Неколико чињеница за све који гледају серију "Сулејман Величанствени"

[draganzzz]

Ja takodje ne gledam, nego sta bi sinoc kad je Nigar rekla Ibrahimu da je u drugom stanju i to?

[Srdjan]

Ја гледам, не пропуштам. Једва чекам кад ће да се појави Мехмед-паша Соколовић и да видим да ли ће и њега

да представе као Хрвата или Бугарина. 

Помогло би брате, како не би. Да се пробуде наши академици, да припомогну филмаџијама и да се направи

један озбиљан документарац о тим временима па да се то даје у наставцима свако вече после другог дневника.

Ипак ће поменути да прележе то и да критикују што народ гледа. А народ гледа џаба јер оно што плаћају

ТВ претплатом није занимљиво.

Ако ће да направе лоше, онда можда боље да не праве...

[Zayron]

Ne spominjite mi to, mene je jedan moj prijatelj a baš Srbin iz BG tamo nasilu natjerao da lajkujem tu njihovu glavnu stranicu od serije na FB koja je bila, ja to napravio da ga se riješim jer je bio dosadan s tim, ja se nisam sad htio raspravljat s njim oko toga. Nisam ga se mogao riješit dok to tako nisam napravio. A baš juče ili prekjuče sam išao tamo ponovo da povučem taj svoj LIKE od tamo. Kvarilo mi to cijeli profil, vidjelo se to tamo odmah s aviona da sam lajkovao i bilo me stid da mi to ljudi tamo na profilu gledaju jer je bilo nedavno pa ga nisu zatršali ostali lajkovi. I na sve to ja uopšte nemam više TV već godinu dana nikakve, ni češki ne gledam a kamo li naši nekakvu, pojma nemam kakva je to serija, nisam vidio ni minut trailera ili reklame a kamo li šta drugo od nje. Da sam imao ovaj tekst dao bih mu ga, dam mu ga svejedno i sad kad ga opet vidim. A on će mi reći da pretjerujem, da od svega pravim "filozofiju" da je to samo obična TV serija, znam to već unapred šta će reći. Osim toga u Češkoj se ta serija uopšte ni ne prikazuje, pročitao sam u novinama da su prikazali nekoliko prvih epizoda, valjda samo desetak pa odustali, nikog to nije zanimalo, ljudi se bunili, šta će im to.

[gavrosaurus]

Не знам, брате, нисам паметан али сачини се да при помену ове серије увек некако помислим на игумана Пајсија и ђакона Авакума (чији спомен славимо сад у Недељу) и некако ми то набијање на колац није деловало демократски и просветитељски;

некако ми на ум падну речи:

 

Док је робље тамновало у мрачним зидинама и копнило о слабој храни (добијали су само парче хлеба и мало воде на дан), дотле је Сулејман Скопљак-паша премишљао каквим мукама да умори "бунтовнике". Није му се хтело да их брзо лиши живота, већ да их што више намучи, како би се остали народ од њих "научио памети", те пристао да буде покорна раја. Зато је смислио да их све живе на колац натакне на Стамбол Капији.

 

Ех, знам ја да нису ови сад "они турци" већ неки нови, модерни и племенити и да им данас више, за сада, колац не треба, имају серије.

За сада...

Ал' опет, ко ће га знати...

[Zayron]

Čehe ni današnja Turska uopšte ne zanima, a kamo li ta srednjovjekovna sa sultanima i njihovim haremima. Ne pamtim kad sam ovdje za cijelih 20 i više godina vidio i jedan turski film ili seriju, osim dokumentarnih i putopisa, naravno.

[Zayron]

Inače sam davno pročitao knjigu Pad Carigrada od Stevena Runcimena, neke dijelove sam se morao natjerat da čitam, otresno i prestrašno. Poslije takve knjige mi ni u snu ne bi palo na pamet uključit TV baš radi te serije da je gledam.

http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/122462_Pad+Carigrada+1453_ISBN:978-86-7662-091-3

 

Moja knjiga izgleda ovako, imam je tu kraj sebe: 

 

[Zayron]

Česi slabo kapiraju i nas a kamo li Turke u nekim stvarima. Njima je recimo, kako oni kažu "sasvim ukradeno", naš bi se to reklo "sasvim lijevo ili bzvz", tako nekako, te dole naše balkanske priče, epovi, mitovi itd.. Recimo Crnogorci prave nekad takvu grešku pa počnu pričat među Česima na šta su oni ponosni, čojstvo i junaštvo i slične stvari. Česi to ne kuže a ni za mak i nevjerovatno se dosađuju slušajući takve naše stvari ili slične srpske i hrvatske priče, svejedno koje, ako su na taj isti fazon. Iz pristojnosti ne kažu ništa ali jedva čekaju da ti vide leđa, njihova razmišljanja su sasvim o drugim stvarima, Ono što mi smatramo važnim njima nije uopšte zanimljivo i smara ih slušat o tome. Tako je to i s tim Turcima i tom serijom o njima, Česi poslije desetak, petnaestag minuta takve serije ili filma kad vide da je to sve u istom tom fazonu cijela ta priča, trla baba lan, nemaju strpljenja to dalje slušat ili gledat. Niko od njih na primjer ne bi shvatio o čemu se to pjeva u Hasanaginici, o čem se to tamo ustvari radi, niti bi ih to baš nešto puno zanimalo. Otprilike tako kao što ni mi ne kapiramo japansku ceremoniju, ritual čaja, Čanoju ili Čado kako se već to zove ili slično nešto a mnoge bi to smaralo tamo sjedit i vrtit šoljicom sa strane na stranu i piljit pred sebe po sat vremena i više. Ta razlika je zaista tu prevelika i u mentalitetu i ta recimo kulturna, tradicije, običaji itd. Mene su jednom na tu ceremoniju čaja pozvali pa kad nisam umro od dosade.

[obi-wan]

Хммм... Ово ми никада није било јасно, како су смеле монахиње да се убију? Убиле су се да не би биле силоване. Јел то значи да је боље убити се него доживети силовање? Јел то значи да је у одређеном случају самоубиство оправдано?

 

Знам да није ово тема ни близу, али волела бих да ме неко упути на неки текст који то објашњава, ако постоји.

Хвала. 

 

Ima primera u istoriji Crkve, gde su izuzetno cedne i cestite zene ovako sacuvale svoju cednost, i nisu ni najmanje pogresile.

Recimo, majka svetih Makaveja je sama usla u oganj, posle svojih sinova, da ne bi kome od mucitelja pala u ruke i bila obescascena.

 

I kod nas je skorije bio onaj slucaj u Beogradu, kad je cestita i cedna devojka skocila sa terase svog stana, nakon sto su joj dvojica bilmeza upali u stan i hteli da je siluju. Bio je ovaj slucaj i u novinama.

 

Dakle, nikad nemoj da zaboravis da Bog gleda coveka pravo u srce.

 

Naravno, samoubistvo je sasvim pogresno samo po sebi, ali ovo o cemu pricamo nije samoubistvo, vec stradanje na pravdi Boga.

Drugim recima, da turski manijaci nisu upali nikom od tih monahinja ne bi ni palo na um nista slicno samoubistvu, nego bi zivele normalno kao i do tad...

[Ignjatije]

Bibicu, pozdravio te kolega Velja94.

[feeble]

Ima primera u istoriji Crkve, gde su izuzetno cedne i cestite zene ovako sacuvale svoju cednost, i nisu ni najmanje pogresile.

Recimo, majka svetih Makaveja je sama usla u oganj, posle svojih sinova, da ne bi kome od mucitelja pala u ruke i bila obescascena.

 

I kod nas je skorije bio onaj slucaj u Beogradu, kad je cestita i cedna devojka skocila sa terase svog stana, nakon sto su joj dvojica bilmeza upali u stan i hteli da je siluju. Bio je ovaj slucaj i u novinama.

 

Dakle, nikad nemoj da zaboravis da Bog gleda coveka pravo u srce.

 

Naravno, samoubistvo je sasvim pogresno samo po sebi, ali ovo o cemu pricamo nije samoubistvo, vec stradanje na pravdi Boga.

Drugim recima, da turski manijaci nisu upali nikom od tih monahinja ne bi ni palo na um nista slicno samoubistvu, nego bi zivele normalno kao i do tad...

И владика Давид је говорио о проблему самоубиства, на оним клиповима што је о. Иван постављао. Вреди погледати заиста.

[Душко Дугоушко]

А шта ћемо онда са мученицима, зар није било лакше да се убију него да трпе муке. Јер обешчашћење неке жене теже од мучења који су преживљавали неки Христа ради? Јесте срам јачи од смрти (мислим на ову нажу физичку), али не знам колико је то прихватљиво да неко изврши самоубиство да не би био обешчашћен. Ипада да је чедност нешто нај нај нај узвишеније.

Колико сам упућен у Предање мислим да се свети оци не би сложили с њиховом одлуком на самоубиство...

[мирођија]

    Мени моја маленкост говори, да су монахиње сигурно правилно поступиле када су скочила са галерија да се убију радије него да буду обешчаћене, јер оне су се заветовале Богу ,и сигурно тај и такав Бог неће дозволити да њихове душе никада не виде нашег Створитеља зато што нису дозволиле да буду живе,   а  осрамоћене,  обешчашћене,  оскрнављене  као  сасуд Бога  живога.

 

   А  и  можда  је  то  данас  јако  чудно  и  смешно,  јер  мозак  данашњег  погубљеног  човека  не  може  да  прихвати  да су  постојала

времена  када  је  телесна  чистота  била  основ  живота   и  душе.

[Душко Дугоушко]

    Мени моја маленкост говори, да су монахиње сигурно правилно поступиле када су скочила са галерија да се убију радије него да буду обешчаћене, јер оне су се заветовале Богу ,и сигурно тај и такав Бог неће дозволити да њихове душе никада не виде нашег Створитеља зато што нису дозволиле да буду живе,   а  осрамоћене,  обешчашћене,  оскрнављене  као  сасуд Бога  живога.

 

   А  и  можда  је  то  данас  јако  чудно  и  смешно,  јер  мозак  данашњег  погубљеног  човека  не  може  да  прихвати  да су  постојала

времена  када  је  телесна  чистота  била  основ  живота   и  душе.

Не бих се сложио. Прочитао сам велику већину канона икада састављених и нигде не пише да се дозвољава самоубиство под било којим околностима (али се умоболном снисходи и држи опело јер није знао шта чини). С дргуге стране пише да се силована монахиња не рачуна као обешчашћена (нити „обична” жена, али то наглашавам зато што се грех разврата за монахиње рачуна као прељуба, док је за мирјанке то „само” разврат, осим ако није удата, онда је то наравно по дефиницији прељуба), зато што јој је то учињено против њене воље. Мени лично се чини да би свети оци ово третирали као гордост...

[Zayron]

    Мени моја маленкост говори, да су монахиње сигурно правилно поступиле када су скочила са галерија да се убију радије него да буду обешчаћене, јер оне су се заветовале Богу ,и сигурно тај и такав Бог неће дозволити да њихове душе никада не виде нашег Створитеља зато што нису дозволиле да буду живе,   а  осрамоћене,  обешчашћене,  оскрнављене  као  сасуд Бога  живога.

 

   А  и  можда  је  то  данас  јако  чудно  и  смешно,  јер  мозак  данашњег  погубљеног  човека  не  може  да  прихвати  да су  постојала

времена  када  је  телесна  чистота  била  основ  живота   и  душе.

 

I ne samo zbog toga, to sad ne moram ni da pišem jer je Mirođija to lijepo objasnila. One su Hristove zaručnice, s Hristom su one jedno. Njihova tijela više ne pripadaju nikome osm Hristu. Pa si sami dalje izvucite ostale zaključke sami. Nije potrebno to dalje ni razvodit, kad se reklo da su s Hristom jedno.Osim toga njima je bilo sasvim jasno da bi poslije silovanja odmah bile svejedno pobijene, onda bolje ovako, u smrt bez silovanja nego s njim pa opet na kraju svejedno ubijene. A i kakav bi im život bio da su takve silovane još ostale i na životu, šta bi si o sebi mislile? ne radi se ti u nikakvoj časti ili ne-časti, o tom što mi laici smatramo "obešćašćivanjem". U njihovom slučaju je to teško oskvrnivljanje nečeg vrlo svetog, njihove posvećujuće veze sa Hristom što su dužne spriječiti i zabraniti bilo kako to mogu, bilo kakvim sredstvima, osim ubistvom druge osobe, naravno.

[obi-wan]

А шта ћемо онда са мученицима, зар није било лакше да се убију него да трпе муке. Јер обешчашћење неке жене теже од мучења који су преживљавали неки Христа ради? Јесте срам јачи од смрти (мислим на ову нажу физичку), али не знам колико је то прихватљиво да неко изврши самоубиство да не би био обешчашћен. Ипада да је чедност нешто нај нај нај узвишеније.

 

Pa rekoh da to nije samoubistvo.

 

Kad je covek priteran od nekog na nesto sramno i necasno pa na to ne pristaje ni po cenu zivota je jedno, a nesto sasvim deseto je kad covek razmislja o samoubistvu bez takvog pocvoda.

 

Dakle, ove monahinje nisu samoubice, nego isto tako mucenici, iako postradali na drukciji nacin.

 

Osim toga, ne znam ni za jedan primer da su neki mucenici najpre bili silovani pa umoreni.

Jedno je kad se radi o samoj glavi, a drugo kad se radi o cednosti i casti.

 

I prosto moramo da se naviknemo da ne mozemo mi sve nasim ogranicenim umom da izmerimo, i da ima mnogo stvari koje su samo i iskljucivo Bogu jasne i vidljive...