Карађорђев убица почива у олтару

[Срђан Ранђеловић]

У цркви Пиносави, у Кусатку, гроб Вујице Вулићевића, који је организовао Карађорђево смакнуће. Судбина и жртви и убици доделила да почивају у светињама. Казна стигла учеснике крвавог догађаја.

 

 

Топола: Сећање на вожда

Убиство Карађорђа Петровића, вожда Првог српског устанка, изазвало је освету Божју, која је стигла све актере тог срамног чина: кнеза Милоша Обреновића – наредбодавца, Вујицу Вулићевића организатора, Николу Новаковића – извршиоца и Драгића Војкића на чијем се тлу десило ово језиво убиство.

 

Вожд Карађорђе, после четири сахране његових посмртних остатака, коначно је нашао мир у цркви Светог Ђорђа на Опленцу. Мало је познато да и његов кум Вујица Вулићевић почива у једној светињи – у цркви манастира Пиносаве у селу Кусадак код Смедеревске Паланке.

Карађорђе је после пропасти Првог српског устанка четири године провео у емиграцији у Русији. Одржавао је везе са кумом Вујицом Вулићевићем, који је о свему обавештавао кнеза Милоша Обреновића.

Када се вожд 1817. године тајно вратио у Србију, прво се састао са Вујицом. У договору са њим, пребацио се са својим момком Наумом на тле Драгића Вујкића, у Радовањски луг код Велике Плане.

Кажу да је појава Карађорђа изненадила Вујицу. Вожд је то уочио и рекао: „Куме, једна је глава на раменима, теби је поверавам“. Да би заварао вожда и отклонио од њега сваку сумњу, уочи кобне ноћи Вујица је припремио храну коју је знао да Карађорђе воли: погачу, јагњећу плећку и сир. Заједно су вечерали.

 

Али, Вујицу је кнез Милош одабрао да организује Карађорђево убиство и то је морало да буде извршено. Пред саму зору, у освит Архангела Гаврила 13./26. јула, Никола Новаковић је вожда усмртио секиром. Затим му је јатаганом одсекао главу, која је послата на ноге кнезу Миошу у Београд.

 

Међутим, случај или судбина је хтела да Вујичина вечна кућа буде у једној од најстаријих српских светиња. Црква Пиносава у Кусадаку, која је поново проглашена за манастир, потиче из средњег века. Према предању, у њој су се причешћивали јасенички војници, полазећи у Косовски бој.

 

Мештанин Славољуб Ђурић, добар познавалац историјских збивања у овом крају, каже да је у време Првог српског устанка, посебно од 1800. до 1830. године, ова црква служила за дванаест села среза јасеничког. За време устаничких и бунтовничких дана, ту су долазиле многе знамените личности.

 

У време светковина, у цркви су биле постављене две почасне столице. У једној је седео Милоје Ђак, угледни трговац стоком, а у другој Вујица Вулићевић, кнез смедеревске нахије.

 

Милоје Ђак, родом из Кусадака, 1825. године је подигао прву социјалну буну против самовоље кнеза Милоша Обреновића. Буна је крваво угушена. Милоје Ђак је убијен, његово тело се месецима распадало, јер Милош није дао да се скине са дрвета. На крају је сахрањен поред саме цркве Пиносаве.

 

Вујица Вулићевић је после вождовог убиства покушао да се искупи подижући цркву брвнару Покајницу. Кнез Милош га је унапредио у нахијског кнеза, да би га убрзо одбацио и прогнао у Турску. Када се вратио у Србију са бројним даровима и одличјима, Милош је наредио да му се све одузме и оставио га је без власти.

 

Војвода Вујица је завршио живот веома бедно. Народ га је презрео и осудио, јер је руке упрљао кумовском и вождовом крвљу. У крајњој сиротињи, последње дане је провео у родном селу Азања, где се тешко разболео. По једној верзији, Вујицу је 1828. године отровао Гмитар Петровић, Карађорђев рођак. Његови посмртни остаци сахрањени су поред цркве Пиносава, недалеко од гроба Милоја Ђака.

 

Према истраживању Славољуба Ђурића, на месту старе цркве – брвнаре је 1870. године започета градња новог, већег храма од тврдог материјала. Том приликом су под грађевином захваћени гробови Вујице Вулићевића и Милоја Ђака. Тако се догодило да Вујица Вулићевић већ 142 године почива у олтару, под левом певницом, а Милоје Ђак је под десном.

 

Убиство вожда Карађорђа на велики православни празник, није била обична смрт.

 

То убиство оставило је дубок грех и трајне последице на српској души. Божја казна стигла је и остале учеснике тог крвавог догађаја.

 

Никола Новаковић је полудео и завршио је смрвљен на воденичком витлу. Син му је умро распадајући се, а и кћер му је полудела. Драгићу Вујкићу је помрла цела породица, остао је сам, болестан и сиромашан.

 

И кнеза Милоша, такође вождовог кума, стигла је велика казна. Његов син Милан је умро млад, а други син, кнез Михајло, који је био без порода, убијен је у Топчидеру.

 

Убиством краља Александра, који је такође био без порода, и треће колено Милоша Обреновића прими крај, а тиме и „све право његово племе угине“.

 

Корен свих убица Карађорђа се угасио, јер ни Вујица Вулићевић нема потомке.

 

Његови син и кћер су рано умрли, као и њихова деца. Вујица није директни извршилац Карађорђевог смакнућа, али је све организовао и непосредно припремио.

 

Покушај да се оправда тиме што је пред кнезом Милошем морао да бира између своје и вождове смрти, па је изабрао ово друго, не умањује злочин који је починио.

 

Ни данас му се не прашта што је кум убио кума. Ипак, гроб Вујице Вулићевића налази се у олтару једне цркве. Зашто је судбина доделила, и жртви и убици, да почивају у светињама, вероватно ће остати велика мистерија.

 

Кумовска марама

Кад се Карађорђе вратио из Русије, 1817. године, дошао је у село Велико Орашје. Одатле је Вујици Вулићевићу, који је био у родној Азањи, послао зелену мараму која је на једном крају била везана у чвор. Према њиховом договору, то је био знак да је дошао у земљу. По доносиоцу мараме, Карађорђе је Вујици заказао састатнак у Радовању.

 

Празна столица

На светог Архангела Гаврила 1817. године, у цркви Пиносави је на богослужењу била цела фамилија Вујице Вулићевића, али је његова почасна столица била празна. Кад је служба завршена, Милоје Ђак је питао Вујичину фамилију шта је са њим. Рекли су да је отишао негде неким послом и није се вратио. Кажу да се тада Ђак ударио десном руком по глави и слутећи зло, рекао: „Значи, ја сам следећи“. Претходне ноћи је у Радовањском лугу убијен Карађорђе.

 

Плоче

Спомен-плоча Милоју Ђаку постављена је на зиду спољне фасаде цркве Пиносаве, а по наредби Обреновића је толико избрушена, тако да се слова тешко читају. Велика плоча Вујици Вулићевићу је постављена високо на средишњем зиду фасаде и остала је прилично читљива.

http://srbin.info/2012/12/karadordev-ubica-pociva-u-oltaru/

[Grizzly Adams]

Вуличевићев унук ми је веома добар пријатељ. Причао ми је да је његов предак био уцењен, тј. морао је да убије Карађорђа јер би иначе била убијена његова породица.

[Срђан Ранђеловић]

Вуличевићев унук ми је веома добар пријатељ. Причао ми је да је његов предак био уцењен, тј. морао је да убије Карађорђа јер би иначе била убијена његова породица.

 

Мислим да се то и спомиње у једном документарцу, али не могу да се сетим како се зове? Прошло је доста година од када сам га погледао.

[Grizzly Adams]

Мислим да се то и спомиње у једном документарцу, али не могу да се сетим како се зове? Прошло је доста година од када сам га погледао.

Не знам за документарац, ја сам чуо од овог пријатеља. Он је иначе диван човек и хришћанин, мада није православац. Пуно сам се трудио да га убедим, али нисам успео...

[Grizzly Adams]

Исто каже да се Вујица читав живот кајао за убиство. Зато је и саградио "Покајницу".

[Juan Valdez]

Вуличевићев унук ми је веома добар пријатељ. 

 

Унук? Зар не би требало да је чукун-унук или тако нешто?

[Grizzly Adams]

Па то, директан потомак. Још увек има исто презиме.

[Владимир Малић]

ни Вујица Вулићевић нема потомке. Његови син и кћер су рано умрли, као и њихова деца...

 

 

Вуличевићев унук ми је веома добар пријатељ.

 

 

Па то, директан потомак. Још увек има исто презиме.

 

 

Овде неко лаже, или ZvonkoM, који тврди да Вујица има директне потомке, или аутор горе наведеног текста (није потписан), који тврди да Вујица нема потомке.

[RYLAH]

Овде неко лаже, или ZvonkoM, који тврди да Вујица има директне потомке, или аутор горе наведеног текста (није потписан), који тврди да Вујица нема потомке.

 

Аутор текста тврди да је Александар Обреновић био Милошев потомак, иако је Александар био потомак Милана Обреновића (Милошева лоза се са Михајлом Обреновићем угасила), а за Звонка се може видети какав је човек овде на форуму, тако да макар за себе знам да немам дилеме коме да поверујем

 

Не треба заборавити да новинари код нас често устукну пред могућношћу сензационализма, јер се само то данас продаје.

[Grizzly Adams]

Може бити две ствари. Да сам ја погрешно разумео пријатеља и да он није директан потомак Вујице, већ некога из његове фамилије, или да аутор текста измишља у жељи да покаже како је Вујица "кажњен". Е сад, ако то нешто значи и википедија каже да "и данас има његових потомака": http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%92%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B. Исто каже: "За његовог сина Петра Вулићевића била је удата сестра кнегиње Љубице, рођена Вукомановић."

 

Мој пријатељ се презива Вуличевић и пореклом је из тог краја, сада живи у САД. Не би био ред да откривам више о човеку...

[Пајко]

Аутор текста тврди да је Александар Обреновић био Милошев потомак, иако је Александар био потомак Милана Обреновића (Милошева лоза се са Михајлом Обреновићем угасила), а за Звонка се може видети какав је човек овде на форуму, тако да макар за себе знам да немам дилеме коме да поверујем

 

Не треба заборавити да новинари код нас често устукну пред могућношћу сензационализма, јер се само то данас продаје.

А врло често су толико површни да њихови текстови личе на издања школских новина. Српско истраживачко

новинарство је на најнижем ступњу. Врло често пишу на основу бабских прича, сеоских предања и рекла-казала

причама. Овај конкретно се није удостојио ни Википедију да прочита. Срамота...

Црква у Кусадку т.ј. Пиносава је сада манастир а Игуман је о Серафим. Могао је новинар и да посети манастир

па да опише и како је црква у лошем стању и како је потребна хитна рестаурација, но битна је сензација...

[Срђан Ранђеловић]

Ово ми је вероватно двадесети пут да крећем да напишем нешто, али ме увек неко или позове на телефон или ме комшије зову да им помогнем.

 

 

Верујем да је новинар само преписао део текста из неке књиге која описује догађај, а да је настала, као што је брат Пајко написао, из рекла-казала или бапских прича и да се није потрудио да самостално истражи бар део приче.

 

Хтео сам да напишем још нешто, али како су ме прекидали, заборавио сам шта .mislise.

[Пајко]

Ово ми је вероватно двадесети пут да крећем да напишем нешто, али ме увек неко или позове на телефон или ме комшије зову да им помогнем.

 

 

Верујем да је новинар само преписао део текста из неке књиге која описује догађај, а да је настала, као што је брат Пајко написао, из рекла-казала или бапских прича и да се није потрудио да самостално истражи бар део приче.

 

Хтео сам да напишем још нешто, али како су ме прекидали, заборавио сам шта .mislise.

Сети се!!!  kucanje . Зато ја тврдим да нас је ''Хроми Вук'' зезнуо. Битније нам је предање него писани трагови 

или археологија, рецимо. Куку нама ко све живи од хартије и пера!     

[Срђан Ранђеловић]

Код нас је већ годинама заступљено да се на вести, без обзира о чему се ради, макар она била 100% истина, додаје још мало "шлага", па да и они грађани који купују свет или скандал, нађу нешто занимљиво и у њиховом листу .smesko.

[Пајко]

Код нас је већ годинама заступљено да се на вести, без обзира о чему се ради, макар она била 100% истина, додаје још мало "шлага", па да и они грађани који купују свет или скандал, нађу нешто занимљиво и у њиховом листу .smesko.

Иначе, био сам у Пиносави више пута. Отац Серафим ми је показао спомен плочу. Овај је преписао нешто

без трунке воље да се дубље позабави горе наведеном причом. Да је хтео да то ваљано истражи могао је

да пише фељтоне неколико месеци и да у правом смислу заради ту плату што прима.