GDP i dugi rok

[Aquilius Cratus]

Схватам твоју поенту, али и даље ми се чини дискутабилним. Мени се чини да су оци сматрали инхерентно неморалним да неком позајмиш новац, а да очекујеш да ти врати више него што си му позајмио. Нисам имао превише потребе да се бавим том тематиком, али мислим да би требало у данашње време неколико наших еминентних теолога да се скупе и тиме да се позабаве (као и још неколико тема специфичних за модерно доба, као нпр. да ли је фотографија иконе приказана на електронском дисплеју такође икона, макар и привремена, као и статус благодати дисплеја након што икона оде - озбиљан сам, не шалим се).

 

 Nemozes tako redukcionisticki da tumacis ni za to zelenasenje ni za sve ostalo. Ali kontam da je tebi to bitno da si siguran da budes na dobrom putu.

[Crveni Baron]

Нормално, само што нико никоме ту није ништа дужан. Предузетник купује кредит од банке по  одговарајућој цени (тј. камати), онда своје производе продаје на тржишту итд. Све је то добровољна сарадња.

Ne bas. Novac stedisa se koristi bez ikakvog njihovog upliva. Zasto bih ja dozvolio da neko drugi koristi moj novac a da nikakvu nadoknadu ne dobijem za to? Nemoj mi samo reci da dobijam kamatu jer kamata pokriva inflaciju a niakok rizik koji postoji kada banka pozajmljuje moj novac. I kako moze Banka da ulazi u rizik sa mojim novcem a da ja nemam nikakvu nadoknadu za to? 

[Grizzly Adams]

Схватам твоју поенту, али и даље ми се чини дискутабилним. Мени се чини да су оци сматрали инхерентно неморалним да неком позајмиш новац, а да очекујеш да ти врати више него што си му позајмио.

 

Ако се ја и ти нешто добровољно и на обострану корист договоримо и нема никаквог насиља зашто би ту нешто било "неморално"?

 

Као што рекох - друштво је данас сасвим другачије. Не могу се правила која су важила за робовласничко друштво примењивати данас. Капитализам све ту мења из корена и новац је ту сасвим променио улогу. Некада је био статична ствар, гомила злата које је племство чувало у подруму под кључем. После годину или десет година могао је да купи исту количину хране и одеће. Људи нису позајмљивали да "направе профит", већ да би преживели. Па одатле следи и да камата није праведна.

 

У капитализму новац постаје "капитал" и то онда мења читаву ствар из корена. Пошто се производња усавршава, новац временом може да купи све више. Предузетницима је потребан не да би преживели, већ да би још усавршили производњу. Али, ако неко мојим новцем остварује профит онда је праведно и морално да ја добијем део тог профита. Јер тај новац представља мој рад у прошлости, време мог живота које сам ја њему "позајмио". То је исто као да сам радио са њим на пројекту.

 

А последица свега тога је благостање свих. Сиромаштво какво је било у време када су та правила доношена данас у развијем земљама практично не постоји.

[Crveni Baron]

Мислим да та уредба Цркве није применљива у данашњем друштву. У старо време људи су због сиромаштва позајмљивали од тадашњег племства, а закони су били такви да ако не успеш да вратиш постајеш роб човека коме дугујеш. И не само ти, већ читава твоја породица. То су онда они користили да људе доведу у ропство. Што је насиље и то је Црква правилно осудила.

 

Данас су услови сасвим другачији. Људи размену врше добровољно и не постоји никаква опасност да ће неко са својом породицом завршити у ропству... Кредит са каматом углавном и узимају добростојећи људи који желе да инвестирају у неки бизнис или слично. То је сасвим различита ствар.

 Nikakve moje dobrovoljnosti nema kada banka ulazi u rizik sa mojim novcem. A ja novac uopste i drzim u banci jedino zbog inflacije. Da nje nema ja ne bih ni video banku. A inflacija postoji jer se stampa novac. A novac se stampa zato sto industrijalcima treba da bi mogli da investiraju. To je jedan zatvoren sistem i tu nije moguce iskljuciti bilo koga iz raspodele bogatstva ili profita. I u tom lancu nema bas puno dobrovoljnosti ...

[Grizzly Adams]

Ne bas. Novac stedisa se koristi bez ikakvog njihovog upliva. Zasto bih ja dozvolio da neko drugi koristi moj novac a da nikakvu nadoknadu ne dobijem za to? Nemoj mi samo reci da dobijam kamatu jer kamata pokriva inflaciju a niakok rizik koji postoji kada banka pozajmljuje moj novac. I kako moze Banka da ulazi u rizik sa mojim novcem a da ja nemam nikakvu nadoknadu za to? 

 

Све је то повезано. Први проблем је инфлација. Значи не би смело да буде инфлације, тј. држава не би смела да има могућност да "креира/штампа новац" јер то омогућава банкама "фракционалне резерве" (тиме што им централна банка "гарантује" ликвидност). Када тога не би било, онда би банке биле принуђене да те питају да ли желиш да новац само "депонујеш" или желиш да уђеш у ризик са инвестицијама. Овако је за њих све то исто, јер је ризик пребачен на централну банку која га покрива инфлацијом, тј. неприметним опорезивањем читавог народа.

 

А после се људи чуде зашто се банкари толико екстремно богате и за то криве "капитализам"... Да имамо прави капитализам њихов бизнис би био изузетно ризичан и тежак.

[Crveni Baron]

Све је то повезано. Први проблем је инфлација. Значи не би смело да буде инфлације, тј. држава не би смела да има могућност да "креира/штампа новац" јер то омогућава банкама "фракционалне резерве" (тиме што им централна банка "гарантује" ликвидност). Када тога не би било, онда би банке биле принуђене да те питају да ли желиш да новац само "депонујеш" или желиш да уђеш у ризик са инвестицијама. Овако је за њих све то исто, јер је ризик пребачен на централну банку која га покрива инфлацијом, тј. неприметним опорезивањем читавог народа.

 Pa jeste tako ali stvar je u tome sto je to dobro. Jer da nije tako privredna aktivnost bi bila ogranicena kolicinom  zlata na primer, sto je potpuni apsurd. Imao bi novca koliko i zlata bez obzira na povecanje stanovnistva ili povecanje njihovih potreba. Imao bi usko grlo koje ze zove zlato.  To je izbaceno i sada imamo situaciju koju imamo ali to je dobra situacija. I ceo taj krug sa stampanjem novca, inflacijom, kreditima itd je dobar i dobro funkcionise.

 

 

I to je mehanizam koji je danas omogucio da sve radnice nose svilene carape a ne kapitalizam.

[Crveni Baron]

Схватам твоју поенту, али и даље ми се чини дискутабилним. Мени се чини да су оци сматрали инхерентно неморалним да неком позајмиш новац, а да очекујеш да ти врати више него што си му позајмио. Нисам имао превише потребе да се бавим том тематиком, али мислим да би требало у данашње време неколико наших еминентних теолога да се скупе и тиме да се позабаве (као и још неколико тема специфичних за модерно доба, као нпр. да ли је фотографија иконе приказана на електронском дисплеју такође икона, макар и привремена, као и статус благодати дисплеја након што икона оде - озбиљан сам, не шалим се).

Ma kamata onda i kamata danas su razlicite stvari.Onda je kamata bila zarada, profit a danas kamata pokriva inflaciju i sluzi jedino za delimicno ocuvanje vrednosti novca jer da je nema sa papirnim novcem bi bili na gubitku.

[Grizzly Adams]

Грешиш, не би имали уско грло, тј. није неопходно повећавати "количину новца". Привредна активност не би била ограничена количином злата, јер би злато стално добијало на вредности. Само би народ био богатији за онолико колика је сада инфлација.

 

Количина шарених папира у оптицају ништа не мења на тржишту, осим што омогућава политичарима и банкарима да присвоје разлику.

[Crveni Baron]

Грешиш, не би имали уско грло, тј. није неопходно повећавати "количину новца". Привредна активност не би била ограничена количином злата, јер би злато стално добијало на вредности. 

Odnosno novac bi dobijao na vrednosti? Tj deflacija. Mislis da bi to bilo dobro?

[Grizzly Adams]

То није дефлација. Дефлација је смањење новца и кредита у оптицају које се дешава због пуцања "финансијских балона" (који су последица централне банке и фракционалног банкарства), али то је друга тема.

 

Овде се ради о сасвим нормалној и пожељној ствари - како се производња усавршава цене падају. То је најбоља могућа ствар.