 

- Пресвета Богородица је мост. У њеној утроби спаја се небо са земљом, како је у својој "Лествици" видео Свети Јаков. У мисији Сина њеног на земљи, Мати Божја показала је колико љуби и брине за човечанство. Најпре на свадби у Кани Галилејској, када сватовима вина понестаје. Потом у часу Васкрсења, Педесетнице, Успења њеног на небо... Данас славимо успомену из 911. године, када се Мајка Божја јавила у Цариграду, чији се народ са императором Лавом Мудрим беше сабрао у Влахернској цркви. На бденију, Царица небеса указала се Светом Андреју Јуродивом у златно искићеној порфири, пришла проповедаоници и са сузама молила Сина свог да народ од непријатеља спасе. Свети Андреј видео је како скида омофор и покрива народ. Можемо само да замислимо какав је то призор био – део је проповеди протосинђела мр Силуана (Мракића).

 

И данас је Мати Божја са нама. Кроз молитву епископа, призвана је Педесетница, сабрали су се и анђели и светитељи у најстаријем градском храму (подигнут у другој половини 19. века, за вакта Књаза Милоша Обреновића), чија су звона, уз позив на молитву, означила и почетак насељавања леве обале Колубаре. На Покров Пресвете Богородице овде је увек нарочита свечаност. Лета Господњег 2015. увеличана је рукоположењем. Досадашњи протођакон Невен Лукић, вероучитељ Ваљевске гимназије, ступио је у чин презвитера. Свету тајну исповести извршио је старешина Покровске цркве протојереј-ставрофор Зоран Јаковљевић, док је Архипастирску грамату обнародовао протођакон Дарко Ђурђевић, секретар Владике Милутина. Такође, празник Покрова Пресвете Богородице био је прилика да се Архипастирска грамата уручи и вишем јавном тужиоцу Миодрагу Плазинићу, за "на делу исказану љубав према народу и Епархији ваљевској". Захваљујући подршци и разумевању тужиоца Плазинића, Светосавска омладинска заједница има могућност да трибине из циклуса "Православље и млади" приређује у лепо уређеној и пространој конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва.

 

Ј. Ј

Извор: Епархија ваљевска

[Данче*]

Општа болница Ваљево прославила Свете Бесребренике Козму и Дамјана

 

Заједништво лекарске струке и Цркве

 

    

- Свети Лекари и Бесребреници Козма и Дамјан, традиционално, свечано су прослављени у Општој болници Ваљево. У навечерје празника , у Едукативном центру приређена је Свечана академија, којој је присуствовао и Епископ ваљевски Г. Милутин са сарадницима. На дан празника, у болничком храму посвећеном патронима лекарске струке служена је Света Литургија . Овогодишњи домаћин било је Одељење урологије, а колач за 2016. преузела је Гинеколошка служба. Представљен је и подељен верном народу нови број часописа "Бесребреник", који излази при Храму Светих Врача у кругу болнице.

Свете Лекаре и Бесребренике Козму и Дамјана, ранохришаћнске Божје угоднике, прославља васцели хришћански свет. Добивши у раној младости дар да болесне лече, прочули су се по мноштву чудесних исцељења. Зналци науке, али и велики молитвеници, који за своје услуге нису тражили надокнаду, верни завету "Бадава сте добили, бадава и дајте". Слави их лекарски еснаф и бројне цркве и манастири, што указује на везу медицине и Цркве. Први етички принципи лекарске професије помињу се у древним хиландарским списима. Заједништво лекара и духовника за добро народа Божјег траје кроз историју, а верујемо да ће тако бити и убудуће, поручио је у добродошлици на Свечаној академији заменик директора Опште болнице прим. др Зоран Милосављевић. У име домаћина славе - Одељења урологије, госте је поздравио начелник др Зоран Ђурић, док је кратак осврт на историју службе направио ипођакон др Небојша Пакевић. Основао ју је 1970. године др Драгиша Моловић, уједно и први начелник. Значајан напредак у раду, урологија у Ваљеву бележи по пресељењу у нову зграду Хируршког блока, где се формира респектабилно одељење са 25 постеља. Лекари и медицинско особље радили су много на свом професионалном усавршавању и данас успешно изводе све савремене операције, које им техничке могућности дозвољавају. Годишње, уролошки кабинет обави преко 10 хиљада прегледа, док се у операционом блоку изврши око 400 операција и ендоскопских интервенција, рекао је др Пакевић, уз подсећање на сва уважена имена ове медицинске гране у историји ваљевског здравства.

 

    

Архимандрит Јован (Јеленков), један од почасних гостију свечара, током свог монашког служења Богу и роду, сведок је косовско – метохијске трагедије, али и мноштва чудеса крај моштију Светих Козме и Дамјана у манастиру Зочиште, чији су храм шиптарски екстремисти минирали 1999. године. Зочиште је било уточиште многим невољницима, како православних верника, тако и атеиста и иноверних. Налазили су ту утеху и оздрављење. Нема деца би проговорила, слепи прогледали, бездетни пород дочекали, студенти успешно испите полагали...

- Наравно, сви исцељени са великом вером су кивоту прилазили. Сећам се, једна Шиптарка је, након оздрављења, рекла:"Српски Бог је највећи!" То је поука за све нас – Света Тројица је једини истинити Бог, који нам овде на земљи даје могућност да стекнемо спасење. На том путу Свети Врачи увек ће нам бити од помоћи – део је беседе у навечерје празника архимандрита Јована (Јеленкова).

 

    

Председница Српског лекарског друштва подружнице Ваљево др Ивана Ђенадић честитала је славу колегама и представила другог почасног госта овогодишње светковине оца Ставроса Кофинаса, свештеника из Грчке. О. Ставрос рођен је и одрастао у Сједињеним америчким државама, где је стекао највише богословско образовање и докторат из области клиничке психологије. Од 2000. до 2010. године био је координатор Европске мреже болничких свештеника. Има огромно искуство у психотерапеутском и пастирском раду. Данас, о. Ставрос Кофинас координатор је Мреже Васељенске патријаршије за пастирску здавствену негу. Част му је и благослов да буде део славља ваљевских лекара. Са протојерејем – ставрофором Радомиром Алексићем (духовник Опште болнице Ваљево, нап. аут.) изградио је чврсте братске везе. Медицина и Црква упућене су на сарадњу јер су душа и тело неодвојиви. О томе нам много говори православна традиција, указује о. Ставрос Кофинас.

 

    

Трећи број часописа „Бесребреник“, поред медицинских и богословских текстова, доноси и радове историчара уметности и писаца. И то је напредак који радује уредништво, истакла је оперативна уредница Снежана Алексић.

Свечана академија, и ове године, украшена је наступима Црквеног хора "Хаџи Рувим", са диригентом Милицом Степановић – Бабамилкић, и Гудачког квартета "Феникс".

 

    

На празник Светих Лекара и Бесребреника Козме и Дамјана у болничком храму служена је Света Литургија, којом је началствовао арх. Јован (Јеленков). У литургијској проповеди, о. Јован честитао је славу домаћинима сабраним верницима, као и свечарима за наредну годину Одељењу гинекологије. Славље је завршено коктел – трпезом у Едукативном центру.

Ј. Ј.

Епархија ваљевска

20 / 11 / 2015