Jump to content

Љубав и мржња

Оцени ову тему


Препоручена порука

planeta.jpg

 

Смислила мржња да уништи свет. Претворила се у огањ и почела да пали све наоколо! Увидела је то љубав и стаде јој је на пут - водом. Мржња  тада направи рушилачки ураган. Али ни љубав не спава: стала је пред њу као неразрушива стена. Даље - више. Мржња - мором. Љубав - исцељењем. Мржња - ратом. Љубав - миром. И тако, колико год је мржња покушавала да уништи свет, увек би пред њом преградом наде стајала љубав. Она и сада стоји. Иначе света већ одавно не би било ...

 Аутор приче: Монах Варнава (Санин)

http://manastirglogovac.blogspot.com/2013/02/blog-post_10.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ko može mnogo da mrzi ima potencijal mnogo i da voli,to su dve krajnosti istog osećanja,kao što su led i para dva agregatna stanja vode

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја не знам да ли сам у животу некада мрзео?

 

Мржња према некоме највише погађа нас саме и уништава нас саме. Разболи нас, даје нам немир, а тај кога мрзимо, он је најчешће равнодушан према томе.

 

Добро, и љубав нам даје немир, али другачији. Мада, и од тог немира можемо да се разболимо  .mislise.  .smesko. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једном сам имао девојку која је била страшно посесивна. То ни не знам да ли је била љубав? Само знам да је било стравично! :291291291: :10900:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једном сам имао девојку која је била страшно посесивна. То ни не знам да ли је била љубав? Само знам да је било стравично! :291291291: :10900:

Gledaj to sa vedrije strane: bolje da ne znas da li je ljubav, nego da li je devojka...

Mongol General: Wrong! Conan! What is best in life?
Conan: To crush your enemies, see them driven before you, and to hear the lamentation of their women.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Gledaj to sa vedrije strane: bolje da ne znas da li je ljubav, nego da li je devojka...

 

ахахаххахахахахахахахаха 0110_hahaha

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само је љубав нешто на свету. Можда је то божанско умеће које се губи и опет налази, које треба гајити или "куповати" суровим патњама, болним искушењима. Има у тим стварима таквих тајни, а Бог нас наводи на тако нове и непредвиђене путеве, али су то увек путеви љубави којој се никад се не треба одупирати,  нити је скривати. Дивно је ако  можемо живети тако, да једног дана када погледамо уназад можемо рећи: често сам патио, некад сам се варао, али волео сам, живео сам то ја, а не некакво вештачко створење моје охолости и чаме.

Јер, заиста, само дела љубави остају као најлепши и најузвишенији смисао нашег живота.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 11 months later...
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...