Да ли је ово мишљење Александра Вучића о Цркви?

[Аурор]

Не знам шта се више очекује од младог Шешељевог притајеног комуњаре какав су и Шешељ и Тома и цела та радикалска екипа!

 

 

Ja sam zbunjen, meni je bilo logično da im je crkva numero uno, jer su to velike srBske patriote, a znamo kakvi su oni u tom pogledu...

[Batman]

Не знам шта се више очекује од младог Шешељевог притајеног комуњаре какав су и Шешељ и Тома и цела та радикалска екипа!

Htedoh to da kažem, pa si me pretekao. A u pravu su i oni koji su prozreli da je to koska sa B92 da se odvrate crkveni glasači na predstojećim izborima od SNSa. Jer u suštini malo ko je tu načelno u politici, da ne kažem niko nije ozbiljno crkven, pogotovo ovi sa vrha vlasti, i bivši i sadašnji.

[Crveni Baron]

Ja sam zbunjen, meni je bilo logično da im je crkva numero uno, jer su to velike srBske patriote, a znamo kakvi su oni u tom pogledu...

  Drzava i crkva su odvojene.

[Аурор]

  Drzava i crkva su odvojene.

 

 

Ta odvojenost je nekima vrlo relativna stvar.

[Crveni Baron]

Ta odvojenost je nekima vrlo relativna stvar.

Nacionalistima nije. Drzavom se upravlja u Skupstini a Crkvom u Saboru.

[Аурор]

Nacionalistima nije. Drzavom se upravlja u Skupstini a Crkvom u Saboru.

 

 

Ne bih baš rekao, ima tu raznih struja.

[Crveni Baron]

Ne bih baš rekao, ima tu raznih struja.

 

 

Ima tu istine ali oni "genuine" nacionalisti, sto bi se reklo, su republikanci po uverenju a sto se Vere i Crkve tice je privatna stvar svakoga. 

[Аурор]

Ima tu istine ali oni "genuine" nacionalisti, sto bi se reklo, su republikanci po uverenju a sto se Vere i Crkve tice je privatna stvar svakoga. 

 

 

To "ostavljanje na miru" je libertarijanska koncepcija, "nacionalisti" su u praksi nacionalni totalitaristi (koliko god stavljali oreole svojim ideologijama), a tu ponajmanje ima "ostavljanja na miru". Poslednja stvar koju oni hoće je da nekoga ostave na miru.

 

A kako je onda crkva bila tako važna komponenta nacionalno-kasapskom režimu u NDH npr. ?  Ili u Italiji? Nešto ti tu treba da raščlaniš izgleda...

[Crveni Baron]

To "ostavljanje na miru" je libertarijanska koncepcija, "nacionalisti" su u praksi nacionalni totalitaristi (koliko god stavljali oreole svojim ideologijama), a tu ponajmanje ima "ostavljanja na miru". Poslednja stvar koju oni hoće je da nekoga ostave na miru.

 

A kako je onda crkva bila tako važna komponenta nacionalno-kasapskom režimu u NDH npr. ?  Ili u Italiji? Nešto ti tu treba da raščlaniš izgleda...

  Ti treba da rasclanis  i odvojis nacionalizam od sovinizma i rasizma. Pa da hrvatske klerofasiste nazivas pravim imenom a ne nacionalistima.

[Аурор]

Dakle i muslimani mogu da budu strastveni srpski nacionalisti?

[Crveni Baron]

Dakle i muslimani mogu da budu strastveni srpski nacionalisti?

 

 

Naravno. Evo ti Kusturice danas da ne trazis dalje.

[Аурор]

Naravno. Evo ti Kusturice danas da ne trazis dalje.

 

 

Gospodina Nemanje?

Što je on onda promenio veru ako već nije bitno?  

[Crveni Baron]

Gospodina Nemanje?

Što je on onda promenio veru ako već nije bitno?  

 

 

Sto se srpskih nacionalista tice, kao sto rekoh ranije, Vera je licna stvar svakog pojedinca. Gospodin Emir je bio srpski nacionalista i dok je bio Musliman i sto se nas tice mogao je i ostati Musliman. I biti i dalje srpski nacionalista. Mi nemamo problema sa veroispovescu dok sebe ljudi nazivaju srbima i kojima je maternji jezik srpski. Problem nastaje kada Srbi nakon promene vere pocinju sebe nazivati drugim imenima, na primer bosnjacima ili hrvatima, pa jos pride srpski jezik nazivati netacnim imenima. Kao bosnjackim ili hrvatskim.

[Аурор]

"pa jos pride srpski jezik nazivati nakaradnim imenima. Kao bosnjackim ili hrvatskim."

 

 

Ti znaš naravno da je Vuk priznavao hrvatski jezik u potpunosti?  Ta sitnica ti je promakla? 

I šta uopšte znaš o jezicima da iznosiš takve tvrdnje? 

[Crveni Baron]

"pa jos pride srpski jezik nazivati nakaradnim imenima. Kao bosnjackim ili hrvatskim."

 

 

Ti znaš naravno da je Vuk priznavao hrvatski jezik u potpunosti?  Ta sitnica ti je promakla? 

I šta uopšte znaš o jezicima da iznosiš takve tvrdnje? 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Подела штокавског наречја

Штокавско наречје се класификује према два правила: ради ли се о новоштокавском или староштокавском (каткад названом староштокавском) дијалекту, те о рефлексу прасловенског фонема јат, што се често у латиници бележи као ě.

[уреди]Староштокавски [уреди]Славонски

Славонским дијалектом се говори у деловима Славоније. Мешаног рефлекса јата, икавско/екавско/ијекавски, у славонском дијалекту превладава икавски рефлекс јата. Изворни говорници су углавном Хрвати Шокци.

[уреди]Источнобосански

Источнобосански или шћакавско-ијекавски је стари босански дијелект којим се говори на ширем подручју које укључује Сарајево, Тузлу, део Посавине и говори у поречју Фојнице, затим у босанско-хрватским исељеничким оазама око Вировитице, Хрватске Костајнице и неким хрватским насељима у Мађарској. Углавном је ијекавски, уз појединачне икавске и екавске рефлексе јата. Карактеристика им је изговорна група –шћа уместо –шта у новоштокавици (клијешћа/клешта). Изворни говорници су углавном Бошњаци и Хрвати, затим мањи део Срба на подручју планине Озрен.

[уреди]Косовско-ресавски

Староштокавски екавски или косовско-ресавски говори се на подручју дела севернога Косова и североисточне Србије. Задржао је и неке архаичне облике у морфологији, највише у променама по падежима. Изворни говорници су у великој већини Срби.

[уреди]Зетско-јужносанџачки

Староштокавски ијекавски или зетско-јужносанџачки говори се у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, историјској Рашкој која је за доба турске владавине добила име Санџак. Једна од специфичности је и доста често секундарно јотовање (нпр. ђевојка), често уз појаву нових фонема (/ś/, /ź/). Изворни говорници су углавном Црногорци, Бошњаци и Срби.

[уреди]Новоштокавски [уреди]Босанско-далматински или новоштокавски икавски [уреди]Дубровачки дијалект

Некад је овај дијалект био посебан, а данас је део ијекавског новоштокавског дијалекта (чланак Јосипа Лисца у "Вијенцу" Матице хрватске).

[уреди]Источнохерцеговачки или новоштокавско (и)јекавски

Источнохерцеговачки дијалекат је млађи штокавски дијалекат ијекавског изговора. Њиме се говори у источној Херцеговини, западној Србији, као и у Хрватској. У Хрватској источнохерцеговачки дијалекат је матерњи говор готово свим Србима, као и осталим националностима у пределима са изразито јаким српским имиграцијама (Војна крајина, делом Славонија и Дубровачко приморје). Овом дијалекту припада и већина штокавских говора Босне. Простире се на запад све до Чакавског и Кајкавског наречја, а на север све до Мађарске.

[уреди]Војвођанско-шумадијски или новоштокавски екавски

Војвођанско-шумадијски дијалекат припада групи млађих штокавских дијалеката. Заступљен је у највећем делу северозападне Србије, у Срему, Шумадији, Београду, највећем делу Бачке иБаната. Овим дијалектом говоре и Срби у Мађарској и Румунији.

[уреди]Опште особине штокавскога наречја

Име потиче од упитне заменице што/шта. Најраспрострањеније је наречје тзв. средњојужнословенскога дијасистема чије се подручје у време миграција изазваних османским освајањем хрватских земаља (од 15. века) знатно проширило на штету чакавског и кајкавског наречја.