Првих 100 (година) је најтеже... Срећан празник!

[Милан Ракић]

Тачно један век је прошао од прве употребе летећег објекта у војне сврхе, када је и Србија, провевши тај век у војевању за слободу и коначно је изборивши, у један од својих војних закона, уметнула одредбу да се у саставу сваке пешадијске дивизије формира по једна ваздухопловна чета. Дакле, мала Србија је 2. августа 1893. године донела Уредбу о формацији целокупне војске, где су предвиђене и поменуте ваздухопловне јединице. Злу не требало, али и као што то код нас увек бива, чекајући боља времена... И боље и људе са визијом...

 

Када је Министар војни Милош Васић, једна од ученијих глава коју је овај народ имао, на размеђи два века успео да уз свој министарски ауторитет „издејствује“ да пошаљемо барем једног човека на школовање за аеронаута илити пилота балона, није могао ни да сања две ствари. Прво, на колико ће препрека и клипова у точковима наићи због тог свог наума, и друго, да ће само коју годину касније, те балоне наследити некакве шклопоције налик `тицама...

Ипак, изабран је Коста Милетић, потоњи први Командант нашег ваздухопловства те је послат у Русију да се обучи да управља, рукује па чак и прави балоне...

Коста Милетић у балону

 

Ал` дуго је Коста, претходно се вративши из Русије обављена посла, изигравао петла по салонским забавама тадашњег Београда у улози ордонанса краља Петра... „Шта ће ти балон?“ „Зар ти није боље овако, уз краља?“, „Чуј да летиш? То је само мода!“ Ово су била само нека од питања и савета које је Коста добијао у свом окружењу, од надлежних, очигледно неспремних да примене ту „свецку новотарију“. Да није било Степе Степановића, који није прихватио његов захтев за демобилизацију, Коста би био инжењер можда и у некој странској фирми...

Овако, ипак су у предвечерје Балканских ратова, у неким буџацима Министарства војног пронађени Костини елаборати за оснивање станица голубије поште, те за набавку и опремање балонских чета, а сам Коста је отпутовао у Немецку да купи балоне за српску војску... И набависмо тада балоне, ал` немасмо пара да изградимо водоничку централу... Ех, шта ти је живот... Како кад си у пустињи жедан, а имаш воду у колену... Додуше, активираху се ти балони касније, није да није... Ал` дође на ред и онај други сан Милоша Васића...

И на конкурсу расписаном крајем 1911. године, почетком следеће, 1912., изабраше шесторицу делија и послаше у Француску у Пилотске школе Блериоа и Фармана у Етампу крај Париза.

Током те године дакле добисмо и прве школоване пилоте аероплана, куписмо и прве авионе, неке запленисмо, један и добисмо. Ту су били и балони и голубија пошта. Значи војно ваздухопловство! А без посебне команде...

 

Тако да тог 24. децембра 1912. године, војводи Радомиру Путнику није преостало ништа друго до да донесе Наредбу о успостављању Ваздухопловне команде српске војске, који датум се и обележава као дан Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије.

Према Наредби, постављен је и први Командант ове јединице, а то је био горе поменути Коста Милетић. Седиште команде је било у Нишу, а за аеродром је предвиђено Трупалско поље, где се аеродром налази и данас...

 

У састав те прве ваздухопловне јединице је улазило аеропланска ескадра са 12 авиона, балонско одељење са три авиона, станица голубије поште и водонична станица која је коначно формирана.

Међу првим авионима које је набавило наше ваздухопловство био је и Блерио XI

Наредник Михаило Петровић, први српски пилот испред свог Фармана

 

Људства што се тиче, поред Косте Милетића, било је још шест српских пилота и неколико механичара, а поред њих, био је ангажован и један руски и три француска пилота, те неколико француских механичара, као и један механичар Рус и Американац.

Тако је једна мала Краљевина „ушла“ у друштво 15 земаља које су тада имале војно ваздухопловство, и међу првих 5 држава које су „јероплане“ користиле у војне сврхе.

 

За ових сто година, пређен је један дугачак пут, пун потреса, успона и падова. Судећи по бројном стању ваздухоплова пре 100 година, ни данас ситуација није много боља...

 

Првих 100 година је свакако било тешко. Али од сутра почиње ново столеће. Друго. Које ће ваљда за ваздухопловце, а и друштво у целини бити боље.

 

Срећан вам (нам) први век!

[Милан Ракић]

Егзалтиран...

 

http://www.youtube.com/watch?v=e9Tqsd-wPaY