Фанзин "Death To The World"

[Пивопија]

Заправо није то он писао, већ је то део из мета-панк манифеста, који је изашао у једном од бројева Смрт Свету. Безвезе је замењен наслов, па је зато тако испао текст, пошто је требало да поставимо и нешто о Достојевском... Исправићемо свакако!

[Пивопија]

Мета-панк манифест:

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/05/blog-post_8.html

[Пивопија]

Бог Који плаче и Његова деца Апокалипсе - Матеј Арсенијевић
(предговор за књигу ''Деца Апокалипсе'')

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/05/blog-post_13.html

[Пивопија]

''Постмодерни Боготражитељ'' је предивна прича из часописа ''Смрт Свету'', о путу једног младог човека којим је кроз ужасе овога света тражио (и пронашао) Бога. Одбацивши овај свет, дружећи се са панкерима, просјацима и свима који нису имали никакве амбиције у овом свету, стигао је до Православља, где је пронашао смисао свог живота. Кроз ову причу многи од вас могу препознати своје животе, лутања, трагања, очајања и патње, као и Светлост и Истину на крају Пута:

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/05/blog-post.html

[Gordana .]

Да, то је то.

[Пивопија]

Путеви Наде - Рокенрол у потрази за Христом

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/05/blog-post_16.html

[Пивопија]

Благослов од званичног "Смрт Свету" (DTTW)

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/05/dttw_26.html?spref=fb

[Пивопија]

Живот у сталној јурњави је прави пакао

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/05/blog-post_31.html

[Пивопија]

Сусрет монаха и панкера

Мала железничка станица у неком забаченом селу... Готово заборављена. Какав је сплет околности навео на овај сусрет баш ту једног младог панкера и једног монаха? Нашли су се на тој станици где су чекали два воза у супротним правцима, али су оба каснила. Монах је смирено седео на прашњавој клупици, држао бројаницу у рукама, тихо говорио неку молитву и гледао низ пругу. Заиста, сви његови возови већ су давно прошли, још када је кренуо да овако лута по манастирима тражећи свој мир. Њеогово измучено лице одавало је његов тегобан живот. Тада се зачуо звук цокула. На малу железничку станицу ушао је момак у цокулама, војничким панталонама, и бесним погледом. Отворио је своју лименку пива и бацио се на прљави бетон, близу клупе на којој је седео монах. Погледали су један другог, а онда поново удаљили погледе. Они су поново разочарано били уперени у правцу пруге. Седели су, са пивом и бројаницом у руци, истих разочараних погледа. Као да су заједно одбачени од света и гурнути на ово пусто место. И било је тако.

Разговор је почео уобичајено, тако што су установили да чекају супротне возове. Као да су желели да одбију друштво овог другог, а да је њихов сусрет ипак био неминован.
-Шта тражиш ти овде, сине? - питао је монах.
Панкер је ћутао, натегао пиво и наставио да гледа у даљину, сада погледом пуним разочарења.
-Ја ћу ти рећи шта тражиш. Тражиш Бога! Он је циљ твог лутања. Њега тражиш иако то не схваташ.
-Не... Ја сам овде јер немам где! Свет ме је одбацио, овде сам зато што мрзим овај свет! Зато сам ја овакав! Зато пијем и лутам! Немам никог и ништа, одбачен сам, разумеш! Сви су ме одбацили... И тај Бог, и људи, цео свет!
Панкер је испио задње гутљаје пива и бесно треснуо лименку од земљу. Сетио се свог живота. То је било довољно да покрене бес.
-Бог те није одбацио! Он је Љубав и он воли сваког човека!
-Љубав!? Немој само о томе да ми причаш! Кад год сам тражио љубав добио сам све супротно! Ја љубав у свом животу нисам осетио! Некад сам и ја давао љубав другима, мислио сам да свет функционише тако и веровао сам у то, сад више немам љубав, имам само огорчење за све њих! У свету нема љубави! Нема! Ако Бог постоји, он сигурно није створио овакав свет. Ако јесте, ја нисам део тог света и готово!
Панкер је устао, пљунуо у даљину, шутнуо ону празну лименку и поново сео.
Монах је устао и сео поред њега на прашњави бетон.
-Ти заправо луташ светом тражећи љубав! То је оно што теби фали, та празнина у теби.
Панкер је потврдно ћутао и гледао у монаха.
-Никад је ниси осетио, и онда се родило огорчење према свету. Зато та фризура и цокуле, да покажеш да ниси део тог света! А пијеш само да би прикрио велику празнину у души. Јел ти мислиш да си једини кога је свет одбацио? Знаш ли кога је одбацио пре тебе?
Монах је гурнуо руку у џеп. Извадио је икону Христа на крсту и дао панкеру.
-Ето, погледај! Њега је свет одбацио пре тебе. Сишао је на свет међу људе да им да вечни живот, да их научи како да живе, а шта су му они урадили. Разапели су га на крст. Поклонио им је љубав, а они њему ексере. За његову жртву наградили су га пљувањем и псовкама. Погледај га добро! И њега су одбацили!
Панкер је гледао у иконицу у руци. Иако би увек пре тога рекао нешто погрдно, нашао неку ману, први пут није могао да изусти ништа лоше. Поглед му је био прикован за Христа на крсту.
-Њега је свет одбацио пре тебе. А и ти си га одбацио. А он те идаље воли. Јеси ли икад осетио неку силу која те штити где год идеш?
Панкер је узбуђено подигао поглед. После дужег времена, није био намрштен.
-То је био Он! Он те чувао и ако си га ти одбацивао.
Панкер је поново гледао у икону.
-И није он једини који је био одбачен. Да ли си икада чуо за Свеце који су страдали, убијани, прогањани, одбацивани... Живели су по пустињама, страдали у затворима и тамницама, трпели мучења... Исто као што их и ти трпиш.
Панкер је потврдно гледао у монаха. Полазиле су му сузе иако се трудио да их сакрије.
-А знаш шта тебе највише боли? Што ти немаш циљ због кога трпиш страдања. Ти само страдаш и патиш, док су они знали смисао те патње. Зато им она није тешко падала. Знали су да страдају за Христа, за оног који је разапет за њих. Свет је одбацио Њега, одбацио је и њих, одбацио је и тебе. И мене је, ја више немам ништа заједничко с њим. Ту смо нас двојица слични. Зато ти ово и говорим. Смета ти што нема љубави у свету? Буди онда другачији од њих, покажи љубав, не дозволи да сутра неко осећа огорчење због тебе. Усмери своју побуну. Немој да мрзиш људе и Бога, мрзи свет који је огрезао у греху. На њихову мржњу и сујету, одговори љубављу, баш као Христос. Када знаш да је он с тобом, одбацивање ти неће тешко пасти.

Панкеру су већ текле сузе, више их није крио. Сетио се колико је огорчење према људима преусмеравао на Бога, сетио се беса и мржње коју је испољавао, и свог бесциљног лутања. Сетио се прве монахове реченице, схватио је да је заправо све време тражио Бога. Чак и ако није осетио љубав од људи, Бог га је идаље волео. као што су људи одбацивали његову љубав, тако је он одговарао на Божију. Али сада је схватио. Коначно је нашао циљ свог лутања. Дрхтавим рукама снажно је држао икону распетог Христа и плакао...

У даљини се чула сирена. Долазио је воз. Монах и панкер ушли су у воз и наставили пут у истом правцу.

 

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/06/blog-post.html

[Marjanovic]

Све похвале за блог!

[Пивопија]

Током свог постојања, Хришћанство је дало многе мученике и страдалнике. Много је било одбачених, прогнаних, убијаних, протериваних јер се нису одрекли Христове Истине. Цела историја Хришћанства заправо и јесте прожета страдањем, крвљу и патњом. Смисао те патње у овом свету добија се у личности Исуса Христа, оснивача Цркве, који је и сам страдао на крсту, одбачен од света. Црква је и после тога прогањана, у раном почетку забрањивана, па је Хришћанство опстајало по катакомбама и пећинама. Са званичним признањем Хришћанства прогони су постали мањи, али на Хришћанство се устремио нови проблем - утапање Цркве у дух овог света. И поред неких компромиса измељу овосветских владара и Цркве, ни у последњим вековима а ни у нашим временима истинско Хришћанство није поштеђено прогона. Сукоб истинског Хришћанства са духом овог света постојаће увек, што сведочи и сам Христос: Ако вас мрзи свет, знајте да је Мени омрзнуо пре вас. (Јн. 15, 18). Зато је Хришћанство без страдања немогуће, па је самим тим немогућ компромис Хришћанства са овим светом.

Овде ћемо вам представљати бројне Хришћанске мученике који су били обачени и мучени, прошли кроз сву патњу овог света тражећи Христа. Такође ћемо представити и неке ''покајане разбојнике'', оне који су одлучили да напусте пређашњи живот и посвете се Христу. У свима њима можете пронаћи себе, па ће вам њихови животи и подвизи дати снагу за даљи опстанак и борбу у данашњем модерном и духовно раслабљеном свету.

Први кога ћемо представити је Серафим Роуз, велики трагаоц за Истином, који је на крају свог тешког пута стигао до Христа. Није случајно што почињемо управо са њим, јер је сама идеја ''Смрт Свету'' инспирисана животом овог светитеља.

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/06/blog-post_6924.html

[Пивопија]

Једно од писама из књиге ''Мисионарска Писма'' Владике Николаја. ''Како сви тако и ја'' је реченица којом људи најчешће правдају своју слабост и немоћ да се одупру злу, иако знају да чине нешто лоше. Изговори, оправдања и увек кретање линијом мањег отпора чине човека слабим и немоћним да се одупре злу. Већина није критеријум истине, већина није увек у праву и када треба да се бира између већине и Истине, увек треба стати на страну Истине. Већина је изабрала и Барабу уместо Исуса, какву су тада одлуку донели они који су рекли ''како сви тако и ја''? Не допустите да вам зло око вас буде оправдање како би сами постали део њега!

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/06/blog-post_25.html

[Пивопија]

Просто је незамисливо писати у злу у овом свету а не поменути сигурно највеће, најраспрострањеније и најутицајније. Сигурно најуспешнији продукт ђавоље радионице, који невроватно успешно уништава човеково тело и душу, продукт са којим се сви свакодневно сусрећемо и са којим имамо директног или индиректног искуства. Дрога! 

Заварава се свако ко мисли да дрога није један од највећих проблема данашњице. Заварава се такође свако ко мисли да јој може стати на пут ако не проникне до суштине, тј, до правог одговора на питање ''Зашто људи користе дрогу''? Неће томе помоћи ни полудириговане полицијске акције, сукоби са дилерима или пропагандне медицинске приче о штетности наркотика (не кажемо да све то не треба да постоји, напротив!), решење је заправо у самој несрећној и празној човековој души.

Млад човек, бачен у пакао овог света, тражи Љубав. Као одговор на то налази похлепу, превару, издају и на крају свега увек - нихилизам! Схвата да вредности не постоје, да нема Љубави, да је овај свет пакао из кога треба изаћи. Често тражећи Бога, долази до варке, сигурно најуспешније варке. Желећи да види ''нешто изнад'' и тако побегне од ужаса у који је бачен, он почиње са конзумирањем дроге, која га заиста одводи у неки други и лепши свет, али не на прави начин, већ користећи се обманом.

Све се ово лако може потврдити када погледамо профиле већине зависника. Најчешће су то у суштини дивни људи, али људи којима је ускраћена Љубав. Деца из сиромашних крајева, разведених породица, сви они који у овом животу нису осетили Љубав. Нажалост, само неки од њих, пре или касније, дођу до свог циља. Побегавши од пакла који носи дрога налазе Христа, као неког ко ће испунити њихове жедне душе. 

У нади да ће што више таквих доћи до правог Пута и да никада неће ни запасти у чељусти дроге, овде ћемо поставити бројне текстове, приче и примере из живота људи који су управо ту, у нашем окружењу, око свих нас. ''Не требају здрави лекара, него болесни'', па тако и од оних који су пали пред налетом ове пошасти не треба бежати и склањати се од њих, већ им треба помоћи да победе демоне у себи. За почетак, поставићемо поглавље о овој теми из књиге ''Деца Апокалипсе''.

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/07/blog-post.html

[Пивопија]

Нихилизам - дух времена

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/07/blog-post_7716.html

[Пивопија]

 

Деца Апокалипсе ће постати Деца Цркве

 

http://smrt-svetu.blogspot.com/2014/07/blog-post_11.html