Руски космички планови до 2020.

[Milan Nikolic]

На сајту "Роскосмоса" је објављен државни програм Руске Федерације назван "Космичка активност Русије у периоду 2013-2020.".

Програм обухвата циљеве и задатке развоја космичких програма Русије до 2020. и дефинише буџет од 2.1 трилиона рубаља (око 70 млрд долара) у наредних осам година за њихову реализацију (нешто мање од девет милијарди долара годишње у просеку). Поред тога, планира се реорганизација руске космичке индустрије и формирање 5-7 холдинга, 3-4 структура универзалног профила и компанија која ће бити задужена за градњу система и агрегата ракетно-космичке технике.

Ево основних компоненти програма:

· Модернизација постојећих космодрома Плесецк и Бајконур и завршетак прве две етапе градње новог космодрома Васточниј

· Почетак експлоатације космичког ракетног комплекса "Ангара-А5"

· Развој орбиталне групе руских космичких апарата - 95 КА до краја 2015, 113 КА до 2020

· До краја 2018. у оквиру руског дела МКС функционисаће 7 модула

· Обезбедити неопходан састав навигационог система ГЛОНАСС, са сателитима ГЛОНАСС-К. Повећати тачност навигације до 1.4м (2015.), одн. 0.6м (2020.)

· Ствирити научно-техничку основу са развој перспективних образаца ракетно-космичке технике, укључујући развој транспортно-енергетског модула са перспективним ракетним мотором. Почетак тестирања - 2018.

· Развој нових конкурентних технологија телекомуникационих сателита, дистантног сондирања Земље, навигационог система, упозоравања и спашавања људи, мониторинга елементарних катастрофа

· Испуњење међународних обевеза везаних са пилотиране летове и подршка сегмената система КОСПАС-САРСАТ

· Модернизација ракетно-космичке индустрије ради повећања обима производње у односу на 2011. за више од два пута


Председник Путин поред макете космодрома Васточниј

У области фундаменталних космичких истраживања, биће реализовани пројекти који ће омогућити Русији да савлада заостајање од водећих држава у овој области и дугорочно постане један од лидера у истраживањима васионе.

Планирају се следеће мисије:

· Лансирање три космичке опсерваторије - "Спектар-УФ", "Спектар-М" ("Милиметрон") и "Гама-400" намењених астрофизичким истраживањима космичких објеката у различитим дијапозонима електромагнетног спектра и гама-зрака високих енергија

· Развој програма детаљног проучавања Месеца - реализација мисија орбиталног апарата "Луна-Глоб", апарата за спуштање "Луна-Ресурс" (етапе 1 и 2), а такође мисија транспорта узорака месечевог тла на Земљу

· Развој серије технологија које ће омогућити међупланетарне летове и радове човека на површинама других планета

· Стварање перспективног пилотираног транспортног система (ППТС) који ће омогућити летове човека према Месецу.

"Луна-Глоб"

"Луна-Ресурс"

После дуготрајнијих анализа, припремљен је врло занимљив космички програм Русије до краја ове деценије који ће се одвијати за време мандата председника Владимира Путина. За програм се генерално може рећи да је заснован на реализму али и дугорочним плановима концепције развоја руске космонуатике до 2030. који је прошле године усвојен. Овде се налазе пројекти на којима се годинама увелико ради, тако да нема неких посебних изненађења.

Оно што међутим привлачи пажњу је пројекат развоја космичког брода ППТС за лет према Месецу. У документу упаво стоји "према Месецу", не "на Месец".

Познати технички детаљи космичког брода који се развија у РКК "Енергија" говоре о летовима на релацијама Земља-Месец, уз могућност преласка брода на орбиту око Месеца.

Уколико Русија одлучи да постави космичку станицу на орбити око Месеца, онда ће ППТС саобраћати до ње. Једнога дана, ако таква одлука буде донета, није искључено да ППТС буде коришћен и у мисијама спуштања људи на Месец и градње месечеве базе коју је пре неколико месеци најавио Дмитриј Рогозин, који је у Влади Русији задужен за реализацију космичког програма.

Иако Марс није експлицитно споменут (упркос плановима учешћа Русије у пројекту “Егзо-Марс” са ЕСА-ом), говори се о развоју технологија које ће омогућити међупланетарне летове и радове човека на површинама планета. Тако да се може закључити да је Месец прва дестинација Русије у дубоком космосу, за коју неопходна инфраструктура треба да буде развијена до краја ове деценије. У Кремљу се већ извесно време (делом и под утицајем доајена совјетско-руске космонаутике Бориса Чертока који је преминуо пре нешто више од годину дана) о Месецу говори као о осмом континенту, тако да нас уз најаву америчких и кинеских планова у следећој деценији очекује много занимљивих догадјаја у космосу.

Оно што такође скреће пажњу у вези летова на Месец је одсуство планова за градњу руске супер-ракете типа америчког СЛС. Наводи се финализација радова на градњи објеката прве две етапе на космодрому Васточниј (већ је најављено да ће управо “Луна-Глоб” бити први космички апарат који ће 2015. бити лансиран са новог руског космодрома) и ракетно-космичког комплекса "Ангара А5".


Породица ракета-носача “Ангара” – верзије (с лева) 1.1, 1.2, 3 и “Ангара А5”

Како је реч о носачу снаге 25тона, значи ли то де је Русија одустала од градње супер-ракете носивости око 100т за летове према Месецу и, једнога дана према другим планетама? Директор РКК “Енергија” Виталиј Лопота сматра да је за остварење планова месечевих и међупланетарних летова довољна РН снаге 60-70 тона, упола мање од последње верзије америчког СЛС-а који треба да полети први пут после 2021. Или, што је сматрам циљ "Роскосмоса", прихваћена је шема са неколико лансирања мањих РН “Ангара” (носивости 30-40 тона) и комплетирања месечевог система на орбити изнад Земље. Томе у прилог иде и недавни конкурс “Роскосмоса” даљег модификовања ракетно-космичког система “Ангара” за могућа лансирања према Месецу, што је погрешно протумачено као најава градње руске супер-ракете.


Руска база на Месецу

Аутор Грујица Ивановић

[RYLAH]

Мени је нешто друго интересантно: Док се у САД води дебата да ли је Кејп Канаварел уопште потребан и да ли су космички летови оправдани, НАСА има проблеме да оправда огроман буџет, Руси хоће да граде трећи космодром.

 

Наравно, капирам да НАСА неће да се угаси јер је потребна, али је под сталним притиском јавности и дела Конгреса и Сената како је непотребна и троши превише пара.

 

Ако се неко разуме у целу ову проблематику, волео бих да ми ово све мало појасни. Одакле толика разлика у ставовима и приступу?