Закопани таленти

[Милан Б]

Имате ли неостварених талената? Шта мислите о томе? Шта можемо да урадимо да дарове које смо примили од Бога остваримо на општу корист?

 

 

[Јесењин]

Ја мислим да зависи од ситуације, па и од врсте талента. Сматрам да се може урадити много, али понекад напросто нисмо у прилици из којекаквих разлога.

[Милан Б]

Има ли ту објективних оправдања или ћемо морати да положимо рачуне шта смо урадили са оним што смо добили?

[Милан Б]

Нпр. неко је добио дар за певање и изузетно је музикалан али ништа није урадио са тим даром. Повремено запева у купатилу док се тушира и то је то

[Иван ♪♫]

daš sve od sebe, ostalo je istorija

prosto, uradiš i ostvariš onoliko koliko možeš, za ono što ne možeš brine se Bog

[Милан Б]

Како неко може знати шта може и колико може? Да ли нам је неопходна помоћ других у сагледавању сопствених талената?

[Јесењин]

  On 14. 1. 2013. at 14:07, Милан Бањац рече

Нпр. неко је добио дар за певање и изузетно је музикалан али ништа није урадио са тим даром. Повремено запева у купатилу док се тушира и то је то

Добар пример - певање. Када имаш глас лако ти је да се снађеш, зар не? Примера ради: црквени хор. Можеш да (специјално данас) снимиш свој глас на CD и продајеш и све што зарадиш даш тамо где треба...

[Јесењин]

  On 14. 1. 2013. at 14:09, Милан Бањац рече

Како неко може знати шта може и колико може? Да ли нам је неопходна помоћ других у сагледавању сопствених талената?

Веома! За сваки таленат ти треба неко ко ће те видети/приметити/чути... И рећи да га имаш и да те подстакне да то развијаш... Таленат није ништа без вежбе, без напредовања... Све после можеш сам, али за почетак треба неко ипак, бар реч или две. Што се тиче помоћи од Бога, чим се потрудиш, чим кренеш да се развијаш помоћ стиже и Бог је уз тебе. Свакако, не кажем да на почетку Бог није уз тебе - јесте, он ти и шаље знакове да имаш талента...

[Милан Б]

Питање ме мучи у више слојева. Генерално - шта човек да ради у некој ситуацији где се већ професионално формирао и бави се одређеном проблематиком за чије решавање је више или мање надарен, а истовремено вероватно има још неки таленат који труне негде потпуно закопан.

Са друге стране (што може бити схваћено као тешка сујета) има у својој струци таленте које не искоришћава због недостатка амбиције, мотивације - или најобичније лењости.

[Драшко]

  On 14. 1. 2013. at 14:18, Милан Бањац рече

Питање ме мучи у више слојева. Генерално - шта човек да ради у некој ситуацији где се већ професионално формирао и бави се одређеном проблематиком за чије решавање је више или мање надарен, а истовремено вероватно има још неки таленат који труне негде потпуно закопан.

Са друге стране (што може бити схваћено као тешка сујета) има у својој струци таленте које не искоришћава због недостатка амбиције.

мислим да си мало престрог према себи

 

амбиција је исто "дар" ако није болесна, за све можемо наћи времена (у своје време) и меру која нам дозвољава да све постигнемо

 

друго , морамо се у неком тренутку одлучити за професију

 

ја сам једног дана, пре 20 година, могао да одем у драмску групу на коју ме је звао мамин другар, и мама ме саветовала, а мене душа болела и нисам отишао

 

а за то имам највише дара

 

 али ја одох на музику, и после икс година стигло ме, али сам и схватио зашто не бих могао да прођем тим путем глуме тј. не бих положио пријемни из врло објективних разлога

 

али тај дар користим у друштву и то је лепо

[Јесењин]

  On 14. 1. 2013. at 14:18, Милан Бањац рече

Питање ме мучи у више слојева. Генерално - шта човек да ради у некој ситуацији где се већ професионално формирао и бави се одређеном проблематиком за чије решавање је више или мање надарен, а истовремено вероватно има још неки таленат који труне негде потпуно закопан.

Са друге стране (што може бити схваћено као тешка сујета) има у својој струци таленте које не искоришћава због недостатка амбиције, мотивације - или најобичније лењости.

То из последње реченице ми је веома блиско. Амбиције имаш на почетку, али ако у средини почнеш да малаксаваш то само значи да је дошло до засићења. Што је нормално. Неке границе се морају успоставити. Са друге стране, то што је недостатак амбиције у том пољу, треба искористити и наћи неко друго поље које ће можда бити успешније тј где неће доћи до презасићења, јер можда те више испуњава. Није то сујета, већ нормална појава (посебно ако се ради о послу)...

 

Први део поста је ја мислим јасан - истражи своје таленте. : )

[Милан Б]

Уопште није лоше имати неколико паралелних (више или мање) развијених прича у којима пливамо као у води а још и уживамо у томе. За то треба воље, времена и енергије.

Увек ми је интересантна прича о нашим пилотима и припадницима ПВО који су после бомбардовања '99. почели са сликарством, пекарством или су отворили перионице аутомобила.

 

Изгледа да ова транзиција нема намеру да се заврши, гомиле људи остају без посла свакодневно и то у озбиљним годинама живота. А имају сигурно таленте које би могли развити и употребити на своју и општу корист.

[Иван ♪♫]

  On 14. 1. 2013. at 14:18, Милан Бањац рече

Питање ме мучи у више слојева. Генерално - шта човек да ради у некој ситуацији где се већ професионално формирао и бави се одређеном проблематиком за чије решавање је више или мање надарен, а истовремено вероватно има још неки таленат који труне негде потпуно закопан.

 

pa radiš i zarađuješ za hranu, a hobi koliko stigneš, šta da radiš, naročito što kod nas ne možeš baš previše da biraš čime ćeš da se baviš... možeš da biraš u ćemu ćeš da se obrazuješ, ali posle da radiš - nema previše biranja

Ja bih voleo muzikom da se bavim, ali od toga ne bih mogao da živim, barem ovako sada kako je (osim ako uspeš da se umuvaš kao kompozitor za popularne pevače gde kao početnik i anonimus jednu pesmu ne prodaješ ispod 400e).

Zato kažem, ko se kako snađe, a za hobi koliko ostane vremena

[Милан Б]

Шта би био хоби у језику православне духовности - рукодеља?

 

Имам једну познаницу која прави накит од папира и после га продаје преко интернета, врло занимљиво

[Јелина]

Види, хоби може да буде било шта а да га назовеш православним рукодељем. У суштини, код рукодеља је поента да је врста посла таква да ти оставља простор за молитву.

 

А сад, ако није реч само о рукодељу, простор за проналажење талената је неограничен. Само је потребно да си мотивисан и да се не либиш да пробаш. И корисно је обратити се некоме, прикључити се онима који се тиме већ баве и почети са учењем.

 

Ја сам, због сопственог подстицаја, нашла низ примера светски успешних људи који су јако касно открили свој таленат. Дакле - старосна граница не постоји.

 

Иначе, годинама сам ишла на сликање, сад идем на керамику а планирам да крајем месеца  кренем и на танго Мени је већи проблем што никако да се сасвим ослободим и опустим, тј. да проговорим сопственим језиком у тим областима које истражујем.

 

Видиш, волим и црквено певање, било певница, било хор, али ту никада нисам била довољно храбра да пробам и то  ми ужасно смета.