Некад велики спортиста Љубиша Аврамеловић чисти улице у Зајечару

[Срђан Ранђеловић]

Када га стари Зајечарци виде на радном месту, прилазе му, рукују се, па крену да псују и државу и власт и судбину... Љубиша Аврамеловић (56) је највећа је легенда бокса југоисточне Србије, а данас - чисти улице.

 

 

На радном месту: Чисти улице Зајечара од снега

 

 

Он је боксер, прави. Од 1979. до 1985. године четири пута је у папир-мува категорији био првак Србије, два пута вицешампион Југославије, био је члан репрезентације СФРЈ, први и једини боксер који је проглашен спортистом Тимочке крајине, једини спортиста југоисточне Србије који је добио златну плакету СФРЈ за унапређење спорта овог региона.

 

Рингови широм Европе, Русије, тадашње Југославије орошени су његовим знојем, угостили су га најелитнији хотели, девојке су чекале да се заврши меч, па су по аутограм долазиле у свлачионицу, хиљаде повика са трибина бодрило га је годинама. Али од медаља се не живи, од славе још мање...

 

Каријеру је завршио са 34 године, 1990, а две године касније остао без посла.

 

- Тада сам видео шта је, у ствари, живот. Моје клупске колеге, управа, све су то били људи на положају. Ишао сам од једног до другог, тражио било какав посао, они прво обећавали, па после почели да беже од мене. Е, мислио сам тада, што ме не дадосте у Раднички или Партизан кад су ме тражили, имао бих сад парче ‘леба - прича Љубиша.

 

Без икаквих прихода, жена без посла, двоје мале деце, морало се у печалбу. Отишао је у Беч, па четири године радио на црно.

 

 

 

- Зарађивао сам 3.500 марака месечно, слао кући да ми породица преживи, а и да ме не покраду. Прао сам судове у једној кафани, ту сам се и гребао за храну. Упоредо сам чистио једну велику зграду, па су ме пустили да спавам у подруму. Купао сам се у боксерском клубу, нисам ни онда могао без бокса, тренирао сам, терало ме нешто. Тако четири године - прича без устезања.

 

Доживео је да му ломе нос, пуцале су аркаде, ал’ ништа, каже, није заболело као повратак кући.

 

- Дошао сам из Аустрије, па све журим да видим кућу, и децу, и жену, и све, да се окупам, да поново будем човек. Кад - жена се преудала и избацила ме на улицу. Био је април, спавао сам три дана поред Тимока, нисам хтео да се намећем пријатељима...

 

И опет је потражио старе клупске другове, опет питао за посао и опет ништа. Без пребијене паре, без дома и породице, решио да оде у родно село Подгорац поред Бољевца, па се уселио у напуштену кућу. Радио је све сезонске послове, копао за надницу, секао дрва, брао кукуруз, а кад накупи пара, правац Зајечар да види децу, да им нешто купи, изведе на ручак.

 

- Бивша жена их је пуштала да се видимо, а како нисам имао превоз, кад их обиђем лети, спавам на Краљевици, зими на железничкој станици и тако скоро пет година. Онда сам нашао посао на грађевини, нашао стан у граду. Газда зна ко сам, па ми је од 1999. године кирија непромењена: 100 килограма шећера годишње, пола у пролеће за слатко и џем, пола у јесен да се дода вину. Онда сам се пре две године обратио Ивану Јоковићу, председнику Скупштине, па ме убацио овде, стални посао, не жалим се. Лети на плус 40 чистим, зими на минус 27 скупљамо снег. Мислим се, од онолке славе спадох да будем метла, ал’ шта ћу. Фала Богу и на овоме...

 

Поносан је јер је био поштен борац и никад није узео новац да преда меч.

Већ шест година, волонтерски, раме уз раме са својим некадашњим тренером Мишком, тренира младе боксере у клубу “Тимок”. А жеља му је, каже, да неко од њих надмаши успех који је он имао. До сада то још нико није успео.

 

Тренер му и брат и друг

- У јеку славе, а и сада, многи узимају заслуге за мој успех. Хоћу да се зна: једини ко је за то заслужан је мој тренер Миодраг Николић Мишко (64). Био је, и сада је уз мене и ноћу и дању и док смо брали цвеће и кад су нас пекле коприве. Сада заједно учимо ову децу не само да боксују него да буду поштени спортисти - каже Љубиша Аврамеловић.

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/362856/Nekad-veliki-sportista-Ljubisa-Avramelovic-cisti-ulice-u-Zajecaru

[DYNABLASTER]

cistaci imaju zavidne plate, bar u Novom Sadu, o tim platama moze hiljade fakultetskih diplomaca samo da masta

[zuti car]

Jasta more , svakog ko je zaduzio Srbiju po bilo kom osnovu, zastupao zemlju i ostavrio nekakve uspehe u ime te iste zemlje nagraditi tako sto ce da ciste ulice . I kad jednom Srbija ostane pusta , kad i poslednji posten covek ode onda ce opet neko drugi da bude kriv .

[Grizzly Adams]

Није се учланио у странку на време...

[zuti car]

Није се учланио у странку на време...

I da jeste dzabe ako nije bitanga . Stranke ne daju niti poklanjaju samo omogucavaju da se razviju neciji prirodni talenti za kradju i malverzacije . 

[Grizzly Adams]

Да тубујемо тему:

 

 

Другови су живи људи...