Спасење је само у Христу

[Pieta]

И ја мислим као и Лазарица. Имам пријатеље који нису православне вере, а ретко дивни људи, много бољи и од мене и од многих православних које знам. Како Бог да се не смилује над њиховом душом? Љубе Бога, верују у добро и праведно, а разумеју се о теологију таман колико и ја (читај јако мало). И једва и да знају у чему је разлика између нас у теолошком смислу. Нико од нас није достојан спасења и васкрсења,али се надамо, и они и ја....

Сигурно то тамо ''горе'' мало другачије функицонише него како ми замишљамо. А како Ђомла рече, само БОГ то зна и нико други!!!

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Velika sa GOSPODE dela tvoja i nema reci koja moze da opeva cudesa Tvoja ! Bozija LJubav i Logika nisu kao ljudske !

[fsa]

"... моје исповедање учења Православне Цркве ни у ком случају се не простире до суђења и осуде западних хришћана... Сагласно црквеним законима, Римокатоличку цркву препуштам суду Васељенске Цркве, а хришћанске душе - суду, или пре - милости Божијој"

Св. Филарет Московски - Једина истинита Црква

[sasluzitelj]

svetitelj Filaret je bio divnog rasudjivanja

[marija]

Milane te citate uglavnom znamo, bar većina, no mahanje suvoparnim citatima bet širine i ljubavi( ne kažem da je ti nemaš) može samo da udalji mirjanina i nevernika od vere

Nije nam cilj da bilo koga plašimo i udaljujemo, još maje da osuđujemo već da pokušamo ( tj. teoloti) nerazumljivo nama, da razjasnimo ono što nam donosi nedoumici i da odagnamo svoje sumnje i raskol.

nekako sa rečenicom da se samo mi možemo spasiti mi dovodimo Sud Božji u pitanje, dolazimo do pitanja Zašto je onda Bog pomešao jezike?

Zašto dozvoljava da se rodi neko tamo na nekom ostrvu za koga unapred zna da nikada neće otići sa ostrva ni čuti za hriščanstvo a nekmoli za pravoslavlje.

Reći ću ti kako sam ja to objasnila svim sinu:

On sine možda ne zna sada za Hrista, ali Bog je zakon stavio u njegovo srce, on verovatno ne posti kako naša crkva nalaže jer nema pojma o tome, ali posti i podvizuje se na neki drugi način, on u srcu ima Zakon jer Bog priziva sve ljude ka sebi.Možda će on kada mu dođe smrtni čas  i kada bude susreo Hrista reći - Bože poznadoh te, sad ti znam i ime i lik.

A mnogi od nas  iako mu znaju i lik i ime za života neće poštovati Zakon koji znaju .

Bog uvek pronađe način da se spasu njegova deca, jer svi ljudi su deca Božja, ali nije svim ljudima Bog otac, zato sine ne sudi o drugima, ne busaj se svojom verom i svojom ispravnošću.

jer Njegove misli nisu i naše misli i Njegova dela se ne mere ljudskom pomisli.

kako god zvučalo neću dozvoliti da raste u uverenju da su samo pravoslavni pozvani an Spasenje.

Nama jeste lakše ali ipak zar nije preteška tvrdnja da su samo pravoslavni izabrani narod samim tim što smo rođeni gde smo rođeni.

Svako dobro svima  a sud ćemo prepustiti Hristu

[deda]

Ја сам се размишљао да ли да кажем своје мишљење овде, дуго. Али, ајде. Пошто сам на форуму, ред је да и ја кажем свој став по овом питању. Знам да би ме неки распели због тога али авај.

Што се тиче проблематике ко ће се спасити, ја о томе уопште не бијем главу. Достојевски је рекао да ће се спасити свако ко то буде желео. Апсолутно се слажем са њим. Свако ко искрено буде желео да се спасе, који препозна Васкрслог Христа, тај ће се спасити. А сад те форе да ли је испунио неке форме за живота, да ли се баш пред смрт исповедио, причестио... то су глупости... за мене наравно....

Свако ко се искрено покаје. Прави пример ми је разбојник на крсту јер ми пред причешће исповедамо Христа као разбојник речима "Помени ме Господе у Царству Твоме"    (велика та реч- помени)

[Млађо]

            Мој Милане јабуко са гране.... Ја верујем у Бога који је апсолутно слободан и неограничен никаквим правилима. Он ми се као такав открио - као Бог безграничне љубави. Открио ми је да се без Њега не могу спасити и ја сам кренуо ка Њему управо поучен тим речима и цитатима које ти износиш. Али не постоји ниједна реалност која мени може дати до знања да ли ће Бог некога спасити или неће. Знам и ја да ако се не сједине у Телу Христовом створено и нестворено, да то створено нема шансу да живи. Али добро... Не инсистирам. Ти тако верујеш, ја овако и мислим да то не треба да буде препрека да се волимо. Љубав је суштина живота јер је Бог Љубав. Дакле треба да разумеш шта сам хтео да кажем: Бог некога може да спасе или не независно од тога какве ставове ми имали по том питању. Ми смо ипак створења, а Он је Творац. Ја могу да желим и да мислим да се Кинези могу спасити или не, али ако их Свемогући Господ спасе или их не спасе на Њему познат начин, то говори да је Бог моћан и да је АПСОЛУТНО СЛОБОДАН ОД СВЕГА, ОД СВИХ КАТЕГОРИЈА, ОД ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА, ОД КАНОНА И ПРАВИЛА, ОД СВОЈИХ РЕЧИ АКО ХОЋЕШ, ЈЕР ЈЕ ОН ТВОРАЦ СВЕГА ТОГА И АКО БИ ТИМЕ БИО ОГРАНИЧЕН И ПОРОБЉЕН ОН НЕ БИ БИО БОГ СЛОБОДЕ И ЉУБАВИ. Е ЈА НЕ ЖЕЛИМ НЕСЛОБОДНОГ И ОГРАНИЧЕНОГ БОГА, ВЕЋ БОГА АПСОЛУТНО СЛОБОДНОГ КОЈИ МИ СЕ НА ТАКАВ НАЧИН И ОТКРИО!

           Што се тиче закона, видим да си упоран у својим ставовима и делује ми да многе ствари у оквиру ове теме читаш врло пристрасно не обазирући се на оно што ти не одговара. Не кажем да је тако, али ми тако делује. Суштина свих Господњих заповести је љубав, а не закон. Не бих да понављам оно што сам већ написао, ако ти је стало врати се па прочитај.

          Оног тренутка када се нађемо пред светом Чашом налазимо се пред Христом таман као разбојник тако да ту не видим никакву разлику. А ХТЕО ТИ ДА ПРИЗНАШ ИЛИ НЕ ЖИТИЈА СВЕТИХ КРОЗ СВА ВРЕМЕНА И У СВИМ ЕПОХАМА ПУНА СУ ПРИМЕРА СВЕТИТЕЉА И МУЧЕНИКА КОЈЕ ЈЕ ЦРКВА УВРСТИЛА У КАЛЕНДАР А ДА СУ КАО РАЗБОЈНИК БИЛИ ПРОТИВНИЦИ БОЖИЈИ И НИШТА ДОБРО НИСУ УЧИНИЛИ ЗА ЖИВОТА, ЧАК СУ И ХРИШЋАНЕ УБИЈАЛИ, АЛИ СУ КРШТЕНИ И ОКУПАНИ СВОЈОМ МУЧЕНИЧКОМ КРВЉУ ИЛИ НА НЕКИ ДРУГИ НАЧИН, ИСПОВЕДИЛИ СУ СВОЈУ ВЕРУ И У ТИМ ТРЕНУТЦИМА ПОСТАЈАЛИ СУ ХРИСТОВИ И БЕЗ КРШТЕЊА ОВОГ (ВОДОМ, АЛИ ДА ДУХОМ). ХТЕО ТИ ДА ПРИЗНАШ ИЛИ НЕ ТО ЈЕ ТАКО - ЦРКВА ИХ КРОЗ СВОЈЕ СЛУЖБЕ ПРОСЛАВЉА КАО СВЕТИТЕЉЕ. По твојим казивањима горе, вероватно је Црква погрешила кад их је канонизовала и треба то исправити и по нашим параметрима светости и спасења избацити их из календара. Нека брате, веруј ти тако како верујеш и спасавај се, али знај да је наручје Божије много шире него што ми својим умом схватамо.

          И покушај да избегаваш секташку врло наметљиву и сугестивну цитатоманију и отрцане фразе, него говори својим речима.

[deda]

Ама бре Милане, кажем да су за мене глупости то да МОРАШ да се исповедаш и причестиш пред смрт. Сматрам да ако искрено желиш Царство Небеско, да будеш са Њим у вечној заједници, да скромно и скрушено будеш уверен да си ти само мали човек који је грешан а да је Он Извор Живота.

Не смемо бити искључиви. Тако и никако другачије. Мислим да то Господ не тражи од нас. И Сам је рекао да хоће милосрђа а не жртву (паљеницу).

Дакле, ако љубави немам, ништа сам.

[Зоран]

''Разбојник је био поред Живог Бога и Његовим речима и Вољом је без Светих Тајни примљен у Царство Небеско - за сведочанство многима и да се прослави Бог.''

Зар цео свети није и сада поред Живог Господа Исуса Христа, баш исто онако као и у оно време, у ствари знамо да за Бога време не значи ништа...имамо у Житија примере где су се иноверни спасли и без крштења и без Причешћа а неки само добрим животом и делима. Разбојник је презнао своју кривицу, да ли је био крштен, чисто сумњам, и знамо шта му је Господ рекао, а ономе који је хулио на Њега није рекао ништа, ћутао је. Сетимо се само и Јуде који је још био и Апостол  који је исто био поред Бога и шта се десило са њим да ли се спасио...

На крају крајева ко смо ми да говоримо овај ће се спасти овај неће ма из ког народа био, Бог нас је створио све и Он зна ко ће бити спашен а ко не...а не ми, јер само Бог познаје срца човека и шта се

у њему налази... Још и ово Св. Јован Златоусти у једној беседи је рекао парафразирам, биле су две девојчице робкиње и једну купи једна благочестива породица а друга оде у породицу која све беше само не благочестива и каже он она која беше код благочестивих би тако и васпитану и верова у Господа а ова друга која није имала ни прилике да бира где ће и шта ће па постаде курва и то не својом вољом а ни за Бога није знала, нити чула...и шта мислите како ће им Бог  судити , да ли ће судити исто и једној и другој???

[deda]

Милане, не верујем да нешто лоше мислиш, таман посла. Искрен си као и сви остали. Али, лично мислим да твој метод, да у сваком тренутку узимаш цитате из Св. Писма, није баш најбољи. ТО раде секташи. А ти ниси секташ, сигурно. Једноставно, сматрам да се тако лако одвајају ствари из контекста.

Што се тиче тумачења Св. Писма, Речи Самог Господа.... мислим да то није баш посао за сваког. Не постоји џабе цела наука која се зове егзегеза- начини и методе тумачења, где су писали не само учени теолози него и свети људи.

Још једном, то што ти и ја нпр различито размишљамо, није разлог да не будемо у љубави, зар не?

0202_238

[Млађо]

         Хвала ти Миланче на мишљењима и ставовима. Вероватно ће она многима бити корисна да одгонетну ту дилему која се до краја никада не може одгонетнути. Отрцаним нисам назвао Христове речи нити речи светих отаца већ речи твоје, а за њихове цитате нисам ништа рекао. Прочитај моју реченицу поново. Мани се секташке цитатоманије - не значи да ја укидам савременост Христових речи него ти указујем на њихово извитоперено коришћење од стране твоје личности.

        А Наум ми узе реч из тастатуре. У заблуди си ако не обратиш пажњу на то што је он изрекао.

       А драги Науме УВЕК ХРИСТОС А НИКАДА ХРИСТ! ХРИСТОС=ПОМАЗАНИК ХРИСТ=ПОМАЗ Шта је помаз? Отворићу тему јер видим да се многи фрљају.

[Зоран]

Ђомла ово ће изгледати као оправдање али много пута не откуцам целу реч једноставно

нисам ти вичан у куцању, али хвала ти што си ми указао на грешку сд, ћемо је поправиомо. 0202_238

[marija]

kad kažem suvoparni citati daleko od toga da bilo ?ije re?i omalovažavam, a ponajmanje Re? Gospoda, ve? samo želim da naglasim da znanje ako ne pre?e u saznanje ništa je, gomila beskorisnih informacija

Pravoslavlje i vera uopšte nisu samo definicije ve? na?in života.

         

        ? ????? ????? ???? ??????? ? ?????? ?????! ???????=????????? ?????=????? ??? ?? ?????? ???????? ???? ??? ????? ?? ?? ????? ??????.

Mislim da je ideja odli?na i sama ?esto to pobrkam, možda teolozima ne treba ali mirjanima treba

i da, mirjani svedo?e, a klir propoveda

[Милан]

АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ СПАСИТИ СЕ САМО ДОБРИМ ДЕЛИМА?

Преузето са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/SpasenjeDobraDelaKarelin.htm

У данашње либерално време све више се шири учење о томе да човек може да се спаси својим добрим делима, а да је Исус Христос за хришћане само образац и поучан пример моралног и духовног усавршавања, али никако и Искупитељ света. Следи да је спасење могуће за људе свих религија и конфесија, који се труде да поступају по гласу своје савести. У том учењу у поређењу са православним богословљем не само да су замењени и померени акценти, већ су поткопане и саме основе догматике. Хришћани су увек веровали да Бог спасава човека; а савремени модернисти доследно и плански убацују у свест верних мисао, да човек спасава себе самог, а да му Бог даје вечни живот као обавезну награду за труд.

Ако питате савремене хришћане шта је вечни живот и спасење, многи ће рећи: то је рајски живот, то је место дивне лепоте и вечне радости, где су уништени свако зло и страдање, где нема трулежности и несклада, где ништа не помрачује људску душу, то је место где пребивају Анђели и Свети и где силази Божанство Својом неизрецивом светлошћу. На први поглед тај одговор може да се учини правилним, али у стварности овде је пропуштено нешто веома важно, то јест, да Бог човеку не даје само Своје, иако је и то непостижно људском уму и превазилази све напоре и подвиге, већ даје много више - Себе Самога и чини човека "богом по благодати". Пред тим делом сва људска дела се показују као бесконачно мала. Господ је обећао да ће вратити за дела милосрђа стоструко, али Он даје хришћанину оно, чему нема поређења и слика, оно што превазилази сва схватање и мере: даје Себе Самога. О каквим човековим заслугама се овде може говорити? Како је могуће зарадити Бога? Како је могуће задобити Бога као награду? Ако би спојили сва добра дела свих људи заједно, то ће бити мање дело од вечног спасења једне душе. Спасење је - тајна мистичне љубави Бога према људској души; све остало потребно је да би се тај зов љубави био чуо и био прихваћен.

Трагедија савремених хришћана састоји се у томе што они траже град Божији, тобож своје законито наследство, али не траже Самога Бога, као извор вечног живота. Њима је несхватљива светоотачка реч "обожење", њима је несхватљиво шта значи постати богом по благодати. Не схватајући то, они то и не желе. Они желе враћање изгубљеног Раја, где цветају у миришу небески цветови, где нема старости и смрти, где нема страдања. Али тајна Оваплоћења Сина Божијег и силазак Духа Светога, Тајна Искупљења и Спасења - није само враћање човека, палог у Адаму у првостворено, безгрешно стање, већ и пут душе према Богу, кроз примање Његове божанске светлости, кроз усхођење и озарење, кроз улазак у божански живот, пут вечног и бесконачног богоуподобљавања - показује се за наше савременике као скривена испод вела магле.

На Крсту нас Господ замењује Собом; Дух Свети припрема људску душу за нови живот. Спасење - је велики дар Божији, а савремени човек је склон да на њега гледа као на нешто сагласно и обавезно човековом достојанству.

Коначан и у исто време бесконачни циљ човека је - обожење; оно се остварује само кроз благодат - силу и деловање Божанства. Благодат је дана Цркви. Цркве је поље вечне, божанске светлости, која узајамно делује са људском душом, која је послушна благодати и која је невидљиво просвећује (у неким случајевима то просветљење и преображење душе одражава се и на материјалном плану и може да се види чак и визуелно).

Тајне Цркве имају за своју основу Искупитељну Жртву Христа Спаситеља. Црква је заснована на Његовој пречистој Крви. Господ, заволевши нас још пре нашег стварања, испунио је све да би нам даровао не само Своја неизрецива блага, већ и Себе. У спасенима Он види одраз Свог образа, Своје божанске лепоте; у спасенима Он пребива као у живим, бесмртним, нерукотвореним храмовима. За њих је Христос - све: живот и суштина вечности, почетак и бесконачни крај.

Без искупљења и освећења спасење је немогуће. Они, који говоре о спасењу само кроз добра дела, самим тим стављају некакав знак једнакости између њих и дарова Божијих. Добра дела - јесу услов за пројављење вере и љубави, јер је љубав према Богу и људима сједињена једна са другом. Човек који се нада да ће добити спасење за своја добра дела, налик је на сиромаха, који сакупивши неколико гвоздених новчића, уображава да је за њих могуће купити царски дворац.

За спасење је неопходно обожење човека, које почиње у земној Цркви, прелази и наставља се у небеској и никада се не завршава. Само кроз Крсну Жртву Христа и благодат Духа Светога, који делује у Цркви, човек може да оствари своје истинско предназначење - да у вечности постане бог по благодати.

Превод са руског:

Станоје Станковић

Извор:

Официальный сайт архимандрита Рафаила Карелина - http://karelin-r.ru/newstrs/185/1.html

[Милан]

АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ СИРАКУСКИ И ТРОЈИЦКИ (ТАУШЕВ)

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ О ЦРКВЕНОЈ ПОБОЖНОСТИ И БРИЗИ ЗА ДУШУ

Преузето са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/CrkveniZivotArhiepiskopAverkije/CrkveniZivotArhiepiskopAverkije04.htm#02

* * *

42. Питање (Ако је православна вера истинита, могу ли други да се спасу?): Ако православна вера представља истинску веру, могу ли хришћани других вероисповедања да се спасу? Може ли да се спасе човек који услед свог порекла није крштен као хришћанин, али је на земљи водио потпуно праведан живот?

Одговор: Помиловање, вели апостол, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога Који милује (Рим. 9,16). У Цркви нам је показан пут спасења, у њој су нам дата средства помоћу којих се човек духовно очишћује и има директна обећања спасења. У том смислу свети Кипријан Картагински каже да изван Цркве "нема спасења". Црква нам даје оно о чему хришћанима - и само хришћанима - пише апостол Петар: Пошто нам је од Његове Божанске силе даровано све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога Који нас позва славом и врлином, кроз коју су нама дарована драгоцена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници Божанске природе, избегнувши похотну трулеж у свету. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вери вашој врлину, ау врлини знање, а у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав, јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса 2.Пет. 1,3-8). Шта међутим да се каже о онима који су напољу, о онима који не припадају Цркви? Други апостол нам даје до знања: Јер што да судим и онима који су напољу?.. Онима који су напољу судиће Бог (1.Кор. 5,12-13). То значи да ми нисмо позвани да решавамо њихову судбину. Бог кога хоће помилује (Рим. 9,18).[1] Само једно треба приметити - да "водити потпуно праведан живот", како каже читалац који поставља питање, значи живети по заповестима блаженстава, што човек који је "напољу", без благодатне помоћи уризничене у Православној Цркви Христовој, није у стању.