Pesme za decu

[misionar.com]

KAKO TEŠKO JE BITI MALI

 

Kad sam ja bio mali

ljudi oko mene baš su bili čudni

stalno su me nosili i u kolicima gurali

a kad sam se budio i oni su bili budni.

 

Kad sam ja bio mali

da  sam gladan, pokušo sam reći i mami i tati

a oni me razumeti skoro nikad nisu hteli

pa sam stalno morao plakati.

 

Kad sam ja bio mali

strašno sam se nervirao što ne razumeju oni mene

jer često su bez mog pitanja i odobravanja

i kad treba i kad ne treba menjali mi pelene.

 

I šta da vam dalje pričam

kad i sami znate kako je mali teško biti

jedva sam čekao da malo odrastem

pa da mogu naučiti govoriti.

 

Pa da me napokon razumeju

kad oni moj jezik nikako naučiti nisu znali

a ja ću im onda sve ispričati, da napokon shvate

kako je teško biti mali.

 

(Sreten Stančević)

 

[Rašo]

Мој пријатељ Љуба Ђоловић написао је дивну књигу пјесама за дјецу. Ево једне:

 

СЛАВА

 

Данас смо устали раније,

стигла нам је слава Свети Алимпије.

Тата кандило пали

и нашег свеца хвали.

 

Хвали и моли за добро здравље,

братску слогу и често славље.

За ведар дух и мир у души,

молимо се док мећава пуши.

 

Вино, колач, жито и свећа,

у дому је радост највећа.

Мирис тамјана у кући бдије,

ниједан парфем раван му није.

 

Ручак скроман, како и треба,

Риба, пасуљ и врућег хлеба,

сладак колач и сок густи,

права је штета да се пропусти.

[misionar.com]

ŽIVOT PRASEĆI

 

Na poljani širokoj kraj staroga salaša,

oko krmače prasići radosno skakuću,

gurkaju se i skiče od velike sreće,

i ponekad trapavo na mamu nasrću.

 

A mati ko mati strpljivo leži dalje,

al pogledom im naznači da malo bolje paze,

a prasići - vrpoljci odmah se uz majku svoju sviju,

da uteše je brzo, pa se sa njom malo maze.

 

I ceo dan brzo prođe, u ljubavi, radosti i igranju,

i kad mama prasiće pozove da moraju kući poći,

kakve li tuge što moraju napustiti to divno polje,

al mati ko mati, zagrli ih i obeća, da će i sutra moći doći.

 

A kad stigoše do salaša, prasići se u baru sjuriše,

o kolke radosti što se valjaju u toj blatnjavoj sreći,

pa kad se od igre umoriše, majka ih na spavanje pozove,

kako je radostan i srećan, taj njihov život praseći.    

 

(Sreten Stančević)

[misionar.com]

LJUBAV ZNA DA BOLI

 

U školsku klupu ispred mene,

kad god je sela lepa Lana,

srce moje lupati krene,

i pita se: da li me voli Lana?

 

To pitanje teško  mučilo me dugo,

al pitat je nisam nikako smeo,

kako da joj priđem i u oči kažem,

da sam je tako jako zavoleo.

 

Tu dilemu strašnu rešio sam hrabro,

i uzeo stvari u svoje ruke,

možda će me napokon primetiti tada,

pa ću se rešiti svoje velike muke.

 

Kad je sela u klupu lepa Lana,

ja povukoh njenu kiku plavu,

i stvarno me primetila, o divnog li dana,

al i uštinula  za ruku moju malu.

 

Bol je ta ipak slatka bila,

jer pogledi naši tada su se sreli,

izvini, rekoh, al ja te volim,

i dadoh joj jedan lep cvetić beli.

 

I dok smo išli iz škole kući,

znao sam da me lepa Lana voli,

uštinula me opet i osmeh uputila,

zaista ta ljubav zna da boli!

 

(Sreten Stančević)

[misionar.com]

NEUSTRAŠIVI MICKO

 

Mišić Micko je bio neustrašiv,

u društvu dasa pravi,

za hrabrost njegovu svi su čuli,

ali na delu niko u stvari.

 

Jedne duge i hladne zime

morali su potražiti hranu,

al niko iz šupe izaći nije smeo,

zbog mačka Toše koji je živeo u stanu.

 

Planovi mudri svi padoše u vodu,

jer do špajza niko nije smeo poći,

al  na sreću setiše se priča hrabrog Micka,

da s lakoćom kraj Toše je mogao proći.

 

Ova velika počast je po Micka bila kobna,

jer se otkrilo da Micko ima jednu manu,

kad je neustrašivi Micko u nesvest pao,

posle molbe da im donese iz špajza hranu.

 

(Sreten Stančević)

[misionar.com]

MALOJ JOVANI (Rođenoj na Petrovdan)

RADOSNA SE VEST NA NEBESIMA ŠIRI
PREDIVNO DETE ANĐELI U NARUČJU DRŽE
ISUSU HRISTU PRELEPE PESME POJU
DOK SVETI PETAR I PAVLE NEBESKU LITURGIJU SLUŽE.

GOSPOD ISPRUŽI RUKE I U NARUČJE DETE UZE
DARUJE DAH ŽIVOTA I KRST NA ČELO STAVLjA
OGROMNA LjUBAV ISPUNI VASELjENU CELU
JER U UTROBI SREĆNE MAJKE BOG NOVO DETE VALjA.

O ‘ KOLIKO LI JE SREĆE I RADOSTI SAD NA ZEMLjI
RODILO SE ŽELjENO DETE, PREDIVNA JOVANA MALA
MOLIMO TE MILI BOŽE PODARI JOJ LjUBAV I SREĆU
UZ MOLITVU I ZASTUPNIŠTVO SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA.

(Stančević Sreten)

[misionar.com]

SPAVAJ MILA

 

Spavaj Mila, milo dete moje,

jer pošle su leći i guske i patke,

i koka je uspavala piliće svoje,

spavaj i sanjaj snove lepe i slatke.

 

Naša Milkica, mačkica šarena,

već uveliko spava kraj peći stare,

a nemirni kerić naš Malenko

mirno drema kraj kreveta baka Mare.

 

Zaspala je i naša koza Belka

i jarići njeni već su u san pali,

a prasac Joca već uveliko hrče

pokraj krave Milke, u toploj štali.

 

Spavaj i ti Mila, milo dete moje,

nek anđeli te čuvaju i noći ove

i pevaju ti prelepe pesme nove,

spavaj i sanjaj lepe i slatke snove.

 

(Sreten Stančević)

[misionar.com]

HOKEJAŠ MARKO

 

Pogleda ozbiljnog i volje jake,

u svaku borbu ponosno kreće,

i kad god se ukaže prilika dobra,

Marko je nikada propustiti neće.

 

Oprema teška je za njega laka,

a klizajke njegove najbrže klize,

kad svi već odustanu, on još se bori,

jer za Marka nema predaje ni krize.

 

Ruka precizna i pokreti oštri,

pak kad poleti, uvek u mrežu zađe,

protivnički napad osujeti odmah

i slabu tačku mu odmah nađe.

 

A poeni se nižu i svaki zlata vredi,

a publika ponosna navija jako,

i ubrzo zatim nov pogodak sledi,

takav je hokejaš naš zlatni Marko.

 

(Sreten Stančević)

[misionar.com]

SLIKARKA MILA

 

San slikara svakog  je da s kistom u ruci,

prirodne oživi  boje i na platno stavi,

to uspeti može samo umetnička duša,

sa urođenim darom, kreativac pravi.

 

Da otkrije i primeti svaku sitnicu,

širinu i dubinu šarenog sveta,

potezom ruke da iskaže osećanja

prolećnog  jutra il maloga cveta.

 

Da emocije izviru  iz smešanih boja,

a detalji  odišu  svojim životom,

dočara trenutak il događaj prošli,

slika da zrači mističnom lepotom.

 

Talenat tolki retko se sresti može,

sluhistu za nijanse i poznavaoca svih boja,

sa velikim srcem, skromne i dobre duše,

takva  je slikarka Mila, mala rođaka moja.

 

(Sreten Stančević)

[Rašo]

  SANAK MALE VIDE              

Al' sam lijepo, majko mila,

Noćas snila:

Međ' cvjetići šarenkasti

Ja sam bila.

Oko njih je ljepuškasti

Leptir letô

I krunice mirisave

Ljubeć kretô.

Pružila se ruka moja

Da g' uhvati

Ali znam, brzo leti,

Mila mati!

I tičica divno jato

Skupilo se;

Pjesme im se preumilne

Svud raznose.

Kad najednom, iza gore,

Majko mila,

U duvaku tananome

Leti vila.

A u ruci nosi vijenac -

Oh, milina!

U vijencu je divnih ruža,

Divnih krina.

A na jednom krinu slova

Kô od zlata;

Slova vele: "Neka ljubi

Bratac brata,

Jer je ljubav temelj čvrsti

Svakoj sreći:

Gdje nje ima neće majci

Suze teći;

Vrelo snaga, vrelo moći

Iz nje lije;

I sunašce nju zasjava

Najradije;

Ona diže kroz mrakove

Do slobode!

Zato njeguj ljubav, slogu,

Srpski rode!"

Ja moradoh ove riječi

Triput štiti,

Moradoh ih i naizust

Naučiti.

"Kad s' probudiš", vila reče,

"Da ih znadeš,

I kom treba pouk ovi,

Da ga dadeš".

I ja moram svakom pričat

Što sam mala

Na vijencu bijele vile

Nacrtala.

1888. /viječni Aleksa Šantić/

[misionar.com]

TIKA TAK, TIKA TAK

 

Kada stoji il se kreće,

kada hoće il kad neće,

svaki čovek na planeti

u njega on stalno gledi.

 

Kada on bi štrajkovao,

ceo svet bi tada stao,

kad da krene na posao,

i da dođe ne bi znao.

 

U kolko bi kupovao,

kad bi kući putovao,

u koje vreme zimovao,

kolko dugo letovao.

 

Svi se na njeg oslanjaju,

da pogreši mu ne daju,

pohvalu zaboravljaju,

grditi ga samo znaju.

 

Zvoni dugo, on ne valja,

zakasni li, svakom smeta,

kad požuri, u otpad stavlja,

zaglavi se, propast sveta.

 

On se nikad ne buni,

odmor ne potrebuje,

ceo život samo služi

i ništa ne očekuje.

 

Slavu za trud ne traži,

teret ogroman nosi,

pa stvarno je zaslužio

zbog tog da se ponosi.

 

Tika tak, tika tak, život sata nije lak!

 

(Sreten Stančević)

[misionar.com]

LOGIKA

 

Kada si prvi

logično nisi treći,

ako diraš vatru,

logično da ćeš se opeći,

stigla je zima,

logično da pašće sneg,

pas te pojuri,

logično da ćeš u beg.

 

Ništa ne učiš,

logično dobit ćeš jedan,

uvek radiš domaći,

logično da si vredan,

doručak možeš kupiti,

logično imaš para,

osvajaš stalno medalje,

logično da imaš dara.

 

Ako loptu gurneš,

logično da se kotrlja,

kad farbu prospeš,

logično ostaće mrlja,

saksiju sa stola srušiš,

logično bit će štete,

ako logiku razumeš,

logično da si pametno dete.

 

(Sreten Stančević)

[misionar.com]

ZEKO

 

Uši duge, šala nije,

repić mali, dugi brk,

kad liju vidi srce bije,

uvek speman na brz trk.

 

Oprezan uvek, dobro pazi,

svaki pokret vidi okom,

pojuri kad vuka spazi

i nestane brzim skokom.

 

Kupus zelen mnogo voli,

krzno mu je toplo, meko,

za šargarepom ga srce boli,

šta da radi kad je zeko!

 

(Sreten Stančević)

[Guest - . . .-]

@@misionar.com,

 

Да ли су неке Твоје песме? 

[misionar.com]

Sve su moje, pišem pomalo za dečicu milu u slobodno vreme.