Рукоположени први кандидати за војне свештенике у Војсци Србије

[Душко Дугоушко]

Hm, i šta ja kao military face da radim?

Молите се да не буде рата...

[Душко Дугоушко]

а то предање не забрањује хришћанима да буду војници и да бране своју отаџбину.

И ту опет долазимо до парадокса Румунија VS Србија...

[Александар Милојков]

И ту опет долазимо до парадокса Румунија VS Србија...

 

Па зар и у тако несретном рату не бисмо имали обавезу, ми хришћани, да останемо хришћани? Или да се привремено одрекнемо вере, док рат не прође? Понављам, Црква се не меше у одлуке државе да води рат. Она брине о својим чедима, који су припадници војске и који су као поданици државе, дужни да тој држави буду послушни. 

[Rašo]

И ту опет долазимо до парадокса Румунија VS Србија...

Па не почињу војници ни свештеници рат, него политичари. Ако постоји парадокс онда га треба заљепити политичарима на чело. Војници и свештеници поштују свој позив -  дјелују према њему, а дужност војних свештеника је као што рече Милојков: Да помогну војницима, а прије свега старјешинама да у сваком искушењу буду и остану хришћани.

[Александар Милојков]

Па не почињу војници ни свештеници рат, него политичари. Ако постоји парадокс онда га треба заљепити политичарима на чело. Војници и свештеници поштују свој позив -  дјелују према њему, а дужност војних свештеника је као што рече Милојков: Да помогну војницима, а прије свега старјешинама да у сваком искушењу буду и остану хришћани.

 

Тачно. Све остало је секташки (псеудохришћански) приступ овом сложеном питању.

[Душко Дугоушко]

Па не почињу војници ни свештеници рат, него политичари. Ако постоји парадокс онда га треба заљепити политичарима на чело. Војници и свештеници поштују свој позив -  дјелују према њему, а дужност војних свештеника је као што рече Милојков: Да помогну војницима, а прије свега старјешинама да у сваком искушењу буду и остану хришћани.

Не негирам ја неку корист од свега тога (нпр. да се војницима непрестано беседи да не силују, да не пљачкају, да не уништавају цивилне објекте, да не убијају цивиле итд.), него ако се румунски војник причестио пре одласка на ратиште, и српски такође - како онда они могу мођусобно да се убијају?!? То је као да убијаш члана своје породице, рођеног брата или сестру, мајку или оца... како је то онда заштита ближњега? Још горе, то је убиство најближњега, убиство свога сопственог тела, убиство једног дела Тела Христовог, самоубиство...

[Александар Милојков]

него ако се румунски војник причестио пре одласка на ратиште, и српски такође - како онда они могу мођусобно да се убијају?!?

 

То само доказује оно што смо већ рекли - да је сваки рат зло. Ни српски ни румунски војник се ту не би питали много, али би као хришћани неке свари морали имати на уму. 

[Зосима]

We are the holy warriros

 

[Александар Милојков]

We are the holy warriros

 

Свети ратник је, у хришћанском смислу, оксиморон. Да, ови Светитељи јесу били војници. Али нису свети због тога. 

[Душко Дугоушко]

То само доказује оно што смо већ рекли - да је сваки рат зло. Ни српски ни румунски војник се ту не би питали много, али би као хришћани неке свари морали имати на уму.

Сада ту долазимо до оног питања да ли би убио својег парохијанина да си нпр. у градоначелниковом обезбеђењу, ако ти из неког разлога градоначелник то нареди...

[Rašo]

Свети великомученик кнез Лазар

 

Цар Лазар Хребељановић, Свети великомученик кнез Лазар, није се као владар замонашио, али је храбро носио свој крст све до Голготе, определивши се за Царство Небеско. Родио се 1329. у граду Прилепу, а страдао је у боју на Косову, 28. јуна 1389. године. Његов животописац је забележио да је још као дете био благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. Oбновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.

Борио се против турске најезде и у сукобу на Косову пољу против турског цара Мурата био је посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), па у Саборну цркву у Београду. Сада су његове свете и чудотворне мошти у манастиру Раваница код Ћуприје.

Определивши се за Царство Небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав српски народ, Свети кнез Лазар је показао колика је била његова љубав према Цару Небеском. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога. А и сама песма каже:"Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека".

[Александар Милојков]

Сада ту долазимо до оног питања да ли би убио својег парохијанина да си нпр. у градоначелниковом обезбеђењу, ако ти из неког разлога градоначелник то нареди...

 

Мислим да претерујеш са банализацијом. Не видим у какву везу се овакве ствари могу довести са службом свештеника у војсци.

Наравно да не бих убио никог из нечијег чистог хира. Али бих морао да убијем ако браним своју породицу, народ, земљу, град, кућни праг.

[Rašo]

Сада ту долазимо до оног питања да ли би убио својег парохијанина да си нпр. у градоначелниковом обезбеђењу, ако ти из неког разлога градоначелник то нареди...

Ал ти је питање. Од кад градоначелници наређују тако нешто? Причамо о Свештеницима у Војсци! И о духовности у војсци.

[Душко Дугоушко]

Али бих морао да убијем ако браним своју породицу, народ, земљу, град, кућни праг.

Али у томе и јесте ствар, таквих ратова више нема...

[о.Небојша]

Рођак, постајеш напоран