Хришћанске врлине и гордост-Схиигуман Сава

[olja]

Суштина Христове љубави

“Љубав је и почетак и крај свих врлина!”

Свети Јован Златоуст

Свети оци кажу да је за врлине неопходна љубав исто као што је со неопходна за храну. Зато хришћани који немају Христову љубав и дела милосрђа очито нису прикладни за Царство Божије. О томе говори и апостол Павле: Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи.

И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати (1. Кор. 13. 1-8).

Можемо се ревносно трудити на свом спасењу, много постити, много се молити, и тешке подвиге, па чак и вериге носити, али, по речима апостола Павла, очито је да ћемо бити далеко од спасења уколико не будемо имали љубави Христове према људима и уколико будемо неосетљиви за њихове патње.

Треба дубоко да верујемо да нисмо сами и да је с нама увек Онај који је обећао: Ја сам с вама у све дане до свршетка века, Онај који види све тајне и свако срце. Он је увек и свагде с нама! Кад горимо љубављу према ближњем, кад хитамо да страдалном брату помогнемо без икакве користи и плате, кад о истини говоримо, зло не памтимо и немамо жеље да се непријатељу светимо, кад се не размећемо пред масом, треба да знамо и верујемо да је тада Христос са нама! Кад на свет не гледамо натмурено, кад нам је мисао безгрешна и реч чиста, кад се не миримо са својим пороцима, кад уста не скрнавимо хулом, кад душом осећамо нечију тугу и не завидимо туђој радости, кад су далеко од нас и злоба и грех, треба да знамо и верујемо да је тада Христос са нама! Кад нас обухвате страсти овог живота, кад им се препустимо и предамо се греху и делом и маштом, не смемо мислити да смо тиме покидали све везе с Небом. Треба да схватимо да смо криви, да се покајемо, главу послушно приклонимо у подножју Крста и започнемо борбу с грехом и лажима. Христос }е тада остати уз нас! Кад нас обузме очајање и у срце нам се увуче тамна ноћ, кад нико не чује наше ридање и кад нам ни пријатељ ни брат неће да помогне, не смемо Небо вређати сумњом и прекором, него ватреном молитвом треба да се обратимо Ономе ко нас благо и кротко посматра и ко је увек и свуда са нама!

220 страна

Цена: 440 динара

[olja]

ЉУБАВ ХРИСТОВА

Различити видови љубави

Господ наш Исус Христос оставио нам је две основне заповести, на којима је заснован цео Закон Божији, а то су заповести о љубави:

1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим.

2. Љуби ближњега свога као самога себе (Мт. 22, 37; 39).

[та је љубав? Свети оци дефинишу љубав овако: Бог је Љубав. То значи да је сва љубав целога света уствари Сâм Бог.

Људски језик је веома ограничен и сиромашан. Ми просто нисмо у стању да довољно прецизно и јасно изразимо цео спектар личних и међуљудских осећања, почев од наше уобичајене љубави па све до савршене Христове љубави.

Сва та осећања садрже се у речи љубав. Та реч садржи у себи мноштво различитих појмова и осећања, што је немогуће изразити речима, и само нам поједини епитети помажу да прецизирамо ту реч, као например: Христова љубав, супружанска љубав, љубав према непријатељима. Но чак ни ти епитети не могу довољно јасно да прецизирају одређена осећања. Навешћу само неке видове љубави:

1. Љубав према Богу

2. Љубав према ближњима

3. Љубав према непријатељима

4. Младалачка љубав

5. Брачна љубав

6. Породична љубав

7. Љубав према родбини

8. Љубав према пријатељима и познаницима

9. Љубав према самом себи

Реч љубав понекад се употребљава тамо где би требало употребити реч склоност, тојест претерана грешна склоност према нечему, например према уметности, забавама, стварима, птицама, животињама, и томе слично. О свим тим видовима љубави, осим о прва три, пронаћи ћеш детаље у књизи “Породица и брак” и зато ћу се задржати пре свега на љубави према Богу, а затим и на љубави према ближњима и према непријатељима.

Пример љубави код духовне деце

Пријатељу мој, навешћу ти један пример који показује како се духовна деца труде да задобију љубав Христову и на какве све потешкоће наилазе на свом путу.

Једна моја духовна кћи наумила је да доброчинством постигне то да је сви заволе и да почну за њу да говоре: “Ех, како је она добра! Како само воли све људе! Баш је дивна!” Мислила је да ће тако и она њих искрено да заволи и да ће престати да примећује њихове мане. Сама себи је говорила: “На тај начин ћу постићи свој циљ: Господ ће ме заволети и послаће ми праву, свету љубав.”

Тако је почела да чини добра дела, али је срце њено било затворено за те људе. Никог није искрено волела, него се само правила да воли. То њено расположење почело је да се преноси на многе људе. Почели су да се појављују неспоразуми. Што је време више одмицало, тога је бивало све више. Њено рогобатно понашање било је све видљивије.

Пре свега почела је да се размеће својим врлинама. У мислима је самој себи ласкала, а друге је осуђивала. Догађало се да позове људе за сто, почне да их гости и да их истовремено осуђује. Наиме, обично би говорила: “Драги моји, једите!”, а у себи је мислила: “А да ли сте ви мени икад неко добро учинили? Ех, само да вам је да ви имате!”

Људи су почели да то примећују па су благо покушали да је уразуме. ^инили су то онако како је ко знао. Било им је жао што чини такав грех, што својим роптањем и осуђивањем губи награду за добро које чини. Али, она то није схватала. Размишљала је: “Ово је баш чудно! Док им нисам чинила добро, нису ме нападали, а сад то сви чине. Није ми јасно шта им је! Не знам шта треба да учиним да би ме заволели.”

Једног дана поверила се пријатељици, а она јој је на то рекла:

- То је било за очекивати. Теби се уствари демони свете преко њих. Али ако престанеш да им чиниш добро, схватиће да нису били у праву кад су ти на добро узвратили најстрашнијом незахвалношћу. Тако ће се опаметити и заволети те. Знаш и сама ону пословицу: “Ако хоћеш да имаш непријатеља, учини човеку добро.”

Том открићу веома се обрадовала и помислила: “Заиста је тако. Како се тога нисам сетила?! Причају да чиним добро због своје сујете и гордости, али доказаћу им да је њихова гордост много већа. Уосталом, шта их се то тиче? Свако ће за себе дати одговор! Рећи ћу им да им више нећу помагати па нек живе како знају и умеју!”

Изненада се иза угла појавила глава с роговима која јој рече:

- Правилно размишљаш! Ником не чини добро па ће те сви волети!

Тог тренутка јој се чинило као да јој је на њену усијану главу неко сасуо канту ледене воде. У трен ока се отрезнила и све схватила. Клекла је пред иконе и кроз сузе почела да моли Господа за опроштај и да Му захваљује што јој је, по милости Својој, открио лукавство демонско и што није дозволио да оде у вечну погибао.

После тога почела је свима да помаже и да чини још више добрих дела, али искрено и с љубављу. Сви су уочили ту промену код ње и искрено су је заволели. Почели су да се према њој понашају с много нежности и љубави. Постали су веома срдачни.

Ето како је чудесан промисао Божији! Понекад зле силе на индиректан начин доприносе и помажу спасењу људи. Дивна су дела Твоја, Господе! Слава Ти!

Преподобни Нил Синајски пише: “Што неко више чини добрих дела, то га све више људи вређа, а то је зато што га уствари нападају бројни демони и неправедни људи.”

Дакле, чим увидимо замке нечастивог, наоружајмо се стрпљењем.

Хришћанске врлине и гордост

Одломци из књиге