Рукоположени први кандидати за војне свештенике у Војсци Србије

[Guest]

Рукоположени први кандидати за војне свештенике у Војсци Србије



 

 

У оквиру процедуре за пријем официра у верској служби, са циљем стицања богослужбене праксе, у новосадској Успенској цркви и манастиру Ковиљ рукоположени су први кандидати за војне свештенике.

 

Током Литургије коју је јуче у новосадској Успенској цркви, уз саслужење архимандрита Јована (Радосављевића), свештеникâ и ђаконâ из Новог Сада, служио Епископ бачки Иринеј, ђакон Ђорђе Стојисављевић, кандидат за војног свештеника, рукопoложен је у презвитерски чин.

 

 

Уз саслужење свештенствâ и монаштвâ, данас је у манастиру Ковиљ Литургију служио епископ јегарски Порфирије, који је Селимира Вагића, будућег војног свештеника, рукоположио у чин ђакона.

 

Како су до сада успешно прошли све предвиђене физичке, психолошке, здравствене и безбедносне провере, након рукоположења кандидате очекује једномесечни период обуке на Војној академији за официре верске службе и након тога пријем у професионалну војну службу.

 

 

У касарнама Војске Србије већ су одабране просторије које ће бити преуређене у богослужбене просторе да би свештеници и верски службеници, одмах по пријему, могли почети службу. У овој фази увођења верске службе, Војсци Србије потребно је 13 свештеника Православне Цркве и по један имам и капелан.

 

 Са пријемом кандидата наставиће се и током ове године, истиче пуковник Стевица Карапанџин, начелник Одсека за веру у Управи за људске ресурсе Генералштаба, који је присуствовао рукоположењима.

 

 

Извор: Министарство одбране Републике Србије

 

Нови Сад, 09.01.2013 - Информативна служба Епархије бачке

[Guest - . . .-]

У оквиру процедуре за пријем официра у верској служби, са циљем стицања богослужбене праксе, у новосадској Успенској цркви и манастиру Ковиљ рукоположени су први кандидати за војне свештенике.

 

 

Током литургије коју је јуче у новосадској Успенској цркви, уз саслужење архимандрита Јована (Радосављевића), свештеника и ђакона из Новог Сада, служио епископ бачки Иринеј, ђакон Ђорђе Стојисављевић, кандидат за војног свештеника, рукопoложен је у презвитерски чин.

Уз саслужење свештенства и монаштва, данас је у манастиру Ковиљ литургију служио епископ јегарски Порфирије, који је Селимира Вагића, будућег војног свештеника, рукоположио у чин ђакона.

Како су до сада успешно прошли све предвиђене физичке, психолошке, здравствене и безбедносне провере, након рукоположења кандидате очекује једномесечни период обуке на Војној академији за официре верске службе и након тога пријем у професионалну војну службу.

 

 

 

 

 

У касарнама Војске Србије већ су одабране просторије које ће бити преуређене у богослужбене просторе да би свештеници и верски службеници, одмах по пријему, могли почети службу. У овој фази увођења верске службе, Војсци Србије потребно је 13 свештеника православне цркве и по један имам и капелан.

Са пријемом кандидата наставиће се и током ове године, истиче пуковник Стевица Карапанџин, начелник Одсека за веру у Управи за људске ресурсе Генералштаба, који је присуствовао рукоположењима.

 

 

Извор: http://www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=4396

Ово порука је постављена и на насловној страници. Погледајте!

[Guest - . . .-]

http://akter.co.rs/29-bezbednost/26894-rukopolo-eni-prvi-kandidati-za-vojne-svetenike.html

 

 

Uz sasluženje sveštenstva i monaštva, danas je u manastiru Kovilj liturgiju služio episkop jegarski Porfirije, koji je Selimira Vagića, budućeg vojnog sveštenika, rukopoložio u čin đakona.

Tokom jučerašnje liturgije u novosadskoj Uspenskoj crkvi, uz sasluženje arhimandrita Jovana (Radosavljevića), đakon Đorđe Stojisavljević, kandidat za vojnog sveštenika, rukopoložen je u prezviterski čin.

Oni su do uspešno prošli fizičke, psihološke, zdravstvene i bezbednosne provere i očekuje ih jednomesečna obuka za oficire verske službe na Vojnoj akademiji i nakon toga prijem u profesionalnu vojnu službu.

U kasarnama Vojske Srbije već su odabrane prostorije koje će biti preuređene u bogoslužbene prostore da bi sveštenici i verski službenici, odmah po prijemu, mogli početi službu.

Sa prijemom kandidata nastaviće se i tokom godine, kaže načelnik Odseka za veru u Upravi za ljudske resurse Generalštaba, ipukovnik Stevica Karapandzin, koji je prisustvovao rukopoloženjima.

U ovoj fazi uvođenja verske službe, Vojsci Srbije potrebno je 13 sveštenika pravoslavne crkve i po jedan imam i kapelan, podsetila je Vojska Srbije u saopštenju objavljenom na svojoj internet strnici.

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane u prvoj polovini godine dobiće, u skladu sa srpskom tradicijom i iskustvima savremenih oružanih snaga, posle sedam decenija i prvu grupu vojnih sveštenika koji će brinuti o duhovnim potrebama vojnika.

"Vojni sveštenici će u prvoj polovini 2013. nakon završene obuke za oficire početi sa radom u vršenju bogoslužbenih i drugih verskih delatnosti u jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i Ministarstva odbrane", rekao je nedavno Tanjugu portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić.

On je naveo i da među težišne zadatke Vojske Srbije u 2013. spada i uvođenje verske službe "radi jačanja duhovnih i moralnih vrednosti njenih pripadnika u cilju negovanja vojničkih vrlina i patriotizma kao i oblikovanja građanske odgovornosti".

Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih ciljeva uvođenja verske službe u Vojsku Srbije jeste i omogućavanje ustavnog prava svim pripadnicima oružanih snaga na ostvarivanju verskih sloboda.

"U prethodnim godinama urađeno je mnogo toga na uvođenju verske službe - uspostavljen je osnovni zakonski okvir, vlada je donela uredbu o tome, a u 2012. godini raspisali smo konkurs za prijem prve grupe vojnih sveštenika i to na 15 formacijskih mesta", podsetio je on.

Krivokapić je izrazio zadovoljstvo odzivom kandidata na konkursu dodavši i da su "do sada sprovedene sve neophodne provere" tako da se "očekuje da će prva grupa vojnih sveštenika početi sa radom u prvoj polovini 2013.godine".

Ideja o uvodenju verske službe u vojsci datira iz 2000. na osnovu iskustava stranih armija i srpske tradicije, što je podrazumevalo i prisustvo sveštenika u kasarnama i obezbedivanje posebnog prostora za upražnjavanje verskih potreba vojnika svih nacionalnosti.

Usvajanjem Zakona o Vojsci Srbije decembra 2007. stvoreni su uslovi da se i u srpskim oružanim snagama organizuju verske službe, a tu nameru podržale su sve tradicionalne crkve i verske zajednice. Vlada Srbije je 24. marta 2011.godine usvojila Uredbu o vršenju verske službe u oružnim snagama a potom je Ministarstvo odbrane potpisalo sporazume sa predstavnicima sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica.

Kako je najavljeno, vojni sveštenici će imati odgovarajuće činove ali neće nosti oružje, a mogu biti vojni sveštenik, vojni kapelan, vojni imam ili vojni rabin.

Oni će imati duhovnu nadležnost isključivo nad jedinicom kojoj pripadaju, biće savetnici komandanata jedinica i direktno potčinjeni njima, dok će u kanonskom pogledu odgovarati svojoj crkvi.

Vojni sveštenici će, kako je planirano, imati svoje oznake na reveru koji ce biti znak verske službe, a primera radi, oficiri pripadnici verske slučbe SPC imaće krst sa trolistom, a katolici latinski krst.
Pripadnici verske služzbe, odnosno vojni sveštenici neće nositi oružje, a strogo će se čuvati i tajnost ispovesti pripadnika sistema odbrane.

Vojni sveštenici u srpskoj vojsci imaju dugu tradiciju, do 1918. u vojsci Kraljevine Srbije u sastavu štaba komande postojao je vojni prota, a vojni sveštenici su bili rasporedeni u štabovima divizijskih komandi i u štabovima aktivnih pukova.

Posle Prvog svetskog rata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, pri Ministarstvu vojnom i mornarici postojalo je telo koje je rukovodilo sveštenickom strukom, a u njemu su bili po jedan vojni sveštenik prve klase za pravoslavnu, rimokatolicku i muslimansku veroispovest.

Vrhovni vojni sveštenik (referent) za pravoslavnu veru potpadao je pod crkvenu jurisdikciju srpskog patrijarha, za vojnike bogosluženja su održavana u kapelama i crkvama u krugu vojnih objekata, a tamo gde ih nije bilo, u lokalnim verskim objektima.

[миркан]

Оча Ђорђа лично познајем, мислим да је он права особа за овај позив и само нека настави како је и до сад радио вредно и марљиво.
На моногаја љета оче Ђорђе, свако добро од Господа теби и твојима!

[архитекта]

Aksios!

[Александар Милојков]

Слава и хвала Богу! На многаја љета, часни оци!

[Душко Дугоушко]

Слава и хвала Богу! На многаја љета, часни оци!

Колико је оправдана оваква пракса? Мени то делује скроз бзвз., црква не треба да се меша са државним институцијама, а поготово не тако гнусном (гнусном, између осталог зато што јој је намена рат) као што је војска... Ниједан рат није хришћански, и црква не би никада смела да пристане на рат, али шта ако нпр. Србија зарати с Румунијом, да ли ће онда помесне цркве да се изанатемишу?

[Александар Милојков]

Није Црква ту да се меша у било какве послове војске, па ни у евентуални рат. Она је ту због верујућих људи. Ни због чега другог.

[Александар Милојков]

Мада, ни мени се баш не свиђа систем по којем су уведени свештеници (као официри, НАТО систем). Да се ја питам, увео бих парохијски систем. Верници у некој јединици припадају парохији у којој се јединица налази, свештеник служи и у њиховој јединици, али није официр.

[Душко Дугоушко]

Није Црква ту да се меша у било какве послове војске, па ни у евентуални рат. Она је ту због верујућих људи. Ни због чега другог.

Па то и кажем. Нпр. заратују Србија и Румунија, а онда српски војници, наводно православци, треба да убијају румунске војнике, такође наводно православце? Какав си ти то онда хришћанин ако убијаш свог рођеног брата у Христу? Можеш ли да замислиш да убијеш неког парохијанина из своје парохије само зато што ти нпр. градоначелник нареди? Е па ово би било исто само на вишем нивоу. Да ли хришћанинова лојалност треба да буде Богу или овоземаљским началствима? Богу Божије, а цезару, цезарово... Ситуација је била друкчија у време антике, када је Римско царство ратовало само са Зороастријанцима и паганима (и касније муслиманима), где је било опасности да се по губитку рата искорени Хришћанство, али су без обзира на то војници епитимисани...

Мада, ни мени се баш не свиђа систем по којем су уведени свештеници (као официри, НАТО систем). Да се ја питам, увео бих парохијски систем. Верници у некој јединици припадају парохији у којој се јединица налази, свештеник служи и у њиховој јединици, али није официр.

Па свеједно. У питању је сама природа модерне војске...

[Александар Милојков]

Нпр. заратују Србија и Румунија, а онда српски војници, наводно православци, треба да убијају румунске војнике, такође наводно православце?

 

 

Управо, и у тако тешко ситуацији, недао Бог да до ње дође, хришћани треба да остану хришћани. И у том злу, хришћанин, ако већ ништа не може да учини, а оно да бар изабере најмање зло. О ратовима, ако до њих дође, свакако неће одлучивати ни Црква ни свештеници. Рат је хришћанима увек наметнуто зло. 

[Душко Дугоушко]

Управо, и у тако тешко ситуацији, недао Бог да до ње дође, хришћани треба да остану хришћани. И у том злу, хришћанин, ако већ ништа не може да учини, а оно да бар изабере најмање зло. О ратовима, ако до њих дође, свакако неће одлучивати ни Црква ни свештеници. Рат је хришћанима увек наметнуто зло. 

Што значи да се слажемо да ово нема никаквог смисла...

[Александар Милојков]

Што значи да се слажемо да ово нема никаквог смисла...

 

Има смисла. Свештеници су ту ради верника, а не ради благосиљања било каквих војних активности. Мислим да ниси најбоље разумео улогу свештеника у војсци. Људи. Не војне акривности. Брига о верујућим људима.

[Душко Дугоушко]

Има смисла. Свештеници су ту ради верника, а не ради благосиљања било каквих војних активности. Мислим да ниси најбоље разумео улогу свештеника у војсци. Људи. Не војне акривности. Брига о верујућим људима.

Па схватио сам ја, само не схватам како хришћанин може да буде војник у модерној држави? Као што рекох, у антици, за учествовање у римској армији је било оправдања колико-толико (мада се свеједно епитимисало, док рани хришћани нису уопште  дозвољавали било какво учествовање у војсци, очекивало се да војници по крштењу напусте службу као што су многи и учинили као нпр. Свети Мартин Турненски), док у данашњој војсци хришћанин нема шта да тражи...

[Александар Милојков]

Па схватио сам ја, само не схватам како хришћанин може да буде војник у модерној држави?

 

Не разумем?