Спасење је само у Христу

[marija]

Bog samo zna ko se spasava a ko gine. Hriscanin moze da pogine bez obzira na istinitost svoje vere, a inoverac se moze spasti uprkos svojoj laznoj veri.

Apostol Pavle kaze: “Jer koji bez zakona sagrijesise, bez zakona ce i izginuti; a koji pod zakonom sagrijesise, po zakonu ce se osuditi…Jer kad neznabosci nemajuci zakona cine od prirode sto je po zakonu, oni nemajuci zakon sami su sebi zakon; oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono sto je po zakonu, posto svjedoci savjest njihova, i posto se misli njihove medju sobom optuzuju ili opravdavaju (Rim.2,12-14).

Jedan optinski starac je govorio da se inoverac moze spasti ako veruje u prostoti srca. Naravno pravoslavnom hriscaninu je lakse da se spase nego onome ko ne zna za Hrista, ali ja verujem da Bog nece osuditi dobrog coveka koji zivi po savesti, ukoliko on, ne po svojoj krivici, nije nista znao o hriscanstvu.

Dakle mogu li se, i na koji način inoverni spasiti

[Милан]

„Ради спасења душе неопходно је бити члан свете Православне Цркве и у свему тачно и строго следити њено учење, испуњујући све што је она прописала.“

преузето из књиге: СВЕТИ САРОВСКИ СТАРАЦ СЕРАФИМ, глава 16 - Поуке и завети преподобног оца Серафима (издање манастира Хилендар)

________________________________________

Може ли се човек спасти изван Цркве?

Не може, јер је Црква ризница Божје благодати без које се нико не може спасти, као рука одсечена од тела.

преузето из књиге

"Вера Светих" - Светог владике Николаја

________________________________________

ДА ЛИ ЋЕ СЕ ЈЕРЕТИЦИ СПАСТИ?

Свети Игњатије Брјанчанинов - 6, писмо 28

"Сада је дошло на ред питање које сте поставили: "Зашто се", питате ви "не би спасли и многобошци, мухамеданци и јеретици? Међу њима има јако добрих људи. Не би било у складу са Божјим милосрђем да се погубе ови веома добри људи!... Да! То је, чак, у супротности са здравим људским разумом! Па и јеретици", велите ви, "су исто хришћани. Сматрати себе спасенима, а чланове других вера пропалима је безумно и крајње гордо!", закључујете.

Спасење се састоји у поновном успостављању заједнице са Богом. Ову везу је изгубио читав људски род падом прародитеља у грех. Читав људски род представља низ палих бића. Погибељ је судбина свих људи, и врлих и порочних. Зачињемо се у безакоњу, рађамо се у греху. " С тугом ћу у гроб лећи за сином својим," говори патријарх Јаков о себи и свом светом сину Јосифу, целомудреном и прекрасном! По завршетку земаљског пута у пакао нису силазили само грешници него и праведници Старог Завета. Таква је моћ људских добрих дела. Таква је плата за сваку врлину наше пале природе! Да би се поново успоставила веза човека са Богом, другим речима, за спасење је било неопходно искупљење. Искупљење људског рода није остварио Анђео, или неко од виших, али ограничених и створених бића, њега је остварио Сам Безгранични Бог. Казна - судбина људског рода је замењена Његовом смрћу; недостатак људских заслуга је замењен Његовим бесконачним достојанством. Сва људска немоћна добра дела која су силазила у пакао замењена су једним моћним добрим делом: вером у Господа нашег Исуса Христа. Јудејци су питали Господа: "Шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?" Господ им одговори: "Ово је дјело Божије да вјерујете онога Кога Он посла" (Јн. 6, 28-29). Једно добро дело нам је потребно за спасење: вера, али вера је дело. Вером, само вером можемо доћи у везу са Богом, посредством Светих Тајни које је Он даровао. Узалудном, погрешно мислите и говорите да ће се добри људи међу многобошцима и мухамеданцима спасити, односно ступити у општење са Богом! Узалудно гледате на мисао супротну овој као на новину, као на заблуду која се поткрала! Не! Такво је стално учење истинске Цркве, и Старозаветне и Новозаветне. Црква је увек признавала једно средство спасења: Искупитеља! Она је признавала да највеће врлине наше пале природе силазе у ад. Ако су праведници истинске Цркве, светила из којих је сијао Дух Свети, пророци и чудотворци који су веровали у Искупитеља Који треба да дође, силазили у ад, како онда хоћете да пагани и мухамеданци, зато што се вама чини да су добри, а који нису познали и нису поверовали у Искупитеља, да добију спасење које је омогућено једним и понављам вам, једним средством - вером у Искупитеља? Хришћани! Упознајте Христа! Схватите да Га ви не знате, да сте Га се одрицали, сматрајући да је могуће спасење без Њега због неких добрих дела! Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа одриче се Христа и, можда не знајући, пада у тежак грех богохуљења.

Ви говорите: "Па и јеретици су исто хришћани." Где сте то нашли? То је једино могуће ако онај ко себе назива Хришћанином а ништа не зна о Христу, по свом крајњем незнању, призна себе за истог онаквог "хришћанина" као што су и јеретици, а свету веру хришћанску изједначи са породом проклетога - са богохулном јересју! Другачије о томе расуђују истински Хришћани! Велико мноштво Светих је примило венац мученички, они су изабрали најгору смрт и дуготрајне муке, тамницу и прогнанство, само да не би учествовали са јеретицима у њиховом богохулном учењу. Васељенска Црква је увек сматрала да је јерес смртни грех, увек је сматрала да је човек заражен страшном болешћу јереси мртав душом, далеко од благодати и спасења, да је у вези са ђаволом и његовом погибељи...

Суштина сваке јереси је богохуљење. Свети Фавијан, патријарх Константинопољски, који је крвљу запечатио исповедање истините вере изговорио је следећу одредбу Помесног Константинопољског сабора која се односи на јересиарха Јевтихија, следећим речима: "Јевтихије, до сада јереј и архимандрит потпуно је разобличен и својим пређашњим деловањем и својим садашњим изјавама за заблуду Валентина и Аполинарија, за упорно следовање њиховом богохуљењу, тим пре што он, чак, није послушао наше савете и поуке да прихвати здраво учење. И због тога плачући и уздишући због његове коначне погибељи, изјављујемо у Име Господа нашег Исуса Христа да је он пао у богохуљење, да је лишен сваког свештеничког чина, наше заједнице и управљања манастиром, дајући сваком на знање да ко од данас буде са њиме разговарао или га посећивао да ће и сам бити подвргнут изопштењу." Ова одлука је пример општег мишљења Васељенске Цркве о јеретицима. Ову одлуку је признала цела Црква, она је потврђена Васељенским Халкидонским Сабором. Јевтихијева јерес се састојала у томе што он није исповедао у Христу две природе после Оваплоћења као што исповеда Црква - допуштао је само Божанску природу. Рећи ћете: само?!

Наравно, у овој јереси не видите ни разбојништво ни лоповлук! Можда је само због тога не сматрате за грех? У њој се одбацује Син Божији, а одбачен је и хуљен Дух Свети - само! Тако, онај ко прихвата богохулно учење, ко изговара хулу на Бога није - по вама - разбојник, нити краде - он је предиван човек! Како му Бог може одрећи спасење!... Сав узрок ваше последње недоумице, као и свих осталих је дубоко непознавање Хришћанства!

Богохулник се неће спасти! И оне недоумице које сте навели у свом писму су већ страшни тужиоци вашег спасења. Њихова суштина је одрицање од Христа! Не играјте се својим спасењем, не играјте се! Иначе ћете вечно плакати. Читајте Нови Завет и Свете Оце Православне Цркве (а не никаквих Тереза авилских, Франциска асишких и других безумника које њихова јеретичка црква сматра за свеце!) изучите код Светих Отаца Православне Цркве како треба правилно схватати Свето Писмо, какав живот, какве мисли и осећања доликују правом Хришћанину. Из Светог Писма и живе вере упознајте Христа и Хришћанство..."

преузето из књиге:

'Шта треба да зна Православни Хришћанин данас' - архимандрит Лазар витанијски (издање 'Светигоре')

ОВАКО КАЖУ СВЕТИ ОЦИ. А КОМЕ ДРУГОМ ДАНАС ДА ВЕРУЈЕМО.

[marija]

Dobro Milane a šta ćemo sa neznanobošcima?

Uzmimo na primer neko pigmejsko pleme koje čak ne zna ni da civilizacija postoji, sumnjam da su do njih stigli pravoslavni misionari, šta sa njima

Da li su oni unapred samim tim što su rođeni tamo gde jesu osuđeni na propast?

[marija]

Milane niko ne sudi a još manje kritikuje do Istine se dolazi samo dijalogom, niko sam Istinu otkrio nije, zato je Bogočovek i rođen da bi Istinu otkrio.

ali ja verujem da Bog nece osuditi dobrog coveka koji zivi po savesti, ukoliko on, ne po svojoj krivici, nije nista znao o hriscanstvu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

jedan Protojerej veruje, zašto bi onda mirjani apriori neverovali?

Mislim da bi ovde malo i teolozi trebali da daju neku reč i mišljenje

[Guest nikolastojanoviccuprija]

Brate svako od nas je mogao da se rodi van Pravoslavne vere  ! Drugo na Svetoj Liturgiji se moli za sve ljude ma  koje vere oni bili da i njih BOG cuva i da ih dovede u stado svoje ! BOG je rekao da svakog coveka posmatramo kao Ikonu Boziju i svog brata!

Brinimo se mi za nase spasenje a molimo se  za svu bracu nasu i bice dobro sigurno i nama i njima!

[marija]

Milane niko ne sudi a još manje kritikuje do Istine se dolazi samo dijalogom, niko sam Istinu otkrio nije, zato je Bogo?ovek i ro?en da bi Istinu otkrio.

ali ja verujem da Bog nece osuditi dobrog coveka koji zivi po savesti, ukoliko on, ne po svojoj krivici, nije nista znao o hriscanstvu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

jedan Protojerej veruje, zašto bi onda mirjani apriori neverovali?

Mislim da bi ovde malo i teolozi trebali da daju neku re? i mišljenje

?? ??? ???? ?????? ???? ???????? ? ??????? ?????????.

?????? ?? ???? ????? ?? ??????? ????????? ? ???? ?????? ?? ???? ???? ??????.

????? ? ????????? ? ?? ??? ?????? ????? ???? ?????? ?? ?? ???? ??????? ???? ???? ?????? ? ????? ???? (???????????).

??? ?? ?? ? ????? ???? ??????? ??????? ?? ??????????? ??? ?????????? ??????? ?? ?? ????? ?????.

????? ?? ????? ?? ????????? ???????.

ja se izvinjavam na neukosti ali ?ije su ove re?i i ?ije re?i su prenešene?

Apostol Pavle kaze: “Jer koji bez zakona sagrijesise, bez zakona ce i izginuti; a koji pod zakonom sagrijesise, po zakonu ce se osuditi…Jer kad neznabosci nemajuci zakona cine od prirode sto je po zakonu, oni nemajuci zakon sami su sebi zakon; oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono sto je po zakonu, posto svjedoci savjest njihova, i posto se misli njihove medju sobom optuzuju ili opravdavaju (Rim.2,12-14).

[darko djogo]

Чини ми се да ствари нису просте, као и да два супротстављена става која се и овдје суочавају нису ни изблиза тако супротстављени.

Живот је дијалектика (то философи нису измислили, како се често мисли, него констатовали), што не значи да не постоје ни добро ни зло (о, и те како постоје!), него да је један феномен немогуће објаснити само једним. Тако је и овдје: тачно је и да се нико не може спасити мимо Христа, као што је исто тако тачно да Господ неће погубити праведнике и оне који Га љубе, па чак иако никад нису чули да је Његов Син дошао међу нас. Притом се често заборавља оно што Оци нису сметали са ума када су разговарали са паганима: Христос је Логос (Ријеч, Смисао, Разлог) и ко год је макар мало био "причасник у Логосу", он је био "хришћанин". (Сјећате се како је Св. Јустин Мученик и Философ говорио да су и хераклит и Сократ били хришћани, а постојало је историјски неутемељено предање о томе како је Сенека био хришћанин, што историјски није тачно, али показује да Црква није затварала врата спасења за све оне који су макар само тражили Христа, него их је укључивала, имала један инклузионистили однос). Дакле, неоспорно је да се нико не може спасити осим кроз Христа.

Е, ако је питање да ли иноверни хришћани могу да се спасу: сличан је одговор. на крају ћемо сви Христу погледати у очи. И сва остала мјерила ће бити сувишна. Наравно, нама је у Православљу дат "залог живота", али има и православних са готово атеистичким позицијама као што има и Римокатолика и Протестаната чија је једина грешка што су рођени у васпитани у том духу и на том времену и простору. Наравно, ми често кажемо: "да, али имају прилику да постану Правосалвни", али треба бити искрен и рећи да, кад нас неко посматра са стране, осим ако је баш осјетљива душа која је у стању да испод блата препозна злато, за већину инославних ми смо саблазан, а не модел спасења. Свађамо се око јурисдикција, начина служења литургије, теолошких ситница и детаља. Зато не могу да осудим никога унапријед.

Или, како је рако Хомјаков кад су га питали да ли има спасења код иносланих: "Ја знам да ми јесмо Црква и да код нас има. За вас - нисам сигуран". Ипак, сви ћемо Христа погледати у лице...

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Брате Дарко, допада ми се како размишљаш. 0409_feel

[marija]

Što volim što otvaram ovakve teme :smiley:

Pa mi se lepo objasni kao mirjaninu a ne kao da sam na teološkom kongresu pa mi mašu citatima ko zastavama i samo naprave veću zbrku

Brate Darko hvala na odgovoru :smiley:

[darko djogo]

Drago mi je, o. Ivane! nema na cemu, Lazarice, ako mogu sta da pomognem...

[marija]

Po odgovoru rekla bih mnogo 0110_hahaha

Uz Aleksandra, Mladena i ostale razrešićete mnoge nedoumice nas  mirjana, a nadam se i nekih drugih zabludelih  ovčica 0409_feel

[Млађо]

      Да би смо у потпуности одговорили на ову тему морали би смо бити Богови. Намерно сам написао великим словом. Али пошто смо ми смртни и ограничени људи одговор на постављену проблематику ће нам бити нејасан док год се у пуноћи не сјединимо са Богом у Његовом будућем Царству и тамо нам не буде све откривено. До тада ћемо да нагађамо и тумарамо.

     Има један виц. Спасао се неки Кинез и Господ га води кроз рајска насеља и показује му: овде су ти Британци, онде католици, онде муслимани, овамо будисти... "Е, сад кад будемо пролазили поред овог зида покушај да будеш што тиши" - каза му Господ." " А зашто?" - упита Кинез. "Па ту су ти православни; они не смеју да знају да су се ови други спасили." crvenilo

    Нама хришћанима је Господ открио да ван заједнице са Њим нема спасења. Будући да је то тако, јеретицима и онима којима се Господ открио на тај начин, дакле кроз православље и хришћанство, мислим да нема изговора. Кад су у питању римокатолици, позвао бих се на скоро уснулог старца Герасима жичког који ми је пре непуних годину дана овако говорио: "Папа ће одговарати пред Богом за своја дела и искривљена учења, али мислим да побожан и ревностан католик који се труди да угоди Богу неће бити лишен вечног живота." Наравно то је само мишљење које не мора бити тачно, али може и да буде.

    Што се тиче осталих, дакле, иноверних о којима је реч, рекао бих да је њихово спасење сразмерно такође начину и мери Божјег откривења као и њиховог препознавања истог. Ми не знамо за себе да ли ћемо се спасити, а брине нас спасење некога кога не познајемо и можда га никада нећемо срести ни у овом животу, а вероватно ни у будућем. Колико само имамо посла око спасавања оних око нас који су само номинално хришћани! Оставимо Богу да реши питање спасења иноверних, јер је то у Његовој власти. Има оних који су чули за име Христово али га не препознају као свога Бога јер им се није лично открио.

    Хтео бих да кажем још да смо ми позвани сваког човека без изузетка и категорија да посматрамо не онаквим какав он јесте, него онаквим какав ће бити као преображен и обновљен у Царству Небеском. Тада ћемо показати љубав према њему и нећемо преузимати прерогативе некаквог судије ситничара. Наш Бог није такав. Он је Бог безграничне љубави који је све призвао да буду његови заједничари и у том погледу једино што можемо рећи је да су Његови путеви чудесни и недокучиви. Мали смо и ограничени да би смо неким својим обрисом љубави мерили безграничну Божју љубав у којој не постоје канони, правила, логике (овога света), нити било шта што ограничава. Трудимо се око свог спасења и спасења оних око нас, а молимо се Богу и за иноверне да им се Бог на било који начин открије приведе их себи. То њихово спасење превазилази наше моћи, али није ли Бог наш свемоћан и апсолутно слободан? Не постоји на свету ствар коју Бог не може, осим да спасе човека на силу.

    Не знам да ли сам био јасан, али професор сигурно јесте.

[Млађо]

        Онај ко жели да истражује даље ево материјала

          http://www.verujem.org/teologija/florovski_o_granicama_crkve.htm

          http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=190

[PD]

Ne znam da li da kazem sta mislim ali evo pa sta bude....danas ionako puno lupetam...

Mislim da ce svi biti spaseni koji se pokaju i priznaju Hrista pa makar to bilo na susretu sa njim...setimo se Ap. Tome koji ne poverova u Hrista dok ne opipa njegove rane...a Hrist mu dozvoli da ih opipa i uveri se, sad da ne citiram...ispravaljajte ako mislite da sam u zabludi... crvenilo

[marija]

ja zaista verujem da hoće, uvek navodim svoju drugaricu ako primer, ženu kojoj se divim, koja nije vernik ali u srcu ona nosi više hrišćanskog nego što ću aj ikada imati, više ljubavi, dobrote, uvek spremna da oprosti, u stvari lupam gluposti ona nema potrebu da oprašta jer ne zamera, nikada je nisam čula da kaže da su drugi krivi, uvek ej ona kriva

kao što smo svi pozvani da budemo sveti tako  su svi pozvani da upoznaju Boga, možda mu u nekom pigmejskom plemenu neznaju pravo ime ali je Bog dotakao njihovo srce i oni su Ga poznali

naravno da ne možemo znati ali možemo verovati, šta znam možda prvi među nama bude psolednji a poslednji prvi