Parada povodom 70 godina Staljingradske bitke

[Sudija]

Све ми се чини да је нешто друго.

Izvolite pa nađite gde sam naveo nešto što nije istina. .smesko.

[nedeljko]

Izvolite pa nađite gde sam naveo nešto što nije istina. .smesko.

 

Мора да се шалиш - твоји постови су све само не нешто што има везе са историјским чињеницама.

 

Но све ми се чини да ти то знаш и без да ти ја кажем.

[Sudija]

Мора да се шалиш - твоји постови су све само не нешто што има везе са историјским чињеницама.

 

Но све ми се чини да ти то знаш и без да ти ја кажем.

Dokažite da moji postovi ne sadrže istinite podatke tako što ćete mi suprotstaviti podatke koje vi posedujete,navesti literaturu i kraj priče,u suprotnom ako nemate šta drugo da kažete....nemojte govoriti .smesko.

[nedeljko]

Лето 1942. је изгледало као најнижа тачка антихитлеровске коалиције. Практично цела Европа је била у рукама нациста, у Азији Јапанци су се устремили ка Индији и, без обзира на губитак острва Мидвеј, ка Аустралији. У Атлантском океану немачке подморнице су претиле да изолују Америку од Европе. Након неуспешне кампање на Москву 1941, ојачали совјетски отпор везивао је немачке снаге на целом фронту, па се немачка Врховна команда одлучила за офанзиву само на његовом јужном делу, за шта је могла да употребити 68 немачких и 28 сателитских дивизија из Румуније, Мађарске, Италије, 369. легију из Независне Државе Хрватске и јединице руских "добровољних помоћника" заврбованих у заробљеничким логорима.

 

Немачкој Групи армија Југ наређено је да заузме полуострво Керч и Севастопољ, а затим да овлада превојима Кавказа – да заузме Батуми, нафтоносна поља Мајкопа и Грозног, продре до Бакуа и Тбилисија. Групи армија Б (фелдмаршал М. Вајкс – немачка 2. и 6. армија и мађарска 2. армија), наређено је да на левом бочном крилу тог фронта заузме Стаљинград, блокира Волгу и Москву лиши нафтних извора и југа Русије – и да реши рат.

 

Од 30 милиона тона сирове нафте, колико је 1938. године било извађено у СССР, скоро три четвртине потицало је из региона око Бакуа, 16 одсто из севернокавкаских нафтоносних поља око Мајкопа, Грозног и Дагестана, а само једна десетина је била произведена у другим деловима земље.

 

У Закавказју, одступајућа Црвена армија је остављала иза себе спржену земљу, куће су паљене, стокови жита су поливани бензином. Одбијање евакуације кажњавано је стрељањем, као и неодазивање на војни позив.

 

Војногрузијски пут у Закавказју закрчили су конвоји с евакуисаном индустријском опремом, избеглице и јединице Црвене армије које су ишле у супротном правцу. Немци су закрчене колоне гађали артиљеријом. У позадини су вршили репресалије, какве су вршили у Украјини претходног лета. Разарали и палили градове и села. И напредовали.

 

У руским хроникама пише да тако тешко није било од августа 1941: губитак кључа за Кавказ, Ростова, после педесеточасовне крваве очајничке битке, тријумфални продор немачке војске, заузимање највећег моста на Дону који води и на Кавказ и на Волгу...

 

Немачким пробијањем фронта совјетске 62. армије 23. јула 1943. и избијањем, на реку Дон 25. јула заправо почиње Стаљинградска битка...

[nedeljko]

У августу 1942. Немци нису видели свој будући пораз у граду у који су тако грубо ушли. У свим немачким градовима у то време били су постављени путокази на којима је писало колико је од њих удаљен Стаљинград.

 

Везе са Стаљинградом су биле прекинуте и Ставка, совјетска врховна команда, добила је извештаје о немачком продору ка Волги, не из Стаљинграда, већ од суседних команди.

 

У Стаљинграду је 25. августа проглашено опсадно стање. Више од хиљаду радника стаљинградских завода ступили су у јединице, које су брзо слате на фронт. Сасвим близу. Често у суседну улицу. Током 1941. формиран је Корпус народне добровољачке војске од око 8000 људи, а у стаљинградској области око 14.000 људи мобилисано је у борбене батаљоне. Многи су мобилисани у партизанске јединице на окупираном подручју.

 

Све што може да носи пушку остало је у граду. И што не може.

[nedeljko]

У августу 1942. само је Стаљинградски тракторски завод (види антрфиле "Црвени Тракторни") и даље испоручивао тенкове војсци, пошто је тенковска база на Уралу, Танкоград, још била у изградњи, а фабрика из Харкова је била на вагонима на путу за Урал.

 

Године 1942. око 100.000 радника је радило у 125 стаљинградских фабрика и завода, преоријентисаних на војну производњу: у "Тракторном", у "Барикадама", у Металуршком заводу "Црвени октобар", у хемијском комбинату "Лазур". Стаљинградски тракторски завод је у другој половини 1941. производио 42 одсто тенкова Т-34. Стаљинградске "тридесетчетворке" су вожене на Црвеном тргу на оној паради самоохрабривања у новембру 1941. Маршевске колоне тенкова су право с заводског конвејера возиле тенкове Т-34 ка фронту на Дону.

[nedeljko]

У Брјанској улици у Стаљинграду Немци су обесили дечака Сашу Филипова, једног од малобројних преживелих цивила у Стаљинграду, који је чистио немачким официрима обућу, под сумњом да је јављао својима о кретању Немаца. Руси за њега кажу: "Настајашћиј Стаљинградец..." Прави Стаљинграђанин.

[nedeljko]

Последњи радиограми: Паулус Хитлеру честита десету годишњицу у којој каже да се застава са свастиком још вије над Стаљинградом и поручује: "Нека наша битка буде пример садашњим и будућим поколењима, да се не предају у безнадежним ситуацијама..."

 

Хитлер унапређује Паулуса у фелдмаршала. То је био позив на самоубиство, али Паулусу не пада на памет да се убије "због тог каплара из Бохемије".

 

Фелдмаршал се, необријан, пребацује из бункера код аеродрома Гумраку у подрум разрушеног стаљинградског Универмага.

 

Следи серија самоубистава немачких генерала...

 

"Наш највиши официр има много посла. Сада се до њега не може доћи, тако да можете имати посла са мном"

Ујутро, 31. јануара, Паулусов преводилац Борис фон Најтхарт дошао је до совјетског тенка испред опкољеног Паулусовог штаба у Универмагу. Кад је угледао немачког официра, поручник Федор Јелченко се бацио на земљу.

 

Најтхарт је климнуо главом и саопштио: "Наш највиши официр хтео би да разговара с вашим највишим официром."

 

Јелченко се сабрао и такође климнуо главом: "Наш највиши официр има много посла. Сада се до њега не може доћи. Тако да можете имати посла са мном."

 

Новопечени фелдмаршал немачке 6. армије предао се двадесетогодишњем тенкисти.

 

У четири по подне, 2. фебруара 1943, борбе у Стаљинграду су престале.

 

У Немачкој, Мађарској и Независној Држави Хрватској објављена је тродневна жалост.

[nedeljko]

Руски премјер је у Волгограду, који је данас привремено преузео своје некадашње име - Стаљинград, обележавајући на тај начин 70 година од завршетка чувене Стаљинградске битке, присуствовао концерту одржаном тим поводом и честитао свим ратним ветеранима.

 

Путин је подсетио да је Стаљинградска битка кључна и основна тачка, не само у Великом патриотском рату од 1941. до 1945, већ и у целом Другом светском рату, јер је уништила све нацистичке стратешке планове. Он је указао и да се овог херојства свет сећа и да у многим земљама Европе постоје улице, а у Паризу и метро станица, које носе назив Стаљинград.

 

- Цела Русија је поносна на оне који су бранили Стаљинград. Мушкарци Црвене армије живели су и борили се у том паклу. Када погледамо фотографије, запитамо се где су становници града пронашли склониште, где су живели и може ли неко да живи у тим рушевинама. А, није требало само живети, већ преживети и борити се. Становници Стаљинграда су се борили - рекао је Путин.

[Crveni Baron]

Ha,ne bi rusima bilo prvi put da sklope separatni mir sa Nemcima,to su uradili i 1917 za vreme Prvog svetskog rata,i onda kada su sklopiri mir sa rusima sve Nemačke i Austrijske divizije su prebačene na Zapadni front i šta se desilo,NIŠTA,Saveznici su opet porazili Nemačku i njene saveznike 

 

 

Ali su to krvavo platili. I da bi u 2. ratu izbegli lekciju naucenu u 1. ratu otvorili su zapadni front i prestali da se sepure po severnoj africi medju nomadima.