Jump to content

Која је сврха Православних теолога у модерној Србији

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 105
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Гости
  On 21. 2. 2013. at 21:45, Nebojsa рече

Не не мислим да свештеници и теолиози треба да бивствују од ровокопања ,али мислим да нема резултата у њиховом раду ,невиди се конкретан и јасан циљ.

 

Зар и сам овај сајт, на неки начин, није показатељ великог и напорног рада? Зар је мала ствар да овде дневно дође око 20-30.000 људи? 

 

Ево, Аца Милојков се труди свим силама, мноооги други се труде. Знам многе свештенике који улажу огроман труд на својим парохијама. Ево, синоћ смо имали ЖРУ диван директно из Призрена. (нисам могао да слушам оне који стално говоре "догодине у Призрену", отишли смо доле и рекли да ћемо бити ту још данас). Дакле, ради се колико се може и зна.

 

Истина је да многи пландују и ништа не раде од оног што им се нацрта. Има и тога. То је сада друго питање, такође веома битно.

 

Али не слажем се да се ништа не ради. 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поздрав Александре ,не теби тај факултет није био лак ,није ни мени ,заиста сам био приовилегован да слушам твоје одговоре на усменим испитима ,дефинитивно ова опаска се не односи на тебе ,али сети се других док смо и ти ја  читали комплетну литературу сети се шта су господа са практичног смера радили .

Поента овог писанија јесте да открије шта и колико су данас урадили сви они који имају звање теолога .

П.С Факултет Богословски уколико му се приступи поштено ни мало није лак 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није питање да ли се ради или не питање је колико се постизе .

Није битно кренути ка Царству Очевом треба стићи 

 

Колико је до сада урађено .

 

Иначе свака част за Призрен ,и ја сам био тамо 1999 последњи пут 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 21. 2. 2013. at 21:50, Nebojsa рече

Поздрав Александре ,не теби тај факултет није био лак ,није ни мени ,заиста сам био приовилегован да слушам твоје одговоре на усменим испитима ,дефинитивно ова опаска се не односи на тебе ,али сети се других док смо и ти ја  читали комплетну литературу сети се шта су господа са практичног смера радили .

Поента овог писанија јесте да открије шта и колико су данас урадили сви они који имају звање теолога .

П.С Факултет Богословски уколико му се приступи поштено ни мало није лак 

 

Увек је тога било и биће. "Милостиве шстице", шта да се ради. Али, ипак се не слажем да је то масовна појава на ПБФ-у. Знаш и сам да их је било који су по десет пута падали догматику, патрологију, философију, грчки. Ево и званичне статистике за БУ, па се уверите да је пролазност на ПБФ-у веома скромна, да мали број студената завршава студије у року:

 

http://www.bg.ac.rs/files/sr/studije/Analiza_efikasnosti_studiranja_2009-2010.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
  On 21. 2. 2013. at 21:50, Nebojsa рече

шта су господа са практичног смера радили

 

Потпуно непримерена изјава...

 

Извини брате, ово никако не стоји и сасвим је безвезно да овако нападаш људе. Испада да нико ништа не учи, само долазе тамо, завитлавају се и добијају супер оценице...

 

Као да осећам неко лично огорчење. Дај Боже да грешим. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На ПБФ-у сам дипломирао. Завршио сам и мастер студије. Сада сам на докторским. Тај факултет доживљавам као своју кућу. Много га волим, јер је битно утицао на моју личност. Поносан сам на своје професоре, своје учитеље који су ме научили свему овоме што овде пишем.

Онај ко жели, заиста има од кога да научи на ПБФ-у. Онај ко жели да "мува", може да покуша, можда му чак некада и успе. Ја само питам: а шта ће са тим шестицама? Да буде поп? Па ако је "капарисао" да буде, биће и без завршеног факултета. Богословље се студира из једног разлога - зато што се воли. Још се сећам речи покојног професора Радована Биговића на почетку мојих студија. Говорио је да не очекујемо да нам богословље да славу и богатство. Напротив, богословље је Крст. Али, оно је надасве лепо, божанствено и ја се ни једног тренутка нисам покајао што сам кренуо у те воде. Нисам, иако сам се уверио да су речи професора Биговића истините. Нисам се најео овоземљаског хлеба. Са породицом живим скромно, јако скромно. Али, ја сам ипак радостан што сам теолог. Богословље је за мене живот и радост. Да се поново родим, опет бих уписао ПБФ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 21. 2. 2013. at 22:20, Александар Милојков рече

На ПБФ-у сам дипломирао. Завршио сам и мастер студије. Сада сам на докторским. Тај факултет доживљавам као своју кућу. Много га волим, јер је битно утицао на моју личност. Поносан сам на своје професоре, своје учитеље који су ме научили свему овоме што овде пишем.

Онај ко жели, заиста има од кога да научи на ПБФ-у. Онај ко жели да "мува", може да покуша, можда му чак некада и успе. Ја само питам: а шта ће са тим шестицама? Да буде поп? Па ако је "капарисао" да буде, биће и без завршеног факултета. Богословље се студира из једног разлога - зато што се воли. Још се сећам речи покојног професора Радована Биговића на почетку мојих студија. Говорио је да не очекујемо да нам богословље да славу и богатство. Напротив, богословље је Крст. Али, оно је надасве лепо, божанствено и ја се ни једног тренутка нисам покајао што сам кренуо у те воде. Нисам, иако сам се уверио да су речи професора Биговића истините. Нисам се најео овоземљаског хлеба. Са породицом живим скромно, јако скромно. Али, ја сам ипак радостан што сам теолог. Богословље је за мене живот и радост. Да се поново родим, опет бих уписао ПБФ.

Ја само питам: а шта ће са тим шестицама? Да буде поп? Па ако је "капарисао" да буде, биће и без завршеног факултета.OVA RECENICA DOVOLJNO GOVORI O MOM KOMENTARU.NAJBOLJI ODGOVOR!!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 21. 2. 2013. at 22:20, Александар Милојков рече

Богословље је за мене живот и радост. Да се поново родим, опет бих уписао ПБФ.

 

Да ли то значи да верујеш у реинкарнацију? :)

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 21. 2. 2013. at 20:20, Nebojsa рече

Постављам јасно питање ,која је сврха Православних Теолога данас у Српском друштву ?

 

Прешао бих преко ствари које су већ лепо речене од стране других и мислим да се о овоме може даље причати.

Питање је одлично и озбиљно. Али бих на њега додао и ово: који и колики је утицај теолога у Србији уопште (друштво, култура, итд, итд.)?

 

Прво, не само у српском друштву, већ је и у самој Цркви "сврха" и "смисао" теолога је миноран.

Уз све похвале људима који раде и који се труде упркос свему, најбољи људи су на маргини, и то не само теолози. Ружно је да помињем имена, препознаће се они сами, као и ови други који су их истиснули на маргину.

 

Друго, српско друштво је оперисано од друштвене мисли, а камоли од теологије и философије, те сличних мисаоних утицаја.

У Србији не постоји никаква мисао, постоје само полтрони и муљатори који воде главну реч и кроје хоризонте друштва.

Мањина оригиналних, аутентичних и радних људи је унапред (добро познатим мехнаизмима моћи) склоњена.

 

Сваки народ и држава има друштво, културу и Цркву какву заслужује.

То је прича негатива.

 

Али има и светла страна свега тога:

 

благословена маргина! Истинска Теологија је била, јесте и биће делатност посвећеника, малог броја људи који се подвизавају у томе и чији смисао, сврху и остало могу да наслуте само они који гледају изнад хоризонста друштва, политике, нације и слично. Истинска Теологија је зато готово апофатичка делатност: не виде се плодови, мена јасне сврхе, ништа се не зарађује, итд; али изнутра она невидљиво расте и цвета и рађа Реч и сусреће Бога. ЗАто су истински теолози (чија је сврха велика и значајна) скривени и у тишини и скромности живе и делају. И већ доносе плодове. Па чак и у српском друштву.

 

Извињавам се на философији, али то је моје виђење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 21. 2. 2013. at 21:28, marko_13 рече

Људи који желе да дискутују на озбиљне теме, а не познају граматику нису квалитетни саговорници. Просто ствар квалификације.

Многи врхунски писци кроз читаву историју светске књижевности су били веома лоши "правописци"

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 21. 2. 2013. at 21:28, marko_13 рече

Момак много лоше зна. Нити можеш завршити са скриптама, нити одмах добијаш посао. Имам десетине примера и доказа и за једно и за друго.

Гомила људи завршава са скриптама. Ето, колико људи мени до дан-данас прилази кад се појавим тамо, и виче: "Е, Ђиђи, да није твојих скрипти, никада не бих завршио овај факултет". На страну што моја намера није била да маси лењих паразитоидних инсеката дајем материјал за брзопрерађујуће дигестивне трактове њихових умова, него да, кад сам већ направио скрипту, ето, поделим своје искуство учења са другима.

У наведену категорију не убрајам људе слабијих способности и могућности - интелектуалних, временских, финансијских итд.

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@,

 

Могао бих да се сложим са свиме реченим, али не видим у чему је ту кривица ПБФ-а?

 

  On 21. 2. 2013. at 23:08, Πρόκλος ὁ Διάδοχος рече

Али има и светла страна свега тога:   благословена маргина! Истинска Теологија је била, јесте и биће делатност посвећеника, малог броја људи који се подвизавају у томе и чији смисао, сврху и остало могу да наслуте само они који гледају изнад хоризонста друштва, политике, нације и слично. Истинска Теологија је зато готово апофатичка делатност: не виде се плодови, мена јасне сврхе, ништа се не зарађује, итд; али изнутра она невидљиво расте и цвета и рађа Реч и сусреће Бога. ЗАто су истински теолози (чија је сврха велика и значајна) скривени и у тишини и скромности живе и делају. И већ доносе плодове. Па чак и у српском друштву.

 

 

Ово је лепо речено. У потпуности се слажем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...